E `vako, 17 mi je godina, znam da je život predamnom ali bojim se da ga neću osjetiti ako ne riješim trenutni problem u glavi.
Elem, problem je u sledećem, perfekcionista sam,  što je u neku ruku i dobro ali izgleda da sam veći nego što bi trebalo. Svaku, ajde nazovimo tako, grešku koju napravim ja obrađujem posle toliko i postavljam sebi pitanja šta bi bilo da sam to uradio ispravno, zašto to nisam uradio, onda mi je to stalno na pameti i opteretim se toliko da opet napravim još jednu grešku pa opet isti problem se javlja.
Onda, previše sam opterećen i onim što će se desiti u budućnosti, nema veze da li je ta budućnost za 5 min, 5 mjeseci, 5 godina, jednostavno opterećen sa i time. Tako da sam primjetio da i zbog toga što sam opterećen time šta će se desiti u budućnosti ako napravim taj postupak, tj. ako uradim to, ja to ne uradim i onda se kajem što to nisam uradio. To vam je ono na početku teksta što sam rekao.
Takođe mnogo se bojim reakcije drugih ljudi, ali opet kad pogledam, možda vam je smiješno ali problem je ozbiljan, ja se bojim reakcije sopstvenih prijatelja, rođene đevojke, pred kojima bih trebao da sam najslobodniji, jel da? Evo, problem sa đevojkom: ona stoji sa prijateljima i normalno meni dođe želja da joj priđem jer je moja jelte, ali meni onda dođe blokada jer se bojim kako će prijatelji reagovati, oće li me gledati zavidno, reći da smetam, smaram, kako će ona reagovati, itd.. I onda ja to ne uradim i kasnije uvidim svoju grešku i kajem se što to nisam uradio i to me ubija danima, posebno noćima. Možda bi lakše bilo da je to bilo samo jednom pa da sam se taj put pokajao a sledeći put uradio to kako treba i vidio da to nije bauk ali opet ja kad oću to da uradim imam tu neku blokadu da je to nemoguće. Evo i sad dok ovo pišem na pameti mi je zašto dosad nisam prišao njoj dok je bila sa prijateljima, i sve propuštene prilike i evo opteretio sam se i zamišljam najgori mogući scenario koji se može desiti...
Zato molim vas starije, iskusnije da napišete neki savjet, svaki je dobrodošao, ako ne onda da tražim stručnu pomoć jer je ovo nepodnošljivo - sputava me da uživam u trenutuku.

Ma kakav bre problem, pa još u glavi??
Pa desi se svakom da tako nešto zajebe, da se zbuni...nije to nikav problem...
Samo cepaj...

Rođene :mrgreen

Nedostatak samokontrole,zelja da se sve kontrolise,sadizam....u krajnjem jedna velika slabost kao posledica straha ...sebicnost...

Kapiram ja to da se desi svakom da nešto zajebe, zbuni se, ne kažem ja da nije tako, ljudski je griješiti ali meni se baš često dešava da pravim istu grešku, da se bojim reakcije ljudi a onda sam kasnije opterećen time što nisam uradio. Nego pokušavam evo da nekako potisnem sve to i da jednostavno guram dalje i potrudim se da ne mislim o tome nego jednostavno samo da uradim pa kud puklo da puklo. Čini mi se da je samo nedostatak samopouzdanja i kao što je rekao inicio samokontrole, previše sam ja strašljiv i opterećen. Trebao bih da u ovim godinama imam jednu dozu kurcobolje i samopouzdanja pa šta bude

@airlive


Kao prvo, ne dešava se svakome ovo, i nije da nisi u problemu, ali nije ništa nerešivo...




i hvala bogu što si ovo uočio

Jer, kao drugo, scenario je sledeći: što se ovog preispitivanja tiče, što više analiziraš grešku to si manje sposoban da nastali problem rešiš, i to sigurno, jer postaješ sve više i više isfrustriran, i dolazi do apsolutne demotivacije, samo nastavljaš da psuješ samog sebe, i time se automatski zaustavljaš na svom putu, samom sebi se pokakiš u tanjir iz kog treba da jedeš, dakle šanse nema da napreduješ ako nastavljaš da ribaš sebe zbog "grešaka". Navodnici jer si ti možda od tog silnog negativnog razmišljanja o svojim postupcima u zabludi da si pogrešio i da je moglo bolje; da si mogao drugačije nešto da uradiš i da je ishod mogao da bude drugačiji- da, definitivno; da li bi drugačiji sled događaja bio bolji od sadašnjeg- to ne možeš da znaš okolnosti su previše nepredvidiva kategorija. Jesi li čuo za rečenicu "Ko zna zašto je to dobro"? E pa treba da navikneš sebe na to da je koristiš Meni je ta, nazovi mantra pomogla i u najtežim situacijama u životu, na koje nikako nisam mogla da utičem, a tek u ovim na koje sam imala uticaja i koje su ful moja odgovornost...uglavnom, pomaže, izgovoriš tu rečenicu u sebi ali tako da stvarno veruješ u nju, jer je jedna velika istina. Što ne znači da treba da digneš sve 4 u vis, prestaneš da se trudiš, i sva buduća sranja kreneš da pripisuješ nevidljivom opštem dobru.
Što se mene tiče, to ekstremno analiziranje je veeeliko gubljenje vremena, zahvaljujući kome ostaješ bez nekih trećih šansi za nešto dobro, propuštaš gomilu drugih informacija koje su od značaja za ono čime se baviš jer ih ne primećuješ kad se zaglaviš u svojoj glavi gde pljuješ sebe, na neki način gubiš kontakt sa stvarnošću. Ko na času u školi- na početku saznaš da si dobio 3 na prošlom kontrolnom, profa nastavi da predaje, ti u bedaku, ni ne slušaš ga, i opet si na gubitku jer gubiš deo gradiva, povećaš sebi šanse da ponoviš isti scenario, začarani krug... i na kraju završiš kao ogorčeni dekica koji se dere na klince ispred zgrade Gubiš vreme.

Ovo što radiš, ovako ekstremno kao što kažeš, nije dobro jer sebe uvodiš u stresno stanje koje može da napreduje do razvoja psihosomatskog oboljenja, ali ozbiljno, poslednje što želiš je da se i fizički dokusuriš. Fin tekst, pročitaj: http://www.mentalnozdravlje.com/poremecaji/stres.html
Ovo preispitivanje oko budućih događaja, uvodiš sebe u stanje anksioznosti, opet nije dobro. Ako nastaviš tako, stručna pomoć će ti biti jedino rešenje. (što u potpunosti podržavam, ali da probaš prvo sam, deluje mi da si na vreme prepoznao gde gori)

Moj savet: kada osetiš sledeći put da toneš u to preopširno i/ ili negativno preispitivanje, jer mi se čini da sam umeš da prepoznaš kad ti naiđe takav trenutak, čim ti krene negativna misao, bukvalno vizualizacija - napravi u glavi sliku delete tastera, i pritisneš ga, obrišeš tu misao, ne zanima te gde je otišla, neki recycle bin koji trajno briše iz memorije, ako misao nađe ponovo-ponovo pritisneš, 100 puta ako treba. This shit works.
I uzmi treniraj nešto, skreni sebi pažnju bar na 1h dnevno, nema šanse da analiziraš bilo šta u toku fizičkog napora.


U vezi kajanja, ovo sa devojkom, dao si banalan primer, ali da noćima zbog takvih sitnica ne spavaš, opet dolaziš do ogorčenja, pa do besa, pa do oboljenja.

Kad se nađeš u takvoj situaciji sledeći put, uradi ono što ti prvo padne na pamet i ono što želiš baš u tom trenutku, bez analize, odma delete dugme  , jer ne možeš nikako da znaš kako će ti tvoji prijatelji odreagovati, možda si u njihovim očima ispao veći šonja što si je iskulirao, nego da si se normalno pozdravio.

 

Нађи неки хоби и опусти се мало.

Ajde bre mišu pa nije on lud...
Čovek je samo malo "stegnut" i treba malo da se opusti oko toga da li će se nekom dopasti njegov stav...
Samo kurcobolja...

Niko nije rekao da je lud, čovek ima problem i treba mu rešenje, ako ga ne pronađe, ništa što sam napisala nije nerealan scenario. Koliko ga to muči i da li je pričao uopšte sa nekim već, kad je osetio potrebu da se izjada na rendom forumu...
Svaka čast vama gospodo sa urođenom kurcoboljom, ali to ne dolazi instant kad se probudiš sledeće jutro.

Nije mu ni rekla da je lud, niti je ono sto je gore opisivala lud covek.
Sa ove tacke gledista mislim da je napisala dosta kvalitetan post koji mozda i moze da mu konkretno pomogne, to oko "stegnutosti" on i sam zna i ocigledno je da sa tim ne moze da se izbori, uvek je lako reci - opusti se ... samo mnogi ne znaju kako.
Urodjena kurcobolja uglavnom nestaje sa prvim pravim, ozbiljnim problemima, tako da je uvek najbolja zlatna sredina.

Što se tiče ovog dela imam ja dobrog ortaka sa ovakvim opisom i kul je čovek,ne smeta mu to nešto mnogo u životu...a ima i dobrih strana,oprezan je,organizovan itd...nije to toliko strašno...

Da li si siguran da mu to ne smeta mnogo, ili samo zakljucujes na osnovu toga sto je po tvom utisku kul?
Nije zlato sve sto sija ( 'ebalo me zlato  ) .

Ama ljudi nije ona rekla da je lud, ali čekajte:
-prvo wikipedia (kao da ima neku bolest)
-drugo "ima problem" (kao da se on svaki put usere u gaće ili ne može da progovori...)

---

Pa on nema nikakav problem samo je malo uplašen (neiskustvo, nesigurnost, strah...) i sve će to da prođe ako on ima bar malo te kurcobolje...
Nije on nikakav ludak a ni neki slučaj pa da mu vi pričate o psihologiji i da je to nauka i da ima problem......

Pa ne smeta mu jbg,takav je,perfekcionista po prirodi i otuda proizilaze ta konstantna preispitivanja,ali u suštini je ok,dobar,pošten dečko ima ispravne stavove,šta znam...

Niko ne zna sta je u toj glavi na kraju dana i koliko ga sve to opterecuje. Jedno je ono sto si svi vide i znaju o njemu a jedno je ono sto on zna ... Ne kazem da je to neko ludilo ili bolest, jer sam i sam imao takve faze nekada ( ne u meri kao otvarac teme, verovatno u nekoj manjoj meri kao taj tvoj poznanik) , i dan danas npr umem da preispitujem 1001 put neke odluke i bacam zivce i vreme na ono - e da sam uradio to i to, e sto nisam, e sta cu sad ... Koliko ume da bude dobro zbog te neke opreznosti i sigurnosti, isto toliko ume da bude i veliko breme, sa tim treba covek da zna kako da se nosi, tako da je dobro da se klinac na vreme zainteresovao posto je vec pocelo u nekoj meri da mu utice na odnose sa ljudima i okolinom 
Nikakva vikipedija, pogledaj link, nije niti strasno niti je u pitanju neka bolest, normalna analiza stresa.
Ne manifestuje se svaki problem u fizickom smislu. Zar treba da ceka da pocne da ima neke anomalije, tj da ozbiljno ugrozi svoje psiho/fizicko stanje? Dobro je sto je na vreme oktrio da ga neke stvari previse opterecuju i da bi trebalo da radi na tome, jer ocigledno ne radi kako bi trebalo.
Niko ni nije rekao da je ludak, stvarno ne znam na osnovu cega si ti to zakljucio. Prica o psihologiji i problemima se ne vezuje samo za ludake vec za sve ljude.
Pa ima problem jer on tu "kurcobolju" nema. Neiskustvo, nesigurnost i strah nece proci ako se ne radi na tome, jer on moze kulira to sto nema "kurcobolju" i da izbegava situacije koje ga stresiraju i da tako bude socijalno operisan od nekih najnormalnijih stvari. Ovako decko hoce na vreme da nabaci tu "kurcobolju" i da radi na tome, sto je ok.

Dobro verovatno to zavisi od čoveka do čoveka,ja njega znam dobro,dugo godina se znamo,valjda bi primetio da ima nekih većih lomova...

Pa da, zavisi od ljudi, neko prihvati i nauci da se nosi sa tim i da se kontrolise, neko negira, neko je svestan al' ne moze sam da se sredi pa trazi pomoc ... kao i sve u zivotu, individualno je.

Sviđa mi se predlog koji ti je dala koleginica da bi bilo dobro da se baviš sportom. Sport razvija samouverenost, borbenost i sportski duh, spremnost da se posle poraza nastavi dalje i bolje. ono zamišljanje delete dugmeta nikad nisam probala pa me baš zanima da li će uspeti. Samouvereno kad god shvatiš da si pogrešio namerno to uradi više puta.

@airlive (lep nik)  , ako si ga sam odabrao, svaka cast, meni se dopada 

Da preskočimo onaj momenat "još si mlad,život je pred tobom", čega sada nisi svestan, što je prirodno, i da pređemo na stvar jer je tebi potreban save sada. Kada malo odrasteš i kada ga budeš rešio, sve ovo će ti biti smešno i daleko.

Živimo u vremenu kada se sve komentariše, kada ljudi manje gledaju svoja posla a rado se bavie tuđim. Uvek je to ustvari tako i bilo samo što nije bilo ovoliko napadnih medija da to objavljuju svakog mogućeg minuta. Svačiji život mora da se komentariše u zavisnosti od okruženja. I ti to gledaš, slušaš, čitaš. To te podsvesno negde plaši i opterećuje. U tom grmu se izlegao zec koji je počeo da te opterećuje jer smatraš da će i tebe ljudi oko tebe komentarisati.

Ti se tih komentara plašiš. Pitanje je zbog čega? E u ovom drugom grmu leži drugi zec. Zato što hoćeš da se o tebi ne priča na način koji se tebi ne dopada. Da li misliš da je to moguće i da li misliš da postoji osoba koju nikada niko nije loše ili zlonamerno komnetarisao? Odgovor znaš i sam - NE.
Prema tome, šta god da uradiš (ili ne uradiš) može potencijalno biti predmet nečijeg komentarisanja.

I šta će se onda eventualno desiti? Preokrenuće ti se život zbog nečijeg komentara, porašće ti uši ili će pasti kometa? Ništa od toga. Život i dalje ide svojim uobičajenim tokom.

Strah od tuđeg mišljenja uglavnom ima podlogu u nedovoljnom podsticanju u ranom detinjstvu. Tapšanja po ramenu za dobro odrađen posao ili pohvala za nešto učinjeno ili rečeno. Ključni faktori za ovakvo bodrenje i podršku leži u porodici. Potom u školi a zatim u okruženju. U tvom lancu postoji karika koja je u tome zakazala.
Ali nema veze, tu kariku moraš sam da nadogradiš. Nisi jedini i nisi poslednji koji se tako oseća.

Kako ćeš to da uradiš? Recimo prvo da pogledaš, pročitaš, nebitno, koji sve ljudi na ovoj planetu nisu imali nikakvu podršku ili su čak na proiv imali ponižavanje i progon zbog onoga što rade, bilo da je u pitanju sport, politika, muzika, gluma, pisanje,slikanje...ma šta god. Iznenadićeš se brojem takvih ljudi. A zamisli koliko ima nepoznatih ljudi sa sličnim problemom? TO pokazuje da su oni svoj problem rešili i da je to sasvim moguće.

Čim si obelodanio svoj problem na forumu gde ima raznih ljudi, znači da se ne miriš sa tim i da tvoje biće traži nekakva rešenja. Ovde možeš naravno naći dobre savete ali rešenje moraš izgurati sam.

Pomiri se činjenicom da nisi najlepši, najbolji, najuspešniji itd. Ali se takođe pomiri sa činjenicom da si jedinstven onakav kakav jesi. I nikada se nemoj pretvarati da budeš neko drugi jer će ti život proći tražeći sebe samog i nećeš izaći iz začaranog kruga zavisnosti od tuđeg mišljenja. Prihvati sebe onakvim kakav jesi jer si to TI sa svim moguće ljudskim vrlinama i manama. I ono što je najvažnije od svega, nemoj se prilagođavati drugima jer je ta rabota jalova i obija se nama samima o glavu. Ko te odbaci, znači nije za tebe. Ko čudno posmatra tvoje postupke, nije za tvoju blizinu, ko ti stalno govori da nešto ne radiš dobro a nikada te ne pohvali, nije u pravu.
A najviše od svih slušaj sebe. Kada imaš želju da nešto uradiš (kao to da priđeš svojoj devojci) uradi. Preznoj se ali uradi i videćeš da se ništa neće dogoditi. Posle takvih par preznojavanja, srušiće se blokade.

Probaj da radiš nešto što voliš ili se oprobaj u nečemu o čemu razmišljaš. Probaj jednu, pet, pedeset pet stvari, negde ćeš osetiti satisfakciju i zadovoljstvo, to je sigurno. I nemoj da posustaješ ako nešto ne ide. Postoji jedna dobra poslovica "Nije sramota pasti, sramota je ne podići se". Mislim da kapiraš šta to znači.

Zapamti, niko nije savršen ali je srećan onaj ko to pravilo primeni i na sebi.

Ako imaš dodatna pitanja, izvoli a za ostalo pogledaj moj potpis. Za sada je dovoljno a i kasno je, vijuge malo slabije rade   

zaplis cigaru..pljunes ..nastimas friz i ides dalje....
bilo sta da si mogao da uradis bolje - to bi vec uradio

uzivaj u tim svojim malim godinicama...

Imam jedan problem.  Zapravo radi se o mom odnosu sa mojom najboljom drugaricom.  Od kako se druzim sa njom moje samopouzdanje se dosta snizilo pocinjem da je mrzim osecam se jako lose zbog toga.  Problem je sledeci: svaki put kada pricamo ne radi se o dijalogu vec o monologu njenom.  Nema strpljenja niti volje da cuje sta ja pricam a mislim da to generalno nije problem samo sa mnom vec sa vecinom ljudi iz njenog okruzenja.  Jednostavno je ne interesuje.  Dok ona prica o tome sta je jela tokom dana ti njoj ne mozes da se pozalis ili podelis nesto sa njom jer su joj te price glupe. Ne bih mogla da joj izlozim problem jer ga ne bi saslusala a i osecala bih se glupo jer ona o svojim problemima nikada ne prica.  Kada smo u drustvu ako zelim da kazem nesto izgleda mi kao da me namerno nadjacava i prekida.  Recimo desila se situacija- upoznala sam je sa deckom i ona je toliko pricala i zelela da ostavi utisak da nisam mogla da dodjem do reci.  Iskreno sam uplasena jer meni takve situacije nisu normalne.  Desilo se recimo i u kolima dok smo se vracale kuci da je histericno krenula da se smeje i proziva me posto sam joj ispricala neku pricu iz detinjstva.  Tada sam se zaistazabrinula i nije mi bilo svejedno.  Uglavnom problem je u tome sto ona omalovazava mnoge ljude pricajuci za njih da su luzeri mediokriteti ogovara apsolutno svakoga sa kim se druzi neprestano velicajuci sebe.  Jednom je cak i otvoreno priznala da se oseca bolje od drugih-znaci mi smo jadni smrtnici koji ne zasluzuju da zive dok je ona bog na zemlji.  Ne postuje tudje obaveze sve tudje joj je lose i u svemu je ona bolja.  Problem se javlja u tome sto ona zaista jeste zanimljiva i zna kada treba da prestane tako da se ponasa i zna kada se ljudi udaljavaju od nje.  U tim trenutcima postaje najbolji prijatelj dok joj se ponovo ne priblizite.  Osecam se jako lose kako vreme prolazi gubim na samopostovanju i jako mi je tesko da prekinem ovo jer ne zelim da izgubim osobu u zivotu koja mi je znacila.  Negde vidim da njoj niko ne znaci.  Cak je i za druga najboljeg rekla da je neinteresuje ako nece sa njom da se druzi jer ona ima sa kim da izlazi.  Ocajna sam ne znam sta da mislim o njoj i kakva je ona osoba a ne zelim sebe da dovedem u problem jos veci.

Egolevel....saturn...

Ti već znaš da su se vaši putevi razišli. Ljudi se menjaju, tvoja ličnost je sazrela i počelo je da ti smeta njeno nametljivo ponašanje. Samo idi bez sukoba, nađi drugo društvo i ne vuci nju za sobom.

To se zove "picajzla" :mrgreen:
Nađi devojku.  Ili se napij.  Ili oba.
E, vidiš, to je greška.  Ti samo misliš da je tvoja.  Sutra će biti nečija drugo.  A možda je već delite.  Jednostavan lek: uživaj u trenutku.  Budućnost je samo fikcija.

Hvala svima stvarno na savjetima, nisam nedelju dana ulazio na forum jer imam i nekih problema finansijske prirode u porodici što me na neki način dodatno opterećuje ali se trudim kao što ste mi rekli da gledam to malo pozitivnije i nešto što će proći i imati cilj u životu da i nas jednom "sunce ogrije" bar po pitanju toga.
Uvažiću svako mišljenje i sada mi samo preostaje da vaše savjete onako pročitam i sam sa sobom odlučim, čini mi se da ću se tako najbolje izboriti jer ovo postaje nepodnošljivo..