Poucna prica.........

Ustvari nisam nikada razumeo zašto se seksualne potrebe muškaraca i žena toliko razlikuju.
I nikada nisam razumeo sva ostala sranja vezana za Veneru i Mars.
Takođe, nisam nikada razumeo zašto muškarci razmišljaju glavom, a žene srcem.

Na primer: Lepe večeri, prošle nedelje, bio sam sa ženom uveče u krevetu.
Strast je počela da se rasplamsava... kad je ona odjednom rekla: 'Ne mogu danas, nisam raspoložena... želela bih da me samo malo držiš u naručju.' Zabezeknuo sam se i rekao:
'Šta?!?.... Šta je sad to?' I posle toga je rekla reči, kojih se boji svaki normalan muškarac na planeti: 'Ti jednostavno ne razumeš, moje osećajne potrebe, koje imam kao ženska, da bi zadovoljila tvoje fizičke potrebe koje imaš kao muškarac.'

Na moj glupi pogled je odgovorila: 'Zar me ne možeš voleti takvu kakva sam, a ne zbog toga šta radimo u krevetu?'
Gledajući na to, da sam ustanovio, da te večeri neće biti ničega, ogrenuo sam se na stranu, nekoliko puta silovito prdnuo i zaspao.

Sledeći dan sam zvao na posao i poručio da imam odmor i da ću vreme provesti sa svojom ženom. Prvo sam je odveo na ručak, a posle toga u veliki tržni centar sa velikim odeljenjem za žensku garderobu.
Isprobala je nekoliko veoma skupih kompleta ali pošto nije mogla da se odluči koji bi uzela, rekao sam joj da ću joj kupiti sva tri. Htela je i cipele, koji bi joj se uskladili sa kompletima i rekao sam joj da ću joj uzeti za svaki komplet po jedan par. Posle toga smo otišli na odeljenje sa nakitom, gde sam joj kupio dijamantske minđuše. Ne mogu da vam objasnim koliko je bila uzbuđena. Verovatno je pomislila da sam na ivici bankrotstva.
Pomislio sam da me malo testira, kada je poželela znojnice za tenis, iako nikada u životu nije držala reket u rukama. Verovatno je pomislila da je malo zezam kada sam joj rekao:
'Naravno draga.' Od silnog uzbuđenja bila je na ivici da doživi orgazam..

Nasmejana je na kraju rekla: 'Mislim da bi to bilo sve. Idemo na blagajnu.'
Jedva sam se suzdržao da nisam pukao od smeha, kada sam joj rekao: 'Ne mogu danas, nisam raspoložen.'
Lice joj je pobledelo, donja vilica joj se spustila do kolena: 'ŠTA?!?'
Na to sam joj rekao:
'Samo sam hteo da držiš sve te stavri u naručju neko vreme... Ti jednostavno ne razumeš moje finansijske probleme koje imam kao muškarac, da bi zadovoljio potrebe kupovanja, koje ti imaš kao ženska.'
I baš kada je bila na tome da me ubije pogledom, rekao sam joj: 'Zar me ne možeš voleti takvog kakav sam, a ne samo zbog stvari koje ti kupujem?'

Očigledno ni večeras neće biti ničega...

Jedna zivotna prica

Na dobrotvornoj gala-veceri, na kojoj su se prikupljala sredstva za skolu za decu sa posebnim potrebama, otac jednog od ucenika je podelio sa uzvanicima pricu koju nece zaboraviti nitko tko je tada prisustovao dogadjaju. Nakon sto je zahvalio skoli i njenom predanom osoblju, postavio je sledece pitanje : "Ako nije ometena vanjskim utjecajima, sve sto priroda stvori je savrseno stvoreno. Ali moj sin Shay ne moze uciti one stvari koje mogu druga deca. Ne moze razumeti stvari kao druga deca. Gde je prirodni poredak stvari, kada se radi o mome sinu? "
Publika je utihnula nakon tog pitanja.

Otac je nastavio. "Verujem da se, u trenutku kada dete telesno i umno invalidno poput Shaya dodje na svet, prilika za iskazivanje istinske ljudske prirode sama pokaze i ponudi, u obliku nacina kako drugi ljudi tretiraju to dete. "

Tada je ispricao sledecu pricu :

Shay i njegov otac su setali pored parka, gde su neki decaci koje je Shay poznavao igrali baseball. Shay je upitao oca : " Mislis li da bi me pustili da igram sa njima ? "Shayev otac je znao da vecina decaka ne bi zelela da netko poput Shaya igra za njihovu ekipu, ali je isto tako znao koliko bi njegovom sinu znacilo da mu dopuste igrati te koliko bi mu to podarilo toliko potreban osecaj pripadnosti i samopouzdanja, da je prihvacen usprkos svom invaliditetu.

Shayev otac je prisao jednom od decaka na terenu i upitao (ne ocekujuci previse) da li bi Shay mogao zaigrati sa njima. Decak se u neverici okrenuo oko sebe i rekao : Gubimo za 6 optrcavanja, a igra je u osmoj izmeni (inace, po pravilima igre, ima 9 izmena). Pa, moze igrati za nasu ekipu, pokusat cemo ga postaviti na poziciju udaraca u devetoj izmeni."

Shay se malo namucio hodajuci do ekipne klupe i, sa sirokim osmehom je obukao majicu svoje ekipe.Otac ga je gledao sa majusnom suzom u oku i osecajem topline u srcu. Decaci su videli srecu toga oca, gledajuci kako mu sin biva prihvacen . Pri kraju osme izmene Shayeva ekipa je osvojila par bodova putem nekoliko optrcavanja, ali je jos uviek bila u zaostatku za tri. Na pocetku zadnje, devete izmene, Shay je navukao rukavice i zaigrao
na desnom polju. Iako nikakvi hici lopte jos nisu krenuli u njegovom pravcu, bio je ocito u euforicnom raspolozenju samo jer ima priliku BITI u igri i na polju, razvukao je osmeh od uha do uha dok mu je otac mahao sa tribina. Na kraju devete izmene, Shayeva ekipa je opet osvojila bod i optrcavanje. Sada, sa dva izbacivanja i punim bazama, smiesilo im se pobednicko optrcavanje i dosao je Shayev red da bude udarac.

U tom trenutku, da li da daju Shayu palicu za udaranje i priliku da igra i da time odustanu od sanse za pobedu?
Na opstee iznenadjenje, Shayu je dana palica za udaranje. Svi su znali da je to bila nemoguca misija jer Shay nije ni znao ispravno drzati palicu, a kamoli pravilno i precizno udariti lopticu.

Ipak, kad je Shay krocio na bazu, protivnicki bacac se, uvidevsi da Shayeva ekipa reskira poraz za taj jedan trenutak u Shayevu zivotu, malo priblizio kako bi bacio loptu neznije da Shay barem dotakne palicom loptu. Dosao je i prvi udarac i Shay je zamahnuo nespretno i promasio. Bacac se opet malo priblizio i bacio nezno loptu prema Shayu. U tom trenutku Shay je zamahnuo i pogodio sporu, prizemljenu loptu, bacivsi je prema bacacu.

Igra bi u ovom trenutku bila gotova. Bacac je podigao sporu loptu i, mogao je lako dobaciti loptu prvom svom igracu sa baze, kako bi Shay ispao i kako bi bio kraj igre i laka pobeda.

No, umesto toga, bacac je bacio loptu iznad glavu prvog igraca sa baze, van dosega svih svojih suigraca u ekipi. Svi su sa tribina i igraci obadve ekipe zavikali : " Shay, trci do prve!! Trci do prve !! "
Nikada pre u svom zivotu Shay nije toliko daleko trcao, ali uspeo je stici do prve baze.
Doteturao je do bazne linije, sirom otvorenih ociju, upitnog pogleda.

Svi povikase, "trci do druge, trci do druge!!!" Uhvativsi dah, Shay je nespretno potrcao prema drugoj bazi, ocito se boreci naprezuci da stigne do nje.

Dok je Shay pristizao drugoj bazi, igrac desnog polja uhvatio je loptu.najmanji momak u ekipi, kojem se pruzila prva prilika da bude ekipni heroj. Mogao je baciti loptu cuvaru druge baze, ali je shvatio bacacevu nameru da pa je i on, takodjer, bacio visoku loptu iznad glave i van dosega cuvara trece baze. Shay je trcao prema trecoj bazi, kao u nekom delirijmu dok su se igraci ispred njega okupili oko zavrsne baze.

Svi su povikali, "Shay , Shay, Shay, sve do kraja, Shay !!!"

Shay je dosegao trecu bazu jer mu je protivnicki igrac pritrcao da mu pomogne i usmeri ga prema njoj vicuci - "Trci do trece! Shay, trci do trece!!!"

U trenu kada je Shay dotakao trecu, decaci iz obe ekipe i gledaoci su skocili na noge vicuci - "Shay, trci do zadnje! Osvoji i zadnju!" Shay je utrcao na zadnju bazu, stao na plocu, svi na terenu su ga zagrlili i bio je slavljen kao heroj koji je osvojio pobedu utakmice i time osigurao i pobedu svoje ekipe.

"Taj dan"- rece otac nezno, dok su mu se suze kotrljale niz lice, "decaci obadve ekipe su pomogli donosenju komadica prave ljubavi i humanosti u ovaj svijet".

Shay nije prezivio do sledeceg leta. Umro je jos iste zime, nikad ne zaboravivsi kako je bio heroj, kako je radi toga njegov otac bio srecan, kako je svog malog heroja docekala odusevljena majka, grlivsi ga i placuci od srece !

Tako mnogo, naizgled beznacajnih suceljavanja izmedju dvoje ljudi stavlja nas pred izbor : Preneti malu iskru ljubavi na drugoga ili izbeci datu priliku, ostavivsi tako svet jos malo hladnijim?

Neki mudrac je jednom rekao da se svako drustvo prosudjuje po tome kako tretira svoje najunesrecenije pojedince. Zapitajte gde smo tu svi mi - ponaosob?! Bilo bi lepo ziveti u okruzenju gde razliciti dobijaju empatiju i mesto u nasem zivotu, a ne ravnodusnost i okretaje glavena drugu stranu.