Da li si siguran da mu to ne smeta mnogo, ili samo zakljucujes na osnovu toga sto je po tvom utisku kul?
Nije zlato sve sto sija ( 'ebalo me zlato  ) .

Ama ljudi nije ona rekla da je lud, ali čekajte:
-prvo wikipedia (kao da ima neku bolest)
-drugo "ima problem" (kao da se on svaki put usere u gaće ili ne može da progovori...)

---

Pa on nema nikakav problem samo je malo uplašen (neiskustvo, nesigurnost, strah...) i sve će to da prođe ako on ima bar malo te kurcobolje...
Nije on nikakav ludak a ni neki slučaj pa da mu vi pričate o psihologiji i da je to nauka i da ima problem......

Pa ne smeta mu jbg,takav je,perfekcionista po prirodi i otuda proizilaze ta konstantna preispitivanja,ali u suštini je ok,dobar,pošten dečko ima ispravne stavove,šta znam...

Niko ne zna sta je u toj glavi na kraju dana i koliko ga sve to opterecuje. Jedno je ono sto si svi vide i znaju o njemu a jedno je ono sto on zna ... Ne kazem da je to neko ludilo ili bolest, jer sam i sam imao takve faze nekada ( ne u meri kao otvarac teme, verovatno u nekoj manjoj meri kao taj tvoj poznanik) , i dan danas npr umem da preispitujem 1001 put neke odluke i bacam zivce i vreme na ono - e da sam uradio to i to, e sto nisam, e sta cu sad ... Koliko ume da bude dobro zbog te neke opreznosti i sigurnosti, isto toliko ume da bude i veliko breme, sa tim treba covek da zna kako da se nosi, tako da je dobro da se klinac na vreme zainteresovao posto je vec pocelo u nekoj meri da mu utice na odnose sa ljudima i okolinom 
Nikakva vikipedija, pogledaj link, nije niti strasno niti je u pitanju neka bolest, normalna analiza stresa.
Ne manifestuje se svaki problem u fizickom smislu. Zar treba da ceka da pocne da ima neke anomalije, tj da ozbiljno ugrozi svoje psiho/fizicko stanje? Dobro je sto je na vreme oktrio da ga neke stvari previse opterecuju i da bi trebalo da radi na tome, jer ocigledno ne radi kako bi trebalo.
Niko ni nije rekao da je ludak, stvarno ne znam na osnovu cega si ti to zakljucio. Prica o psihologiji i problemima se ne vezuje samo za ludake vec za sve ljude.
Pa ima problem jer on tu "kurcobolju" nema. Neiskustvo, nesigurnost i strah nece proci ako se ne radi na tome, jer on moze kulira to sto nema "kurcobolju" i da izbegava situacije koje ga stresiraju i da tako bude socijalno operisan od nekih najnormalnijih stvari. Ovako decko hoce na vreme da nabaci tu "kurcobolju" i da radi na tome, sto je ok.

Dobro verovatno to zavisi od čoveka do čoveka,ja njega znam dobro,dugo godina se znamo,valjda bi primetio da ima nekih većih lomova...

Pa da, zavisi od ljudi, neko prihvati i nauci da se nosi sa tim i da se kontrolise, neko negira, neko je svestan al' ne moze sam da se sredi pa trazi pomoc ... kao i sve u zivotu, individualno je.

Sviđa mi se predlog koji ti je dala koleginica da bi bilo dobro da se baviš sportom. Sport razvija samouverenost, borbenost i sportski duh, spremnost da se posle poraza nastavi dalje i bolje. ono zamišljanje delete dugmeta nikad nisam probala pa me baš zanima da li će uspeti. Samouvereno kad god shvatiš da si pogrešio namerno to uradi više puta.

@airlive (lep nik)  , ako si ga sam odabrao, svaka cast, meni se dopada 

Da preskočimo onaj momenat "još si mlad,život je pred tobom", čega sada nisi svestan, što je prirodno, i da pređemo na stvar jer je tebi potreban save sada. Kada malo odrasteš i kada ga budeš rešio, sve ovo će ti biti smešno i daleko.

Živimo u vremenu kada se sve komentariše, kada ljudi manje gledaju svoja posla a rado se bavie tuđim. Uvek je to ustvari tako i bilo samo što nije bilo ovoliko napadnih medija da to objavljuju svakog mogućeg minuta. Svačiji život mora da se komentariše u zavisnosti od okruženja. I ti to gledaš, slušaš, čitaš. To te podsvesno negde plaši i opterećuje. U tom grmu se izlegao zec koji je počeo da te opterećuje jer smatraš da će i tebe ljudi oko tebe komentarisati.

Ti se tih komentara plašiš. Pitanje je zbog čega? E u ovom drugom grmu leži drugi zec. Zato što hoćeš da se o tebi ne priča na način koji se tebi ne dopada. Da li misliš da je to moguće i da li misliš da postoji osoba koju nikada niko nije loše ili zlonamerno komnetarisao? Odgovor znaš i sam - NE.
Prema tome, šta god da uradiš (ili ne uradiš) može potencijalno biti predmet nečijeg komentarisanja.

I šta će se onda eventualno desiti? Preokrenuće ti se život zbog nečijeg komentara, porašće ti uši ili će pasti kometa? Ništa od toga. Život i dalje ide svojim uobičajenim tokom.

Strah od tuđeg mišljenja uglavnom ima podlogu u nedovoljnom podsticanju u ranom detinjstvu. Tapšanja po ramenu za dobro odrađen posao ili pohvala za nešto učinjeno ili rečeno. Ključni faktori za ovakvo bodrenje i podršku leži u porodici. Potom u školi a zatim u okruženju. U tvom lancu postoji karika koja je u tome zakazala.
Ali nema veze, tu kariku moraš sam da nadogradiš. Nisi jedini i nisi poslednji koji se tako oseća.

Kako ćeš to da uradiš? Recimo prvo da pogledaš, pročitaš, nebitno, koji sve ljudi na ovoj planetu nisu imali nikakvu podršku ili su čak na proiv imali ponižavanje i progon zbog onoga što rade, bilo da je u pitanju sport, politika, muzika, gluma, pisanje,slikanje...ma šta god. Iznenadićeš se brojem takvih ljudi. A zamisli koliko ima nepoznatih ljudi sa sličnim problemom? TO pokazuje da su oni svoj problem rešili i da je to sasvim moguće.

Čim si obelodanio svoj problem na forumu gde ima raznih ljudi, znači da se ne miriš sa tim i da tvoje biće traži nekakva rešenja. Ovde možeš naravno naći dobre savete ali rešenje moraš izgurati sam.

Pomiri se činjenicom da nisi najlepši, najbolji, najuspešniji itd. Ali se takođe pomiri sa činjenicom da si jedinstven onakav kakav jesi. I nikada se nemoj pretvarati da budeš neko drugi jer će ti život proći tražeći sebe samog i nećeš izaći iz začaranog kruga zavisnosti od tuđeg mišljenja. Prihvati sebe onakvim kakav jesi jer si to TI sa svim moguće ljudskim vrlinama i manama. I ono što je najvažnije od svega, nemoj se prilagođavati drugima jer je ta rabota jalova i obija se nama samima o glavu. Ko te odbaci, znači nije za tebe. Ko čudno posmatra tvoje postupke, nije za tvoju blizinu, ko ti stalno govori da nešto ne radiš dobro a nikada te ne pohvali, nije u pravu.
A najviše od svih slušaj sebe. Kada imaš želju da nešto uradiš (kao to da priđeš svojoj devojci) uradi. Preznoj se ali uradi i videćeš da se ništa neće dogoditi. Posle takvih par preznojavanja, srušiće se blokade.

Probaj da radiš nešto što voliš ili se oprobaj u nečemu o čemu razmišljaš. Probaj jednu, pet, pedeset pet stvari, negde ćeš osetiti satisfakciju i zadovoljstvo, to je sigurno. I nemoj da posustaješ ako nešto ne ide. Postoji jedna dobra poslovica "Nije sramota pasti, sramota je ne podići se". Mislim da kapiraš šta to znači.

Zapamti, niko nije savršen ali je srećan onaj ko to pravilo primeni i na sebi.

Ako imaš dodatna pitanja, izvoli a za ostalo pogledaj moj potpis. Za sada je dovoljno a i kasno je, vijuge malo slabije rade   

zaplis cigaru..pljunes ..nastimas friz i ides dalje....
bilo sta da si mogao da uradis bolje - to bi vec uradio

uzivaj u tim svojim malim godinicama...

Imam jedan problem.  Zapravo radi se o mom odnosu sa mojom najboljom drugaricom.  Od kako se druzim sa njom moje samopouzdanje se dosta snizilo pocinjem da je mrzim osecam se jako lose zbog toga.  Problem je sledeci: svaki put kada pricamo ne radi se o dijalogu vec o monologu njenom.  Nema strpljenja niti volje da cuje sta ja pricam a mislim da to generalno nije problem samo sa mnom vec sa vecinom ljudi iz njenog okruzenja.  Jednostavno je ne interesuje.  Dok ona prica o tome sta je jela tokom dana ti njoj ne mozes da se pozalis ili podelis nesto sa njom jer su joj te price glupe. Ne bih mogla da joj izlozim problem jer ga ne bi saslusala a i osecala bih se glupo jer ona o svojim problemima nikada ne prica.  Kada smo u drustvu ako zelim da kazem nesto izgleda mi kao da me namerno nadjacava i prekida.  Recimo desila se situacija- upoznala sam je sa deckom i ona je toliko pricala i zelela da ostavi utisak da nisam mogla da dodjem do reci.  Iskreno sam uplasena jer meni takve situacije nisu normalne.  Desilo se recimo i u kolima dok smo se vracale kuci da je histericno krenula da se smeje i proziva me posto sam joj ispricala neku pricu iz detinjstva.  Tada sam se zaistazabrinula i nije mi bilo svejedno.  Uglavnom problem je u tome sto ona omalovazava mnoge ljude pricajuci za njih da su luzeri mediokriteti ogovara apsolutno svakoga sa kim se druzi neprestano velicajuci sebe.  Jednom je cak i otvoreno priznala da se oseca bolje od drugih-znaci mi smo jadni smrtnici koji ne zasluzuju da zive dok je ona bog na zemlji.  Ne postuje tudje obaveze sve tudje joj je lose i u svemu je ona bolja.  Problem se javlja u tome sto ona zaista jeste zanimljiva i zna kada treba da prestane tako da se ponasa i zna kada se ljudi udaljavaju od nje.  U tim trenutcima postaje najbolji prijatelj dok joj se ponovo ne priblizite.  Osecam se jako lose kako vreme prolazi gubim na samopostovanju i jako mi je tesko da prekinem ovo jer ne zelim da izgubim osobu u zivotu koja mi je znacila.  Negde vidim da njoj niko ne znaci.  Cak je i za druga najboljeg rekla da je neinteresuje ako nece sa njom da se druzi jer ona ima sa kim da izlazi.  Ocajna sam ne znam sta da mislim o njoj i kakva je ona osoba a ne zelim sebe da dovedem u problem jos veci.