Nema smisla pokušavati, rekla je Alice, ne možeš vjerovati u nemoguće stvari.

Čini mi se kako nisi ni pokušavala, rekla je kraljica.
Kada sam bila tvoje dobi činila sam to svaki dan po pola sata.
Štoviše, ponekad bi prije doručka povjerovala u čak šest nemogućih stvari. (Lewis Carroll)


Alisa u zemlji čudesa i da budem baš Alisa. Fenomenalno.

Magarac

Jednog je dana seljakov magarac pao u bunar. Zivotinja je satima sazaljivo plakala dok je seljak pokusavao dokuciti sto mu valja uciniti. Napokon je odlucio - buduci da je zivotinja stara a bunar ionako treba prekriti - nije vredno truda spasavati magarca.

Pozvao je sve susede da mu pomognu. Svi su zgrabili lopate i poceli nabacivati smece u bunar. Na pocetku je magarac shvatio sto se dogadja i poceo ocajnicki plakati. Tada se na opste cudjenje primirio.

Nakon nekog vremena seljak je napokon pogledao u bunar. Bio je zapanjen onim sto je video. Sa svakom lopatom smeca koje je pogodilo njegova ledja, magarac je radio nesto zadivljujuce. Istresao bi ledja i popeo se jedan nivo vise. Kako su seljak i susedi nastavili ubacivati smece na zivotinju, on bi ga otresao i popeo se. Uskoro, svi su zadivljeno posmatrali magarca koji je zakoracio preko ivice i sretno iskocio!

Zivot na nas istresa smece, razne vrste prljavstine. Magarac nam je pokazao trik – otreses se i popnes preko toga jedan nivo vise.

A sada ...
Magarac se kasnije vratio, i ugrizao seljaka koji ga je hteo zakopati. Posekotina od ugriza se inficirala i s vremenom je seljak umro u agoniji od sepse. Zakopali su ga u bunaru.

Kada uradis nesto lose i pokusas sacuvati svoju „pozadinu“, to se uvek vrati i ugrize te.

Korak, disanje - zamah metlom

Bepo, cistac ulica, radio je svoj posao rado i temeljito. Znao je da je njegov rad potreban. Kad bi meo ulice cinio je to polako i jednolicno: kod svakog koraka jedno disanje, i kod svakog disanja jedan zamah metlom. Korak - disanje - zamah metlom - korak - disanje - zamah metlom...

Ponekad bi malko zastao i razmisljao gledajuci ispred sebe. Zatim bi nastavio: korak - disanje - zamah metlom - korak disanje - zamah metlom. Dok bi se Bepo tako pomicao i pred sobom posmatrao neociscenu ulicu, a iza sebe ociscenu, dolazile bi mu cesto velike misli. Ali bejahu to misli bez reci, misli koje se vrlo tesko mogu drugima saopstiti. Slicno kao neki odredjeni miris kojeg se jedva jos secamo ili kao neka boja o kojoj smo sanjali.

Nakon rada sedeo je Bepo kod devojcice Momo i tumacio joj svoje velike misli. Ona ga je na poseban nacin slusala. Zato bi se njemu razvezao jezik i pronalazio bi prave reci:

- "Vidis Momo", govorio bi on, "to ti je tako: Ponekad imas pred sobom vrlo dugu ulicu. i mislis: strasno je duga, nemoguce ju je ocistiti; znas, tako mislis." Pogledao bi cuteci preda se i onda nastavio: "I, tada se pocnes zuriti. i zuris se sve vise i vise. Ipak svaki put kad pogledas, vidis da ulica pred tobom nije nimalo kraca. Pocnes se jos vise napinjati i tada te uhvati strah, a na koncu izgubis dah te ne mozes dalje. A ulica je jos uvek tu. Tako se ne sme ciniti."

Bepo je kratko vreme razmisljao i nastavio: "Ne sme se nikad misliti na celu ulicu najedanput, razumijes li? Mora se misliti samo na sledeci korak, na sledece disanje, na sledeci zamah metlom. I uvek ponovno samo na sledeci".

Ponovno je zastao i razmisljao pre nego je dodao: "Takav rad donosi radost. To je vazno. Tada se posao uradi dobro. Tako to treba biti."

Nakon duge stanke nastavio je: "Odjednom vidis da je cela ulica ociscena - korak po korak. Uopste ne znas kako, a i ne izgubis dah."

Klimajuci glavom, Bepo je rekao na kraju: to je vazno!

Brodska jedra

Jedna legenda govori o tri muškarca, koji su nosili svaki po dvije vreće. Ali teret nisu osjećali jednako. Vreće su im, jedna sprijeda a druga straga, visile obješene na drvenoj motki na ramenu.

Upitali prvog čovjeka šta ima u vrećama. Odgovorio je: - Svi moji uspjesi, sva dobra djela mojih prijatelja, sve životne radosti - u vreći su straga. Skriveni od pogleda, završeni, prekriveni lišćem, ne smetaju mi mnogo. U vreći sprijeda imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile. Hodam, zastanem često, vadim ih, posmatram, proučavam, mislim šta ću. Stalno sam s njima, i mislima i osjećajima. Stalno radim na njima.
Taj se čovjek često zaustavljao, gledao unazad, mučio se nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo.

I drugog su čovjeka upitali isto. Rekao je: -U vreći sprijeda nosim moja dobra djela, spoznaje o vrlinama. Često ih gledam, vadim i pokazujem drugima. Vreća na leđima sadrži moje greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom kuda god krenem, jer one su moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me, ponekad su veoma teške.

Treći muškarac je odgovorio: - Na prednjoj vreći napisao sam riječ "dobrota". Prepuna je pozitivnih misli, dobrih ljudskih djela, svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu, misli o mojoj snazi. Ta mi vreća nije teška. Naprotiv, poput brodskih jedara, pomaže mi u kretanju naprijed. A vreća na leđima ima natpis "loša sjećanja" i prazna je, jer sam joj odrezao dno. O svemu što mi se loše dogodilo, o lošim mislima koje ponekad o sebi imam, o zlu koje od drugih čujem, malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz rupu to ode zauvijek. Ja sam slobodan. Ja nemam tereta koji bi me usporavao u hodu.

Tezi da budes srecan!
Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji
možeš naći u tišini.
Koliko je moguće, budi
u dobrim odnosima sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge,
čak i glupe i neuke;
i oni imaju svoju priču.
Izbegavaj bučne i nasilne osobe,
one su teret duhu.
Ako uporediš sebe s drugima, možeš postati
ogorčen ili ponosan; jer će uvek biti većih i manjih od tebe.
Raduj se svojim dostignućima i planovima.
Održi zanos za svoj lični poziv, ma koliko on skroman bio;
to je prvo blago u promenljivim vremenima
Budi oprezan u svojim poslovima; jer svet je pun prevara,
ali neka te to ne ometa da vidiš vrline koliko je ima.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma.
Budi ono što jesi. Budi svoj!
Pogotovu nemoj glumiti ljubav.
A nemoj biti podrugljiv prema ljubavi,
jer uprkos ogorčenosti i razočarenjima, ona je večna kao trava.
Spokojno primi iskustvo godina, skladno napustajući stvari iz mladosti.
Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama. Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.
Ti si dete svemira, ništa manje nego sto je drveće i zvezde.
Imaš pravo biti ovde.
I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kako treba.
Dakle budi u miru s Bogom, ma kako ga zamisljaš, i bez obzira kakav ti je posao i čemu težiš u bučnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova, ovo je ipak divan svet.
Budi pažljiv!