Мислим да у Србији нема потребе за тим јер су имовинска питања брачних пантера добро регулисана...можда у неким изнимним ситуацијама где пантери имају заједнички посао или нешто сл.

Ja bih uvela obavezan predbračni ugovor za  sve brakove i tako rešila mnogo problema, od emocionalnih do brakorazvodnih.

mislis da to resava?
pomaze ili odmaze?

ako se razvedes posle dve godine braka za koje vreme inace nisi radila zbog trudnoce i cuvanja malog deteta, ovde ako nisi dovoljno situiran mozes izgubiti pravo i na dete

Bez razmisljanja, DA! Ako se nesto desi, svako svoje i fajront...

Doduse ostavio bih joj kuche, da lakse preboli svoju gresku.
(  ha ha jos se nisam ni ozenio a vec znam da ce ona da zasere nesto  )

hahaha zasracete oboje, to su neminovnosti, samo je najvaznije uspeti preduprediti probleme koji mogu da se odraze na neduzna stvorenja - decu 
A ako ne uspeju da se rese problemi i ako su preobimni za nastavak braka - vrlo je vrlo mudro ne izigravati heroja i majku Terezu ... ono sto nam je rodjenjem dato (od onog materijalnog) je samo nase i nasa je licna stvar hocemo li to sa nekim podeliti ili napraviti od toga nesto jos vece i bolje i vrednije. Ljudima koji su nas izneverili, izigrali i u koje smo se razocarali i imamo saznanje da nisu vredni nicega naseg dobrog i milog, ne treba ni da damo nista od sebe. Pogotovo ono sto nam mozda obezbedjuje makar i najmanju sigurnost nakon zavrsetka bracne zajednice.

Potpisao bih jedino bracni ugovor koji obavezuje dvoje da budu savesni roditelji, da postuju jedno drugoga, da pravilno dele obaveze i odgovornosti itd. Nazalost, takav ugovor ne postoji, ili postoji u formi kojom bi mogao samo dupe da obrises.
Mnogi brak ne shvataju ozbiljno, jer ne postoje ni ozbiljne obaveze, sto je dobar osnov za nesrecu, a cesto i tragediju. Verujem da 90% ljudi ne zna nista ni o osnovnim nacelima braka. Sve sto znaju je da su se potpisali na neki papir, a posto su u tom trenutku bili pripiti, ne secaju se ni sta je to maticarka istrabunjala... dok su svi jedva cekali da zavrsi sa besedom da bi mogli da nastave ili krenu sa zdranjem i picem...
Zakon slabo stoji iza braka. A, sto se tice imovine i ostalog....sve je to mizerija u odnosu na ono sto bi trebalo da bude bracni proizvod - stabilna porodica, srecna, pametna i uspesna deca....jaka drzava. Pritom, ne smatram da su ugovori te vrste kompatibilni sa ljubavlju, ako znamo da ta ljubav nastaje pre braka, a ne u braku...il, ne daj boze, nakon njega 

Znam da je tema stara, ali možda bi dobro došla mišljenja novih članova koji nisu ranije učestvovali na ovoj temi.
S obzirom da naš Porodični zakon prilično dobro imovinske odnose u braku, tj. nakon razvoda, zašto onda dolazi do nemilih situacija?

Šta se zapravo reguliše tim predbračnim ugvorom kad je jasno da svako ima pravo na imovinu koju je uneo/unela u brak, a zajednička imovina se deli?

Šta je zapravo bitno staviti u taj ugovor i koje su to nepredviđene okolnosti koje treba njime obuhvatiti?

S jedne strane, izgleda kao obazrivost, a s druge strane kao da se i pre početka braka poklanja nepoverenje.
Kada bi mi budući muž tražio da potpišem takav ugovor, osećala bih kao da mi ne veruje, da očekuje od mene da ga izneverim.Znam da je detinjasto, ali mislim da ne bih ni pristala na takav brak.

Pa isto tako mogu i ja da obrnem pricu da ti kazem: 'Pa kad neces da potpises to znaci da ti ne verujes meni?'
Smatram da ce zrela osoba bez frke da potpise tako nesto. Ja bih to sa ljubavlju parafirao kao i onaj papir gde pise da smo muz i zena.
Prisustvovao sam prici kako devojka pizdi na caleta zato sto je ovaj kao odlucio da proda imovinu i da putuje po stare dane i zajebava se. Njeno objasnjenje je da je to njeno i od njenog brata i da on nema prava da to uradi. Tipicno nezrelo razmisljanje koje rezultat straha i nesigurnosti u sebe. Sve sto se radi iz straha je govno, u to sam se uverio po hiljadu i jedan put...brak, porodicni odnosi, posao, nebitno...

Kod razvoda braka daleko veći stres je suočavanje sa činjenicom da te je neko voleo a da te sad smatra neizdržljivom osobom nego podela imovine. Odatle potiče većina mizernih postupaka pri razvodu kao što je ja baš hoću da zadržim porculan njegove babe koji nam je za svadbeni poklon dala njegova mama.

Stvarno bogati ljudi imaju mnogo razloga da razmišljaju kako će se jednog dana distribuirati profit od kapitala koji su uneli u bračnu zajednicu, ali mi obična sirotinja daleko manje moramo da se brinemo oko toga ako nema pas za šta da nas ujede.

Pravite ugovor , ne zna se sta nosi dan sta noc