to pitanje se uopste ne postavlja. srblji su ionako budale

one fore sa nacionalnostima, odricanjem i hrvatskim gradovima nemaju smisla. kao sto rekoh, kad shvatis sta sam napisao u prethodnoj poruci, sto verovatno nece biti nikad, mozemo da razgovaramo o lingvistici.


ili bar da shvatis sta je slagvort napisao u svojoj poruci

Pa odrekli su se oni koji su prihvatili da se zovu Italijanima, Francuzima.

Italijanski naziv je priblizan, za stanovnike apeninskog poluostr. koji govore pribliznim ostatkom latisnkog.

Dogovorili se ljudi, mi smo slicni, eto recimo Italijani, taj se naziv malo vrzmao kroz istoriju.
Mada nije naucna tacnost nego dogovor.

Mogli su reci Djenovljani, Mleci, Savojci, Sicilijanci itd. - sta ja da se odricem Mletackog, Savojskog.

Francuzi uzeli ime fakticki okupatora. Slave Karla Velikog, ko mi da slavimo nekog bugarskog cara Samuila (bugarska je bila veoma bitna medju Slovenima nekada).

Spanija je imala rekonkistad koji je ujedinio kraljevstva, a eto Katalonija, Baskija i danas imaju svoje identiteta, slicne zajednicko spanskom. Njihov je izbor hoce li se nazivati spancima, a ne nauka. Nace istorijski izvor da se jezik nazivao nespanskim.

Paralela bi bila da se nazivamo jugoslovenima, Sklavima.
Gdje bi Srbi takodje prihvatili neki dogovorni naziv.

Mozda jesmo uticajniji faktor, prvi se oslobodili Turaka, bili snazno protiv nacist, pruzali jak otpor osvajacima.
Al ni Spanija, Italija ne nose naziv najjace kraljevine, nego zajednicki.

Sad kod nas su podjele jake zbog vjere i lojalnosti razl. blokovima.

da.
stav, dogovor.

  U pitanju je isti narod i ista konfesija koja je najjači kohezioni faktor. Švajcarci i Kanađani  su takođe dobar primer i da je bilo pameti i mi bismo uradili tako. Tada bi se tačno znalo koliko ima hrvata i šta je čije.




  Ti opet umesto odgovora nastavljaš sa svojom tralalajkom.

  Napisah već nekoliko puta da su prvi hrvati pogazili dogovor pre pola veka. Dobili su jezik i gramatiku na gotovo kao instrument za asimilovanje i popišmanili se na dogovor u Beču. To izgleda nije stiglo samo do sasuđenog mozga mumificirane latinke kerović i njene čeljadi za koju su tito, bratstvo jedinstvo i sve što uz to sledi i dalje živi.

  Ti dakle po svim zakonima logike i zdravog razuma ne loristiš srpskohrvatski osim ako si član te anacionalne sekte kruga dvojke. A to koliko du pametni je upravo izbegavanje bilo kakve logike i činjenica. Oni su čuvari svete vatre čak i kad su u pitanju falsfikiti i podmertanja što im je inače manir.

  Pa ovo bi Žika Obretković ukapirao do sada.

 

Oću da ti kažem upravo da nije Italija, Francuska toliko isti narod kao iz danasnje perspektive.

Nego je administracija i dogovor napravila jedan narod.

Po cemu su Francuzi bili jedan narod,
genetski niko nije homogen, osim Japana.
Razliciti jezici,
bogami i razlicite idellogije, bilo je progermanskih struja i skandala.u Francuskoj do 19 vijeka.
Kontinuitet administracije, kao Bosna. A ne jednog naroda.
Pa naziv Francuzi=Franci je zalutao kroz istoriju.
..

Nekako svi misle da su Hrvati slucajno dobili jezik od nas, i vise teritorije.
Nije, ljudi su to trazili svojevremeno jer su imali neke osnove.

Da smo imali vise argumenata da uzmemo monopol nad jezikom ili teritorijama, to bi i izguralim ali nismo.

  Kao što nas je istorija naučila kod nas se desilo suprotnp. Od jednog naroda (Srbalja) stvorila se gomila veštačkih nacija uključujući i hrvatsku. I sada bi neko posle svega to da ponove. Pa oni nemaju ništa svoje i zato kontinuirano kradu.

  Opet se vraćam na švabu lj.gaja koji je osnivač ilirskog a ne hrvatskog pokreta. Kajkavci kao autentični hvrati nisu imali razvijenu nacionalnu svest pa su zato pogurali Dinarce koji su prodali veru za večeru. A glavni instrument je bio upravo jezik. Slovenci i hrvati bi nestali da nijem bilo Srbalja i to ono dobro znaju. A tome smo zahvaljujući našoj pokondirenoj eliti sami krivi. Imali smo i imamo argumente a imamo i samoproklamovanu elitu koja mrzi narod od kog potiče.

 

Pa insistiraš opet na istom,

Hrvati su opisani da su došli na Balkan, sa Srbima. Jedan od tih ranih slovenskih naroda.
U više istorijskih izvora se spominju Hrvati na Balkanu, zajedno sa nama.

S druge strane...
Bosna kao politicki entitet (ne samo regija) a kamoli Bosanci nije opisana do XI vijeka, a i tu su Vojisavljevići prva vladajuća dinastija.
I previše ima spominjanja srpstva, jezika u poveljama bosanskih kraljeva. Posebnosti Bosne pomalo ima, al pomalo.

Ne znam što insistiraš na SrbLJi , jer smo nazivanim različitima varijacijama kroz istoriju Srbski, Serbski, Srpšce (povelje bosanskih kraljeva) itd itd itd . LJ nije napravilnije. Al skroz nebitno..
Ali hajde, ako tako voliš.

"Makedonci" su dijelom i Bugari, koliko su i Srbi.
Sloveni više pripadaju centralnom bloku Češka/Slovačka, pripadali su Velikoj Moraviji, ostacima. I nisu baš juzni sloveni.

Crnogorci su prilično isto što i Srbi.

Dakle nisu samo Srbi oštećeni fragmentacijom. Nego i Bugari, Česi.
 Istina ove zemlje nemaju uvijek snage da izgrade zajedničku ideologiju, kao što imaju kolonijalne sile.

 To nije istina nego snaga države da asimilira i gradi identitet koji je takođe nametnuta fikcija.

Kao što je Jugoslavija /kraljevina SHS mogla u odgovarajućem političkom momentu.
 

Zar nije malo subjektivno i sebično tvrditi da je svoj narod najbolji, najveći. A između ostalog to rade i svi, naročito od komšija.
I ja se lijepo osjećam ako mi je nacija dobra, ali treba biti pedantan u istraživanjima. Nije sve što je uhu lijepo i tačno.

са свиме се слажем шлагворт.,,

а ти зоране би дефинитивно требао да научиш како се изговара назив народа којем вероватно припадаш.


када сам кренуо у школу имао сам предмет који се звао српскохрватски језик.

Serbian (српски / srpski, pronounced [sr̩̂pskiː]) is the standardized variety of the Serbo-Croatian language mainly used by Serbs.

све нације су "вештачке"

nisu

Башчанска плоча је писана на црквенословенском језику.

Скоро све хрватске глагољашке књиге и документи из средњег века су писане на чакавици, која није штокавица.

Овде је занимљиво следеће, Шкоти и Ирци говоре исти језик као и Енглези иако нису Енглези, и такође не воле Енглезе. Али Шкоти и Ирци имају толико пристојности и поштења да признају да је тај језик којим говоре енглески, не шкотски или ирски. Замислимо када би Шкоти и Ирци прогласили енглески којим говоре за шкотски и ирски језик, а да онда покушавају да се нагоде са Енглезима па да тај заједнички језик који сви заједно разумеју и говоре назову "британским језиком".

Наравно да то није могуће, јер су ипак Шкоти и Ирци часни народи са великом историјом, велики историјски народи који немају потребе за тако ниским лоповлуком. Исто тако, поред свог оригиналног келтског језика и наравно енглеског, Шкоти такође говоре језиком који се зове Scots, који је германски језик, којем су Шкоти дали своје име, иако сами јасно признају да је Scots језик у суштини настао из средњевековног енглеског, који је опстао у скоро неизмењеном облику у Шкотској, док се званични енглески мењао временом, па је добио шкотски назив. Али сами Шкоти немају проблем да признају да је Scots настао из средњевековног енглеског, који се сплетом околности одржао у шкотским низијама. Дакле, Шкоти немају проблем да признају истину, да признају да су усвојили туђе говоре којим говоре више него својим изворним келтским језиком, и да праве сумануте конструкције и спиновања историје само што не воле Енглезе.

Што се тиче Хрвата, ово је по њима све хрватски (исти текст):

Чакавски (језик средњовековних Хрвата, који се и данас говори):


Elatjaće kyeš vaneh nebah, senay elamy urudba tvoja, nay ariva una carmada tvoja tar naybi utemba tvoja koti va nebah osce vaneh tlah. Sey noas pohlib seydni naydas nami danaske tarnay laškas nami une darzi nase koti mye laškamo darznikon nasin, osce nayne pejas noas vane uocani, lehnay bukšas noas ud seyh hudobih. Vasye vykoj vykov, Amen.

Кајкавски (језик којим се и дан данас говори у Загорју, и који је био изворни говор града Загреба – аграмерски, као што се некад говорио у Карловцу – Карловецу, и Сиску – Сисеку, пре прислног увођења ијекавске верзије штокавице):

Japa naš kteri si f 'nebesih nek sesvete ime Tvoje, nek prihaja cesarstvo Tvoje, nek bu volya Tvoja kakti na nebe tak pa na zemle. Kruhek naš sakdajni nam daj denes ter odpuščaj nam dugi naše, kakti mi odpuščamo dužnikom našim ter naj nas fpelati vu skušnje, nek nas zbavi od sekih hudobah. F'se veke vekof, Amen.

Штокавски:

Oče naš,
koji jesi na nebesima,
sveti se ime Tvoje,
dođi kraljevstvo Tvoje,
budi volja Tvoja,
kako na nebu, tako i na zemlji.

Kruh naš svagdanji daj nam danas,
i otpusti nam duge naše,
kako i mi otpuštamo dužnicima našim,
i ne uvedi nas u napast,
nego izbavi nas od Zloga!.
Amen.

А ово је српски-такође штокавски:


    Оче наш, који си на небесима,
    да се свети име Твоје,
    да дође царство Твоје;
    да буде воља твоја,
    и на земљи као на небу.
    Хљеб наш насушни дај нам данас,
    и опрости нам дугове наше,
    као што и ми опраштамо дужницима својим;
    и не уведи нас у искушење,
    но избави нас од злога.

Дакле, јасно се види да су чакавица и кајкавица потпуно други словенски језици од штокавице, као и међусобно и да се превише међусобно разликују да би били дијалекти једног језика, а са друге стране потпуно је јасно да су српска и "хрватска" штокавица варијације истог језика.


Поставља се питање, ако су чакавица и кајкавица које нису штокавица и немају заједничке везе, изузев што су словенски говори, а српска и хрватска штокавица који су исти језик - некакав апстрактни "југословенски или српскохрватски", испада да кајкавица и чакавица су некакви други језици који Хрвати такође својатају као своје и тврде да су дијалекти њиховог језика. Како је то могуће?

Сви дијалекти српског су штокавица, чак и они који највише одударају од стандардног књижевног говора. Са друге стране код Хрвата постоје три говора који су по њима исти језик, плус што одричу Србима да говоре сопственим језиком, него је то "заједнички". А са друге стране су управо они почели са причом да су српска и хрватска штокавица два различита језика, иако веома слична. Па ако је штокавица заједничка, онда кајкавица и чакавица нису заједнички. А ако нису заједнички, чији су? Хрватски? Па онда испада да Хрвати истовремено говоре и поседују три језика, а Срби ниједан, иако штокавицу пре Људевита Гаја нико није сматрао хрватским језиком.

У ствари, штокавица је пре Гаја се називала или српским, или илирским, или словинским, али никада хрватским. Под хрватским се у средњем веку и у доба ренесансе подразумевала чакавица, а током 17 и раног 19 века кајкавштина, јер је назив територије „Хрватска“ под Аустријом обухватао кајкавске земље, све до хрватско-угарске нагодбе, када се Хрватској припаја штокавска Славонија. Што је иронија, католичко становништво Славоније, каснији ултрахрвати и усташе, су изворно говорили штокавском екавицом, док је православно становништво говорило ијекавицом (изузев Срема који се такође понекад административно водио као део Славоније), посебно у Западној Славонији. Тако је Осијек у оригиналу био Осек, а вештачка природа тог појекављивања се може видети на примеру Барање, где се налази град Бели Манастир, који се и даље зове тако, а не Бијели Самостан.

Тако да је пре истина да су српски, бошњачки (који се у средњем веку називао српским у самим босанским повељама), словински и илирски све један језик, који има корене у српском, док је оригинал говор Хрвата – чакавски. Дакле, Хрвати имају свој језик кога су сами потиснули, да би могли да апсорбују штокавске католике, који до илирског покрета и Људевита Гаја себе уопште нису сматрали Хрватима, са којима су једино имали заједничку веру, тј. не толико сами Хрвати, колико Аустроугарска политика, која је после Аустро-Угарске нагодбе почела да форсира католички шовинизам ради стварања некаве унутрашње кохезије, и да спречава утицај новонастале Србије на штокавске католике, који су припојени Загребу, да би се на њих спречио утицај Београда, који је тада био веома јак. Нешто слично, само половично је рађено и према босанским муслиманима.

Са друге стране, ако су српска и хрватска штокавица исти језик тј. „заједнички“, а кајкавица (технички дијалекат словеначког) и чакавица (која је у ствари исто што и оригинални старохрватски језик) само дијалекти хрватског језика, који је по логици „заједничког“ језика исти са српским, онда испада да су кајкавица и чакавица такође „наши“ (тј. српски) дијалекти, што једноставно није тачно.

А ако тврдимо да српска и хрватска штокавица нису исти језик, онда по истој логици кајкавица и чакавица (које немају везе са штокавицом) такође нису исти језик са штокавицом из чега испада да Хрвати опет говоре три језика, од којих само један (чакавица) има везе са оригиналним хрватским језиком из средњег века. И притом чакавица још увек постоји као народни језик у Хрвата и не представља некакав архаични говор из средњег века, нити вештачки конструкт намењен за званична документа и књижевна дела, попут Славеносербског код нас, или клерикалног новолатинског који се службено користио на Западу, а кога нико од обичних људи није говорио. Дакле, ако су српска и хрватска штокавица исти језик, онда кајкавица и чакавица нису исти језик Хрватима, па Хрвати попут Шкота морају да признају да говоре три различита језика. Али, ако кајкавица и чакавица јесу хрватски говори (а хрватски је исто што и српски), а штокавица је заједничка са Србима, онда испада или да је Србима такође заједничка чакавица и кајкавица (што је нетачно), или да Срби немају свој сопствени језик, а Хрвати га имају три, тј. два своја и један који деле са Србима а који је истовремено српски и хрватски. У фазону: „Оно што је моје је само моје, а оно што је твоје је и твоје и моје, само мало више моје.“ 


П.С


Па описани су, тачно, описани су као посебан словенски народ, који нису исто што и Срби, који су дошли из одвојених прапостојбина.

Како могу одвојени словенски народи говорити истим језиком? Неко је мазнуо од некога језик.

Ако је језик средњевековних хрватских повеља чакавски, а средњевековних српских штокавски, а чакавица се још увек говори на територији где је била изворна средњевековна хрватска држава, ако чакавицу говоре потомци хрватских избеглица у Аустрији (Бургенланд) који су побегли ту пред Турцима у неком 16 веку, а који су увек имали хрватски идентитет, ко је онда коме украо језик?


Ко тврди да је свој народ најбољи, највећи? Српски народ, гледано у европским оквирима није ништа генерално посебно, овде причамо о језику и чињеницама.

Или је можда себично да се енглески језик зове енглески, а не глобални језик, пошто га практично сви у свету користе, мање или више?

Можда је себично да се енглески зове само енглески, када га у Британији говоре Шкоти и Велшани који нису Енглези. Зар није боље да се тврди да је то британски језик? Па није, зато што је енглески језик- енглески језик. Јабука је јабука, а не истовремено јабука и крушка.

У Аустрији, која је одвојена држава од Немачке је званични немачки, или аустро-немачки (аустријска верзија немачког). У Немачкој се говори само немачки, а не немачко-аустријски. Зато што Аустријаци говоре немачки, а не обратно.

У Шкотској се говори шкотским дијалектом енглеског језика, тј Scottish-English, јер је то верзија енглеског који се говори тамо. У Енглеској се говори само енглеским, а не енглеско-шкотским.

У Хрватској је језик којим говоре хрватски српски, док се у Србији говори српски. А то што су Хрвати маргинализовали њихов изворни језик, ради лоповлука није ништа ново. Па нису покрали само Србе, него и старо романско становништво Далмације и Дубровника, чија дела приписују себи. Држић, Гундулић, Петрић, Пуцић или Геталдић (Darsa, Gondola, Patrizzi, Pozza, Gethaldi) уопште нису били Словени, а камоли некакави Хрвати, нити су то икад тврдили.

Себичност?

П.П.С

Да не би испало да причам небулозе, ево су хрватски извори из периода пре стварања Југославије, и када је етногенеза садашњих Хрвата била још у току...

Ово је из листа "Дом" 10.11.1904, кога је уређивао Антун Радић, иначе хрватски националиста (иако не и шовиниста, па је стога имао нападе искрености), брат Стјепана Радића, апропо Славоније:



Ово је из истог листа, апропо Далмације, где се јасно види да је католичка црква дала инструкције да се сви католици на територији Хрватске-Славоније и Далмације имају пописивати и сматрати Хрватима, и да је то изазвало отпор локалних католика:



Исти лист, поводом кајкаваца у Загорју и како су преточени у Хрвате:




И као шлаг на торту, апропо "Илира" и шта се под тим мислило, Аустријска етнолошка мапа сопственог царства, у периоду пре формирања Аустро-Угарске:



Дакле, католички штокавци постају Хрвати током 19 и почетком 20 века, после стварања Аустро-Угарске нагодбе и унутрашњог реструктуирања некадашњег Аустријског царства.

Дакле, хрватски и аустријски извори, ништа Шешељ и луди Деретић.