Ma sta mi naprica .. zene krhe , glupe i naivne moraju biti obezbedjene brakom 
Brak je dobra stvar..za normalne ljude...i one koji nece da ti dignu kucu i decu kada im padne na pamet 

niko ne zna kakva se životinja krije u njemu dok to ne testira. a godine donose razna iznenadjenja na koja valja biti spreman. zlu ne trebalo.
a u brak se ulazi jer to oboje žele i žele taj vid zajedništva. nekad je to ljudima dokaz,mada glupav

A ja naso sa kim da raspravljam   

Msm brak ko brak..to je obican potpis..bitna stvar.
Kad razmislim ugovor i jeste dobra stvar

 

pa jeste,a brak kao brak....sjutra zbog klinaca,i sl. znam par koji je u zajednici 10 godina,imaju dvoje djece ali nisu vjenčani. i tužno je nekako,njega bukvalno mole da je oženi,a on neće,kao dobro nam je ovako. a ona pati kukavica
živjeti bez papira,da-ali kad to oboje žele

Danas trajna vambračna zajednica uživa jednaku zaštitu kao i bračna. Tako da su i vambračni drugovi solidno osigurani.


Još jedan problem kod predbračnog ugovora što može da u prvi plan izbaci pitanja koja će se ispostaviti kao nepremostiva prepreka za zaključenje braka jer nepovratno naruši skladne odnose.
Ugovori mogu biti i predmet zloupotrebe. Jedna strana njime može uslovljavati i ucenjivati drugu. Navede je na zaključenje, koristeći njenu slabost, zaljubljenost, nespretnost u pravnim poslovima, i time pripremi ostvarenje neke korist nakon razvoda.
Ako je bračni ugovor nepovoljan za jednu stranu, ona biva primorana da ostane u nefunkcionalnoj zajednici itd.
Imaju oni puno manu, daleko su od savršenog rešenja.

Sama ideja predbračnog ugovora mi je odbojna, ali to je zato što mislim srcem, a ne mozgom.
Meni je suprug, iz samo njemu poznatih razloga,prepisao svu svoju imovinu, tj. onu koju je uneo u brak, ono što su mu roditelji poklonli ili je nasledio.
Meni je to bio izniman znak poverenja, mada sumanut.Valjda zna da bi u svakom slučaju sve ostalo njegovoj deci.
U slučaju da se razvedemo, ja bih mu to sve vratila ili u dogovoru sa njim, prepisala na decu.
Da se ja ponovo udam, ne bih mogla da sa drugim čovekom npr. živim u kući koju je dobio od dede.

Sastavili predbracni ugovor, u njemu precizno naznaceno ko je sta uneo od nasledne imovine, ko je sta uneo od "zivih" sredstava u brak.
Za jedno desetak godina sastaviti testament da se, ukoliko brak opstane, sve podeli na decu , koliko god ih ima, na ravne casti.

A šta fali rešenju da u slučaju razvoda svakom pripada imovina koju je uneo, a da se ono što su stekli u braku na osnovu rada deli na pola (u rad spadaju i kućni poslovi). Svako zadržava ono što je samo on dobio od trećih lica, kao i poboljšanje na njegovoj imovini osim u slučaju kada je poboljšanje nastalo zajedničkim doprinosom. Zajedničke poklone dele. Od poklona koje supružnici čine jedno drugom vraćaju se oni vreće vrednosti. Ako se dobro sećam (prošlo dosta vremena od kad položih porodično), ovakvo rešenje sadrži Porodični zakon.

Pa tako je i sada regulisano u BiH. Vjerujem da je  i u Srbiji isto.