ti se izgleda nalazis u zonu komfora, kad ovako pricas. 
Ja ne kazem da ne rizici nisu potrebni, na zalost oni su nuzni, i bez njih sve postaje navika i ednolicnost. Ali autenticni zivot je tezak zivot. Da se ne lazemo 

Trik je u pripremi. Ako smo nezadovoljni stanjem prvo treba smisliti šta želimo, pripremiti plan koji nas vodi ostvarenuj želje iosigurava od potpunog neuspeha. Uputiti se, obrazovati ako je potrebno kako da uspemo u novom poslu. Na kraju treba punom snagom krenuti, ali u poznatom pravcu. Većina ljudi ovde nikad ne planiraju, uleću impulsivno, ko guske u maglu, pa ostanu bez svega.

Ne volim promene. Ipak, mnogo puta mi se zivot menjao.. uz dosta cekanja (neznam ni sama cega  , premisljanja i takvih stvari) i u startu sam znala da ako previse cekam uspeh nece biti potpun.. ali
Sada cu malo da odem od teme, ali tema je zapravo ista.
Znam mnogo ljudi koji nikad nisu putovali nigde. Zbog sengena. E sad.. kad im kazes da postoje mnoga prelepa mesta na svetu (koja znam da bi voleli da vide) za koja im ne treba viza, ili im treba ali je formalnost i dobija se na granici belo me gledaju. ali neeee.. oni bi odmah u sengen zonu... Cini mi se da kad bi sad ukinuli vize 90% ljudi opet ne bi mrdnulo nigde.. Jer da zele da mrdaju, otisli bi prvo na izlet na obliznju livadu, ako nista drugo 
Ponekad nam je lakse da se ucaurimo.. da kazemo da bi smo mi to odmah, samo kad bi nas "oni koji nam brane pustili".. Da putujemo, da nadjemo posao, da se odvojimo od mame i tate.. 

iva, dobila si ovde dobar odgovor... sta znaci ostati praznih ruku? izgubiti sve... a cim o praznim rukama tako olako govoris, znaci da si u 'zoni komfora' i da taj rizik o kome ti govoris i nije neki rizik...


naravno. proprema je 70 % uspeha.
znaci, govorimo o tome da se treba truditi i naprezati... a ne tek tako rizikovati, pa sta bude.


ponovo, nije rizik toliko bitan koliko truditi se, naprezati... raditi na tome necemu. pripremiti teren onoliko koliko je moguce. tek onda rizikovati.

Мени промене не падају тешко. Када се (пре)често дешавају, мало ми пада тешко да се адаптирам на нову средину и људе, али...
У суштини, одувек живим тако  (како је моја бака рекла:"Као да те сам нечастиви гони!") да у сваком моменту могу да спакујем свој живот у пар кофера и одем на други крај света и нормално наставим да живим.
Не либим се ризика, али оног испланираног и оправданог, али с друге стране волим и неке мале ритале, волим да будем окружена  познатим стварима, људима, обичајима...али никад у толикој мери да бих због тога пропустила да продужим даље.
Можда је боље врабац у руци, али рекох већ негде...ако желиш да летиш, не дружи се са пилићима. Можда су лепи, али не умеју да лете. 

kao sto je zbog odredjenog komfora vrlo cesto svima 'bolji' vrabac u ruci,
potrebna je i odredjena vrsta komfora da se tek tako spakuju koferi i ode...

Па и није неки комфор,могу ти рећи, али није ни нарочито тешко. Не везујем се лако.

kako su to floydi samo dobro otpjevali

Mama's gonna make all of your
Nightmares come true
Mama's gonna put all of her fears into you
Mama's gonna keep you right here
Under her wing
she won't let you fly but she might let you sing
Mama will keep baby cosy and warm
Ooooh Babe Ooooh Babe Ooooh Babe
Of course Mama's gonna help build the wall

dobro, liv, ali neko drugi, ko nema znanje jezika, diplomu, prijatelje i blizu rodbinu po svetu... ne moze svaki cas da pakuje kofere  
tj. moze, ali na drugi nacin... i ok, naucice jezike, steci ce prijatelje... ali 
ljudi imaju potrebu da im negde bude dom, da se skuce, da imaju gde da se vrate i odakle da odu, da ne pocinju stalno iz pocetka...
ne znam sta je rizik u tome sto govoris



... da se vratim na ono sto ivu kopka
koliko ja vidim oko sebe, nije toliki problem rizikovati, vec potruditi se prethodno ... mislim da na to iva i aludira   na rad i trud  
i svakako da je strasno rizikovati sa malo osnova za uspeh   tipa, prodas stan da bi ulozio novac u neki posao i zaradio i ne, ne odes kod mame i tate za to vreme   ni kod babe i dede  
... nemas odstupnicu, nemas gde da se vratis, odes... ulozis sve sto imas   e to je rizik  

tako da,  trud i rizik su medjusobno povezani...

ko mnogo radi, nece se zadovoljiti malim  

Ниси ме добро разумела, мени није јасно зашто, а очигледно је тако, да просечан човек има проблем да оде и из родитељске куће, кад напуни једно 35 година, да промени посао који мрзи, да се пресели из родног града, а да не говорим о одласку из земље.