BDP otvara novu sezonu
   
Beogradsko dramsko pozorište (BDP) otvoriće jubilarnu, 60. sezonu 22. septembra, izvođenjem predstave "Mala trilogija smrti" Elfride Jelinek, u režiji Nebojše Bradića, najavljeno je 21. septembra u tom teatru.

Bradić, koji je i upravnik BDP-a, najavio je za oktobar dve premijere: "Ljubav itd.", prema romanu Džulijana Barnsa, u režiji Milene Pavlović i "Bluz za Mesiju" Artura Milera, u režiji Jagoša Markovića.

Prema Bradićevim rečima, BDP će, u skladu sa svojom tradicijom, i tokom jubilarne sezone nastojati da publici predstavlja savremene tekstove domaćih i inostranih autora, kao i "zvezde" scene - ne samo glumce, nego i reditelje, scenografe, dizajnere i druge umetnike.

Predstava "Ljubav itd.", čija je premijera najavljena za 10. oktobar, nastavak je komada "Troje", koji je prema prethodnom Barnsovom romanu takođe režirala Milena Pavlović.

"Troje" je na repertoaru BDP-a od 2003. godine.

Prema rečima rediteljke, predstava "Ljubav itd." istražuje koliko je sećanje nepouzdano i prevrtljivo i koliko zavisi od lične istine, posmatrajući taj problem iz uglova četiri glavna junaka.

Uloge tumače: Ljubinka Klarić, Nikola Đuričko, Milan Čučilović i Danijela Štajnfeld.

Predstava "Bluz za Mesiju", u adaptaciji i režiji Jagoša Markovića, premijerno će biti izvedena 30. oktobra.

To je satirična kritika delovanja medija koji ozvaničenim lažima potpomažu opstanak korumpiranih vladara.

U jednu južnoameričku republiku, po narudžbini tamošnjeg diktatora, dolazi televizijska ekipa iz SAD da snimi razapinjanje na krst lokalnog teroriste, koga narod smatra mesijom.

Događaj dobija veliku medijsku pažnju, a lokalni meštani takmiče se u čijem će selu mesija biti razapet, u nadi da će tako privući turiste.

Uloge tumače: Dragan Bjelogrlić, Dragan Petrović, Ljubinka Klarić, Aleksandar Srećković, Marko Živić, Milica Zarić, Paulina Manov, Stefan Kapičić, Dragiša Milojković i Miki Damjanović.




Izvor: B92-Kultura

Dragan Mićanović

Glumac je i misionar


U predstavi „Cirkus istorija“, koja se premijerno izvodi 23. septembra, autorka Sonja Vukićević za polazište uzima tezu poznatog analitičara Šekspirovih dela Jana Kota po kojoj svaki uspon na vlast kreće sa pozicija pravedne borbe protiv tiranije, a nužno završava novom tiranijom stvarajući tako mračni, pakleni istorijski krug. U glumačkoj postavi ove predstave koja se igra kroz tango i valcer je i poznati glumac Dragan Mićanović.
„Veliki Šekspir gotovo da u svom širokom opusu nije zaobišao nijednu veliku, suštinsku temu“, kaže za „Blic“ Dragan Mićanović.

„Sonja je, zajedno sa nama, odabrala misli i citate iz raznih njegovih dela koje mi plasiramo kroz pokret i cirkuske tačke. Sve zajedno čini ‘Cirkus istoriju’ i kao svojevrsnu paradigmu onoga što svakodnevno gledamo na ekranima u režiji nekih nevidljivih, anonimnih igrača koji nam svima kroje sudbine.“
Ali nijednog, pa ni ovog da kažemo realnog cirkusa nema bez publike. A i ovom cirkusu ima onih koji u uživaju?

- Mazohisti uživaju. Lično, ne mogu baš da uživam u tome. Iskreno, svet sam zamišljao mnogo prirodnijim i blažim nego što je ovaj u kojem živim.

Dakle, mi šaljemo poruke koje je Šekspir zapisao pre 500 godina, a koje su i dan-danas neverovatno važeće. Definitivno su večne. Ali, one su večne na našu žalost, jer se stalno, stalno, istorija ponavlja. Tako da je jedan od glavnih simbola naše poredstave krug, kruženje, lopta. Stalno se vrtimo u krug i ponavljamo iste greške.
Kakva je tu uloga umetnosti? Lekovita, utešiteljska...?


- Ona je tu, između ostalog, i da stalno opiminje, ukazuje na greške da se ne bi ponovile. Uprkos svesti da je Šekspir još pre pet stotina godina ukazao na stvari koje su još uvek aktuelne valja istrajavati na tom putu dok ne dođemo do nekog lepšeg i pravednijeg sveta za nas i za našu decu. Moramo stalno da ukazujemo. I da verujemo. Bez namere da budem pretenciozan na svoj poziv gledam kao na neku vrstu misionarstva. Govoriti takve misli, opominjati ljude na greške, igrati se drvenim mačem za razliku od drugih koji se igraju pravim, ukazati ljudima da istorija ne mora uvek tako da teče, da se mogu naći novi putevi... Ponekad je (ne)moguće kontrolisati stvari, ali se uvek može ukazivati kuda vode pogrešni putevi.
Sem „Cirkus istorije“, u vašoj umetničkoj karijeri trenutno su aktuelne i druge uloge...

- Radimo Pirandela u Jugoslovenskom dramskom, završeno je snimanje filma Milutina Petrovića „Agi i Ema“, igram i u filmu „Dva“ Puriše Đorđevića... ima toga dosta za ovu sezonu.
U filmu „Dva“, snimljenom za rekordnih šest dana, igrali ste bez ikakvog honorara?

- I ne samo ja, čitava glumačka ekipa. Lično, uživao sam radeći taj film iako je ultralou-badžet. Iskreno, bilo mi je izuzetno zadovoljstvo da sarađujem sa takvim čovekom kao što je Puriša. On je zbilja čovek neverovatne energije, mladić u telu osamdesetogodišnjaka. Zadivljujuće je koliko on još uvek ima snage da istrajava u svom autorskom pečatu i da pravi takvu vrstu filmova. Inače, film je satkan od priča od kojih igram u dve. Igram gospodina Pohotnog, bankarskog činovnika, i Nečastivog.
Nečastivog?

- Bilo mi je beskrajno zanimljivo. Priče su jako interesantne, inače pisao ih je Zoran Živković, a u režiji i montaži Puriše Đorđevića to će biti nešto nesvakidašnje. Recimo, jedan od segmenata su ti vrlo intrigantni i zanimljivi razgovori, prave filozofske (ali potpuno razumljive i prijemčive) rasprave između gospodina Pohotnog i Boga, zatim između sveštenika i Nečastivog i tako dalje.
Ispostavlja li se da je neko makar za nijansu više u pravu od onog drugog?

- I jedni i drugi mogu biti u pravu - zavisi iz kog ugla gledate.
A šta je specifičnost vašeg Nečastivog?

- Specifičnost je što on razotkriva ljudske slabosti. Ma, to je jedna đavolja bistrica koja zna šta radi.

Tatjana Nježić
Premijera predstave „Cirkus istorija“

Premijera predstave „Cirkus istorija“ rađene po ideji i u režiji Sonje Vukićević je 23. septembra (20) u novom beogradskom prostoru namenjenom kulturi, teatru „Posejdon“ (Staro sajmište 20). Reč je o prvoj Bitefovoj produkciji čija je premijera de glavnog programa ovogodišnjeg Bitefa.

Igraju: Branislav Lečić, Anita Mančić, Dragan Mićanović, Tamara Vučković, Miloš Vlalukin, Hristina Popović i drugi. Kostimografiju potpisuju Sonja Vukićević i Ivana Stevančević.

Predstave se izvode svake večeri (20) od 23. do 28. septembra, a karte se mogu naći na biletarnicama na kojima se prodaju i ulaznice za Bitef.

Izvor: Blic

Nisam hipnotisan prošlošću

Glumac Branislav Lečić, uoči večerašnje premijere koreodrame "Cirkus Istorija" na Bitefu, veruje da možemo da izađemo iz kruga istorije koja se ponavlja

Uoči večerašnje premijere koreodrame Sonje Vukićević "Cirkus Istorija" na Bitefu glumac Branislav Lečić izjavio je da je suština pravog umetničkog ponašanja danas da pomogne ljudima da otvore oči i da, možda, sazidaju zajedno neku novu viziju kako bi izašli iz kruga istorije koji se ponavlja.
Predstava je realizovana u festivalskoj produkciji, u novom scenskom prostoru "Posejdon teatar" na Starom sajmištu. Tekst čine delovi Šekspirovih drama, a interpretiraju ih, uz Lečića, Dragan Mićanović, Anita Mančić i drugi.
- Predstava je prepuna asocijacija, ali ne banalnih. One su direktne onoliko koliko čovek u Šekspirovim porukama prepozna vezu sa svojim vremenom - kazao je Lečić.
Ocenjujući da predstava "nije primenljiva na praktičan, već na subliman način", on je dodao da je "cilj da se publika distancira od aktuelnog trenutka i oseti principe ponavljanja u istoriji koje je veliki Šekspir tako sjajno uočio i opisao".
- Kada se otkrije taj mehanizam ponavljanja istorije, dolazi do tačke njenog obesmišljavanja i do rađanja žanra cirkusa. Pokušali smo da pokažemo, od numere do numere, da ljudski nagon večito osvaja, dakle da večito žrtva nasleđuje dželata i obratno, da su pobednici uvek na neki način posle gubitnici, da ponavljaju osobine onih koje su porazili - rekao je Lečić.
On je objasnio da Tit Andronik, Otelo, Magbet, Lir, Ričard III i Hamlet nisu tretirani kroz njihove monologe.
- Uzimali smo replike iz celokupnih drama, bez obzira na to ko ih izgovara. Same misli treba da "odrade" svoje - kazao je Lečić. - Pošto je reč o koreodrami, Šekspirove misli date su u okviru scensko-muzičkog događanja, tako da se nizom asocijacija dobija značenje koje bi trebalo da oslobodi ljude da lakše i praktičnije misle i o svojoj egzistenciji i o vremenu u kojem živimo - dodao je on.
Lečić je rekao da "pozivanje na prošlost predstavlja konzervativizam".
- Danas istorija nije ozbiljan razlog za rešavanje nagomilanih egzistencijalnih problema, nego je sama egzistencija glavna tema, a pitanja sadašnjosti su mnogo bitnija od prošlosti - ukazao je Lečić. Prema njegovim rečima, "to ne znači da ne treba da gledamo u istoriju i učimo od nje".
- Moramo da je uvažimo, ali ne smemo da budemo hipnotisani ili fascinirani njome. Naš "Cirkus Istorija" jeste jedan korak duha, umetnički pokušaj da se nasmejemo i kroz smeh podstaknemo promenu percepcije - zaključio je Lečić.
(TANJUG)



Izvor: Press

Nova sezona u Narodnom pozorištu
   
Narodno pozorište iz Beograda otvoriće novu sezonu 2. oktobra, izvođenjem baleta "Labudovo jezero" Petra Iljiča Čajkovskog, u kojem će, kao princ Zigfrid, nastupiti prvak Nacionalnog baleta iz Kijeva Andrej Gura.

Iako veoma mlad, Gura nosi oreol internacionalne zvezde, ostvarujući gostovanja u svim značajnim baletskim centrima sveta, od Kanade i SAD do Evrope, navodi se u saopštenju iz Narodnog pozorišta.

Andrej Gura od 1996. do 2000. godine školovao se u Državnoj baletskoj školi u Harkovu i u Državnoj akademiji u Kijevu, a potom na Akademiji baleta u Minhenu.

Solista kijevskog baleta postao je 2001. godine, a samo dve godine kasnije nastupio je u Parizu na gala-koncertu "Zvezde 21. veka".
Ostvario je glavne uloge u baletima: "Romeo i Julija", u koreografiji Olega Vinogradova, "Labudovo jezero", "Krcko Oraščić", "Uspavana lepotica", "Bečki valceri" i drugim.

U ulozi Crnog i Belog labuda nastupiće prvakinja beogradskog baleta Mila Dragičević, a kao dirigent će nastupti Miodrag Janoski.

Drama Narodnog pozorišta otvoriće predstojeću sezonu takođe 2. oktobra, na sceni "Raša Plaović", izvođenjem predstave "Muke sa slobodom" u režiji Vide Ognjenović.

Predstava "Muke sa slobodom" premijerno je izvedena 2. avgusta, u okviru Beogradskog letnjeg festivala (BELEF), a nastala je na osnovu tekstova Vide Ognjenović i nekoliko savremenih norveških dramskih pisaca.




Izvor: B92-Kultura

„Blic“ na probi „Kvarteta“ Ronalda Harvuda u „Madlenijanumu“
Detinja radost u ocvalom telu

Na sceni „Madlenijanuma“ između komada stilskog nameštaja lagano korača gospođa Džin (Đurđa Cvetić), blagim pokretom namešta kosu, i kaže: „Zašto su svi najprivlačniji muškarci pešovani?“ A Sesil (Ružica Sokić) joj replicira: „Zato što se oni prema ženi odnose kao prema ličnosti, a ne kao prema ukrasu koji treba zadenuti za rever.“

Reaguje reditelj Miloš Jagodić: „Daj više sete toj rečenici i sopstvenog razočaranja u muškarce s kojima si bila.“ To teče proba komada „Kvartet“ Ronalda Harvuda u kome još igraju Miodrag Radovanović i Ivan Bekjarev. Premijera je zakazana za 5. oktobar u „Madlenijanumu“.

„Ovaj komad vrvi od onoga što najviše volim u pozorištu - a to je život“, kaže za „Blic“ reditelj Jagodić. „Naravno, nemam ništa protiv predstava koje su replika na sadašnje vreme i koje se bave krupnim društvenim pitanjima. Ovo je priča o malim ljudskim životima. Radnja se odvija u staračkom domu gde su okupljene četiri negdašnje velike operske zvezde, koje posle dugog odsustva sa scene treba ponovo da pevaju na gala koncertu u čast Verdija. I to ih vraća u život snagom detinje radosti i čistote, naravno, i suočava s raznim ličnim nerazrešenim pitanjima. Ovde je reč o sudbini umetnika, ali ta priča o čežnji za mladošću i mladom duhu u ocvalom telu je, da kažemo, opšte ljudsko mesto. A jedino umetnost može pomoći da se uzdignete iznad trivijalnosti, pa i iznad zla suve realnosti.“

Na sceni Vilfred Bond (Ivan Bekjarev) uz čaj počinje tiradu o svojoj mržnji prema starosti. A na proscenijumu gospodin Pedžet (Miodrag - Mrgud Radovanović) se nervira zbog Vilfredovih reči i suprotstavlja mu se, tvrdeći kako je starost blagotvorna jer „donosi otpadanje sitnih ambicija i smešnog ponosa“.

Mrgud za „Blic“ o svom liku kaže: „Pedžet je pomalo old fešn, voli da je sve pod kontrolom, stalno traži da se uspostavi dnevni red, analitičan je. Iz ravnoteže ga izbacuje pojava bivše supruge s kojom je davno bio u braku, i to ni manje ni više nego devet sati. Svi likovi u ovoj predstavi su ljudi na koncu života i svi bi ponovo da žive.“

Ivan Bekjarev kaže da je prvu probu počeo vicom o Alchajmerovoj bolesti, a o svom liku kaže: „Hendikepiran je, ali je najživahniji, šaljivdžija, prepun štosova. Došao sam na ideju da bi neke rečenice mogle imati veću težinu ako ih izgovaram iz invalidskih kolica; možda će to iznenaditi i Harvuda kad bude došao.“

Uvežbavanje mizanscena dve dame prekida ulazak kostimografkinje (Milica Grbić) koja obaveštava glumce da su stigli kostimi. Oduševljenje. Glumci hitro napuštaju scenu.

„Meni je kostim strahovito važan u pravljenju lika“, kaže nešto kasnije u garderobi Ružica Sokić, vidno oduševljena jednom od svojih odežda. Ja sam takva glumica, metnem šešir i verujem. Sesil, koju igram, krupna je, prsata dama, poput mnogih operskih pevačica. Vedra je, duhovita na momente iako pomalo dementna. Nikad nisam igrala takvu ulogu. Strahovito mi se dopada i zato što mi je kad sam bila mala bio san da budem operska pevačica. A Harvud je, zna se, vrhunski pisac i veliki poznavalac umetnika“, kaže Ruža i okrenuvši se kostimografkinji i, uz dodatne komplimente za kostim, zamoli je da malčice skrati dužinu. „Da se ne sapletem.“

„Da, Harvud nas zna u dušu. Igrala sam i u njegovom ‘Garderoberu’, maestralan je“, kaže Đurđa Cvetić. Lik koji tumači ona ovako vidi: „Džin je žena s tajnom. Nekad velika operska diva se, navodno, povukla da bi bila majka i supruga. A niko ne zna da je ona zapravo posle porođaja izgubila glas. I s tom mučnom tajnom proživela život. U jednom trenutku, u staračkom domu, u situaciji u kojoj ne može da izbegne da ne kaže istinu, ona shvata koliko joj je olakšanje donelo to priznanje.“

Reditelj Jagodić s haljinom u rukama prilazi Ruži Sokić: „Moraš da probaš i kostim za Madlenu (lik iz ‘Rigoleta’, prim. a.) pošto će kraj komada biti ‘Grande finale’, kao u pravoj operi.“ A nama objašnjava: „Pevaće četiri mlada pevača kao izvesna personifikacija duša četiri negdašnje, velike zvezde.“

T. Nježić

Izvor: Blic

Predstava Jezik na BITEF-u
   
Predstava "Jezik zidova" u produkciji Srpskog narodnog pozorišta (SNP) iz Novog Sada, premijerno će biti izvedena u sredu, 27. septembra u Beogradskom dramskom pozorištu, u okviru Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (BITEF).

Grupa igračica, u okviru Foruma za novi ples SNP-a, izvode "no acting dance reality show", zasnovan na igri, slici, ritmu, pokretu, ali povremeno i reči, naveli su organizatori BITEF-a.

Autori koncepta i koreografije su Gaj Vejcman (Guy Weizman) i Roni Haver, muziku je komponovao Elad Koen, a u predstavi igraju: Maja Grnja, Andreja Kulešević, Jelena Marković, Frosina Dimovska, Ana Lečić, Jelena Lečić, Danijela Vojinovski i drugi.

U četvrtak, 28. septembra će, u okviru glavnog programa BITEF-a, u Centru za kulturnu dekontaminaciju reprizno biti izvedena predstava "Galeb" mađarskog pozorišta "Krug kredom", dok će u "Posejdon teatru" reprizno biti izvedena predstava "Cirkus istorija" Sonje Vukičević.

Jubilarni, 40. BITEF održava se od 15. do 30. septembra.

O novoj sezoni u Narodnom pozorištu
Kao u milanskoj Skali
U ponedeljak, za početak, dve predstave, a čuvena Mari-Klod Pjetragala najavila da će praviti balet sa našim igračima

Francuzi u Narodnom: Mari-Klod Pjetragala i ambasador Ig Perne
Foto Ž. Jovanović



Baletom „Labudovo jezero” P. I. Čajkovskog u ponedeljak, 2. oktobra, biće otvorena 138. sezona beogradskog Narodnog pozorišta. Tim povodom juče je u našem najvećem teatru održana pres konferencija. Malo je novinskog prostora za priču o programu „dugu godinu dana” i još sa mnogo učesnika u svemu tome. Prezentaciji godišnjeg repertoara prethodila je mala poslovna uvertira: upravnik teatra dirigent Dejan Savić i Draginja Đurić, generalni direktor Banke Inteza Beograd, potpisali su ugovor o saradnji. Pri tom je napomenuto kako je sedište ove velike evropske banke u Milanu, i da isti ovakav ugovor oni imaju i sa slavnom Skalom.

Upravnik je podsetio da teatar i dalje muke muči sa dugovima kuće, kao i da će Opera uskoro imati novog čelnog čoveka, pošto se prvak Miša Jovanović povlači sa tog mesta. „Što zbog svojih pevačkih obaveza, što iz zdravstvenih razloga. Ali, mi ostajemo prijatelji kao i dosad”, rekao je Savić.

A reditelj Božidar Đurović, direktor Drame, svoje slovo započeo je sa „Mukama sa slobodom”, u režiji Vide Ognjenović, koje su na programu u ponedeljak, samo je početak sat kasnije, na Maloj sceni „Raša Plaović”. Novi naslovi u novoj sezoni biće i: Nušićeva „Ožalošćena porodica” (režija Egon Savin, februar 2007), Šekspirove „Vesele žene vindzorske” (Jirži Mencl, april) i Sofoklov „Car Edip” (jun – za prvi Festival antičke drame u Solunu), kao i tri na Maloj sceni – Šekspirovi „Romeo i Julija”(Ivana Vujić, premijera 31. oktobra), „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja” Ive Brešana (gost-reditelj Želimir Orešković, decembar) i „Večera sa budalom” Fransisa Vebera (maj 2007). Velika novost su i tri nova prvaka u Drami Narodnog pozorišta: Predrag Ejdus, Milan Lane Gutović i Nebojša Dugalić.

Odlazeći direktor Opere Miša Jovanović napomenuo je da nema ništa da doda niti da oduzme onome što je rekao upravnik. Što se nove sezone tiče, nju će otvoriti premijera Mocartovog „Don Đovanija”, na Bemusu – 12. oktobra, u decembru je Bizeova „Karmen”, koprodukcija sa Italijanima i Portugalcima, na proleće Rosinijeva „Italijanka u Alžiru”, a dve domaće kamerne opere planirane su za scenu „Raša Plaović”.

Prvak i direktor Baleta Konstantin Kostjukov prvo je najavio dva njihova gostovanja u oktobru: u Rimu a potom u Kanadi – u Torontu i u Otavi, sa predstavom „Ko to tamo peva”. Inače, na ovoj pres konferenciji kao da su se sreli evropski baletski istok i zapad. Glavna zvezda bila je svakako Mari-Klod Pjetragala koja završava radionicu u Narodnom pozorištu i pripreme za predstavu „Jesenje cveće”. Ta njena koreografija trebalo bi da bude premijerno prikazana 1. juna. A do toga publika će moći da vidi premijeru „Žar ptice” Ditmara Sajferta, koreografa iz Berlina, koji je rekao da je pravi za jubilej našeg igrača Svetozara Adamovića. Pored ostalih, u ovom baletskom društvu bio je i mladi kijevski igrač Andrej Gura, princ Zigfrid u „Labudovom jezeru”.
Na ovom skupu, sa suprugom se pojavio i Ig Perne, francuski ambasador, rekavši da je srećan što je i velika zvezda kakva je njegova sunarodnica Pjetragala ponovo u Beogradu i da veruje kako će svima ostaviti događaj za pamćenje.
M. Šehović

Izvor: Politika

Pozorište gubi značaj
Slavica Vučković, 29. septembar 2006

JOŠ jednom, pre neki dan na Bitefu, Arpad Šiling (32), osnivač i reditelj pozorišta Kavkaski krug kredom (Kretakor) iz Budimpešte je uzdrmao duhove sa Čehovlje­vim “Galebom”, predstavom od pre dve godine, koju je Evropa već ocenila kao “jed­no od najjednostavnijih i najuspelijih tumačenja Čehova danas”. Brojne nagrade na domaćim i međunarodnim festivalima, uostalom, to potvrđuju... Predstava se izvodi na minijaturnom, uvek drukčijem (zavisi od mesta) prostoru i, u suštini, de­luje kao jedna perfektna proba. Priča se da je Šiling najpre odveo glumce u neku šumu...
- ... I, praktično smo tamo napravili predstavu potpuno tradicionalno, analizirali smo tekst, a posle proba, zamolio sam glumce da rade na scenama i tako smo sastavili komad – kaže. – Ali, moram reći da najviše posla na komadu imamo tek posle premijere. Mi i same predstave koristimo kao probe, tražimo tačke gde želi­mo da menjamo, tako da se što biše približimo Čehovljevom značenju.
Vaš Čehov je očišćen od melanholije, ali i naslaga vremena, da li ste, zapravo, hteli da kažete da se on svodi samo na glumca?
- Najvažnije nam je bilo za vreme rada da svaki momenat oživimo tako, da glumci ne igraju emocije, nego da razmišljaju i da to odmah aktivira situaciju.
Vaš Kostja, koji u prvom činu zahteva "nove forme", a u četvrtom zaključuje da "nije važno jesu li forme nove, ili stare", ne izvršava samoubistvo na kraju. Šta ste time hteli da kažete?
- Ustvari , tu sam najviše menjao. Nisam hteo da se Kostja ubije, jer, u ovakvom stilu igre, publika ne može da prihvati takav kraj. Zato sam tražio simboličan gest, simbolično samoubistvo, činilo mi se da je Kostji možda tužnije, ili teže, da osta­ne živ. Publika koja bolje poznaje Čehova očekuje njegov kraj, ali, pristaje i na ovaj.
Nedavno ste rekli da se "Crna zemlja", predstava o tranziciji, koju smo videli na Pozorju, više ne igra u Mađarskoj, jer publika više nije spremna da se suočava sa njenom temom. A da li je spremna da gleda klasike, recimo, Čehova?
- Pitanje je koliko pozorište uopšte utiče na čoveka, da li ga menja? Današnje vre­me je veoma nepozorišno. Mnogo je foruma gde se čovek, susreće sa stvarno­šću, zato, kao pozorišni čovek, zavidim onima koji su mogli da prave pozorište pre dvadeset i trideset godina. Kao privatno lice, međutim, ja se radujem slobodi u kojoj sada mogu da živim. E, pošto pozorište više nema onu važnost, trudim se da bude što življe ono što radimo.
Postali ste veliko ime u svetskom pozorištu, da li se unutar toga osećate slobod­nije ili neslobodnije?
- Najzanimljivije mi je što u ovako mogu da pokećem pozorišnu grupu. Ako bismo bili zatvoreni u Budimpešti, ne bismo mogli da gledamo druge predstave, ne bi­smo napredovali ljudski i profesionalno, nego bismo se ugušili. Putovanje nam je prilika da preživimo. Tako dobijamo vazduh.

Izvor: Novosti

Nova estetika Narodnog pozorišta Republike Srpske
Profesionalna avantura
Imamo veoma dobar, harmoničan i raznovrstan glumački ansambl, obogaćen studentima sa banjalučke Akademije, kaže Stanić

Beogradski glumac Tihomir Stanić promišljenim repertoarskim konceptom, koji je zamislio i ostvario tokom protekle sezone u svojstvu umetničkog direktora Narodnog pozorišta Republike Srpske, potvrdio je da se odlično snalazi u i ovom poslu. Predstava „Majka hrabrost” Bertolta Brehta, čije su probe upravo počele u režiji Mire Erceg, trebalo bi da potvrdi i unapredi uspeh iz prethodnog perioda.
Neobični splet okolnosti i insistiranje upravnika pomenutog pozorišta Radeta Simovića i tehničkog direktora Dragoljuba Milića poveli su Tihomira Stanića u ovu za njega, kako kaže, najznačajniju profesionalnu avanturu koju bi voleo da završi posle isteka dvogodišnjeg mandata predstavom „Omerpaša Latas” po Andrićevom romanu, u dramatizaciji Petra Grujičića i režiji Dejana Mijača.

Sledeći svoj koncept, poznati dramski umetnik je u prvoj sezoni svog mandata repertoar Narodnog pozorišta Republike Srpske obogatio sa četiri teksta značajnih srpskih pisaca koji, kako ističe Stanić „tematski deluju kao poručeni za ovo vreme i prostor u kome živimo”. To su predstave: „Sveti Georgije ubiva aždahu” Dušana Kovačevića u režiji Dušana Petrovića, „Jazavac pred sudom” Petra Kočića u režiji Pavla Lazića, „Gospođa ministarka” Branislava Nušića u režiji Milice Kralj i „Je li bilo kneževe večere” Vide Ognjenović u režiji Kokana Mladenovića.

– Posebno sam ponosan na predstavu, izvedenu na našoj Maloj sceni, „Dom Bernarde Albe” F. G. Lorke u režiji Đurđe Tešić. Ona je i najavila estetiku koju ćemo, nadam se, dosegnuti ove sezone. Kada se desi, a desilo se jednom, da  igramo isto veče na Velikoj sceni  Kovačevićevu „Aždahu” sa ansamblom od dvadeset pet glumaca, a na Maloj „Albu” sa četrnaest glumica, onda mojoj sreći nema kraja – kaže Stanić.

– Imamo veoma dobar, dodaje naš sagovornik – harmoničan i raznovrstan glumački ansambl obogaćen studentima sa banjalučke Akademije. Činjenica da su u protekloj sezoni uloge u našim predstavama prihvatili Svetlana Bojković, Đuza Stojiljković, Miša Janketić i Petar Kralj potvrdila je kvalitet našeg ansambla i pružila priliku onima koji mogu i žele da mnogo toga nauče. Ovo četvoro glumaca, dobitnika „Dobričinog prstena”, najvećeg priznanja u našem zanatu, svojim kvalitetom i profesionalnom etikom pomogli su nam ne samo estetski već su učinili naše pozorište veoma popularnim i u Republici Srpskoj i u Srbiji.

To potvrđuje i uspeh na gostovanju „Gospođe ministarke” u Mostaru, na festivalima u Jajcu i Smederevu, nastup „Albe” u Sarajevu, planirana je i turneja „Jazavca pred sudom” po Americi (Vašington, Čikago, Klivlend, San Francisko), „Ministarke” u Beču, značajna je i saradnja sa sarajevskim MESS-om.

Tokom ove sezone, otkriva Stanić, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske planirano je da budu izvedena dela poznatih svetskih pozorišnih autora koji kao da su, opet, pisali o nama sada. To su, pored Brehta, B. M. Koltes s komadom „Roberto Cuko” i  „Bekstvo” M. Bulgakova, a sezonu žele da završe mjuziklom „Kabare”.
U Kozarskoj Dubici prošle sezone su na inicijativu dubičkih gradskih čelnika otvorili i isturenu scenu. Prva predstava koju će raditi u nekoj vrsti koprodukcije su „Magareće godine” Branka Ćopića u dramatizaciji glumice Rade Smiljanić, inače studenta dramaturgije, a u režiji Nemanje Petronje. Uz brigu koju Republika Srpska vodi o svom pozorištu, posebno razumevanje i pomoć u realizaciji  programa i gostovanja ovom pozorištu pružaju, po rečima Tihomira Stanića, i Ministarstvo kulture Republike Srbije, Skupština grada Beograda i skoro sva beogradska pozorišta.
B. Trebješanin

Izvor: Politika

„Blic“ na probi predstave „Pred penzijom“ Tomasa Bernharda
Život u društvu bez savesti

 

Na Sceni „Bojan Stupica“ tog prepodneva rešavala su se dileme oko rekvizite - da li je potrebno još knjiga u polici, da li stoji dobro čiviluk na koji će Vera (Mira Karanović) okačiti Rudolfovu (Branislav Lečić) esesovsku uniformu, sve to uz Klarine (Milica Mihajlović) komentare iz invalidskih kolica...

„Ljudi su svakako sami krivi za svoju bedu“, jedna je od prvih replika ovog komada Tomasa Bernharda koji režira gost iz Sarajeva Dino Mustafić. Dramaturg ove predstave čija će premijera biti 8. oktobra je Božo Koprivica, scenografiju potpisuje Jasmina Holbus a kostimografiju Lana Cvijanović.

„Bernhard je svoj prezir prema svetu pokazivao kroz ironijsku distancu“, kaže Mustafić za „Blic“ i, nakon opaske upućene rekviziteru, dodaje: „Mislim da je potpuno u pravu kada govori da ona društva koja nemaju svoju savest, odnosno u kojima ja ta kategorija proterana i te kako su odgovorna za svoj moralni sunovrat. On stvara slike kroz porodične odnose. Kreće od toga da je pojedinac odgovoran za ono što on suštinski jeste, kao i za ono što mu se događa. U pravu je jer, empirijski posmatrano, naša dalja i bliža prošlost nam je pokazala da smo sami sebi udesili balkanski usud ili, ako hoćete, dozvolili da nam se stvari dešavaju.“

Milica Mihajlović, koja je prethodno jedva rešila potpuno neumetnički problem sa parkiranjem, sprema se za izlazak na scenu. Reditelj joj objašnjava da je odustao od ogledala i ogledanja na sceni jer se time gubi ritam i traži da u datom trenutku svetlo bude duže fokusirano na Rudolfa a da „pretapanje svetla“ počne kad krene Milica (Klara).

„Klara je invalid u kolicima i ima relativno malo teksta u vrlo raspričanom komadu“, kaže Milica Mihajlović za „Blic“. Bernhard je, kaže Milica, gledaoca postavio u vizuru njenog lika. „Izazov je ne predstaviti je kao žrtvu nego kao junakinju koja raspolaže ličnom snagom i uspeva da se suprotstavi drugim likovima koji su oličenje trivijalnog zla. Da se razumemo, nije ni ona oličenje dobrote, daleko od toga. Nema bezgrešnih i nema anđela, kroz nju se to najbolje vidi kao što se vidi i to da čovek, ako hoće, može i da misli i da se odupire.“

Nižu se, naizgled, mirne, jednostavne replike u kojima se, glumačkim umećem podvučeno, u drugom sloju iščitava prikriveni očaj, svojevrsna patologija, bljesak šizofrenog... Markantan lik rehabilitovanog esesovca. I replika: „Dolazi vreme kada ćemo to ko smo (nacionalsocijalisti - prim. nov.) moći opet da pokažemo svetu. Imamo niz političara koji su bili nacionalsocijalisti.“

„Bernhardove refleksije su bile vezane za političke situacije, okolnosti kada je znatan broj zvaničnika u Austriji bio iz redova negdašnjih nacionalsocijalista. On smatra da su takva politička iskrivljenja neoprostiva i da se takvi ljudi ne mogu rehabilitovati. U pravu je. Jedan od razloga što smo želeli da postavimo ovaj komad jeste njegova puna aktuelnost. Ima mnogo analogija između onoga što je Bernhard pisao 70-ih i onoga što mi živimo na početku XXI veka, izuzetno teškog istorijskog perioda sa puno ratova, sa puno previranja, puno problema i vrlo malo smisla. A umetnost ume, može, ima i snage i načina da osvetli stvari, na svoj način ih proanalizira pa čak i anticipira“, kaže Dino Mustafić.

T. Nježić

Izvor: Blic