Poučne pričice :: Biblioteka ~ Library

Toolbar

Pravilnik foruma

Burek marketing

Najčešća pitanja

Posetite Burek Prodavnicu

Zatvori

BUREK marketing

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura > Biblioteka ~ Library

Tema: Poučne pričice (Moderatori: Anea, vojvođanka)

Trenutno vreme je: 01. Avg 2025, 05:38:25

Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 0 gostiju pregledaju ovu temu.

Ovo je forum u kome se postavljaju tekstovi i pesme nasih omiljenih pisaca.
Pre nego sto postavite neki sadrzaj obavezno proverite da li postoji tema sa tim piscem.

Stranice:

1 ... 15 16

18 19 ... 67

Tema: Poučne pričice (Pročitano 351242 puta)

Silvanus

Poruka #160

15. Dec 2008, 00:16:35

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Велика срца воле, мала траже да буду вољена

Драгуљар је седео за столом и кроз излог своје отмене трговине посматрао пролазнике.
Нека се девојчица приближила трговини и прислонила носић на излог. Као небо плаве очи радосно засијаше кад угледа један од изложених предмета.
Ушла је одлучно и прстом показала огрлицу од модрог тиркиза.
"То је за моју сестру. Можете ли ми је запаковати као поклон?"
Трговац с неверицом погледа девојчицу и упита: "Колико новца имаш?"
Она се подиже на прсте, стави на сто лимену кутију, отвори је и испразни. Било је ту неколико мањих новчаница, шака ситниша, неколико шкољки и фигурица.
"Хоће ли бити довољно?" упита поносно.
"Желела бих старијој сестри купити поклон. Откада немамо маме, она обавља све послове и нема ни тренутка времена за себе. Данас јој је рођендан. Уверена сам да ће је поклон веома обрадовати. Њене су очи исте боје као тај драги камен."
Трговац је отишао у малу просторију и у златноцрвени папир запаковао кутијицу.
"Узми и пажљиво понеси", рече девојчици.
Она узе пакетић као победнички пехар и поносно изађе из трговине.
Сат времена касније у трговину уђе прекрасна девојка с косом боје меда и дивним модрим очима. Стави на сто кутијицу коју је трговац пажљиво запаковао и упита:
"Ова је огрлица купљена у вашој трговини?"
"Да, госпођице."
"Колико је коштала?"
"У мојој трговини цене су ствар поверења, тичу се само мене и мојих купаца."
"Моја сестра је имала нешто ситниша, сигурно није могла платити овако вредну огрлицу!"
Трговац затвори кутију, сложи омот и врати је девојци.
"Ваша је сестра платила највишу цену: дала је све што је имала".

IP sačuvana

Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«

Zatvori

Silvanus

Poruka #161

15. Dec 2008, 00:19:13

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Просјак у дечјем врту

Неки стари, стари просјак створи се једне недеље пред градском црквом. Свима се учини врло необичан; није личио на друге просјаке. Глас му је био много блажи, очи су му биле много лепше него код других просјака. – И одело његово, мада је све било искрпљено, изгледало је друкчије него код осталих просјака. Зато су га људи, излазећи из цркве, неповерљиво или радознало гледали и скоро га заобилазили.
Једни су говорили:
- Овај нам се просјак чини много сумњивим, мора да је нека ухода!
Други су говорили.
- Овај просјак има тако беле руке, као свеци на иконама!
Трећи су говорили:
- Овај просјак има благ глас, као да је дуго у цркви певао!
Неки од њих пружише му коју пару, а неки га мимоиђоше, журећи својим послом. А чудновати просјак помисли:
„Људи су или неповерљиви, или равнодушни, код њих нећу много напросити. Идем да потражим децу, она су сигурно много боља.“
Тако рече просјак и изиђе полако из порте.
Ишао је тако, ишао, па наиђе на неки врт, где су се деца играла.
Просјак уђе унутра и седе на прву клупу, посматрајући их. Деца су, као зечеви, скакутала међу дрвећем, шаренила се по врту као огромни лептирови, и просјак како беше дошао из краја много лепшег него што је земља, није могао од од њих ока одвојити.
После неког времена он помисли:
„Е, сад ћу да видим какво срце имају“. И устаде са клупе.
- Оголио сам, немам шта да обучем, удели ми штогод Бога ради! – рече он некој малој трогодишњој девојчици.
Девојчица му пружи своју марамицу говорећи:
- Ево, нека ти мама сашије кошуљу.
Чудновати просјак тада приђе малишану, што се играо на гомили песка.
- Обосио сам, немам шта да обујем, удели ми што Бога ради!
Дечак скиде своје мајушне ципелице, и пружи му их говорећи:
- Ево ти моје ципеле, само немој у њима много да трчиш, брзо ће се поцепати.
Просјаково лице бивало је све светлије. Он приђе двема девојчицама што су се лоптале.
- Гологлав сам, сунце ме пржи у теме, уделите ми штогод да главу заклоним!
Обе девојчице скидоше одмах са главе своје мале, налик на играчку шешире, и пружише му говорећи:
- Ево, стави их на главу, па ти неће бити врућина.
Просјак пође даље. На клупи угледа дечака, где једе колач напуњен вишњама.
- Гладан сам – рече му просјак – од јутрос нисам ништа јео!
Дечак беше принео колач устима, али га брзо пружи просјаку говорећи:
- Ево ти мој колач. Да видиш само како је сладак.
Онда просјак са својим даровима оде и седе на неку усамљену клупу. А у близини њега играло се пиљцима једно сиромашно дете, па кад виде јадног, усамљеног старца, би му га много жао, те му притрча и пружајући своје пиљке рече:
- Можда ти је досадно? Ево ти моји пиљци, па се играј!
Просјак узе пиљке из детиње руке, и како их узе, тако га наједном нестаде. Детету се учини да се просјак на некој златној љуљашци подиже у небо.
И збиља се подигао на небо, јер није био просјак, већ Анђео Божји, који је сишао на земљу, да види јесу ли људска срца чиста. Кад исприча драгом Боги за дечији врт, а Бога рече:
- Нека девојчици, која ти је дала мараму, увек звезда у сну светли. Нека су дечку, који ти је дао ципелице, сви путеви отворени. Нека девојчице, које су ти дале шешириће, увек сачувају младу душу. Нека малишану, који ти је поклонио колач, трпеза буде увек благословена. Нека сиротом детету, које ти је само пружило своје пиљке, срећа одсад сам излази у сусрет!

Десанка Максимовић („ПОБОЖНЕ ПРИЧЕ“)

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #162

22. Dec 2008, 10:14:49

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

РУЖА

Један дан један човек је посадио ружу и сваки дан ју заливао и пазио.
Прије него је процветала он ју почне детаљно посматрати и угледа
пупољке који ће се ускоро отворити а и трње по целој стабљици.
Почне размишљати како је могуће да се један тако диван цвет налази
на грму пуном трња. То га онерасположи,и он заборави залити ружу која
се након пар дана осуши и увене пре него је процветала.
То се често догађа! У дубини сваког од нас крије се ружа.
Квалитети које нам је Бог подарио на дан рођења расту међу
бодљикама наших погрешака. Многи међу нама када мисле о себи виде
само своје погрешке.
Очајавамо,мислећи да сигурно нећемо постићи ништа важно у животу.
Заборављамо залити ДОБРО које је у нама и на крају оно умире.
Нисмо свесни наших могућности. Понекад не видимо ружу која се крије
у нама зато нам је неко други треба показати.
Највеће добро које једна особа може учинити је проћи кроз трње и наћи
ружу у души неке друге особе.
То је права љубав према свом ближњем,да уз све његове мане
откријемо и све његове квалитете.Помоћи му да преброди своје грешке
и оствари своје снове,открити му ружу која живи дубоко у њему и која се
полако пробија кроз трње и на крају процвета стотинама цветова.
Наш задатак на овом свету је помоћи другима показујући им њихове
руже а не трње,и само тада ћемо моћи дати и осетити љубав према свим
људима.Ако нам то успе онда ће и у нашем властитом врту процветати
ружа !

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #163

22. Dec 2008, 10:35:58

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Тога Божића Христос је био у нашој кући

Био је Бадњи дан. Снега је било мало, али је мраза и магле било напретек. Нас деце пуно. Ја најмлађи. Кућа мала, сељачка. Док сагорева, буковина пуцкета, па је милина бити поред ватре. Јуче смо заклали печеницу. Припремамо је за сутра, кад осване Божић. Бадњак је одсечен још у рану зору.
Кратак зимски дан брзо је прошао и почело се већ смркавати. Столице су све изнесене из куће. Вечерас ваља седети на слами коју ће отац или најстарији брат унети, док ће га мајка или неко од нас посипати пшеницом желећи срећно Бадње вече. Бадњак ће се исећи и наложити. Гореће у штедњаку, али и у другој зградици на огњишту које се с поштовањем чува. Отац ће упалити свеће, ставити жар у кадионицу, а ми сви стаћемо испред кућних икона на молитву. Прво ће окадити иконе, бадњак и све нас а потом ће однети тамјан да окади стоку у штали и све друге просторије. По завршеној молитви целиваћемо иконе и бадњак а потом поседати по слами. На сламу ће се поставити посна јела уз која ће се обавезно пити кувана ракија.
Врата се отворише, у кућу уђе мајка са Рабасом, који је, тако ми се и сада чини, држао у руци један свој опанак и био полусмрзнут. Рабас је био просјак који је стално лутао по околини и кога смо често виђали. Чобани су га понекад исмевали. Он је све ћутећи подносио.
„Откуд сад њега нађе?“ почех да негодујем, „зар да нам поквари расположење?!“
„Ех, ђецо моја, ћутите!“, рече Маја. Тако смо је звали и ми и сви који су је познавали. „Чујем, кад сам се враћала из штале, како неко тамо, према нашој ливади, нариче. Одмах сам потрчала да видим ко је то и нашла сам га, јадника, овако смрзнутог. Каже да одавно ништа није јео.
Ми смо сви ћутали. Мислим да ни осталој деци није било право, али се, изузев мене, нико није бунио. Тако су нас учили: кад отац или мајка нешто кажу – за нас треба да буде свето.
Очекивао сам да ће мајка сада ставити Рабаса да се мало огреје и одмори, а нама ће поставити ту тако чекивану вечеру на слами. Учинила је супротно. Прво је просјака ставила ближе ватри, скинула му чарапе са промрзлих ногу, обукла му друге чисте и суве и дала му вечеру. Тек када је њега потпуно намирила, рече му да ће сутра са нама божићковати а после нека пође кад жели. Он је блажено климнуо главом и убрзо утонуо у дубок сан. Окупили смо се пред иконом. После молитве и целивања бадњака, остала је незаборавна та вечера на слами, при светлости петролејке и ватре која букти у пећи.
Освануо је Божић. Сви су рано устали. Маја као да није ни легала. Већ је припремила чесницу. Као и синоћ, прво молитва и кађење. Пре јела Маја је даривала Рабаса. Рекла је да је он положајник јер се први на Божић нашао у нашој кући. Рабас је данас ручао са нама и одмах потом зажелео да крене. Маја му је спремила у торбу хране и испратила га до капије. Кад се она врати, ја опет приметих: „Баш је све било лепо и синоћ и данас, само да нисмо морали бринути о Рабасу.“ Маја одговори: „Што се ти буниш? Ти ниси бринуо о њему него ја“. И додаде: „Ех, ђецо моја, није то ни био Рабас, него Христос. Он је у њему дошао и божићковао са нама. Знате како се у Јеванђељу каже: све што учинисте једном од најмањих Мени учинисте“.
Све то онда, као дете, нисам могао да схватим. Како сам растао бивало ми је јасније, посебно када сам постао свештеник. Срео сам се са многим људским недаћама и невољама. Лик моје Маје, жене великог срца и јаке вере, у таквим приликама увек се појављивао. Након неколико година моје свештеничке службе, на други дан Духова, читао сам у Јеванђељу: „Гледајте да не презрете ни једног од Моје мале браће. Не знате да ли и њихови Анђели гледају лице Божије“. Одмах ми се створила слика оног Божића са Христом – Рабасом, тако да сам самом себи гласно рекао: „Заиста је Христос тада божићковао са нама“. Те успомене овлажиле су ми лице сузама. Већ је пет година откако је Маја умрла као монахиња Агапија, у манастиру Никољу и ту сахрањена. Душом, срцем и молитвама сваки дан палим свеће на њеном гробу, иако сам просторно сувише далеко. Молим се да постигнем бар део њеног савршенства у молитви, милостињи и смирености. Није била много писмена. Знала је само да чита. Била је мудра и пуна страха Божијег. Данас, три Мајине кћери су монахиње, син свештеник, двојица унука свештеници. Она је, кад су сва деца била збринута, отишла у манастир, замонашила се и умрла као монахиња Агапија. И сада верујем да смо, само њеним молитвама, пре пет година сви били окупљени око њеног одра. Било је то уочи наше славе Светог Николе. Дошли смо да се опростимо у нади да ће нас њене свете молитве из Царства Небеског пратити и чувати.
Нека ових неколико редова и пред овај Божић, када ће Христос, можда и сада као тада, доћи да вечера са нама, буду израз моје захвалности према Теби, Родитељко, за све оно што си за своју, и не само своју, децу учинила.
Христос се роди, Мајко!

Милун С. Костић

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #164

29. Dec 2008, 15:05:54

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Уснух сан...
Анђео ме поведе на неко тихом светлошћу обасјано гробље. Бијаше тјескобно. Водио ме између гробова и покретом руке нукао ме да читам натписе на њима. Имена ми нису ништа казивала. Но, одједном постах свестан биљежака под њима. Били су све овакви записи: живео три године и шест месеци, живио седамнаест дана, живио четири месеца и два дана, живио дванаест година, живио педесет и две минуте.
«Зашто си ме довео на ово дечје гробље?» упитах га згрануто. А гробље бијаше непрегледно.
«Ово није дечје гробље», рече ми. «Овђе почивају одрасли људи.»
«Погледај што пише» - упозорих га на натписе.
Он се болно осмехну.
«Знам», рече. «Пише колико су времена посветили другима, колико су волели. Јер само су толико живели.»

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #165

29. Dec 2008, 15:08:06

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Столица

Била тако два пријатеља. Свако вече седели би крај ватре на малим троногим столицама и разговарали. Но, догоди се да један од њих добије за шеика. Пресели се, дакле, у камену палату и седне у високу столицу од седефа. Многи му је народ долазио и клањао се новом старешини. Дошао и стари пријатељ његов, сав радостан, прерадостан, да му честита. Али га охоли шеик не хтеде одмах пустити к себи, него га остави да чека неколико дана. Најзад, нареди да му га доведу. Скромни пријатељ уђе, а шеик се још више устури у столици од седефа. Пријатељ одмах разумеде све, па се почне обзирати око себе као да не види шеика. Шеик га љутито ослови и упита шта тражи очима.
- Тражим тебе, човече, где си? – одговори пријатељ.
Затим тужно додаде:
- Док си седео на малој столици није се видела столица од човека, а сад, ето, не види се човек од столице!

Што већа столица то мањи човек!

Из књиге "Веронаука живота"

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #166

05. Jan 2009, 10:13:00

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Све боје света

Једном давно све боје света су започеле свађу. Свака је тврдила да је баш она најбоља, најважнија, најкориснија, најомиљенија.

Зелена рече:

«Јасно је да сам ја најважнија. Ја сам знак живота и наде. Изабрана сам за траву, дрвеће, лишће...Без мене, угинуле би све зивотиње. Баците поглед на природу и видећете да мене има највише.»

Плава је прекине:

«Ти само мислиш на земљу, али узми у обзир небо и море. Вода је извор живота, помоћу облака из плавог мора. Небо даје простор, мир и ведрину (спокојсто). Без мог мира ви бисте били махнита тела.

Жута се закикота:

«Ви сте тако озбиљне. Ја доносим смех, радост и топлину у свет. Сунце је жуто, месец је жут, звезде су жуте. Сваки пут када погледаш сунцокрет, цели свет почиње да се смеши... Без мене не би било забаве.»

Наранџаста је била следећа која је засвирала своју песму:

«Ја сам боја снаге и здравља. Можда сам ретка, али сам драгоцена, јер служим унутрашњим потребама људског живота. Ја носим све најважније витамине. Сетите се само шаргарепе, наранџи, диња, плода манга... Ја се не повлачим све време около, али када испуним небо за изласка или заласка сунца, моја лепота толико бљешти да нико ни на једну од вас не помисли.»

Црвена више није могла да издржи. Викнула је:

«Ја сам владар свих вас, крв живота. Ја сам боја опасности и храбрости. Вољна сам борити се с разлогом. Могу запалити крв. Без мене би земља била пуста као месец. Ја сам боја страсти и љубави, црвене руже и мака.»

Пурпурна се дигла до своје пуне висине. Била је висока и говорила је са великом помпом:

«Ја сам боја владања и моћи. Краљеви, челници, владике - увек су ме бирали, јер ја сам боја ауторитета и мудрости. Људи ме не питају, него слушају и покоравају се.»

Индиго је говорила најтише од свих, али врло одлучно:

«Замислите мене! Ја сам боја тишине. Једва да ме примете, али без мене све сте ви сувишне. Ја зрачим мисао, сумрак и дубине. Требате ме за равнотезу и контраст, за молитву и унутрашњи мир.»

И тако су се боје наставиле хвалити, свака уверена да је она најбоља. Њихова свађа постајала је све гласнија.

Одједном бљесну сјајна бела светлост, зачује се гром и прасак. Поче јака киша. Све се боје скупише од страха и стиснуше једна уз другу.

Киша проговори:

«Ви, глупе боје, борите се међу собом!Свака покушава владати над осталим.Зар не знате да вас је све Бог створио? Сваку за своју посебну сврху, јединствену и различиту. Он воли све вас. Ухватите се за руке и пођите са мном. Он ће вас прострти преко неба у великом луку боја као подсетник да вас све воли и да можете живети заједно и у миру. Обећава да је Он са вама, знак наде за сутра.»

И тако сваки пут када Бог користи јаку кишу да опере свет, он ставља на небо дугу.Када је видимо, сетимо се да треба ценити и друге људе!

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

(180.22 KB, 1280x834)

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #167

12. Jan 2009, 09:54:53

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

* * *

Било је ту доста људи, али осећала је поглед својих синова. Поносила се њима. Послала их је у опанцима, а сада су носили кравате.
"Само да не узме руком", помисли први.
Како је чудна за њу била соба и све у њој: намештај, зидови, људи. Тада је први пут видела клавир. За њу су постојале само гусле.
"Само да не узме руком", уплаши се други.
"Како сме ова жена упадати у реч своме мужу", питала се.
Тамо, одакле је она, жена ћути, и увек мора бити на страни мужа. Посебно пред другим светом.
"Само да не узме руком", застиде се треци син.
Путовање ју је заморило и изгладнело, али на многобројним тањирима била су, само њој непозната, јела аранжирана тако да не знаш одакле да почнеш и чиме да завршиш.
"Само да не узме руком."
Нису јој сметали глад и умор, сада када се уверила да су синови опет као један. А јутрос су се свађали. Зна она и око чега, али то не показује. Жао јој само што их је спојио страх да их мајка не обрука, а не нешто лепше. Зна она да цело вече они дрхте као један. Боје се да стара не направи грешку, неки "прост" покрет, па да им се људи смеју. Најтеже јој је што они не могу њом да се поносе као што се она поноси њима.
Отишла је кући гладна, али задовољна. Опет су били сложни као некад.

Милица Вукићевић

- са конкурса Беографита за кратку причу

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #168

19. Jan 2009, 12:19:14

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

ПЕСМА

Мог је оца сваке ноћи будила једна девојачка песма. Тврдио је како она израња "одоздо", негде испод његовог кревета - из подрума.
Више пута је он, пред прве петлове, упадао у братовљеву и моју собу и питао нас да ли чујемо… али, ми смо били деца и ствари нисмо узимали за озбиљно.
На Преображење 1979. године, отац је устао и одмах нам рекао:
- Слушао сам је и ноћас. Више не могу да издржим - морам да сазнам.
Узео је пијук и лопату, сишао у подрум и почео да копа. Милан му је чврсто помагао прва три-четири месеца. Износио је кофе са земљом и батеријском лампом му осветљавао радове. Када му је досадило - ја сам га заменио.
Мислио сам да ће отац престати да копа када светло више не буде допирало до дна - али, то се није догодило.
У пролеће 1980., отац је био на седам метара дубине, радио је у мрклом мраку и није ни помишљао да стане.

Од тада је прошло 15 година.
Јуче смо Милан и ја спустили оца, са алатом, на дубину од 45 метара. Сачекали смо пола сата и извукли кофу са земљом.
Она је први пут била празна.
Покушали смо да га дозовемо, викали смо и лармали - али безуспешно.
На брзу руку Милан је одлучио да крене по њега. Везао сам му конопац око паса и лагано га спуштао.
После неколико минута више нисам осећао тежину. Баш у тренутку кад сам хтео да га позовем - нешто је одјекнуло… нешто… као… песма.
Певала је девојка меденог гласа… пратила су је два мушка баритона.

Данас је 11. новембар 1995. године. Ноћас ћу се и ја спустити у рупу.
Морам заједно са њима да запевам ту песму.

Раде Стојковић - Никола Јоксимовић

- са конкурса Беографита за кратку причу

« Poslednja izmena: 19. Jan 2009, 12:22:03 od Silvanus »

IP sačuvana

Zatvori

Silvanus

Poruka #169

26. Jan 2009, 23:20:34

Veteran foruma

Poznata licnost

Када сам слаб онда сам силан.

Zodijak
Pol
Poruke	3880
Zastava

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0

Кад бих поново могла проживјети живот

Отишла бих у кревет кад сам била болесна, умјесто претварања да ће се свијет престати окретати ако не будем присутна.

Запалила бих ружичасту свијећу направљену попут руже прије него што се отопи у складишту.

Мање бих причала и више слушала.

Позвала бих пријатеље на вечеру чак и ако је тепих умрљан или је кауч изблиједио.

Појела бих кокице у "доброј" дневној соби и мање бих бринула о нечистоћи ако моји пожеле запалити ватру у камину.

Одвојила бих вријеме за слушање мог деда и лутању кроз његову младост.

Преузела бих више одговорности које је носио мој муж.

Не бих никад инсистирала да прозори аутомобила буду затворени усред љетног дана јер је моја коса таман исфризирана и уређена.

Сјела бих на травњак (без обзира на мрље од траве).

Мање бих плакала и смијала се испред телевизора, а више проматрајући живот.

Не бих никад купила нешто само зато што је то практично, што се неће виђети мрље или зато што има доживотну гаранцију.

Умјесто што сам жељела да што прије прође девет мјесеци трудноће, цијенила бих сваки тренутак и схватила да је чаролија која расте у мени једина прилика да помогнем Богу у стварању чуда живота.

Кад би ме деца нагло пољубила, не бих никад рекла: "Касније. Сада опери руке прије ручка." Било би пуно више Волим те умјесто Жао ми је.

Највише бих, кад бих имала другу прилику за живот, цијенила сваку минуту, гледала је и заиста виђела и никад се не бих освртала.

Престанимо се знојити због малих ствари. Престанимо бринути о томе тко нас не воли, тко има више или тко што ради. Умјесто тога, почнимо цијенити односе које имамо с онима који нас воле.

Размишљајмо о томе чиме нас је Бог благословио. И што чинимо сваки дан да побољшамо себе умно, физички и емоционално.

Надам се да сви имате благословен дан.

Erma Louise (Harris) Bombeck
(21. 02. 1927. - 22. 04. 1996.)

IP sačuvana

Zatvori

Stranice:

1 ... 15 16

18 19 ... 67

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura > Biblioteka ~ Library

Tema: Poučne pričice (Moderatori: Anea, vojvođanka)

Trenutno vreme je: 01. Avg 2025, 05:38:25

Prebaci se na:

Oznake: odbaciti zgradi volis vidi najbolje praznoj nosi soba konje pustinski
korak svima draga smaku pesama osetila pismenu stalno konkursa vijest

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Sudski tumač Novi Beograd

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.