Pozorište na Terazijama otvara sezonu kabarea
Mnogo smeha uz pićence


Predstava „Nova stara dobra vremena“ Radeta Marjanovića otvoriće večeras novu kabaretsku sezonu beogradskog Pozorišta na Terazijama.


Nastala po tekstovima domaćih pisaca (Mome Kapora, Matije Bećkovića, Duška Radovića, Branka Ćopića i drugih) duhovito i ironično govori o detinjstvu, ljubavi, prijateljstvu, prošlim vremenima... Marjanovićevi gosti u „Novim starim vremenima“ su: Tanja Bošković, Lola Novaković, Danica Maksimović, Ivan Bosiljčić, Miroljub Turajlija i Slobodan Stefanović. Ova kabaretska scena nalazi se u foajeu ispred pozorišne sale. Stalni deo njene scenografije čine stolovi i šank, tako da će publika moći da uživa u pravoj kabaretskoj atmosferi, napominje Marjanović.

Predstave Kabarea „Terazije“ biće izvođene jednom sedmično, petkom ili subotom, u terminu od 22.30 časova. Tokom decembra biće izvedene predstave „Trajkovići“ Siniše Pavića i tok-šou Milenka Zablaćanskog „Moj Milenko leg’o je da spava“. Predstava „Nova, stara dobra vremena“ biće izvedena i 16. i 30. decembra.

Kako kažu u upravi ovog pozorišta, početkom naredne godine repertoar bi trebalo da bude proširen novim predstavama.

T. Nježić

Izvor: Blic

Brodvejski hit "Čikago", koji se zarad što češćeg izvođenja igra sa dve potpuno različite glumačke podele - prva je premijera u Pozorištu na terazijama ove sezone. Režiju potpisuje Kokan Mladenović, prepev songova Marija Stojanović, a više nego zahtevnu koreografiju ovog mjuzikla sa ansamblom uspešno je ostvarila gošća iz Slovenije Mojca Horvat. Kostime je radila Lana Cvijanović, a scenograf je Marija Kalabić.

Mjuzikl "Čikago", iako na prvi pogled mračnog sadržaja i oštrog i satiričnog oslikavanja stanja u američkom društvu, veoma dobro korespondira s domaćim auditorijumom. Odlična muzika, atraktivne plesne tačke i naravno opčinjenost fotogeničnom slikom Čikaga s prepoznatljivim gangsterskim imidžom koji privlači publiku poput "zabranjenog voća". Pravu slavu mjuzikl "Čikago" (koji je prvi put postavljen na Brodveju 1975. godine) doživeo je tek 1996. godine, kada je prema originalnoj postavci koju je režirao slavni Bob Fosi ponovo izašao pred publiku. Iduće godine, ovaj mjuzikl osvojio je mnoge nagrade, između ostalih i šest Tonija (američki pozorišni Oskar). I pored ne tako davno snimljenog istoimenog filma holivudske A produkcije (sa Rene Zelveger i Ketrin Zitom Džouns i Ričardom Girom), mjuzikl "Čikago" se i danas neprekidno igra pred prepunim gledalištem na Brodveju.

U domaćoj postavci, koja je, kao što rekosmo, dvostruka, u ulozi Velme Keli pojavljuju se Ivana Knežević i Katarina Gojković, kao Roksi Hart tu su Sloboda Mićalović i Jelena Jovičić, a u ulozi Bilija Flina pojavljuju se Dragan Vujić i Ivan Bosiljčić. Još neke uloge se udvajaju u beogradskoj verziji "Čikaga", pa tako ulogu čuvarke zatvora Mame Morton igraju Hana Jovčić i Zinaida Dedakin, a ulogu Ejmosa Harta, nesrećnog muža Roksi Hart, Milan Antonić i Nikola Bulatović. Trebalo bi još naglasiti da su sve predstave za mesec koji je pred nama - rasprodate.

Atelje 212 napunio je pedeset godina. U slavljeničkoj atmosferi obeležen je ovaj jubilej u prisustvu svih članova ansambla, prijatelja kuće i verne publike. Celodnevni programi pod nazivom "Sećanje - sve što ste oduvek želeli da znate o Ateljeu a niste smeli da pitate" počeli su još u prepodnevnim satima, uz učešće velikog broja glumaca koji su svojim talentom i posvećenošću teatru obeležili početak rada ove kuće.

Uz Milana Cacija Mihailovića kao domaćina, svojih lepih trenutaka koje su proveli u Ateljeu 212 sećali su se, prepričavali brojne anegdote, događaje sa proba i gostovanja dramski umetnici: Tatjana Beljakova, Branka i Mlađa Veselinović, Ljubica Ković, Renata Ulmanski, Ružica Sokić, Mira Stupica. Sve veterani srpskog glumišta. Atelje 212 i dan-danji stoji na svoja četiri jaka stuba. To su Mira Trailović, Ljubomir Muci Draškić, Aleksandar Popović i Dušan Kovačević. U jezgru te kombinacije formiran je jedan divan ansambl mladih, talentovanih glumaca, pobednički tim koji je plenio svojom snagom, talentom i neodoljivim šarmom. Više nego za bilo koji drugi glumački ansambl, za ansambl Ateljea 212 važi priča da je kao jedna porodica, uz napomenu da su ovakva okupljanja pomalo i setna, jer se publici više neće predstavljati velikani poput Zorana Radmilovića, Taška Načića, Nede Spasojević i Danila Bate Stojkovića. Tu su, međutim, nove mlade snage, od kojih Atelje 212 očekuje mnogo, i nema razloga da ne bude tako.

Povodom proslave ovog velikog pozorišnog jubileja, otvorena je i izložba fotografija na kojoj su predstavljeni najzanimljiviji događaji iz proteklih pedeset godina. Među mnogobrojnim autorima čije su fotografije izložene, tu je i Vukica Mikača, poznati umetnički fotograf, a postavka će trajati do kraja godine.

Premijera predstave "Dekameron", nastale po motivima čuvenog dela Đovanija Bokača, izvedena je nedavno na večernjoj sceni pozorišta Boško Buha u režiji Ane Đorđević, koja potpisuje i dramatizaciju. Ovom predstavom započinje i novi pozorišni ciklus "play comedia del arte", koji će ove godine obeležiti repertoarsku politiku pomenute pozorišne kuće. Pored "Dekamerona", svoju premijeru očekuju gotovo zaboravljeni renesansni tekstovi "Mandragola", "Sluga dvaju gospodara" i "Mirandolina". Da podsetimo, tokom prošle sezone ovo pozorište je imalo veliku gledanost sa serijalom "play Shakespeare", tokom kojeg su na sceni prodefilovali mnogi mlađi i stariji poznati glumci.

S obzirom na obiman materijal koji nam je Bokačo ponudio, preambiciozno je bilo očekivati i verovati da je moguće dramatizovati sve teme iz njegovog dela. Zbog toga je iz obilja materijala rediteljka mudro izvukla jednu liniju koju smatra relevantnom za savremeno doba. Predstava je posvećena ljubavnom drhtaju prema ranjenom, karikiranom, nakaznom i pretužnom svetu. Ljubavni napor koji stalno nailazi na odbijanje, i samo na odbijanje, i uvek na odbijanje, ali napor koje ne prestaje i nikada ne može da prestane. To je prirodno stanje u kojem se nalaze svi likovi u predstavi, čime nam se daje do znanja da takvi ljudi oduvek postoje na svetu, i njima je rediteljka i posvetila svoju predstavu. Predstava Ane Đorđević postavlja i pitanje koliko smo se o takve ljude ogrešili...

U pročićšenoj scenografiji Vesne Štrbac i laganim kostimima koje je načinila Dragica Pavlović-Laušević, igraju Goran Jevtić, Radovan Vujović, Miloš Đorđević i dve mlade dame, Jana Milić i Bojana Tušup. Za čitav projekat koji je za ove sezonu pripremilo pozorište Boško Buha kao kompozitor originalne muzike potpisuje se Darko Rundek.

„Blic“ na probi predstave „Odumiranje“ u „Ateljeu 212“


Porodica kao poprište



Egon Savin je tog prepodneva na velikoj sceni „Ateljea 212“ dao znak da proba predstave „Odumiranje“ - koju režira po tekstu Dušana Spasojevića (premijera je 7. decembra) - može da počne.

Milica (Dara Džokić) i Strahinja (Boris Isaković) već prvim upečatljivim glumačkim finesama ocrtavaju dirljivu priču o prodaji zemlje, odumiranju sela - i ne samo sela, beznađu mladih, jezivom generacijskom rascepu, priču u kojoj svi mogu i ne moraju biti krivi, svi mogu i ne moraju biti u pravu, ali su svi, izvesno, nesrećni, neshvaćeni, bespomoćni.

„Komad se prelama kroz sukob roditelja, koji po svaku cenu hoće da zadrže zemlju, i dece, koja žele da je prodaju kako bi mogla da odu inostranstvo“, kaže za „Blic“ Egon Savin. „Opšte mesto koje je ujedno centar traume ovog naroda. Sve to na fonu političkog, sociološkog, porodičnog, intimnog plana. Obe strane su, kao u svim dobrim dramama, u pravu. Ali, nije bitno ko je u pravu, nego šta činimo za sopstveni spas, za spas dece. A očigledno ne činimo dovoljno ili ne činimo to na pravi način. Stalno je neki nesporazum koji često prerasta u sukob sa najstrašnijim posledicama, ponajviše u okviru porodice.“

Kreće scena u kojoj Milica, kršeći ruke, gleda sina Janka (Igor Dorđević) i veli: „Zato ti torbe ne raspakivaš. A ja mislila onako, zaboravio...“ Uznemireno ali neopozivo Janko kaže da prodaje imanje i odlazi. Nakon trenutka teške tišine setno dodaje: „Došao sam da se pozdravim...“ U pola glasa, al’ s puno gorčine, Milica mu upada u reč: „Onda nisi ni morao dolaziti“.

Dara Džokić o svojoj ulozi za „Blic“ kaže: „Milicu karakteriše, ili, ako hoćete, određuje, arhetipska vezanost za tlo, za grudu. Užasan je rascep između nje i sina. Ona je požrtvovana majka, ali je daleko od svesti o tome da je i put u pakao popločan dobrim namerama. Ona želi najbolje za svog sina, i on želi dobro za sebe, ali imaju potpuno različite predstave o tome kako tu želju ostvariti.“

Na sceni se smenjuju nedorečene tuge, gnev, reči očajnika, isijava po neko zrno nade... U jednoj sceni Jovanka (Branka Šelić), zanemela od nesreće, ispušta tek po neki nerazgovetni glas. Strahinja (Boris Isaković) s vremena na vreme prebira po fruli i pije, pije... „Ne da zaboravi, nego da se seća“.

„Igram čoveka koji bi po svaku cenu da ostane tu i da zadrži mlade, bez obzira na to što se iz aviona vidi da ne treba ostati“, kaže Boris Isaković.“ Glumački vrlo izazovno, tim pre što se lično ne slažem sa likom koji tumačim. Strahinja se suočio sa velikom nesrećom, ali i svi ti događaji mu nisu otvorili svest da vidi gde živi i pokuša nešto da učini. Čak se trudi da spreči momka koji bi da se izvuče iz tog blata. Uvek aktuelna tema, za kojom posežemo kad nam je najteže, a sad izgleda da nam je opet najteže. Malo, malo pa nam je najteže.“

U markantnoj scenografiji (Geroslav Zarić) nižu se slike, pojave (kostimograf je Bojana Nikitović), replike koje čas skrivaju, čas otkrivaju junake, smenjuju se scene koje rastužuju i na neki čudan način opijaju, čak razgaljuju...

Na sceni su Stamena (Anđelika Simić) i Janko (Igor Đorđević). Samo naoko neobavezno razgovaraju o njenoj kosi, o tome koliko se dugo nisu videli, šta im se (ni)je desilo... Na njegovo pitanje da li ostaje tu, ona odgovara: „Otkud znam. Možda i ostanem. Meni je svuda isto. Loše(...) Neću im ga roditi. Dete da mi živi u ovoj šupi!? Ovde se godinama ne provetrava. Smrad...“

Igor Đorđević za „Blic“ kaže: „Janko prodaje zemlju na kojoj je rođen, kasnije se ispostavlja da prodaje upravo komad gde mu je otac sahranjen. Ali u Jankovoj glavi to je jedini mogući izlaz. Imao je veliki problem sa ocem, na kraju saznamo da ga je on toliko tukao da je ostao neplodan, ne može da ima dece. Metaforično, roditelji su kastrirali decu.“

„Stamena je u godinama kada život tek treba da udahne punim plućima, a ona odustaje. Odustaje i od sebe...“, kaže o svom liku za „Blic“ Anđelika Simić.

Tanja Nježić
Odumiranje je u toku

„Predstava ima dozu jeze i, recimo, upozorenja da je odumiranje u toku i da je trenutak da vladajući učine nešto konceptualno umesto što nam svakodnevno propovedaju optimizam, mada mu mesta nema. Ali, to nije sumorna predstava. Ona je istinita, životna, rađena po izvrsnom komadu mladog Dušana Spasojevića. Problem je snažan, očigledan, prepoznatljiv, ali iz pozorišne perspektive ključna je njegova umetnička varijacija, umetničko dejstvo, a ono, kao što znamo, ume da bude i motiv da se stvari pokrenu“, kaže Egon Savin.

Izvor: Blic

Baleti Stravinskog u Narodnom pozorištu
„Buđenje proleća“ i „Žar ptica“


Na sceni Narodnog pozorišta 15. decembra biće premijera dva baleta Igora Stravinskog „Buđenje proleća“ i „Žar ptica“ u vidu jedne predstave.



Po rečima direktora baleta u nacionalnom teatru Konstantina Kostjukova, reč je o novom umetničkom izrazu, odnosno o izvođačko-umetničkoj koncepciji na tragu pristupa koji je prisutan u predstavama „Ko to tamo peva“, „Kraljica Margo“, „Doktor Džekil i mr Hajd“.

Koreograf je Ditmar Sajfert a baletski prvak Svetozar Adamović ovom predstavom obeležava i dve decenije karijere. Poznati koreograf, govoreći o svojoj postavci, napominje da je u „Žar ptici“ (prvi put se postavlja na ovoj sceni prim. a.), kao i u svim bajkama reč o borbi između dobra i zla. Međutim, kako je rekao, ne mora uvek muškarac da bude oličenje zla a žena dobrote. Zbog toga je njegovo koreografsko rešenje takvo da je Koščej, koga igra Adamović, androgen; odnosno muškarac i žena istovremeno. Osim Adamovića u baletu „Žar ptica“ igraju Dejan Kolarov, Aleksandar Ilić, Jovan Veselinović, Nikica Krulč, Mila Dragićević i Bojana Žegarac, a „Buđenje proleća“ Ivanović Tamara, Ninković Sanja, Denis Kasatkin, Konstantin Kostjukov, Milan Rus, Jovan Veselinović, Aleksandar Ilić i Dejan Kolarov.

T. Nj.

Izvor: Blic

Muzička kritika
Mocart kao roker
Irena Popović : „Mocart... luster... lustik”, 10 komada s pevanjem u „Sava centru”, režija Džej Šajb, dirigent Tijana Kovačević

Iz predstave „Mocart... luster... lustik” (Foto L. Vuletić)



Autor igrarije na temu Mocartovog života, kompozitorka Irena Popović, koja je posle studija kompozicije u Beogradu nastavila usavršavanje u rodnom gradu Mocarta, Salcburgu, trebalo je da bude poslednji ovogodišnji „omaž” Mocartu u godini njegovog jubileja. U stvari, samo je to nedostajalo, posle svih višestrukih izvođenja simfonija, koncerata, kamernih i drugih dela, (bar) jedan autorski pristup bilo delima bilo stvaralaštvu velikog autora.

Poznata kao kompozitor scenske muzike i nekoliko komada izvedenih na Tribini kompozitora, za nas je Irena Popović predstavnik mladog autorskog tima, pre svega ženskog, koji hoće i radi nešto drugo, svoje, autentično, pokušavajući u vorkšopovima, radionicama, a pomoću performansa kao i klasičnih dela da ostvari i dekonstrukciju i sintezu. Dekonstrukciju kroz parodiju i ironiju, kroz preispitivanje i odbacivanje klasičnih vrednosti, a sintezu u kombinovanju različitih tehnika i „muzika”, prevashodno tzv. ozbiljne sa rok i pop muzikom. U tim koordinatama kreće se njen kompozitorski rad na novom delu, za koji su tekst na tri jezika (nemački, engleski, srpski) pisale Maja Pelević, Jelena Novak i Marija Karaklajić.

Neveliki ansambl raspoređen na dve strane scene „Sava centra” istovremeno je i podelio dve „muzike” i dve grupe. S jedne strane ansambl „Akrobat” koji smo nedavno pratili na Tribini kompozitora, jedan od specijalizovanih za savremenu muziku, a sa druge „Kanda, Kodža & Nebojša”, rok sastav poznatih muzičara iz druge oblasti.

Sve to zajedno delovalo je i skromno i siromašno na velikoj sceni na kojoj su se gimnastičari gubili, trčali, vežbali, ali u slobodnim kretanjima nevezanim za muziku, a na platnu se emitovale stare i zapuštene beogradske fasade (stari Salcburg?) dok je naizmenično svirala jedna ili druga muzika. Daleko prihvatljivija bila bi neka manja pozorišna sala, tipa Reksa, Bitef-teatra, čak i Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Potpuno neprimeren za ovu svrhu, ambijent „Sava centra” uvek deluje prazno ako je u njemu manje od hiljadu ljudi, a ovoga puta je delovao prazno i na sceni.

Krpičasti kostimi, haljine od staniola, gimnasticiranje i gluma nisu mnogo pomogli ni da se razume tekst, a ni veza sa samim Mocartom. Reditelj je svoj posao shvatio površno i nije uspeo da napravi parodiju niti dekonstrukciju. No, do neke sinteze je došla autorka u prijatnoj, minimalističkoj muzici, ne preterano repetitivnoj, u kojoj je dominirala flauta iz „Akrobat” sastava i koja je, naročito u intermecima, budila asocijacije na hedonizam 18. veka. Na nivou našeg prihvatanja ili neprihvatanja bili su rok odseci, koji su se publici (uglavnom rokerskoj) veoma dopali, pa je ceo projekat koji je odisao mladošću, eksperimentom, poigravanjem sa kičem i tradicionalnim vrednostima naišao na dobar odziv publike.

Ne samo odlična vokalna umetnica Gertraud Štajnkogler-Vurcinger kao i mlada Ileana Lužajić, u svojim pevanjima-govorenjima, šaputanjima, igranjima i slično, već i svi koji su igrali na sceni trebalo je da do perfekcije i u potpunoj saglasnosti sa muzikom uvežbaju pokrete, inače su oni obesmišljeni. Dobio se utisak da svako radi na sceni šta hoće i kako tog trenutka reaguje na samog sebe, a ne na muzičke podsticaje. Tekst se nije razumeo ni na srpskom jeziku, sa stranih jezika nije bilo prevoda.
Odlični mladi glumac višestrukih sposobnosti Damjan Kecojević samo je delimično ispunjavao prazan prostor povezujući različite segmente rastavljenih delova ansambla. Neki komadi bili su uspeliji i zaokruženiji od ostalih (Mocart kugle) a po neki i duhoviti (Pismo usamljenosti).
Branka Radović

Izvor: Politika

Premijera u kragujevačkom „Joakimu“
Skorojevići u Bukureštu

KRAGUJEVAC - Komedija „Karnevalski prizori“ po tekstu klasika rumunske dramaturgije Jona Luke Karađalea u režiji Mateija Varodija, večeras će biti premijerno izvedena u Teatru „Joakim Vujić“ u Kragujevcu. Komad je prvi produkt saradnje Pozorišta „Al. Davila“ iz Piteštija i kragujevačkog „Joakima“, najstarijeg u Srbiji.

U predstavi igraju Saša Pilipović, Miloš Krstović, Sanja Matejić, Ana Todorović, Jasmina Dimitrijević, Miodrag Pejković, Aleksandar Milojević, Milić Jovanović, Dragan Stokić i Čedomir Štajin. Scenu je postavio Milivoje Štulović, kostime je kreirala Jelena Jovanović, a muziku je odabrao Marko Matović.

„Karnevalski prizori“ su priča iz 19. veka o neobrazovanim ljudima iz unutrašnjosti Rumunije koji dolaze u Bukurešt i žele da ne budu ono što jesu.

- Karađale je jedan od najboljih rumunskih pisaca. „Karnevalske prizore“ režirao sam u tri pozorišta u Rumuniji i publika je bila oduševljena. Nadam se da će se i Kragujevčanima svideti jer je želja za promenom identiteta i danas aktuelna - rekao je Varodi. Gost iz Rumunije je rekao da je radio sa talentovanim i iskusnim glumcima. Dodao je da je ova postavka bolja od onih koje je ranije režirao.


Arsenije Lukić

Izvor: Blic

Premijerom predstave "Brzina tame" u Zvezdara teatru obeleženo je deset godina od smrti Stiva Tešića (1942-1996) - do sada jedinog našeg zemljaka koji je dobitnik Oskara (za scenario "Osamostaljivanja" iz 1980 godine). Užičanin, slavista, scenarista i reditelj, koji je od 1957. godine živeo u Americi, pisao je i za pozorište i za film (kod nas je najpoznatiji autobiografski "Četiri prijatelja" koji je, u njegovom prisustvu premijerno prikazan u Užicu, 1981. godine.)

Tešićev najpoznatiji komad "Na otvorenom drumu" za ovdašnje čitaoce je pre nekih 12 godina prevela Merima Isaković. Nedavno su objavljeni i prevodi "Brzine tame", "Umetnosti i dokolice", "Povratak na početak"... Sam Tešić je najveći uzor imao u Semjuealu Beketu, koga je smatrao "dramskim bogom". A "Brzinu tame" kritika je svrstala uz Vilijamsovu "Staklenu menažeriju". Ovim delom, u prevodu Ane Stanković, koje je reditelju, Branku Popoviću, takođe Užičaninu, poslala Nađa, sestra i saborac u antiratnim protestima Stiva Tešića, Zvezdara Teatar dobija ozbiljnu i bitnu predstavu koja se bavi posleratnim sindromom.

"Brzina tame" je odlično napisana građanska drama, gotovo sa elementima trilera, koja se osvrće na dnevne vesti iz novina koje su prepune priča o užasnim porodičnim tragedijama, gde se, gotovo kao po pravilu, ispostavlja da je zločinac povratnik sa nekog manje ili više aktuelnog ratišta. Igraju Mihailo Miša Janketić, Sonja Jauković, Miki Krstović. Hana Jovčić i Ivan Bosiljčić. Scenograf predstave je Igor Vasiljev, a kostimograf Maja Mirković. Originalnu muziku za predstavu komponovao je, inače, Rambo Amadeus, koji je i izvodi, na fretlis gitari, sa bas klarinetistom Tomasom Rotlojtnerom - apsolutnim obožavaocem beogradske muzičke scene.

Izvor: Krstarica

Januarske i februarske premijere u beogradskim pozorištima
Vreme ljubavi i vreme umiranja



Prva ovogodišnja pozorišna premijera, kako je za sada najavljeno, biće 25. januara na velikoj sceni Pozorišta na Terazijama. Reč je o rimejku svojevremeno kultnog mjuzikla ovog teatra „Neki to vole vruće“.


Po rečima umetničkog direktora Željka Jovanovića, to nije klasična obnova, već osavremenjena postavka rediteljke Soje Jovanović, a kao svojevrstan omaž njoj: „Predstavu obnavljaju Svetislav - Bule Goncić i Rade Marjanović koji su igrali onda, a igraju i sada. Ova priča iz tridesetih godina koja se odvija u Čikagu i prati ženski orkestar koji u vreme ekspanzije džeza nastoji da poentira stasom a ne glasom prilagođena je današnjem vremenu. Jer, ono što je nekad možda bio (duhoviti) incident, danas je gotovo na nivou pravila. Mića Tabački, koji je radio i prethodnu, uradio je novu scenografiju i kostime. Umesto Bate Paskaljevića igra Bole Stošić, nova Puslica (nekad Ivana Mihić) je Bojana Stefanović, a koreografiju će osvežiti Snežana Vesković.“

Nekoliko dana potom, 29. januara, na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta je premijera drame Uglješe Šajtinca „Banat“ u režiji Dejana Mijača, koji za „Blic“ kaže: „To je novi dramski tekst vrsnog mladog dramskog pisca. Radnja se događa u vreme Drugog svetskog rata u jednom malom selu u Banatu, a pretapaju se i prožimaju - vreme ljubavi i vreme umiranja.“

Već sutradan, 30. januara, biće održana premijera poznatog komada „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja“ Iva Brešana u režiji Želimira Oreškovića (reditelja iz Zagreba) na Sceni „Raša Plaović“. Kako za „Blic“ kaže glumica Nela Mihajlović, koja u komadu tumači ulogu Mare (majkače, Gertrude), „predstava odiše reskim, oštrim a omamljujućim humorom kroz koji se prelama tragična priča. Iako je komad napisan još šezdeset i neke, nije izgubio na aktuelnosti jer se bavi ozbiljnim problemom primitivizma i njegovim posledicama.“

Za februar su u Narodnom pozorištu najavljene premijere komada „Osvrni se u gnevu“ Dž. Ozborna u režiji Borisa Liješevića i Sterijine „Pokondirene tikve“ u režiji Jagoša Markovića. Inače, kad smo već kod Narodnog pozorišta, istaknuti češki reditelj Jirži Mencl postaviće na Velikoj sceni Šekspirov komad „Vesele žene vindzorske“, čija je premijera zakazana za 28. mart.

U februaru će svoju prvu ovogodišnju premijeru imati i Beogradsko dramsko pozorište. Reč je o komadu „Disharmonija“ Sanje Domazet u režiji Nebojše Bradića, a u martu „Rock & Roll“ u režiji Alise Stojanović.

Ostala beogradska pozorišta otvoriće sezonu posle božićnih praznika, predstavama koje su već stekle simpatije publike. Zavesu prvo podiže Narodno pozorište u Beogradu i to 9. januara kada je na repertoaru „Sabirni centar“, popularni komad Dušana Kovačevića u režiji Božidara Đurovića. Sledeće večeri, na velikoj sceni ovog pozorišta je „Kir Janja“, a na sceni „Raša Plaović“ „Sudija“ u režiji Tanje Mandić-Rigonat.

Beogradsko dramsko pozorište najavilo je za 10. januar na Maloj sceni predstavu „Gospodin Foka“ Gordana Mihića u režiji Ninoslava Šćepanovića, a na Velikoj sceni 14. januara je hit predstava „Amadeus“ P. Šefera u režiji Alise Stojanović. „Atelje 212“ najavljuje za 15. januar na Velikoj sceni predstavu „Ranjeni orao“, po tekstu Borislava Mihajlovića Mihiza u režiji Alise Stojanović. Na Maloj sceni „Ateljea“ iste večeri biće izvedena predstava „Ne mreš pobjeć od neđelje“ Tene Štivičić u režiji Snježane Banović.

Jugoslovensko dramsko pozorište sezonu počinje 15. januara, kada će na Velikoj sceni biti izveden Šekspirov „Mletački trgovac“ u režiji Egona Savina, a na sceni Teatra „Bojan Stupica“ biće dugovečni Fejdoov vodvilj „Buba u uhu“ u režiji Ljubiše Ristića. Naredne večeri, 16. januara, na sceni „Studio JDP“ biće izvedena savremena drama „Dragi tata“ po tekstu mlade autorke Milene Bogavac u režiji Borisa Liješevića.

„Zvezdara teatar“ završava prazničnu pauzu 17. januara, a prva predstava u ovoj godini biće „Doktor Šuster“, po tekstu i u režiji Dušana Kovačevića.

I Pozorište na Terazijama svoja vrata za publiku otvara 17 januara izvođenjem već kultne predstave, koja se gleda na kartu više, mjuzikla „Čikago“ u režiji Kokana Mladenovića.

Opera-teatar „Madlenijanum“ iz Zemuna započeće pozorišnu polusezonu 19. januara izvođenjem komada Ronalda Harvuda „Kvartet“ u režiji Miloša Jagodića, a na Sceni „Bel etaž“ 21. januara biće izvedena „Frida Kalo“ Sanje Domazet u režiji Ivane Vujić.

T. Nježić

Izvor: Blic