Bioskopi opet puni
Branko Vlahović, 20. januar 2007

Od stalnog dopisnika MOSKVA
Ruska filmska industrija je u 2006 godini uspela da napravi veliki napredak i na putu je da kao u sovjetsko vreme ponovo puni domaće bioskope.Lani je snimljeno 78 dugometražnih igranih filmova , a posebno ohrabruje to što su medju njima 32 režisera-debitanta.
Posle dugogodišnje krize u Rusiji je postalo ponovo moderno da ljudi idu u bioskope.Pokazalo se da je gledanje filmova na velikim ekranima pruža veće zadovoljstvo od kućne projekcije. Tako je lane u 630 ruskih bioskopa prodato 98,9 miliona karata. U većim gradovima gde živi bogatiji deo stanovništva skupe ulaznice -od pet do deset dolara- više nisu problem...Tako je samo na ulaznicama za projekcije domaćih filmovima zaradjeno je 106 miliona dolara.Neki tvrde da je na zaradjeno još više te da su brojke namerno smanjene da se umanjio porez namenjen državi ne.
Bez preterivanja se može reći da ruski bioskopi doživljavaju “ renesansu” jer su posle privatizacije mnoge dvorane uredjene. Udobne fotelje. odličan zvuk, restorani i kafići u predvorjima ,očigledno su privukli gledaoce.
Stari bioskopi iz sovjetskih vremena ostali su samo u provinciji i oni su poluprazni osim kada u njih zaluta neki poznatiji film.
Ove godine hit je trebao da bude film Nikolaja Lebedeva “ “Vukodlak” koji je mnogo reklamiran kao “ prvi slovenski fentezi”. Za njegovo snimanje je potrošenko oko 20 miliona dolara. U deset dana posle Nove godine za taj film je prodato karata u vrednosti od 17,1 milion dolara. “Vukodlak” je distribuisan u 652 kopije. Po gledanosti , odmah za njim sledi film “Žega” za čije projekcije je prodato ulaznica za 12,6 miliona dolara.
Prošle godine je rekord napravio film “Dnevna kontrola” koji je za samo deset prvih dana zaradio na ulaznicama 22,2 miliona dolara. Distributer je u ruske bioskope poslao 587 kopija, dakle 65 manje nego za “Vukodlaka”
antrfile

NAGRADE
Da su ruski režiseri naučili da prave ”blok-bastere” dokaz je to što su režisera ,,Dnevne kontrole,, Timura Bekmambetova pozvali da radi u Holivudu. Međutim u Rusiji maštaju o tome da njihovi režiseri osvajaju nagrade na vodećim svetskim festivalima . Najveće nade polažu, ipak u slavnog Nikitu Mihalkova koji bi trebalo da završiti svoj novi film -”12 gnevnih muškaraca” i prikaže ga na Berlinskom festivalu. Uzgred budi rečeno na “long-listi” za Oskara u nominaciji za “najbolji film na stranom jeziku” među 62 ostvarenja konkurisaće i “Deveta eta” moskovskog režisera Fjodora Bondarčuka. Bilo bi,ipak, veliko iznenađenje da Fjodor Bondorčuk donese Oskara u Rusiju bez na dobar prijem kod domaće publike.

Izvor: Novosti

Sa probe komada „Banat” Uglješe Šajtinca u JDP-u
Balada o tišini
Radnja predstave događa se tokom Drugog svetskog rata u mestu od koga su ofanzive miljama daleko, a smrt užasno blizu

Sa probe predstave „Banat”
(Foto Z. Anastasijević)


Na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovensko dramsko pozorište postavlja novu dramu Uglješe Šajtinca „Banat”. Praizvedba komada i ujedno prva premijera JDP-a u 2007. godini u režiji Dejana Mijača biće izvedena 1. februara. Dramaturg je Miloš Krečković, scenograf Jasmina Holbus, kostimograf Maja Mirković, kompozitor Isidora Žebeljan. Vođa kreativnog tima je Boris Miljković. Koproducent predstave je Centar za kulturu Pančevo, gde će predstava premijerno biti izvedena 7. marta.

„Banat” je balada o izgubljenoj tišini, slutnja o nemogućoj ljubavi, drama o ljubavi i smrti. Radnja novog komada Uglješe Šajtinca događa se tokom Drugog svetskog rata u mestu od koga su ofanzive miljama daleko, a smrt užasno blizu. Šajtinac prati sudbinu porodice Volf koja zajedno sa komšijama, prijateljima, ljubavnicima Srbima kleca pod teretom ideoloških i nacionalnih trvenja.

Reditelj Mijač je okupio mladu glumačku ekipu, a predstavu rade već dva i po meseca. „Imao sam klasičan kasting, mesec dana su trajale pripreme, a da li je podela tačna ili ne videćemo. Nema čoveka koji ne može da omane. Osetljiv je posao jer su u pitanju mladi glumci. To je njihov debi, prvi izlazak pred publiku na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Pa, probe i ne traju dugo. Radio sam na primer „Pseći valcer” i četiri meseca. Sve što je brzo, to je i kuso...”

– „Banat” ima lociranu priču, to je vreme mog najranijeg detinjstva: okupacija, Drugi svetski rat... Kada se danas snimaju filmovi iz Drugog svetskog rata, to su već istorijski kostimirani filmovi. Međutim, to je bilo vreme ljubavi, ali uronjeno u vreme smrti. Drugi svetski rat, za razliku od ovog koji nas je u poslednje vreme snašao, pa i još uvek daje recidive, bilo je vreme nade. Svi smo znali da će to uskoro da se završi, da su lepši dani pred nama. Ovaj komad govori ne samo o ljubavi, nego i o mržnji koja uništava svaki plamičak nečega što je život – napominje reditelj.

U popularnom bifeu JDP-a gotovo da nema nikoga, u garderobi se mladi akteri predstave pripremaju za probu. „Šta ovo zuji, ugasite te reflektore!”, reči su koje je reditelj Mijač izgovorio ušavši u salu. „Molimo glumce da dođu na scenu”! – čuje se poziv...

Najstariji član ekipe, glumac Ateljea 212 Nenad Ćirić, koji igra Jozefa Volfa, sa cvećem u ruci čeka početak probe. Ovo je njegov prvi angažman u JDP-u. Tu su i Jelena Petrović, Milutin Milošević, Petar Benčina, Nikola Rakočević, Srđan Timarov, Dubravka Kovjanić. Spremni su za izlazak na scenu. Suočiti se sa zahtevnim Dejanom Mijačem sa druge strane scene nije lako. Ipak, napominju, da im je ovaj rad dragocen, jer su puno naučili od iskusnog reditelja.

„Nisam strog ni prema kome, a pogotovu ne prema mladim glumcima. Pokušavam da budem od neke pomoći, a ne da treniram strogoću”, tvrdi Mijač.

– Može li to malo energičnije? Da čujem: „Ulenjio sam se!” – zahteva reditelj... Idemo dalje! Ne vraćaj ništa. Neka to bude interesantno, intenzivno, poučno, lepo, konkretno... Pitaj: „Je l’ ima u Banatu stena i mora? Koja je to otadžbina?” Hoću akcenat! Kasniš Ćiro. Može li to još jednom...

Autor Uglješa Šajtinac, saznajemo, nije prisustvovao ni jednoj probi. „Imali smo jedan razgovor u toku priprema, vrlo dobro smo se razumeli”, objašnjava Mijač.

Tu je, međutim, sve vreme glumica Anita Mančić, u ovom slučaju kao pomoćnik reditelja. Već drugi put sarađuje sa Mijačem.

– Nisam tu da bih učila zanat i da bih bila neki budući reditelj. Tu sam jer mislim da je značajno za jednog glumca da gleda stvaranje predstave iz publike, da bude pomoćnik, asistent... „Banat” je dobar komad, imamo i dobrog  reditelja, dobre glumce, i ne bi valjalo da to ne urodi plodom. Ako nas još budu i muze podržale , biće to dobro. Ako nas iznevere – šta je, tu je – kaže Anita Mančić.

Asistent reditelja Dina Radoman dodaje, da je atmosfera na probama prijatna i da im, s obzirom na okolnosti, reditelj Mijač dosta priča o metodama rada, da od svih dosta traži, samim tim su i mnogo naučili.

„Slušajte jedan drugog. Tačka nije znak da se stane, tačka je predah! Uzmi vazduh i teraj dalje.” Dejan Mijač daje sugestije, izgovara replike, glumi, pa čak i peva... „Da vidim tu scenu, jako se razgoropadi... Nemoj suviše izlaziti na sredinu. Slobodno Dudo, cmokni ga! To je poljubac za zahvalnost. Idemo, idemo dalje...”

Lik petnaestogodišnje Đurđe tumači Jelena Petrović, student četvrte godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta. I njenom kolegi Milutinu Miloševiću ovo je prvi izlazak na scenu JDP-a, a igra ulogu Svetislava.

– To je zanimljiv, razigran, druželjubiv, pričljiv, dobronameran, brz, bezazlen dečko, filmofil, obožava politiku. Očekujem da dobro odradimo posao i da će publika biti zadovoljna, kaže Milošević.

Lik Magdalene poveren je Dubravki Kovjanić. Ovo je četvrta predstava koju radi u JDP-u. Napominje da je saradnja sa Mijačem dragocena za svakog glumca. Volela bih da „Banat” ipak ne bude ratna priča, već priča o odnosima između mladih ljudi koji su uništeni ratom.

Borka Trebješanin

Izvor: Politika

Dah teatar - na ulici?
Sl. V., 21. januar 2007

SAMO tri godine imao je DAH teatar zadovoljstvo da radi u stalnom prostoru - zgradi OŠ "Kralj Petar Drugi Karađorđević" u Beogradu. Izgleda, međutim da će ove, 16. godine postojanja, ponovo biti bez adrese!
Prostor u školi na Vračaru teatar je dobio na korišćenje, redovno plaćao rentu i ostale troškove (struja, telefon...), tu održavao predstave, sve u svemu, stvorio pravu oazu umetnosti. A onda je školi i školskom odboru baš taj, godinama zapuštan i nekorišćen deo zgrade, zatrebao za trpezariju i kuhinju! DAHovcima je, zbog toga, naloženo da se isele do 31. januara!
Tim povodom, uputili su javnosti poziv na podršku, u kojem, između ostalog, podsećaju da škola namerava da sruši već stvoreno "pa ponovo uloži nova sredstva, ali, sada od Ministarstva prosvete, kao da oba Ministarstva ne koriste novac iz jednog budžeta i kao da ne treba biti racionalan i praktičan: da ne pominjemo da se ponašaju kao da edukacija i kultura nisu u direktnoj vezi..."
U inače ogromnoj zgradi škole, koja ima 300 đaka, iznajmljeno je još prostora (Crvenoj zvezdi, stonoteniskom klubu, Realnom aikidu Ljube Vračarevića...), ali DAH, sa kompletnim fundusom kostima i dekora, kompjuterima, stolicama, arhivom, mora napolje.
"Naše jedino rešenje je da se borimo za naš prostor, da ovde ostanemo i nastavimo da stvaramo. Molimo vas, stoga, kao dugogodišnje prijatelje, poznavaoce, publiku i kolege, da u lično i u ime vaše organizacije, pozorišta, ustanove ili grupe, napišete pismo podrške našim naporima da ostanemo u ovom prostoru... a ovo pismo umnožite i pošaljete na adresu Ministarstva kulture, Ministarstva prosvete i sporta, Gradskog sekretarijata za kulturu...", apeluju članovi DAH teatra.

Izvor: Novosti

Otkazane pretpremijere predstave Narodnog pozorišta "Hamlet u Mrduši
Donjoj" neizvestan
Prvak Drame Narodnog pozorišta Vladan Gajović povređen je u petak na probi "Hamleta u selu Mrduša Donja", komada Iva Brešana i na bolničkom je lečenju, alternacija je Mihailo Lađevac. Eventualna promena datuma premijere koja se očekuje 30. biće blagovremeno saopštena

Narodno pozorište u Beogradu otkazalo je pretpremijeru predstave "Hamlet u selu Mrduša Donja", zbog ozbiljne povrede glumca Vladana Gajovića tokom probe komada, a navodi se u saopštenju ovog pozorišta i dodaje da se ulažu maksimalni napori da ne dođe do odlaganja izvođenja zakazanog za 30. januar.

Naime, prvak Drame Narodnog pozorišta Vladan Gajović povređen je u petak na probi komada Iva Brešana i na bolničkom je lečenju, a u ulozi Mačka igraće alternativno glumac Mihailo Lađevac, navodi se u objašnjenju nacionalnog teatra.

Tako se zbog nastale situacije otkazuju pretpremijere najavljene za 28. i 29. januar, a eventualna promena datuma premijere koja se očekuje 30. biće blagovremeno saopštena.

U saopštenju je istaknuto da kompletan ansambl autorskog tima predstave i direkcija Drame ulažu maksimalan napor da ne dođe do odlaganja premijere.

Popularnu dramu hrvatskog pisca Brešana "Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja", režirao je Želimir Oreškovića iz Zagreba, koji je u Narodnom pozorištu tokom dugogodišnje karijere postavio još nekoliko predstava, uključujući praizvedbu drame "Hasanaginica" LJubomira Simovića (1974).

Radnja Brešanovog komada događa se u zabačenom selu u kojem se vrši nasilje nad Šekspirovim "Hamletom", u uslovima potpunog primitivizma.

Glavni junaci su Mate Bukarica, upravitelj zadruge i sekretar Mesnog aktiva Partije, u ulozi kralja Klaudija (Miodrag Krivokapić), Mile Puljiza, predsednik Mesnog aktiva Narodnog fronta u ulozi Polonija (Branko Vidaković), Anđa, njegova kćer u ulozi Ofelije (Marija Vicković), Mara Mis, seoska krčmarica, u ulozi Kraljice Gertrude (Nela Mihajlović)... U predstavi igraju i Branislav Tomašević, Predrag Ejdus, Marko Nikolić... Dramaturg je Zoran Raičević, scenograf Boris Maksimović, a kostimografkinja Marina Vukasović-Medenica. Kompozitor je Mihailo Blam.

"Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja" prvi put je izvedena 1970. godine u teatru ITD u Zagrebu, u režiji Borislava Violića, a igrana je širom bivše Jugoslavije, uključujući u Beogradu, na BITEF-u, kao i u drugim evropskim zemaljama i bivšem Sovjetskom Savezu.

Izvor: Glas Javnosti

„Blic“ na probi predstave „Neki to vole vruće“ u Pozorištu na Terazijama

Vratolomije zbog Puslice




Ispred kulisa, poput bogatih bordo draperija, u mantilima i šeširima iz tridesetih godina, obasjani reflektorskim snopom Džo i Džeri (Rade Marjanović i Svetislav - Bule Goncić). Igraju, stepuju, pevaju... Odzvanja muzika pod dirigentskom palicom Vesne Šouc. Početak generalne probe mjuzikla „Neki to vole vruće“ u rediteljskoj postavci Soje Jovanović iz devedesetih, a koju prilagođenu i u novom ruhu na scenu vraćaju Goncić i Marjanović, sadašnji i negdašnji junaci Džo i Džeri.

S koferima i instrumentima u rukama, scenom paradiraju glavni junaci, Džo i Džeri. Nosači su, vele, jesu... al’ kulture i umetnosti. No, ko za to još mari... „Zreli za filharmoniju a ne za ovu ironiju... račune ne plaćamo, dugove ne plaćamo jer mi smo švorc...“, odjekuje song praćen njihovim ritmičnim pokretima.

„U potpunosti smo poštovali rediteljsku postavku Soje Jovanović“, kaže za „Blic“ Rade Marjanović. „No, drugačiji smo mi, zreliji smo, drugo je vreme, novo ruho je znatno glamuroznije. Radnja se dešava tridesetih u Americi, poznati film sa Merlin Monro rađen je pedesetih, a Sojina predstava devedesetih godina. No, sve je dobro i jasno koncipirano u samom libretu, uporišna tačka je bila i ostala u igri, razigranosti, raspevanom i duhovitom poigravanju sa muško-ženskim vratolomijama, travestijom, umetnicima, gangsterima.“

Sigurnim korakom na scenu stupa Kamućo Kamašina (Dragan Vujić) u crno-belom odelu, sa šeširom... pravi gangster; prati ga bratija s mašinkama. Mafijaški obračun koji se završava duhovitim replikama dvojice muzičara i numerom „Prevrnite ovaj grad“ izaziva žamor odobravanja u publici.

„Volim da nosim odela pa su me izgleda ubacili u glumačku fioku gangstera“, šaljivim tonom kaže za „Blic“ Dragan Vujić. „U staru postavu uskočio sam posle nekih četrdesetak predstava. Prirodno, sada je novi pristup čitavoj priči, spektaklu koji okuplja više od 120 aktera. Konkretno, devedesetih gangsteri su bili na granici persiflaže, karikature. Danas, priznaćete, moraju se ipak uzeti malo ozbiljnije.“

Neumoljiva Slatka Džezi (Zinaida Dedakin) pojavljuje se na sceni praćena svojim ženskim orkestrom u crno-belim dopadljivim haljinama. A u orkestru Džo i Džeri, gotovo karikaturalno preodeveni u žene. I naivna, uzbudljiva plavuša Puslica (Bojana Stefanović) zbog koje i oko koje će nastati čitava zavrzlama (u čuvenoj filmskoj verziji, Puslicu igra Merilin Monro).

„Ona je jedna hrabra žena, nesrećna u ljubavi, ali to ne shvata tragično“, kaže za „Blic“ Bojana Stefanović. „Optimista je, pomalo bleskasta i uvek u sudaru sa pogrešnim muškarcima. Sojinu predstavu nisam gledala osim u formi video zapisa, film znam napamet, ali, naravno, niti mogu niti treba da imitiram Merlinku. Uostalom mislim da danas takvih devojaka ima vrlo malo. Jer, ako su u fazonu nesreće, onda su ozbiljno, duboko depresivne ili su od onih brojnijih koje vrlo dobro znaju šta hoće i ne prezaju ni od čega da do toga dođu.“

Iza scene balerine se užurbano presvlače, direktor Vukobratović upozorava rekvizitere na omašku u vezi sa koferima. Na kofer koji nosi tokom dela predstave žali se i Goncić u garderobi. Težak mu, veli, ni Švarceneger ga ne bi lako nosio i s njim mlatarao.

A u bifeu nekoliko balerina u kratkom predahu. Prilazi im Mića Tabački (scenograf i kostimograf), kaže „super ste bile“ i raspituje se za moguće poteškoća oko promene obuće za svaku numeru. Tabački za „Blic“ kaže: „Trebalo je pomiriti tridesete, vreme u kome je radnja smeštena, pedesete kada je nastao čuveni film i današnjicu. Nekad su žene nosile plisirane suknje koje se podižu na vetru, a danas su ultrakratke i streč, vetar im ništa ne može. Šalu na stranu, danas su vizuelne razlike između muškaraca i žena znatno smanjene, no za predstavu je najvažnije duhovito poigravanje tim detaljima.“

T. Nježić
Premijera

Premijera predstave „Neki to vole vruće“ (Piter Stoun, Bob Merli, Džul Stajn), po rediteljskoj postavci Soje Jovanović iz 1990. godine, biće 9. februara (19.30). U ovoj priči koja prati dvojicu muzičara što su se zbog nevolja s gangsterima preodenuli u žene, došli u ženski orkestar i tu zbog lepe plavuše zažalili za muškim identitetom, a potom međusobno i sukobili, igraju Rade Marjanović, Svetislav Goncić, Bojana Stefanović, Zinaida Dedakin, Veselin Stijović, Božidar Stošić, Dragan Vujić, Janoš Tot. Učestvuje hor, balet i orkestar Pozorišta na Terazijama. Scenografiju i kostimografiju potpisuje Miodrag Tabački, a dirigent je Vesna Šouc.

Izvor: Blic

„Mandragola“ u „Buhi“
Sve za ljubav

Na večernjoj sceni pozorišta „Boško Buha“ večeras ( 20) će biti premijera predstave „Mandragola“ Nikola Makijavelija u režiji Steše Koprivice.


U ovoj renesansnoj komediji, smeštenoj u srednjovekovnu Firencu, mladi lepi Kalimako upoznaje nadaleko čuvenu ali udatu Lukreciju, pa svakojakim marifetlucima i prevarama pokušava da dođe do nje. I Lukrecijin muž kao i ona sama imaju svoje (ne)izgovorene i (ne)ostvarene želje i namere... Da li im može pomoći mandragola, biljka za koju se verovalo da ima magijska svojstva a zapravo je više otrov nego lek i izaziva halucinacije.

Govoreći o ovom komadu, rediteljka kaže: „Bavili smo se i karakteristikama života u zatvorenoj sredini, odbojnošću prema novom i prema došljacima, što zapravo rezultira nemogućnošću promena. Takođe, likovima poput kraljevića davali smo i jednu savremenu dimenziju predstavljajući ih, recimo, kao mlade razmažene momke.“

Uloge tumače Viktor Savić, Jakov Jevtović, Dragoljub Denda, Radovan Vujović, Danica Maksimović, Dejan Lutkić. Scenograf je Tanja Marčetić, kostimograf Momirka Bailović, a kompozitor Dejan Pejović.

T. Nježić
Zadivljujuća kulturna četvrt u Emiratima

Četvorica najpriznatijih arhitekata na svetu – Frenk Geri (Muzej Gugenhajm u Bilbaou), Jean Nouvel (Muzej kraljice Sofije u Madridu, Muzej umetnosti i istorije u Ženevi, Fondacija Kartje u Parizu...), Tadao Ando (Muzej moderne umetnosti u Fort Vortu - Teksas) i Zaha Hadid (Saobraćajni muzej u Glazgovu i Rozental centar za savremenu umetnost u Sinsinatiju - Ohaju) predstavili su projekte za muzeje klasične umetnosti i centar izvođačkih umetnosti koji bi trebalo da pozicioniraju ostrvo Sadijat u Abu Dabiju kao kulturnu destinaciju svetskih razmera. Ključni projekat ove vizije predstavlja stvaranje nove kulturne četvrti u Abu Dabiju i Ujedinjenim arapskim emiratima, sa idejom da postane kulturna destinacija koju bi svako iz sveta umetnosti i kulture poželeo da poseti. Projekti pomenutih arhitekata upravo su izloženi u Hotelu „Emirates“ u Abu Dabiju. Frenk Geri je osmislio „Gugenhajm Abu Dabi“, zapravo Muzej savremene umetnosti koji će biti jedini te vrste na Bliskom istoku, Zaha Hadid - Centar izvođačkih umetnosti na ostrvu Sadijat, Žan Nuvel - Muzej klasične umetnosti, a Tadao Ando Pomorski muzej u kome će biti prikazana bogata istorija pomorstva UAE i Persijskog zaliva.
Smena direktora pozorišta

Nakon osam meseci protesta, performansa, mnogobrojnih apela, četvoromesečnog štrajka, a na kraju i nakon prekjučerašnjeg batinanja trojice glumaca, štrajk u novosadskom Pozorištu mladih juče je okončan. Pokrenuta je i procedura za smenu (što je i bio glavni zahtev glumaca) direktora Tomislava Kneževića.

Vest da su njihovi zahtevi ispunjen, glumci su nezvanično preneli na samom kraju konferencije za štampu, održane juče u Beogradu. Štrajkači su najavili da će tražiti odgovornost svih onih koji su osam meseci tolerisali samovolju jednog čoveka.

Izvor: Blic

Počinje Berlinski filmski festival
U trci za „Zlatnog medveda” 22 filma, u programu 19 svetskih i sedam evropskih premijera

Podrška debitantima: selektor Diter Koslik



Od našeg specijalnog izveštača
BERLIN – Projekcijom francuskog biografskog filma o Edit Pjaf „Život u ružičastom” , večeras počinje 57. Berlinski festival, čiji glavni program nudi 19 svetskih i sedam evropskih premijera, kao i četiri filma van konkurencije. U konkurenciji za glavnu festivalsku nagradu „Zlatni medved” takmiče se 22 filma, a o njihovim vrednostima ove godine prosuđuje žiri na čijem je čelu slavni američki scenarista i reditelj Pol Šreder.

 Rukovodeći se prošlogodišnjom odlukom da podmladi festival, tačnije, da omogući mladim i nepoznatim autorima da baš u Berlinu zakorače u veliki i važan filmski svet (uvedena je i nagrada za najbolji debitantski film), direktor Berlinala Diter Koslik odlučio se za neobičan spoj mnogih novih, nepoznatih autora i filmskih veterana na koje smo pomalo zaboravili. Tako se u glavnom programu pojavljuje češki reditelj Jirži Mencel kome je „Služio sam engleskog kralja” prvi film nakon 12 godina. Reč je o projektu sa kojim se Mencel vraća na svoje sigurno tlo –opet poseže za književnim delom Bohumila Hrabala. A kada je reč o ekranizaciji poznate literature, Mencel je pravi alhemičar.

Među veteranima u Berlinu je i 79-godišnji francuski reditelj Žak Rivet sa svojom adaptacijom romana Onorea de Balzaka. U ovom društvu iskusnih naći će se još i Klint Istvud, ali i japanski doajen, 76-godišnji Jojija Jamade.

Diter Koslik je bez ustručavanja u konkurenciju uvrstio i niz imena koja čak i najupućenijima ne znače ništa, ali se na prošlogodišnjem, sličnom primeru to pokazalo kao dobro i ispravno. Nije li prošle godine „zlato” osvojila upravo nepoznata debitantkinja Jasmila Žbanić, a brojna odličja prigrlila i mlada danska rediteljka Pernile Kristijansen.

Uz svo filmsko bogatstvo i raznolikost programa, Berlinski festival zbog zgodnog, zimskog termina, i ovog puta ima prednost nad svojim konkurentima (Kan, Venecija) jer će evropskoj publici prikazati gotovo ceo predoskarovski repertoar. A to je uvek garant dolaska velikih američkih zvezda, čije je prisustvo najviše želi publika.
Za našu kinematografiju značajna je činjenica da će „Klopka” Srdana Golubovića u Berlinu imati svetsku premijeru (Forum), a „Guča” Dušana Milića evropsku (Panorama), što je više nego dobra odskočna daska.
D. Lakić

Izvor: Politika

Premijera na Terazijama
Neki vole vruće

Večeras (19.30) biće premijera predstave „Neki to vole vruće“ (Piter Stoun, Bob Merli, Džul Stajn) po rediteljskoj postavci Soje Jovanović iz 1990. godine.

Svetski poznati mjuzikl (pedesetih godina snimljen je i čuveni film sa Merlin Monro) jeste priča o dvojici muzičara koji se, zarad posla i sukoba s gangsterima preoblače u žene, o plavuši iz bajke koja sanja milionera i o stvarnom milioneru koji se zaljubljuje u muškarca. Radnja je smeštena u Ameriku tridesetih godina prošlog veka, a uz puno duhovitosti, glamuroznu scenografiju i kostime zapravo je data slika trijumfa ljubavi i lepote. Uloge tumače Rade Marjanović, Svetislav Goncić, Bojana Stefanović, Zinaida Dedakin, Veselin Stijović, Božidar Stošić, Dragan Vujić, Janoš Tot. Učestvuje hor, balet i orkestar Pozorišta na Terazijama. Scenografiju i kostimografiju potpisuje Miodrag Tabački, a dirigent je Vesna Šouc.

Ukupan umetnički tim, koji broji 120 aktera, napominje da je ova premijera, odnosno predstava i svojevrstan omaž rediteljki Soji Jovanović koja je imala smelosti i umeća da se nakon istoimenog velikog hita na Brodveju uspešno upusti u realizaciju ovog mjuzikla, spektakla i na domaćoj sceni.

T. Nj

Izvor: Blic

„Blic“ na probi „Pokondirene tikve“
Da probudimo čulo dobrote





Rasuta zrna kukuruza po podu probne sale Narodnog pozorišta, Femu (Olgu Odanović) i Saru (Aleksandra Saška Nikolić) za stolom na sceni, a Evicu (Hana Jovčić) i Vasilija (Branislav Tomašević) u raspravi o „reškonti“ s rediteljom Jagošem Markovićem - zatekla je ekipa „Blica“ kada je došla na probu „Pokondirene tikve“ Jovana Sterije Popovića, čija je premijera planirana za 27. februar.

Govoreći za „Blic“ o svom viđenju čuvene Sterijine komedije i glavne junakinje Feme, žene koja se posle smrti muža okrenula noblesu, šurovala „komi fo“ s kim treba, sročila zamešateljstvo oko ćerkine udaje i štošta još, reditelj Marković kaže:

„Teatar je stvar čula. Kad bi stalo u rečenične konstrukcije ja bih delio letke po Beogradu, a i lakše bi mi bilo. Mi ovde svaki dan nešto naučimo ne samo od velikog Sterije nego, zadnjih dana sam uhvatio sebe, i od Feme. O elan vitalu. Ta Fema je darovito biće koje oseća nežnost samo nikad je nije imala pa je nespretna. Pod firmom noblesa u stvari hoće nežnost, ono što se zove lepo vaspitana duša. Ona je, naravno, u tome smešna, pokondirena, utrokondirena ali, u našem doživljaju, nije ono što se očekuje, neka prosta krava. Pa neću valjda kravama da pravim predstavu. Te krave pokondirene, ovdašnje, aktuelne nisu dostojne da budu teatarsko lice. Prvo nije ekološki da se rugam nekoj budali, a drugo nemamo vremena, moramo se baviti pravim ljudima. Možda nespretnim, okopnelim, bez nežnosti, ali pravim. U ovoj predstavi nijedno lice nema uporišnu tačku u zlu i zato radim ‘Tikvu’. Jer, verujem u svet bez zla.“

Reditelj sa Evicom (H. Jovčić) provežbava scenu njenog žustrog obraćanja Ružičiću (Aleksandar Srećković Kubura). „Naglasi to jače... ‘burrrmutica’... i dalje, sve... ma ko da si pod erekcijom...“

Dobro raspoloženje i duhovitost su neodvojivi deo proba, objašnjavaju nam članovi ekipe. Saška Nikolić veli „čudo jedno... i grip te prođe na probi“. A o svom liku za „Blic“ kaže: „Ovo je, rekla bih, malo drugačije viđenje Sare, a i cele predstave. Njena ključna tačka je ljubav prema sestriću Ružičiću od koga želi da napravi poetu i razvije neku lepotu življenja. Mi u stvari pravimo predstavu koja bi trebalo da bude dert dobrote. U ovom vremenu to je gotovo subverzivno.“

Marković daje indikacije za probu scene u kojoj Fema skače i hvata Jovana (Mihailo Lađevac) za vrat dok je drugi drže u vodoravnom položaju u vazduhu. Jovan (M. Lađevac) počinje svoju repliku kojom izluđuje Femu podsećajući je da su nekad zajedno rastezali kože, da ju je gazda u podrum ter’o... „To je impretinencija“ viče Fema i skače. Jagoš ponavlja scenu, ali ovoga puta on skače i davi Jovu: „Diži mi noge... E sad, mene spustite. Nežno! A drž’te Olgu“, objašnjava reditelj.

„U ovoj koncepciji Fema je ambiciozna, darovita žena koja se bori za pravu stvar“, kaže za „Blic“ Olga Odanović. „Bez obzira na nobles nju ne zanimaju toliko ni lokne ni haljine“.

Začu se prodoran rediteljev glas: „Ajde da probamo još scenu sa Ančicom i Femom...“. Olga staje između stolice i stola, zatim se penje govoreći „Kako se nobles unterhaltuje... komi fo...“.

„Jelena, sad ti“, energično će Jagoš, „nadimaj se... ko da si Švarceneger... tako... nastavi Olga...“. Reditelj je zadovoljan: „Meni je ova scena odlična, pravo ludilo. Nema pompe, ništa spolja, sve ide iznutra!“

„Negde u toj ‘Tikvi’ su borba, trud da se uspostavi pravi poredak“, kaže Jagoš Marković. „A to je poredak ljubavi. Zvuči demode ako kažem da su oni na kraju srećna porodica. To je toliko retro da je avangardno. Dakle, kod nas nema faking, kiling, šoping... aman bre ljudi dajte malo zdravlja, malo ljubavi, malo nežnosti, malomnogo dobrote i puno odanosti i smeha. Hoćemo reći da je ljubav moguća, da je dobrota moguća.“

T. Nježić

Izvor: Blic

Pod vođstvom reditelja i upravnika Nikite Milivojevića, Bitef teatar od početka nove sezone 2007. osvežava repertoar svoje kuće još jednom pozorišnom neobičnošću. O čemu se radi? Ovoga puta reč je o komadu "Gagarinov put" savremenog škotskog pisca Gregorija Berka koji je režirala Maja Ovadia. Neobičnost ove postavke ne leži toliko u rediteljskom ili glumačkom izrazu koliko u tome što se upravo ovom predstavom u Bitef teatru započinje sa takozvanim "blok igranjem".

Radi se o svojevrsnom sistemu stalnih izvođenja, koji podrazumeva da se jedna predstava igra deset ili više večeri zaredom. Prostor Bitef teatra gotovo je idealan za sprovođenje u delo takvog načina izvođenja. Istina, nije reč o nepoznatom sistemu. Takav način izvođenja čest je u svetu, ali je gotovo izvesno da će ovakva promena prijati beogradskoj pozorišnoj publici. Ako se setimo svojevremenog uspeha i posećenosti predstave "Diplomac" u Beogradskom dramskom pozorištu koja se igrala mesec dana bez prestanka po istom "brodvejskom modelu" izvođenja, i Bitef teatar bi mogao da računa na gledanost i pažnju publike. Razume se, ni komercijalni uspeh ne bi trebalo da izostane. "Gagarinov put" je inače savremena drama koja se na prvom mestu bavi egzistencijalnim pitanjima savremenih ljudi, čije su sudbine međusobno isprepletane u modernim okolnostima sveta u kojem živimo.

Glumačku ekipu predvodi jedan veteran, Milan Lane Gutović, a podmladak i sigurnu podršku na sceni pružaju mu Marinko Madžgalj, Branislav Trifunović i Milan Prljeta. Kako će predstava biti prihvaćena kod pozorišne kritike i publike - ostaje da se vidi. Biće, uostalom, igrana iz večeri u veče te će tako svako ko poželi imati priliku da se uveri u to kako funkcioniše novi model pozorišnog igranja u Bitef teatru.

Izvor: Krstarica