Premijera u Pozorištu „Duško Radović“
Pobuna klovna iz „Mekdonaldsa“

„Priča o Ronaldu, klovnu iz ‘Mekdonaldsa’“, predstava nastala po tekstu poznatog španskog pisca Rodriga Garsije, biće premijerno izvedena večeras (21) u Muzeju savremene umetnosti, u produkciji Malog pozorišta „Duško Radović“.


Inače, beogradska publika je na Bitefu mogla da vidi ovaj komad u izvođenju madridske trupe „Karniserija“. Međutim, sudeći po najavama, domaća predstava će se razlikovati od one viđene na Bitefu, između ostalog, i po tome što će biti začinjena di-džej setom i video pasažima.

Vladimir Aleksić igra Ronalda, a Nataša Marković je u ulozi njegovog alter ega. Ronald je ironični, inteligentni i propali glumac koji se zapošljava u „Mekdonaldsu“ i postaje žestoki kritičar potrošačkog društva. Reč je o tzv. angažovanoj predstavi, zbog čega će ona biti igrana u MSU, jer je to, po rečima direktorke „Radovića“ Anje Suše, „idealan prostor koji arhitektonski, konceptualno i ideološki odgovara predstavi“.

Autorke video radova su italijanske umetnice Danijela Puđa i Suzana Skarpa, a Tijana Todorović i Jelena Rosić (Tijana T & jRo) su zadužene za di-džej set.

M. V

Izvor: Blic

Gostovanja u Beogradskom dramskom pozorištu
   
7. oktobra na Novoj sceni BDP –a , biće izvedena predstava “Goli pijanist” Matijaža Zupančića.

To je diplomska predstava studenata glume Akademije dramskih umjetnosti iz Tuzle a izvešće je teatar “Kabare”.

8. oktobra u 20.00 časova, na Velikoj sceni BDP –a, premijerno će gostovati predstava “Prikazanje” Dževada Karahasana u režiji Vlade Keroševića takođe u izvođenju teatra “Kabare” iz Tuzle.

U okviru gostovanja “Slovenskog ljudskog gledališča” iz Celja, 13. oktobra na Velikoj sceni BDP – a u 20.00 časova, biće izvedena predstava “To ti je lajf” Tine Kosi u režiji Vito Taufera. Ova predstava koja je svoju premijeru imala 12. maja 2006. u Slovenskom ljudskom gledališču u Celju, bavi se problemima odrastanja srednjoškolaca - prvim ljubavima, anoreksijom, alkoholizmom, njihovim težnjama i njihovim odnosima u porodici i u školi.
Predstava je nastala u saradnji Tine Kosi i Vito Taufera sa slovenačkim srednjoškolcima.

Slovensko ljudsko gledališče će, takođe, 14. oktobra na Novoj sceni u 20.30 časova izvesti komad “Igra parova” koji je napisao i režirao Matijaž Zupančić.

Na slici: Tina Kosi




Izvor: B92-Kultura

"Pred penzijom" premijerno
Sl. V., 6. oktobar 2006

Tek poslednjih godina, naše pozorište "otkrilo" je austrijskog dramatičara Tomasa Bernharda kao autora u domaćem repertoaru - prvo nam ga je predstavio Bitef, sredinom osamdesetih, predstavom "Popravljač sveta" u režiji Klausa Pajmana, sa čuvenim Bernardom Minetijem, a zatim, pre dve godine, reditelj Kristijan Lupa, sa fascinantnim šestosatnim "Brisanjem"...
E, sada je Bernharda, pisca koji je pred kraj života zabranio štampanje i izvođe­nje svojih dela u Austriji, vreme u kojem živimo dovelo na beogradsku scenu: naj­pre, sa "Trgom heroja" u Ateljeu 212 (režija Dejana Mijača), a od sutra i sa koma­dom "Pred penzijom", koji, u Teatru Bojan Stupica, režira gost iz Sarajeva Dino Mustafić!
Mirjana Karanović, Branislav Lečić i Milica Mihajlović akteri su proslave rođenda­na jednog bivšeg nacističkog oficira, koji se deset godina skrivao, "oprao biografi­ju" za javnost, ali je između svoja četiri zida i dalje moralna nakaza...
Dramaturgiju komada, koji originalno traje oko četiri sata - praktično, svođenje su­štice na uobičajeno pozorišno vreme, uradio je Božo Koprivica. Scenograf Lana Cvijanović, kompozitor Anja Đorđević.
Prve reprize predstave su 16. i 20. oktobra.

Izvor: Novosti

Mjuzikl Čikago u Pozorištu na Terazijama
   
Prva premijera u drugoj sezoni obnovljenog Pozorišta na Terazijama biće održana 19. i 20. oktobra, kada će beogradskoj publici biti predstavljena nova postavka jednog od najpopularnijih mjuzikla u svetu "Čikago".

Režija je poverena Kokanu Mladenoviću, a koreografiju je osmislila Mojca Horvat iz Slovenije, rekao je u sredu 4. oktobra novinarima upravnik Pozorišta na Terazijama Mihajlo Vukobratović.

Novu sezonu Pozorište na Terazijama otvoriće jubilarnim, 50. izvođenjem mjuzikla "Cigani lete u nebo", u režiji Vladimira Lazića.

Za novu sezonu taj teatar priprema i nekoliko obnovljenih predstava: od 23. decembra publika će ponovo moći da gleda mjuzikl "Neki to vole vruće", rađen po režiji Soje Jovanović, a planirana je i obnova mjuzikla "Priča o konju", u režiji Jagoša Markovića.

U pripremi je i nekoliko premijera, među kojima je prva adaptacija Nušićeve "Ožalošćene porodice" u formi mjuzikla, zatim Pavićeva komedija s pevanjem "Svadba u kupatilu", kao i "La strada" - scenska adaptacija Felinijevog filma "Ulica".

Tokom sezone biće postavljena i plesna predstava "La Capinera" Ašhen Ataljanc, a u koprodukciji s BELEF-om tokom leta biće izveden mjuzikl "Ubačeni elementi" prema istoimenoj knjizi Milenka Zablaćanskog.




Izvor: B92-Kultura

Premijera u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
   
U nedelju 8. oktobra u 20:30 u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na sceni teatra “Bojan Stupica”, biće premijera predstave “Pred penzijom” austrijskog pisca Tomasa Bernharda (1931 – 1989).

”Pred penzijom” je drama o fašizmu koji skriven iza isprazne forme građanskog življenja postaje više od ideologije – pogled na kulturu, umetnost, porodične odnose, rasno i nacionalno pitanje – način života.

Dramu “Pred penzijom” režira gost iz Sarajeva, Dino Mustafić, najznačajniji bosanskohercegovački pozorišni reditelj, poznat i po filmu “Remake”, i predstavi “Helverova noć”, sa Mirom Karanović i Erminom Bravom.

Mirjana Karanović je i na ovom projetku saradnik Dina Mustafića.

Druge dve, podjednako važne uloge, igraju Branislav Lečić i Milica Mihajlović.

Reditelj Dino Mustafić o predstavi kaže: “Bernhard je cinik koji u svojoj ironiji iskazivao apsolutni prezir prema svetu. To mu je jedino ostalo kao utjeha, u svijetu odsutne odgovornosti, našoj građanskoj tromosti, u našoj kukavnosti spram svjetine, njenih moda i parola. Bio je rezigniran dešavanjima u savremenoj Austriji jer je prepoznavao da politička, etička, socijalna deformacija i devijacija, koja je ostavila tako dubokog traga u istoriji Austrijskog i Nemačkog naroda, nije iščezla nego ima svoje uporište. Shvatio je da nacizam, svaki ekstremizam, nije tek puki istorijski incident, već zavodljiva ideja koja se svaki put pojavi u novoj formi sa istim sadržajem. U tom preoblikovanju forme može se dogoditi da ne prepoznamo opasnost. Bernhard je bio pisac koji je jako dobro znao da su društvo i pojedinac sa odsutvom savesti blizu onoga što možemo nazvati fašizam, nacizam, komunizam, jer nakon što nas je boljela desnica, boljela nas je ljevica, pa opet desnica – to je dijalektika istorije.”

Na slici: Tomas Bernhard




Izvor: B92-Kultura

Premijera u Beogradskom dramskom: „Ljubav itd.“
Nastavak predstave „Troje“



Večeras (20.30) na Maloj sceni Beogradskog dramskog pozorišta je premijera predstave „Ljubav itd.“ po istoimenom romanu Džulijena Barnsa, u režiji Milene Pavlović. Igraju Nikola Đuričko, Ljubinka Klarić, Milan Čučilović i Danijela Štajnfeld.


Reč je o svojevrsnom nastavku predstave „Troje“ (takođe po romanu Džulijana Barnsa) koju je rediteljka postavila na scenu pre tri godine i koja je, do sada, imala 70 izvođenja. Po rečima Milene Pavlović, priča o ljubavnom trouglu se nastavlja deset godina kasnije, a u nju ulazi i četvrti član, zanimljiva, mlada devojka koja unosi dodatna uzbuđenja. „Za razliku od prvog dela, bavili smo se i temama kao što su brak, prijateljstvo, izdaja, osveta, odrastanje, ljubav...“

Scenografiju potpisuje Kristina Radosavljević, kostimografiju Maja Nedeljković, a muziku je komponovao Marko Grubić član grupe „Wroom“.

T. Nj.

Izvor: Blic

Jagoš Marković
Pozorište se pravi od nas samih



Jagoš Marković, reditelj, poznat između ostalog i po tome da ima više nagrada nego godina života, u Beogradskom dramskom pozorištu režira komad Artura Milera „Bluz za Mesiju“. U predstavi čija je premijera krajem oktobra igraju Dragan Petrović Pele, Dragan Bjelogrlić, Ljubinka Klarić, Aleksandar Srećković Kubura, Stefan Kapičić, Marko Živić i drugi.
Otkud opredeljenje za komad „Bluz za Mesiju“ Artura Milera?

- Ključno pitanje ‘oćemo li u kal primitivizma, varvarizma još dublje no smo, ili gore, nadviše, u duhovnost. Stajanja u mestu nema! Napred ili nazad. Jer kad stojiš u mestu, toneš. Osećam da je sada čas da se to opredeljenje desi. Jer duhovnost, iliti ljubav, bivaju izgnani iz ovog sveta. Seks je za životinje, a vođenje ljubavi za ljude. Ne vidim po spotovima, bilbordima, medijima afirmaciju ljubavi. Niti duhovnosti. Vidim turbofolk, silikone, pločice, zlatne grivne. Vidim da je „Mesija“ metafora za duhovnost, ljubav, a da ga ovi u komadu i ovi u životu vuku dole, s njim i narod. Ali odrasli su odgovorni za sebe. Ali vuku i ove mlade. To me pogađa, to je bio okidač da radim ovaj komad. Osim želje da radim na sceni Beogradskog dramskog posle 20 godina kada sam radio „Čarapu od sto petlji“ Aleksandra Popovića sa Žižom Stojanović, Žikom Milenkovićem, Boletom Stošićem. I bilo mi je odlično. Kao i sad. Samo mi je tad bilo lakše. Bio sam niko i ništa.
Ova ekipa sada?

- Stvarno smo uzleteli. Visoko. I šibamo prema istom cilju. Zemlju često ne dodirujemo, i to je dobro. Sreća, Beogradsko dramsko pozorište to omogućuje. Imao sam dekor gotov za prvu mizanscensku probu. U pozorištu imaju svi dati sve. Ono se pravi od nas samih. Na svaki način. Ako uprava to ne drži - ne biva. Ne možemo ni hodati ni leteti. Možemo razgovarati. A to me ne zanima. Teatar ne staje u reči.
Komad je adaptiran i u napomeni stoji da se radnja odvija u Srbiji u vremenu koje preti da će doći?!

- Pa preti da će doći. A i dolazilo je. Otvorite novine. Ja nemam snage da to činim svaki dan. Ne govorim iz morala, već iz osećanja reda, ako hoćete, iz instinkta i zdravlja. Ovo je bolesno društvo. Ovo je bolesna planeta. Mi ćemo izumreti ako ovako nastavimo. Nema ničeg više što vodi zdravom, normalnom poretku.
Vaš rediteljski rukopis karakteriše i strastvenost, maštovitost, prisustvo raznovrsnih ukrasa... Može li se na takav način raditi ovakav komad?

- Ne. Ovde donosim moju veru, okrutnost i duhovitost. Ah, ti moji „ukrasi i mašta“. Teatar vam je i stvar čula. I podsvesnog. Inače bismo pisali letke sa konceptom i idejom i bacali ih po gradu. O hemiji je reč. Ali ako mislite da mašta pripada samo baroknom ili kinder teatru, a da prave, „intelektualne“, ozbiljne predstave maštu ne trebaju - ja ne mislim kao vi. Mislim da je maštovitost samo izraz, sveden ili raspojasan, svejedno. Mašta je i u decentnom kriku i u lavini. Ali u suve, bezosećajne, nemaštovite predstave isti takvi upisuju ono čega nema, jer im je sve jasno, jer ih ništa ne zbunjuje i ne uznemirava. Tako se mašta dovede gde je jeftina roba. Onda tu stavite muziku i sve što u reči ne može stati. Stavite iracionalno, onostrano. Bacite Junga na lomaču i gledajte tzv. intelektualne, predvidljive predstave. I publiku, naravno (smeh).




U jednom od scenskih rešenja kasapin koji melje meso i šef države se na isti način pojavljuju pred publikom - kroz rupu. Ukazujete li vi to na neki njihov zajednički imenitelj?

- Pa naravno. Koliko je ljudi i duša i tela otišlo u ovim ratovima. Diktatori u sprezi sa medijima i ovima i onima samleše više ljudskog mesa nego Šekspir u svim hronikama zajedno. Ne sme se zaboravljati. Veliki Simović u „Čudu u Šarganu“ kaže: „Tebe je nesreća džabe zadesila“. Pa jest’ ako nisi ništa iz nje naučio, oljudio se. Nema guranja pod tepih, „đelo na viđelo“ - što bi rekla Podgoričanka Mikelja Kusa.
Jedno od ključnih mesta u komadu jeste raspeće Mesije koje treba da se odigra pred TV kamerama svetskih medija sa sve ugovorenim reklamama koje donose gomile evra. Slika realnosti?

- To nije nikakav Mesija. To je čovek od krvi i mesa. Redak jer bezmerno voli, pošten i darovan sa par veština koje mislim da su za monahe sa Tibeta isto što i za karatistu „maja geri“. Ne razapinju oni Mesiju (!), već smrtnika što leči bolesnu decu, to je i metafora za spas kojeg ljudi odbijaju, a koji je pre svega u nama. To je onaj što leči i ne traži ništa za uzvrat, ali jedni bi da ga ubiju, a drugi da zarade na njegovoj smrti. To jeste realnost. Česta pozicija davaoca leka. Naravno, ne u svakom slučaju. Ima i drugih. Pravih. I u komadu i u životu. I biće ih uvek. Ja verujem. I znam.

Tatjana Nježić

Izvor: Blic

Kakav dramski repertoar spremaju pozorišta u Beogradu
Pikantan teatarski meni



Kako saznajemo od Gorice Mojović, pomoćnika gradonačelnika Beograda, u 2006. godini za deset beogradskih pozorišta koja su u nadležnosti grada potpisani su ugovori za 63 premijere (23 su tzv. veliki projekti), za šta je izdvojeno 137 miliona dinara. Predstave dobijaju od 800.000 do pet miliona dinara, zavisno od toga kojoj od 11 mogućih kategorija pripadaju. Najviše se daje za praizvedbe domaćeg teksta sa velikim glumačkim ansamblom i mjuzikle (pet miliona). Dakle, šta ljubitelji pozorišta mogu očekivati u novoj sezoni?

Od početka nove sezone već su odigrane četiri premijere: „Priča o Ronaldu, klovnu iz Mekdonaldsa“ Rodriga Garsije, u režiji Damira Todorovića i produkciji pozorišta „Duško Radović“ (5. 10), „Kvartet“ Ronalda Harvuda u „Madlenijanumu“ (5. 10), „Pred Penzijom“ Tomasa Bernharda na sceni „Bojan Stupica“ (8. 10) i „Ljubav itd“ po romanu Džulijana Barnsa u Beogradskom dramskom.

Pirandelo posle 38 godina

U JDP-u se sprema komad „Bolest porodice M“ italijanskog pisca Fausta Paravidina koji je svojevrstan omaž Čehovu. Reditelj je Lari Zapija, rođeni Riječanin, beogradski đak koji trenutno živi u Torontu.

U ovom pozorištu, posle 38 godina, ponovo će biti na sceni komad Luiđija Pirandela „Tako je (ako vam se tako čini)“ u režiji Dejana Mijača.

„Atelje 212“ priprema, povodom 50. rođendana, bogat program pod sloganom „Premladi za pedesete“. Što se premijera tiče, do kraja godine bi trebalo da izađu dve: to su „Zmijsko leglo“ Vasilija Sigoreva u režiji Ive Milošević (5. novembra) i „Odumiranje“ Dušana Spasojevića u režiji Egona Savina (7. decembra), koji kaže: „To je dirljiva priča o traumatičnoj, kod nas aktuelnoj temi - prodaja zemlje i odumiranje sela. Komad se prelama kroz sukob dve generacije: roditelja (koji po svaku cenu hoće da zadrže zemlju) i dece koja žele da prodaju zemlju kako bi mogla da odu inostranstvo. Reč je o praizvedbi teksta mladog dramskog pisca koji je ovo napisao na drugoj godini studija.“

U Narodnom pozorištu (koje je u nadležnosti republike) spremaju Nušićevu „Ožalošćenu porodicu“, koja će premijerno biti izvedena februara 2007. godine. Jirži Mencl će režirati Šekspirove „Vesele žene Vindzorske“ (premijera je planirana za april sledeće godine). Planiran je i „Car Edip“ koji bi trebalo da izađe krajem sezone, u junu sledeće godine. Na Sceni „Raša Plaović“ u oktobru bi trebalo da se pojavi Šekspirov komad „Romeo i Julija“ u režiji Ivane Vujić, a u decembru „Hamlet u selu Mrduša Donja“ u režiji Želimira Oreškovića. A za maj sledeće godine predviđena je „Večera sa budalom“ Fransisa Vebera.

Handke u BDP-u

Pozorište „Boško Buha“ na svojoj večernjoj sceni sprema četiri predstave: za novembar je planirana premijera Bokačovog „Dekamerona“ u režiji Ane Đorđević, a za januar „Mirandolina“ Karla Goldonija“ u režiji Juga Radivojevića. Slede komadi „Mandragola“ Nikola Makijavelija u režiji Staše Koprivice (februar) i „Sluga dvaju gospodara“ Karla Goldonija u režiji Katarine Petrović (april).

Beogradsko dramsko pozorište planira čak sedam premijera na velikoj i četiri na maloj sceni. Premijera „Bluza za Mesiju“ Artura Milera u režiji Jagoša Markovića je krajem oktobra. Upravnik Nebojša Bradić kaže da će se raditi, između ostalog, „Rock&Roll“ Toma Stoparda, „Laka Konjica“ Draga Jančara, novi komad Gorana Markovića „Male tajne“, „Disharmonija“ Sanje Domazet i „Zanesenjaci“ Roberta Muzila. Na maloj sceni će, između ostalog, premijerno biti izveden i „Podzemni bluz“ Petera Handkea.

Po rečima upravnika „Bitef teatra“ Nikite Milivojevića, ovo pozorište je u prošloj sezoni imalo čak 11 premijera, čime je ispunjen plan, pa do kraja ove godine neće biti novih predstava. Prva premijera je planirana za januar 2007. Reč je o tekstu Gregorija Burkea „Gagarinov put“, koji do sada kod nas nije izvođen; komad će režirati Maja Milatović. „Takođe, Bitef nastavlja raniju praksu kooprodukcijskih projekata. Prošle godine ih je bilo tri, ove godine su planirana četiri. Imaćemo još nekoliko premijera koje će biti praizvedba tekstova od kojih je jedan domaći“, naveo je Milivojević dodavši da se upravo bave konkretizacijom planova.

„Ožalošćena porodica“ - mjuzikl

U Pozorištu na Terazijama do kraja godine planiraju nekoliko premijera: „Čikago“ u režiji Kokana Mladenovića, „Priču o konju“ Tolstoja u režiji Jagoša Markovića, zatim „Neki to vole vruće“, koja će biti rađena, kako kaže umetnički direktor Željko Jovanović, po rediteljskom uzoru kakav je svojevremeno postavila Soja Jovanović. Nušićeva „Ožalošćena porodica“ će po prvi put biti postavljena kao mjuzikl. „Svadba u kupatilu“ Milorada Pavića biće, posle „Hazarskog rečnika“ koji je svojevremeno režirao Tomaž Pandur, prvo izvođenje ovog pisca u Beogradu. U planu je i mjuzikl „La Strada“ po Felinijevom filmu „Ulica“ u režiji Miše Vukobratovića. Krajem sezone u kooprodukciji sa Belefom radiće se „Ubačeni element“ po istoimenoj knjizi Milenka Zablaćanskog. Novost je i otvaranje nove kabaretske scene, o čijim se sadržajima i programima upravo pregovara.

„Zvezdara teatar“ je pozorište koje ubrzo ulazi u rekonstrukciju dela zgrade. Tako da je, za sada, izvesna samo premijera predstave „Brzina trke“ krajem novembra, a po rečima v.d. upravnika Nenada Brkića, ostali planovi su krajnje neizvesni. Ovaj komad Stiva Tešića režira Branko Popović.

Pozorište „Duško Radović“, koje je takođe pred rekonstrukcijom zgrade, najavljuje za kraj oktobra Egziperijevog „Malog princa“ u režiji Anje Suše.

Po rečima Gorice Mojović, Beograd ima brojnu i hvale vrednu pozorišnu publiku. Slikovitosti radi recimo da je u 2005. u beogradskim pozorištima bilo 60 premijera. Režiralo je 47 reditelja, a urađeno 20 domaćih tekstova. Ukupno je izvedeno 2.711 predstava koje su videla 581.193 posetioca.

Tatjana Nježić

Izvor: Blic

„Bolest porodice M“ u „Stupici“
Posveta Čehovu

Na sceni „Bojan Stupica“ sutra (20.30) je premijera predstave „Bolest porodice M“ savremenog italijanskog pisca Fausta Paravidina u režiji Lari Zapia, rođenog Riječanina, beogradskog đaka koji živi i radi u Torontu.


Komad je svojevrstan omaž Čehovu, a reditelj o predstavi koja govori o propasti jedne mlade generacije i ograničenjima s kojima se sudaraju, kaže: „Likovi u komadu nemaju ništa drugo do malo zemlje pod nogama i ogromno nebo pod kojim žive. Oni su izolovani, okruženi beskrajnim horizontom. Nekakav antipod nama koji živimo drugačije. Mi smo navikli da ne vidimo horizont u svakodnevnom životu; živimo okruženi sivim zgradama, masama drugih tela, nekim ružnim limenim kutijama na točkovima. I dobro moramo istegnuti vratove da bismo videli nebo“.

Po rečima umetničkog direktora Gorčina Stojanovića, scenografija je vrlo neuobičajena jer, između ostalog, podrazumeva dva kubika žita, ali je vrlo upečatljiva i precizna. U ovoj predstavi igraju Mihajlo-Miša Janketić, Katarina Žutić, Dubravka Kovjanić, Dubravko Jovanović, Nikola Vujović, Miloš Vlalukin, Slobodan Pavelkić. Kostimograf je Boris Čakširan, dizajn scene su uradili Dalibor Laginja i Deni Šesnić, kompozitor je Duško Rapotec. Repriza je 22. oktobra.

T. Nj.

Izvor: Blic

Premijera predstave Mali princ
   
Predstava "Mali princ", koju je prema čuvenom delu francuskog pisca, pesnika i pilota Antoana de Sent Egziperija režirala Anja Suša, premijerno će biti izvedena 23. oktobra u Malom pozorištu "Duško Radović" u Beogradu.

Premijernim izvođenjem predstave, koja je realizovana u saradnji s Francuskim kulturnim centrom u Beogradu, biće obeleženo 60 godina od prvog objavljivanja "Malog princa", saopšteno je iz tog centra.

Uloge u predstavi tumače Jelena Ilić i Ivan Tomić, a premijerom će, ujedno, biti obeležena i 57. godišnjica Malog pozorišta "Duško Radović".

Jubilej "Malog princa" obeležiće i "Bitef teatar", koji u saradnji s Baletskom školom "Lujo Davičo", Akademijom umetnosti i Francuskim kulturnim centrom, za decembar priprema plesni projekat inspirisan Sent Egziperijevim delom, u režiji i koreografiji Katarine Stojkov Slijepčević, dodaje se u saopštenju.




Izvor: B92-Kultura