E `vako, 17 mi je godina, znam da je život predamnom ali bojim se da ga neću osjetiti ako ne riješim trenutni problem u glavi.
Elem, problem je u sledećem, perfekcionista sam,  što je u neku ruku i dobro ali izgleda da sam veći nego što bi trebalo. Svaku, ajde nazovimo tako, grešku koju napravim ja obrađujem posle toliko i postavljam sebi pitanja šta bi bilo da sam to uradio ispravno, zašto to nisam uradio, onda mi je to stalno na pameti i opteretim se toliko da opet napravim još jednu grešku pa opet isti problem se javlja.
Onda, previše sam opterećen i onim što će se desiti u budućnosti, nema veze da li je ta budućnost za 5 min, 5 mjeseci, 5 godina, jednostavno opterećen sa i time. Tako da sam primjetio da i zbog toga što sam opterećen time šta će se desiti u budućnosti ako napravim taj postupak, tj. ako uradim to, ja to ne uradim i onda se kajem što to nisam uradio. To vam je ono na početku teksta što sam rekao.
Takođe mnogo se bojim reakcije drugih ljudi, ali opet kad pogledam, možda vam je smiješno ali problem je ozbiljan, ja se bojim reakcije sopstvenih prijatelja, rođene đevojke, pred kojima bih trebao da sam najslobodniji, jel da? Evo, problem sa đevojkom: ona stoji sa prijateljima i normalno meni dođe želja da joj priđem jer je moja jelte, ali meni onda dođe blokada jer se bojim kako će prijatelji reagovati, oće li me gledati zavidno, reći da smetam, smaram, kako će ona reagovati, itd.. I onda ja to ne uradim i kasnije uvidim svoju grešku i kajem se što to nisam uradio i to me ubija danima, posebno noćima. Možda bi lakše bilo da je to bilo samo jednom pa da sam se taj put pokajao a sledeći put uradio to kako treba i vidio da to nije bauk ali opet ja kad oću to da uradim imam tu neku blokadu da je to nemoguće. Evo i sad dok ovo pišem na pameti mi je zašto dosad nisam prišao njoj dok je bila sa prijateljima, i sve propuštene prilike i evo opteretio sam se i zamišljam najgori mogući scenario koji se može desiti...
Zato molim vas starije, iskusnije da napišete neki savjet, svaki je dobrodošao, ako ne onda da tražim stručnu pomoć jer je ovo nepodnošljivo - sputava me da uživam u trenutuku.

Ma kakav bre problem, pa još u glavi??
Pa desi se svakom da tako nešto zajebe, da se zbuni...nije to nikav problem...
Samo cepaj...

Rođene :mrgreen

Nedostatak samokontrole,zelja da se sve kontrolise,sadizam....u krajnjem jedna velika slabost kao posledica straha ...sebicnost...

Kapiram ja to da se desi svakom da nešto zajebe, zbuni se, ne kažem ja da nije tako, ljudski je griješiti ali meni se baš često dešava da pravim istu grešku, da se bojim reakcije ljudi a onda sam kasnije opterećen time što nisam uradio. Nego pokušavam evo da nekako potisnem sve to i da jednostavno guram dalje i potrudim se da ne mislim o tome nego jednostavno samo da uradim pa kud puklo da puklo. Čini mi se da je samo nedostatak samopouzdanja i kao što je rekao inicio samokontrole, previše sam ja strašljiv i opterećen. Trebao bih da u ovim godinama imam jednu dozu kurcobolje i samopouzdanja pa šta bude

@airlive


Kao prvo, ne dešava se svakome ovo, i nije da nisi u problemu, ali nije ništa nerešivo...




i hvala bogu što si ovo uočio

Jer, kao drugo, scenario je sledeći: što se ovog preispitivanja tiče, što više analiziraš grešku to si manje sposoban da nastali problem rešiš, i to sigurno, jer postaješ sve više i više isfrustriran, i dolazi do apsolutne demotivacije, samo nastavljaš da psuješ samog sebe, i time se automatski zaustavljaš na svom putu, samom sebi se pokakiš u tanjir iz kog treba da jedeš, dakle šanse nema da napreduješ ako nastavljaš da ribaš sebe zbog "grešaka". Navodnici jer si ti možda od tog silnog negativnog razmišljanja o svojim postupcima u zabludi da si pogrešio i da je moglo bolje; da si mogao drugačije nešto da uradiš i da je ishod mogao da bude drugačiji- da, definitivno; da li bi drugačiji sled događaja bio bolji od sadašnjeg- to ne možeš da znaš okolnosti su previše nepredvidiva kategorija. Jesi li čuo za rečenicu "Ko zna zašto je to dobro"? E pa treba da navikneš sebe na to da je koristiš Meni je ta, nazovi mantra pomogla i u najtežim situacijama u životu, na koje nikako nisam mogla da utičem, a tek u ovim na koje sam imala uticaja i koje su ful moja odgovornost...uglavnom, pomaže, izgovoriš tu rečenicu u sebi ali tako da stvarno veruješ u nju, jer je jedna velika istina. Što ne znači da treba da digneš sve 4 u vis, prestaneš da se trudiš, i sva buduća sranja kreneš da pripisuješ nevidljivom opštem dobru.
Što se mene tiče, to ekstremno analiziranje je veeeliko gubljenje vremena, zahvaljujući kome ostaješ bez nekih trećih šansi za nešto dobro, propuštaš gomilu drugih informacija koje su od značaja za ono čime se baviš jer ih ne primećuješ kad se zaglaviš u svojoj glavi gde pljuješ sebe, na neki način gubiš kontakt sa stvarnošću. Ko na času u školi- na početku saznaš da si dobio 3 na prošlom kontrolnom, profa nastavi da predaje, ti u bedaku, ni ne slušaš ga, i opet si na gubitku jer gubiš deo gradiva, povećaš sebi šanse da ponoviš isti scenario, začarani krug... i na kraju završiš kao ogorčeni dekica koji se dere na klince ispred zgrade Gubiš vreme.

Ovo što radiš, ovako ekstremno kao što kažeš, nije dobro jer sebe uvodiš u stresno stanje koje može da napreduje do razvoja psihosomatskog oboljenja, ali ozbiljno, poslednje što želiš je da se i fizički dokusuriš. Fin tekst, pročitaj: http://www.mentalnozdravlje.com/poremecaji/stres.html
Ovo preispitivanje oko budućih događaja, uvodiš sebe u stanje anksioznosti, opet nije dobro. Ako nastaviš tako, stručna pomoć će ti biti jedino rešenje. (što u potpunosti podržavam, ali da probaš prvo sam, deluje mi da si na vreme prepoznao gde gori)

Moj savet: kada osetiš sledeći put da toneš u to preopširno i/ ili negativno preispitivanje, jer mi se čini da sam umeš da prepoznaš kad ti naiđe takav trenutak, čim ti krene negativna misao, bukvalno vizualizacija - napravi u glavi sliku delete tastera, i pritisneš ga, obrišeš tu misao, ne zanima te gde je otišla, neki recycle bin koji trajno briše iz memorije, ako misao nađe ponovo-ponovo pritisneš, 100 puta ako treba. This shit works.
I uzmi treniraj nešto, skreni sebi pažnju bar na 1h dnevno, nema šanse da analiziraš bilo šta u toku fizičkog napora.


U vezi kajanja, ovo sa devojkom, dao si banalan primer, ali da noćima zbog takvih sitnica ne spavaš, opet dolaziš do ogorčenja, pa do besa, pa do oboljenja.

Kad se nađeš u takvoj situaciji sledeći put, uradi ono što ti prvo padne na pamet i ono što želiš baš u tom trenutku, bez analize, odma delete dugme  , jer ne možeš nikako da znaš kako će ti tvoji prijatelji odreagovati, možda si u njihovim očima ispao veći šonja što si je iskulirao, nego da si se normalno pozdravio.

 

Нађи неки хоби и опусти се мало.

Ajde bre mišu pa nije on lud...
Čovek je samo malo "stegnut" i treba malo da se opusti oko toga da li će se nekom dopasti njegov stav...
Samo kurcobolja...

Niko nije rekao da je lud, čovek ima problem i treba mu rešenje, ako ga ne pronađe, ništa što sam napisala nije nerealan scenario. Koliko ga to muči i da li je pričao uopšte sa nekim već, kad je osetio potrebu da se izjada na rendom forumu...
Svaka čast vama gospodo sa urođenom kurcoboljom, ali to ne dolazi instant kad se probudiš sledeće jutro.

Nije mu ni rekla da je lud, niti je ono sto je gore opisivala lud covek.
Sa ove tacke gledista mislim da je napisala dosta kvalitetan post koji mozda i moze da mu konkretno pomogne, to oko "stegnutosti" on i sam zna i ocigledno je da sa tim ne moze da se izbori, uvek je lako reci - opusti se ... samo mnogi ne znaju kako.
Urodjena kurcobolja uglavnom nestaje sa prvim pravim, ozbiljnim problemima, tako da je uvek najbolja zlatna sredina.

Što se tiče ovog dela imam ja dobrog ortaka sa ovakvim opisom i kul je čovek,ne smeta mu to nešto mnogo u životu...a ima i dobrih strana,oprezan je,organizovan itd...nije to toliko strašno...