Снежна лавина


Снежна лавина на Хималајима, Монт-Еверест

Снежна лавина је назив за рушење великих маса снега низ стрме планинске падине, најчешће зими и у рано пролеће.

Често изазива велике штете и губитак људских живота, иако су с обзиром на релативно слабу насељеност планинских подручја, својим размерима обично ограничене у поређењу са другим природним катастрофама.

Ветар

Ветар је појава кретања ваздуха као последица различитих атмосферских притисака између две локације.

Аналогне појаве у природи (физици)

Ветар се може упоредити са током воде (било као река, било као водопад), кретањем тела (нпр куглице) низ стрму раван или слободан пад, са струјом у металном проводнику... увек је у питању кретање као последица различитих потенцијала.

Метеорологија

Свака метеоролошка станица као један од основних параметара, поред температуре, влажности, броја сунчаних сати, мери и брзину ветра. Брзина ветра се изражава обично као колико километара на сат, али постоји начин да се брзина изражава у бофорима.
»Чили фактор» је појава да је температура објективно много нижа ако дува ветар. Постоје таблице на основу којих се то израчунава. Заправо ради се о томе да у хладној атмосфери ако је човек добро обучен око њега се формира слој топлог ваздуха, као последица одавања топлоте самог тела, као изолатор. Ветар тај вазух одува, тако да брзо хлади организам.
Познато је правило да ако човека у планини затекне мећава са јаким ветром, треба тражити заклон, максимално се утоплити и мировати док невреме не прође


Економски аспекти

Ветар има значајне економске ефекте на друштво


Позитивни

Кретање коришћењем снаге ветра. Ова примена је актуелна од најстаријих дана и при томе се мисли на једрилице, једрењаке и слична пловила. До појаве пароброда то је био и једини могући начин кретања пловила на великим растојањима. Галије са веслачима су ипак имале ограничен домет.
Покретањем различитих елиса и сличног што је снагу ветра претварало у кружно кретање које је даље покретало неки следећи извор енергије. Ту се пре свега мисли на ветрењаче које су служиле као млинови. Данас ветрењаче такође раде као генератори, тј. снагу ветра претварају у електричну енергију.
Податак о интензитету ветра на некој локацији је битан за доношење привредних одлука. Нпр. овај податак је битан код изградње аеродрома, постављање сателитских антена (земаљске сателитске станице) и сл...
У ваздухопловству познавање ветра се користи за максималан долет једрилица.


Негативни

Ветрови великих брзина (торнадо, ураган...) могу имати катастрофалне последице по човека и његову околину.


Здравствени аспекти

Позитивни

У великим градовима ветрови су «чистачи» загађеног ваздуха, који настаје као последица аутомобилских издувних гасова али и као последица различитих сагоревања. Постоје градови у којима нема или је врло мало ветра тако да због повећаног смога се проглашава «смог аларм» те забрањује кретање путничким возилима нпр у центру града. То може да потраје данима. У такве градове спада Берлин.


Негативни

Доказано је да ветар који траје дуго, данима и недељама изазива у већој или мањој мери нервно растројство. У долини реке Роне, у Француској је познат ветар који дува око три месеца годишње. Статистички је доказано да се број злочина у том периоду рапидно повећава. Чак се на суду као олакшавајућа околност узима да се злочин десио у доба године када дува тај ветар


Веровања

У Србији постоји веровање да су неки «људи ветрењаци». То су вероватно, иначе нервно лабилне особе, које за време «док дува ветар» могу «долетети» и срушити вам оџак. Те особе су углавном повучене и ћутљиве и «треба их избегавати» и «не љутити»!


Спорт и забава

ветар се користи за различите спортске активности и забаву. Користе се «змајеви», падобрани већих површина којима се може управљати, једрилице (пловила), једрилице (за летење) и сл...
у поједним атлетским дисциплинама (нпр. трчање 100 м) судије мере брзину ветра и рекорди се не признају ако је ветар дувао, "у леђа", брже од установљене границе


Књижевност, филм...

Улога ветра у човековом животу је очигледно велика. Многи романи, филмови у свом наслову или садржају имају ветар као једну компонету. Да наведемо само неке «Прохујало са вихором», «Оркански висови»

Ветрови и њихова имена

Кошава – дува са Карпата – «чистач Београда»
Северац – дува из панонске низије из Мађарске, северна Војводина, хладан
Југо – ветар који дува са мора на копно, доносећи кишу у Црној Гори
Развигор - је пролећни ветар који «развија гору»
Бура – јак ветар који дува са копна на мора – северна Далмација
Монсун
Ураган
Торнадо
Пасати
Антипасати
Фен
Вардарац
Поветарац



Izvor: Wikipedia

Ljudski uticaj zaslužan za velike prirodne katastrofe

Uticaj ljudskih aktivnosti na životnu sredinu je bio ključni faktor u procesu prerastanja ekstremnih vremenskih nepogoda u velike prirodne katastrofe, navodi se u najnovijem izveštaju koji je u utorak objavila ekološka organizacija Svetski fond živog sveta (WWF).



"Uništenje šuma i širenje zaravni uz reke u najvećoj meri utiču na to da obilne kiše rezultuju razornim poplavama i nastajanjem klizišta", izjavila je Liza Higins-Zogib (Higgins) iz Inicijative za zaštićena područja u sklopu WWF, prenela je agencija DPA.

"Ekstremne vremenske neprilike uzrokuju mnogo više ljudskih žrtava i štete ako su podvodni grebeni oštećeni a šume uz obalu posečene", izjavila je Higins.

U sklopu izveštaja "Bezbednost prirode: Zaštićena područja i ublažavanje opasnosti", organizacija WWF je proučavala slučajeve poplava u Bangladešu 2000. i Evropi 2006. gopdine, talasa vrućine i šumskih požara u Portugalu 2003, zemljotresa u Pakistanu 2005, cunamija u Indijskom okeanu iz 2004. i uragana Katrina u SAD iz 2005.

Kako potvrđuje i izveštaj Svetske banke, u poslednjih 50 godina su razmere štete usled prirodnih katastrofa povećane, što je delimično posledica gubitka zdravog ekosistema u pogođenim oblastima.

Tako su, na primer, posledice cunamija u Indijskom okeanu varirale od države do države, zavisno od stanja grebena i preostale površine priobalnih šuma, navodi se u izveštaju WWF.

"Prirodne nepogode sa teškim posledicama ne mogu u potpunosti da se izbegnu, ali se u izveštaju navode konkretni načini za ublažavanje njihovog razarajućeg uticaja putem boljeg upravljanja ekosistemima", istakao je koautor izveštaja DŽonatan Rendal (Jonathan Randall).

Kao jedan od takvih uspešnih primera navodi se ulaganje 1,1 miliona dolara u ponovnu sadnju drva mangrov i u druge mere, koje su jednoj vijetnamskoj zajednici uštedele oko 7,3 miliona dolara godišnjih troškova održavanja obalskog zida, koji štiti od razornih talasa.

svevesti

Najveće prirodne katastrofe: Zemljotres u Aleppu

Zemljotres koji se odigrao u Siriji 1138. godine jedan je od najvećih poznatih u istoriji. U ovoj katastrofi, život je izgubilo više od 230 000 ljudi, a mnogi su bili prinuđeni da zauvek napuste svoje domove.



Aleppo se nalazi severno o Mrtvog mora, na nestabilnoj geološkoj tački, koja razdvaja arabijski plato od afičkog. Ovo trusno područije česta je meta zemljotresa, ali nijedan nije odneo toliko života kao onaj koji se dogodio u dvanaestom veku.

O događaju govore brojni izvori, kako lokalni tako i oni o kojima govore Krstaši. Reč je svakako o katastrofi nezapamćenih razmera. Zemljotres, koji se odigrao 11. oktobra 1138. godine, bio je samo uvod u seriju potresa, koji su narednih godina pogađali Aleppo. Tako su snažni potresi potrajali do 1139. godine, a ponovili su se i koju deceniju kasnije, od semptembra 1156. do maja 1159.

Najveći potres odigrao se u Harimu, na mestu na kome su Krstaši izgradili jednu od svojih citadela. Prema izvorima, tvrđava je bila potpuno uništena u zemljotresu, dok se crkva srušila već u prvim potresima.



Takođe, uništeni su i bedemi kod Athariba, koje su u to vreme držali Arapi. Samo na stražarskoj dužnosti poginulo je oko 600 ljudi, mada su neki uspeli da pobegnu do Mosula.

Konačan bilans ove katastrofe iznosi više od 230 000 poginulih, i više hiljada raseljenih lica. Takođe, uništen je i veći deo grada i okolnih sela. Geolozi danas procenjuju da je reč o četvrtom najvećem zemljotresu u istoriji.

Megafonija

Moguce, ko voli da veruje u ljudski faktor. Opet ima i onih koji veruju da je teorija zavere antropogeni uticaj na promenu klime i globalno zagrevanje. Istina je verovatno negde na sredini...

o globalnom zagrevanju cemo u posebnoj temi koja je u pripremi

Климатологија

Земља улази у ледено доба

Изнебуха је свет обиграла опомена да нам предстоји велико замрзавање (смрзавање), после свеопштег отопљења у које смо већ закорачили. Сетите се само филмске приче „Дан после” у којој су вам пред очима промицали призори света који тоне у залеђену таму



У седмицама када су се у Копенхагену и другде изливале узавреле страсти да Земљи предстоји велико отопљење, изнебуха је свет обиграла другачија опомена – предстоји нам ново ледено доба! Као када би вас, загрејане и задихане, изненада запљуснуо студени ветар. Зар је могуће да су се научници толико преварили?

Сетите ли се филмске приче „Дан после”, пре вашим очима још једном ће искрснути призори света који тоне у залеђену таму, само неколико седмица након свеопштег нуклеарног окршаја. Слични језовити догађаји збивали су се, без људског уплива, и у прошлости.

Гледајући у сутрашњицу, нема никаквог разумног оправдања зашто се свеколико замрзавање не би поновило, што подсећа на готово подсмешљиво наговештење у данима када смо обасути вестима да велики залеђени делови Гренланда копне. Завиримо ли у прошлост, пре 12 столећа северна полулопта (хемисфера) била је захваћена хладноћом која је потрајала 1.300 година!

Временска машина

Геолошки налази указују да је наше претке задесило „Велико замрзавање” када се огромна количина слатке воде, већа од запремине Северноамеричких великих језера, слила у Атлантски и Арктички океан. Ненадани прилив прекинуо је дотадашље опструјавање топлих водених маса, због чега је температура знатно опала.

Претходни подаци прикупљени истраживањем гренландског леда сведоче да су се климатски заокрети дешавали у трајању од једне деценије или дуже, најновија изучавања указују да се одиграју за неколико месеци, највише за годину или две. А то је изузетно важно сазнање, сматра Хенри Малинс са Универзитета Сиракјус (САД). Када се једном достигне „тачка без повратка”, људи више неће имати прилику да нешто предузму!

Две године је Вилијам Патерсон са Универзитета Саскачеван (Канада) са својим сарадницима проучавао стврднути муљ, извађен с дна једног старог језера у Ирској. Пошто су се наноси споро таложили, сваки слој је у великој мери оличавао својеврсни историјски снимак, с маленим одресцима дебелим свега пола милиметра, од који је сваки представљао раздобље од три месеца. Својеврсна „временска машина” геологије, зар не?

Циљ је био да се добије што потпунији „климатски запис”.

Испитивањем угљеникових изотопа у сваком одреску, истраживачи су у стању да закључе шта се збивало у језеру: језерске биљке су везале угљеник-12 (12 протона и неутрона у атомском језгру), а лишће је сачувало више угљеника-13. Истовремено су изотопи кисеоника одсликавали температуру – када су животиње и биљке стварале калцијум карбонат, сразмера између кисеоника-16 и кисеоника-18 одговарала је томе до које се црте жива попела (једино што тада није било термометра).

Умирено Сунце

Установљено је да се на почетку млађег дријаса (раздобље великог замрзавања на крају плеистоцена, пре 12.000 до 11.500 година) језеро охладило и принос живог света умањио за само неколико лета. Прохујало је сто до двеста година пре него што се повратило пређашње климатско стање. Из тога Вилијам Патерсон закључује: нема никаквог разлога зашто нас јако смрзавање не би изнова походило. У сваком случају, то не може оповргнути да смо се запутили ка добу свеколиког отопљења, што уверљиво поткрепљује нестајање ледених наслага на Гренланду.

И оно ће се окончати озбиљним захлађењем.

А у мају је обелодањено да се Сунце највише умирило у протеклих стотину година: нема пега, нема излива (експлозије). Сунчеви ветрови су спали на полувековну најнижу тачку, а појављивање пега на једновековну. Научници не знају чиме је то изазвано, а најсумњичавији најављују мало ледено доба, какво је наступило средином 17. столећа и потрајало седам деценија, с низом неуобичајено хладних зима на северној полулопти.

Исту промену наговестили су пре три године руски астрономи, предвођени Хабибулом Абдусаматовим: средином века очекује се планетарно захлађење, а не отопљење! За то су окривили смањивање дотока зрачења с наше звезде. Земља ће почети да се хлади 2012-2013. године, а замрзавање ће уследити деценију и по или две после опадања најбурнијих превирања (активности) на Сунцу (2035-2045).



Izvor: Politika

Mnogo panike. Takve stvari se ne desavaju brzo, bice vremena da se ljudi pripreme. Ako, i treba nam nesto da nas drmne. Bar ce tehnologije da se usmere u korisnije stvari, osim rata - bar se nadam. Samo je bitno da se sto vise saradjuje. Koliko ce to biti moguce, videce se. Malo ce biti gadnije onima na severu, ali nomadski narodi kao Inuiti, Laponci, Chukchi, Samojedi, Tunguzi, i mnogi drugi, snaci ce se ako nisu zaboravili stare nacine zivljenja, a ovi ostali moderni kao sto su svi Vikinzi (Skandinavci), Finci, Rusi, Ameri, Kanadjani, oni ce morati tehnologijom da ovladaju zimom, zele li na tim prostorima da opstanu na dosadasnji nacin. Kombinacija starog nacina i novih tehnologija je resenje, samo da neko to hoce. Tu je moguca sofisticirana civilizacija nalik na tradicionalnu nomadsku. To donekle sada i jeste (Eskimi voze snowmobile a sve manje sanke sa psima - e, sad ako im se oteza dotur istih i goriva, sta ce onda ako ne znaju stari nacin?) ali se sev vise oslanja na vezu sa civilizacijom. Ne znam, u svakom slucaju bice interesantno. Mozda tuljanovo salo (a to smrdi opako) bude na ceni i u nekim drugim krajevima a ne samo na severu - ima Eskimi da zarade

Prete nam uragani i preko 230 km/h

Iako će biti ređi nego u 20. veku, uragani koji će donositi nevolje u 21. veku biće mnogo razorniji zbog globalnog zagrevanja, navodi se u novoj studiji o klimi. Naučnici predviđaju da će uragani dostizati brzinu i preko 230 kilometara na sat.


Uragan 'Katrina'


Satelitski snimak uragana 'Katrina'


Nju Orleans posle uragana 'Katrina'

Najjači uragani zahvatiće zapadni Atlantik, čime će jugoistočna obala SAD i Bahami biti rizična područja, a Nju Orleans, grad opustošen uraganom ''Katrina'', mogao bi ponovo da se nađe na udaru izuzetno jakih vetrova.

U magazinu ’’Sajns’’ (Science) objavljeno je da će krajem 21. veka učestalost uragana biti manja za 18 posto, ali će njihova jačina biti će povećana na kategorije četiri i pet, sa vetrovima od preko 200 kilometara na sat. Formiraće se i "super uragani" sa vetrovima od preko 230 kilometara na sat.

Studija objašnjava kako će povećanje temperature okeana uticati na dodatno isparavanje u atmosferu, a to će ojačati postojeće oluje i formirati nove.

Američki naučnici, predvođeni Morisom Benderom sa Geofizičke laboratorije u Prinstonu u Nju Džersiju, objavili su da njihova studija ukazuje na učestalije i jake uragane nad Atlantikom zbog klimatskih promena u drugoj polovini 21. veka.

Oni su dodali da će šteta koju će ovi uragani doneti biti sigurno veća nego što je to bilo do sada. Istraživači su istakli da se u poslednjih 25 godina broj uragana udvostručio.

Jedan od najjačih uragana ikada, uragan ''Vilma'' iz 2005. godine, čija je brzina u jednom trenutku iznosila čak 295 kilometara na sat.



Uragan ''Katrina'', koji je pogodio Nju Orleans 2005. godine



Izvor: Vesti

Za vreme Katrine su leteli poveliki brodovi.Za vodu!

I po vise desetina kilometara!Neverovatno ali istinito!