Idi izvrsi neki teroristicki napad  To je sad moderno 

 



kad pogledas nas ovdje kaki smo 
sinko  tebi nije nista ..vjeruj mi 

ruzan period zivota i to ti je...
svako ga je imao...i imat ce ga opet....

proci ce i to tvoje stanje-sranje...

nema tu nekog posebnog savjeta...
sem da probas naci nesto sto ce ti odvuci misli...
sise neke normalne i dobre...recimo..dobro odvlace paznju sa bilo cega 
nadjes  te sise .. i nasao si i resenje problema 

ajd sretno u sisarenju 

 

xaxaxa lepo si me nasmejao 

Ne znam da li si i dalje tu negde ali da se i ja upisem, dakle:

Life is not all rainbows and butterflies.

Nista u tvom zivotu nije bilo posebno traumaticno. Tesko prihvatanje promena je apsolutno zajednicko za svakog coveka, samo neki ljudi znaju da promene nisu nesto sto moze da se izbegne. Smrt, bolest, zaljubljivanje, patnja... Ma svaka situacija koja ti padne na pamet, dodje i prodje. Ako se ne kreces puno verovatno znaci da nemas puno drugova, moras da steknes neke ljude sa kojima ces da blejis, to pomaze.
Sestra pali da zivi sa deckom? Pa sta jebote? Kao da je to neka bitna stvar, to moze samo lepo da bude. Ona je tebi ocigledno jedini prijatelj pa se sada plasis da ces i bez toga da ostanes.

Glavna ti je stvar da nadjes neke ljude sa kojima mozes da blejis, malo se muvas po kafanama i smejes se. To ce sve da ti promeni u zivotu.

Svima treba samo da se opuste i uhvate za ruke...odplove u suton...

Odlazak sestre treba da posmatraš kao nešto neizbežno, pre ili kasnije će se desiti. Moraš da svhatiš da ćeš većinu svog postojanja da provedeš sam. Zato se bolje upoznaj sa samim sobom i načini dobro prijateljstvo.

To što govoriš sam sa sobom je potpuno normalno ako imaš socijalnu anksioznost. Povlačiš se u sebe jer smatraš da si inferioran u odnosu na druge i time daješ prostora samo za monolog. Monolozi mogu biti štetni ili korisni u zavisnosti od misli koje obrađuješ i koje vremenom postaju uverenja. Pogrešna uverenja su najčešći uzrok osećaja inferiornosti. Preisputuj sebe, svaku misao i emociju koju osetiš, kopaj i po prošlosti vidi od kada si krenuo sa takvim razmišanjem, da li su te tragedije i traume koje si proživeo dovele do toga ili je ipak to nastalo ranije. Taj posao te održava i budi mu još više posvećen ali nikako nemoj da zapostaviš svoj problem socijalne fobije.  Džaba će ti biti svi novci i status kada nećeš biti sposoban da obavljaš osnovne socijalne aktivnosti. Najveća greška koju ljudi čine je ono ''ovo je samo period'' , ''svi prolaze kroz ovo pre ili kasnije'', '' vremenom će nestati''. Upravo suprotno je tačno, što više veruješ da će to proći samo od sebe time će anskioznost biti agresivnija i eventualno prerasti u poremećaj. Svhati je ozbiljno i posveti se rešavanju problema. Ako smatraš da ne možeš sam obrati se psihologu koji je stručan za anksiozne poremećaje. Strah se može prevazići ali ti predstoji puno rada i izlaganja neprijatnim situacijama prilikom kojih ćeš obarati pogrešna uveranja korak po korak. Fizička aktivnost će ti odlično doći pri borbi sa anksioznošću, smanjuje stres i stvara određeno stanje rutine kojom ćeš lakše započeti i završiti dan.

I batali šabana i sinana ako kreneš tim putem nema ti pomoći