"Mali princ" na sceni
V. STRUGAR, 22. oktobar 2006

PO drugi put Malo pozorište "Duško Radović" stavlja Egziperijevog "Malog princa" na repertoar. Ovu inscenaciju, čiji je povod šest decenija od prvog izdanja dela, re­žirala je Anja Suša a premijera je u ponedeljak na Večernjoj sceni.
Za razliku od sadašnje, "žive", osamdesetih godina izvedena je lutkarska predsta­va (režija Davor Mladenov) koja je doživela više od sto izvođenja. U samoj kući ka­žu da najnovijom scenskom adaptacijom koju je uradila Marija Karaklajić, žele da ožive pomalo izgubljenu tradiciju porodičnog pozorišta. Jer, "Mali princ", upravo se bavi univerzalnim arhetipovima ljudskih odnosa kao što su ljubav i prijatelj­stvo...
- U međuvremenu, ova knjiga je postala lektira za sedmi razred osnovne škole i ra­duje me što se pokazao senzibilitet za ovu vrstu razmišljanja, širu od onoga što se nekad smatralo dečjom literaturom - kaže Anja Suša, reditelj i upravnik "Rado­vića". - Zato je "Mali princ" prva predstava čije sam se režije prihvatila u kući u svom četvorogodišnjem upravničkom mandatu. Izazovno je ali i nezahvalno baviti se ovom temom, jer svako "zna" kako je treba raditi. Naša interpretacija biće ver­na knjizi, atmosferi i bazičnim porukama.
U ulozi malog princa je Jelena Ilić, avijatičar je Ivan Tomić, Ružu tumači Dušica Sinobad, a tu su i Nenad Radović, Miloš Samolov, Predrag Todorović, Marija Vi­ćentijević i Jelica Vučinić.
- Jedini sam u ovoj podeli koji je igrao u "Malom princu" osamdesetih godina - ka­že Todorović. - Jednom sam i režirao isti naslov u Herceg Novom i verujem da je to jedno od onih dela koje se u svakom trenutku moraju naći na repertoaru nekog pozorišta. Pristalica sam ideje da treba da bude namenjen deci od tri godine pa do polaska u školu, jer je u tom uzrastu i uticaj najveći.
Inače, Bitef teatar u saradnji sa baletskom školom "Lujo Davičo", Akademijom umetnosti i Francuskim kulturnim centrom priprema plesni projekat "Mali princ", s podnaslovom "koreografska fantazija". Režiju i koreografiju uradila je Katarina Stojkov Slijepčević, a premijera je 7. decembra u Bitef teatru.

TEATAR U BIOSKOPU
ZA "Radović" uskoro dolaze podstanarski dani: u toku je izrada projekta kojim će se prostor bioskopa "Jugoslavija" prilagoditi potrebama ovog dečjeg teatra, dok ne bude završena njegova rekonstrukcija u Abardarevoj ulici.

Izvor: Novosti

Rex, Jevrejska 16
Predstava "Kvartet"
sreda, 1. novembar 2006.
   
Radnja „Kvarteta“ Hajnera Milera, čiji je tekst baziran na Lakloovom romanu „Opasne veze“, odvija se prostorno u skloništu posle Trećeg svetskog rata, a vremenski u predvečerje Francuske revolucije.

Rediteljka Bronvin Tvedl, rezirajući ovaj komad u tradiciji fizičkog teatra, ispituje Milerovu stalnu temu borbe polova i pitanja moći kroz igru zavođenja i socijalne kritike.

Na sceni su dva glumca koji međusobno menjaju uloge i polove i glume 4 karaktera.

Bronvin Tvedl je pozorisna rediteljka i predaje na Odseku za pozoriste na Viktorija Univerzitetu u Velingtonu od 2001. godine. U svojim istrazivanjima i edukativnom radu bavi se metodologijom fizičkog teatra i teorijom glume i rezije, naročit interes pokazuje za savremeni pozorisni tekst na nemačkom jeziku.

Jedna je od glavnih profesora na postdiplomskim studijama pozorisne umetnosti i režije koju zajedno organizuju Viktorija Univerzitet i „Toi Whakaari“ - Škola novozelandske drame. Rezirala je komade Franka Vedekinda, Hajnera Milera, Gertrude Stajn, Volfganga Borherta, i za svoje režije dobijala značajne nagrade.

Od 2002. godine, član je Izvršnog odbora „ Plajmarket“-a: novozelandske agencije za pozorišne pisce i servisa za razvijanje scenarija.

Performer Brajan Hoter (Brian Hotter) je studirao glumu u „Toi Whakaari: Skoli novozelandske drame“ i igrao je različite uloge u pozorištu.

Takođe je napisao nekoliko pozorišnih komada i nedavno završio postdiplomske studije na Odseku za scenario.

Prodaja karata sat vremena pre pocetka predstave.




Izvor: B92-Kultura

Premijera: „Dekameron“ u „Buhi“
Svet u doba kuge

Na večernjoj sceni pozorišta „Boško Buha“ predstavom „Dekameron“ počeće ciklus nazvan „Komedija del arte“. Premijera ove predstave, nastale po motivima renesansnog romana Đovanija Bokača, biće u ponedeljak, 13. novembra (20).

Ana Đorđević, koja potpisuje i dramatizaciju i režiju, fokusirala se na jednu tematsku liniju iz obimnog Bokačevog dela, onu koja najbolje korespondira sa savremenošću. Za razliku od uobičajenih inscenacija, akcenat nije na erotici, već na priči o zamkama koje čekaju one koji pokušaju da se kriznim trenucima (u ovom slučaju epidemija kuge) izoluju od društva. Renesansa je bila veoma krvav period, a i danas se može videti kako pod velom bezbrižnosti izbijaju i najgore ljudske osobine. Predstava istražuje i pitanje postoji li zaista ljubav i gde se ona povlači pred strahom od smrti i zaraze? Glavnu ulogu tumači Goran Jevtić, a muziku za ovu, kao i za naredne tri predstave iz ovog ciklusa, komponovao je Darko Rundek.

T. S.

Izvor: Blic

U Beogradskom Dramskom se vrti JAKO zanimljiva predstava Jagosa Markovica(Bluz za Mesiju) a u Bitefu (Moja domovina 7 snova) Nikite Milivojevica,treba pogledati...

Dekameron u Pozorištu Boško Buha
   
Predstava "Dekameron" po motivima dela Đovanija Bokača, u režiji Ane Đorđević, premijerno će biti izvedena 13. novembra na Večernjoj sceni pozorišta "Boško Buha" u Beogradu.

Ova predstava biće izvedena u okviru novog ciklusa "Komedija del' arte", koja je poslužila i kao estetska inspiracija rediteljki u odabiru tema iz obimnog Bokačovog dela, aktuelnih i danas.

Namera reditelja i ostalih aktera u predstavi jeste da pokažu kako savremeni čovek, u želji da se izoluje i zaštiti od opasnosti iz spoljašnjeg sveta, stvara sistem unutrašnjih problema znatno većih od onih koji ga vrebaju iz okruženja.

Uloge u predstavi tumače: Goran Jevtić, Radovan Vujović, Miloš Đorđević, Jana Milić i Bojana Tušup.

Autor scenografije je Vesna Štrbac, kostime je kreirala Dragica Pavlović, a muziku je komponovao Darko Rundek.

Do kraja sezone, u okviru ciklusa "Komedija del' arte" u Pozorištu "Boško Buha" biće postavljeni i komadi "Mandragola", "Mirandolina" i "Sluga dvaju gospodara".




Izvor: B92-Kultura

Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu

Suočavanja sa epohom



UŽICE - Užičko Narodno pozorište od danas do 22. novembra po 11. put je domaćin Jugoslovenskog pozorišnog festivala koji se održava pod motom „Suočavanja“. Selektor Maša Stokić odabrala je sedam predstava nastalih u protekloj sezoni.


Festival večeras otvara predstava „Laža i paralaža“ u izvođenju Narodnog pozorišta iz Sombora. Druge festivalske večeri na scenu će izaći niški teatar sa komadom „Edmund Kin“, dok će se u petak užičkoj publici predstaviti Beogradsko dramsko pozorište koje će izvesti „Život br. 2“. Jugoslovensko dramsko pozorište igraće „Brod za lutke“, „Atelje 212“ na festival dolazi s predstavom „Pomorandžina kora“, dok će novosadski teatar „Ujvidehi Sinhaz“ izvesti komad „Žičkovac“. Poslednja predstava u takmičarskom delu je „RiJ“, u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

Festival se završava 22. novembra, kada će ansambl JDP-a u čast nagrađenih izvesti predstavu „Šuma“.

„Opredelila sam se za one predstave koje ne prezaju da se uhvate u koštac sa teatarskim i civilizacijskim izazovom - novom dramaturgijom, drugačijim scenskim izrazom, sa problemima i zabludama epohe... Samo iskreno suočavanje može pomeriti granice umetnosti i civilizacije“, rekla je, uz ostalo, Maša Stokić, obrazlažući svoj izbor.

Žiri festivala čine teatrolog dr Petar Marijanović, reditelj Bora Drašković, kompozitor Miroljub Aranđelović Rasinski, glumica Dragica Tomas i kostimograf Snežana Kovačević. Biće dodeljeno devet „Ardaliona“ - za najbolju predstavu, režiju, mušku i žensku ulogu, scenografiju, kostimografiju, epizodnu ulogu, najboljeg mladog glumca, kao i jedno specijalno priznanje.

V. Lojanica

Izvor: Blic

Iščekujući novu predstavu u Subotičkom pozorištu
Blago iščašeni „Glembajevi”
Probe predstave „Fricšpil” odvijaju se u, gotovo, idiličnoj atmosferi: bez kašnjenja, otkazivanja ili pomeranja

Teatar, a u njemu gurmansko-pozorišni specijalitet. „Fricšpil” („Frietzspiel”) Borisa Senkera u režiji gosta iz Pule Roberta Raponje uveliko se priprema na sceni Narodnog pozorišta – Narodnog kazališta – Népszínház u Subotici. Probe su počele sredinom oktobra, a premijera se očekuje 17. novembra.
Izbirljivi reditelj Raponja rado se odazvao pozivu uprave pomenutog teatra da ponovo radi u Subotici, iz dva razloga: „Jer je Subotica divan grad i zato što sam ovde naišao na vrsne saradnike u glumačkom ansamblu i u organizaciji ovog pozorišta”.

Delo „Fricšpil”, duhovito, u kabaretskom maniru, poigravajući se sa Krležom i njegovom dramom „Gospoda Glembajevi”, zapravo, pokazuje kako se na prvi pogled iza različitih predstava, dramskih likova i radnji skrivaju iste pozorišne maske i situacije.

Ljubica Ristovski, ambiciozna upravnica Subotičkog pozorišta reditelja Raponju pozvala je pre dve godine da režira komad „Ptičice” Filipa Šovagovića. Predstava „Fricšpil” je samo nastavak ove uspešne saradnje.

– Pravimo predstavu koja će komunicirati sa publikom, koja će imati asocijacije na literaturu. Senkerov tekst se bazira na „Gospodi Glembajevima” i propitivanju koliko je ovo delo uprkos svim dramaturškim nedostacima odlična drama, a ne samo kritika bivšeg režima kako su često pisali o Krleži i njegovim delima, predstavljajući ga istovremeno i kao angažovanog levičarskog pisca.

– Suština drame „Gospoda Glembajevi” jeste da podnosi kritičko preispitivanje i šamaranje smehom. Zato i opstaje, ne skida se skoro nikada sa repertoara nacionalnih kuća, kako u Hrvatskoj, tako i u Srbiji. Taj ciklus „Glembajevih” je nešto što je obeležilo prostore bivše Jugoslavije. Senkerov tekst zahteva puno veština: pevanje, plesanje, promenu žanrova, tu su i različiti dramski komadi od grčkih dela do apstraktnog i neverbalnog teatra. Kroz tri bloka pokušavamo da ponudimo publici – po sistemu kulinarskog pozorišta, asocijacije Krležine drame koje imaju direktne veze sa nekim obrascima i antologijskim delima kao što su Eshilove „Žrtve na grobu”, zatim Šekspirov „Hamlet”, gde je možda Krleža imao izvor za svoje motive – otkriva Raponja.

Kraću pauzu na probi iskoristili smo da razgovaramo sa glumcima i čujemo njihove utiske sa proba. Reditelj Raponja je za to vreme pojedinačno razgovarao sa svakim članom ekipe.

Glumici Suzani Vuković, koja igra barunicu Kasteli, ovo je druga saradnja sa Robertom Raponjom. „Svakom glumcu bih poželela da sarađuje sa takvim rediteljem, jer, vratite se na početak i suštinu glume kada je to zaista samo igra. Ovoga puta pokušavamo da kroz razne žanrove i na razne načine ispričamo jednu istu priču i to nam daje ogroman prostor za rad”.

Miloš Stanković igra Silberbranta, doktora teologije i filozofije, i napominje da će to biti jedan muževniji Silberbrant.

– Ja sam Puba i plačem na sceni. Kada bih igrao pravog Pubu to bi izgledalo mnogo ozbiljnije, ali ovo su „Glembajevi” blago iščašeni, samim tim je i Puba blago komičan – kaže Vladimir Grbić.

Đorđe Simić tumači lik Leonea, odbeglog sina iz porodice Glembajevih, crnu ovcu. „ Leone je lik koji svaki glumac poželi da igra u svojoj karijeri, ovde je malo pomeren, malo se igramo sa njim, ali u svakom slučaju jako je interesantno i zahtevno.”

Jelena Mihajlović, rođena Lozničanka „na radu” u Subotici, koja tumači Anđeliku, napominje da su interesantne promene iz grčke tragedije u „Hamleta”, da kroz jednu ulogu ostvare nekoliko predstava. Poenta da su sve te drame kroz istoriju pozorišta imale istu osnovu, samo su različiti načini igre, kaže Jelena. U glumačkoj ekipi je i Jovan Ristovski, brat Laze Ristovskog, u ulozi bankara Glembaja. Duhovit i originalan glumac. Tu je i Ivana Fotez, unuka poznate srpske glumice Marije Crnobori. Nije bila raspoložena za razgovor. Ogromni talenat, ali i skromnost očigledno je nasledila od svoje slavne bake.

U sali tokom proba sede i inspicijent Miroslav Medić, suflerka Biserka Kovačić, kao i Olivera Đorđević, novoimenovana direktorka srpske drame Subotičkog pozorišta, koja o svemu vodi računa.

– Svi smo privrženi poslu i matičnoj kući. Glumci su jako disciplinovani, često ih zatičem u sali kako sami probaju pojedine scene, a oni mlađi dolaze i po dva-tri sata pre proba da uvežbavaju svoje replike. Ovde nije kao u Beogradu, jer glumci ne rade istovremeno više poslova. Svi su maksimalno posvećeni radu na predstavi, od glumačkog ansambla do naše vredne i predane tehnike, kaže Olivera Đorđević.

-----------------------------------------------------------

Glumci sa olovkama i sveskama

Probe predstave „Fricšpila” odvijaju se u gotovo idiličnoj atmosferi: bez kašnjenja, otkazivanja ili pomeranja. Sedmočlani glumački ansambl sa zaoštrenim olovkama i sveskama dolazio je na prve radne probe, što je , inače, pravilo ovog teatra. Scenske probe odvijaju se u apsolutnom miru pod budnim okom smirenog Roberta Raponje.

– Brzo, to kaži direktno. Pogled. Lakše, duhovito, igraj uz muziku! Izvinite što vičem, ali to je zato da biste me bolje čuli – obraćao se reditelj glumcima na sceni.

Borka Trebješanin

Izvor: Politika

Uspomene, sećanja: Enver Petrovci
Imam svoje studente
Otvorio sam u Prištini svoje privatno pozorište koje se zove „Očevo pozorište” jer se nalazi u kući moga oca

Kada su se u nedelju uveče ugasili reflektori na Velikoj sceni Ateljea 212, ono pravo druženje povodom jubileja tog teatra, pet decenija postojanja, i evociranje uspomena nastavljeno je u donjem i gornjem foajeu. Posle mnogo godina sreli smo Envera Petrovcija, nekad glumca bez koga se nije mogla zamisliti dobra predstava u Beogradu. U monografiji od pet kilograma, u precizno navedenim jedinicama, stoji da je Petrovci od 1979, kada se pojavio u predstavi „Protuve piju čaj” Dragoslava Mihailovića, potom igrao i u Pekićevoj „Korešpondenciji”, najdugovečnijoj predstavi u Ateljeu 212, pa zatim u „Dekameronu 81” u režiji Roberta Ćulija, Selenićevom „Kosančićevom vencu” i, na kraju, u predstavi „Ni riba ni meso” Kreca, 1982. godine.
Posle toga, nastavio je život i rad u Prištini.

● Publika u sali Vas je pozdravila dugim aplauzom, znači, niste zaboravljeni. Igrali ste davno, kad ste poslednji put bili na ovoj sceni?

– Toliko dugo da sam zaboravio.

● Otišli ste u Prištinu, šta tamo radite sada?

– Otvorio sam svoje privatno pozorište koje se zove „Očevo pozorište” jer se nalazi u kući moga oca. Bio sam jedno vreme i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Prištini, ali su me odatle izbacili. A pošto sam ja borac, otvorio sam privatnu, moju, Akademiju umetnosti u kojoj sam i profesor. Imam svoje studente, i taj mi je pedagoški rad izuzetno važan.

● Da li su predstave multinacionalne u tom Vašem, privatnom pozorištu?

– Uopšte me ne zanima koje su nacionalnosti glumci u predstavi. Jedino što je važno jeste da zadovoljavaju visoke umetničke kriterijume. Već smo imali prvu premijeru, pre desetak dana, po tekstu švedskog autora Larsa Lorena. Naziv glasi „Hrabrost za ubistvo”. U toj predstavi glumim oca, i mislim da je predstava odlična. Nadam se da ćemo učestvovati i ovde, na nekom festivalu, možda čak i na sledećem Bitefu.

● Kakav je „ profil” Vašeg pozorišta, kakav repertoar želite da negujete?

– Još ga nisam „profilisao”, mislim da je prerano, videćemo kako će sve ići. Međutim, jedno je sigurno: nećemo negovati eksperiment i avangardu, već realističko pozorište koje svi razumeju. Želimo da to bude narodni jezik. Želim i tekstove koji govore o nama, bez ikakvih avangardnih poteza.

● Ko će biti sledeći pisac, posle Šveđanina? Albanac, ili neki srpski pisac?

– Ja na to tako ne gledam. Želeći da napravim četvorogodišnji repertoar, pročitao sam u poslednje tri godine na stotine drama. Ali, sve se promenilo kada sam pročitao Lorenovu dramu. Naravno da u tom repertoaru ima i srpskih pisaca, ali ne zbog toga što su Srbi već zato što su to dobre drame.

● Koji?

– Biljana Srbljanović, Dušan Kovačević, Siniša Kovačević... Najmanje ima albanskih pisaca. Te drame moraju da ispunjavaju neke uslove: da imaju mali broj likova, i da scenografija nije komplikovana već mobilna.

● Na koji način angažujete glumce, reditelje, scenografe?

– Samo po ugovoru, kao saradnike. Jer, nemam ja para, pare mi niko ne daje. Ulaznice staju dva i po evra. Još mnogi ni u Prištini nisu čuli za moj teatar, ali najbolja reklama je kada vam neko preporuči predstavu.

● Da li se predstave igraju na albanskom jeziku, ili imate i prevod?

– Za sada nemam para za plaćanje prevodioca. U sve sam uložio lični novac, jer mi u Prištini niko ne pomaže.

● U Albaniji ima dosta festivala, gostuju mnogi naši teatri iz Srbije. Da li i vi iz Prištine imate tu saradnju?

– Naravno, jer oni mene tamo veoma poštuju. I kao umetnika, i kao čoveka, ali do sada nisam imao sa čime da idem. Ali, otići ću sa ovom prvom predstavom.

● Kada ste čuli ovoliki aplauz u Ateljeu 212, šta ste pomislili, kako ste se osećali?

– Prošlo mi je mnogo toga kroz glavu. Uželeo sam se beogradske publike i zaista sam pomislio da narod, koji ume da poštuje svoje glumce i svoje crkve, ne treba da se boji budućnosti. To sam iskreno pomislio.

Mirjana Radošević

Izvor: Politika

Večeras na sceni JDP gostuje „Ujkin san“
Nema života bez snova

Večeras na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta gostuje predstava Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada „Ujkin san“ F.M. Dostojevskog u režiji i adaptaciji Egona Savina.


Po rediteljevim rečima, snovi i iluzije imaju mnogo više važnosti nego što se to na prvi pogled čini: „Kada ne bismo sanjarili, naša svakodnevica bila bi nepodnošljiva. San je onaj lepši i vredniji deo života, naročito potreban ljudima koje je zadesila nesreća. Pola života čovek čeka ostvarenje svojih želja, a u starosti se s nostalgijom seća svoga sna, brižljivo negujući tu varku kao najveću vrednost svoje mladosti.“ Priču o važnosti želja i iluzija u životu svakog čoveka dočaraće Gordana Đurđević-Dimić, Predrag Ejdus, Jugoslav Krajnov, Milica Grujičić, Miodrag Petronje, Gordana Kamenarović i drugi. Scenograf je Darko Nedeljković, a kostimograf Snežana Pešić-Rajić.

T. Nj.

Izvor: Blic

Sutra uveče (20.30) na sceni „Raša Plaović“ je beogradska premijera predstave „Kamen za pod glavu“ Milice Novković u režiji Juga Radivojevića.


Ovaj dramski komad, među najboljima a po nekima i najbolji u srpskoj dramaturgiji, rađen je u kooprodukciji Narodnog pozorišta i pozorišta „Zoran Radmilović“ iz Zaječara.

Umetnička ekipa je zdušna u utisku da im je čast i zadovoljstvo da rade ovaj komad. Po rečima Milice Milše (tumači lik Krune Vučetić), ovo je u izvesnom smislu inovativno čitanje legendarnog komada:“Reditelj Jug Radivojević je napravio predstavu u kojoj su likovi od krvi i mesa, nisu crni i beli, oni su i dobri i zli, oni su odraz života. Rađena je u izvesnom smislu iz današnjeg ugla, iz onoga što obeležava naše živote, a kraj je takav da ipak ostavlja nadu.“ U predstavi, koja je premijeru u Zaječaru imala 15. oktobra, igraju i Boško Puletić, Zdravko Maletić, Nebojša Kundačina, Milutin Vešković, Dragana Jovanović, Marija Krstić i drugi. Scenograf je Aleksandar Zlatanović, kostimograf Marina Vukasović Medenica a kompozitor Kornelije Kovač.

T.Nj

Izvor: Blic