Četvrtina vrsta sisara pred istrebljenjem
Autor: Blic online - BBC | 06.10.2008. - 18:53

Opstanak najmanje 25 odsto vrsta sisara na Zemlji doveden je u pitanje, pokazuju prve procene objavljene u poslednjih deset godina. Kako se navodi u Crvenoj listi ugroženih vrsta, opada brojnost više od 50% vrsta, dok su u posebnom riziku od nestanka azijski primati.

Najveća pretnja opstanku sisara su sve veća uništenja njihovih prirodnih staništa, uključujući i nemilosrdnu seču šuma.

Ali ima i dobrih vesti, bar što se tiče afričkih slonova – rad na oporavku vrste uskoro će skinuti ove džinove sa visokorizične liste. Ovogodišnja Crvena lista obuhvatila je 5.487 sisara, od kojih je 1.141 na putu bez povratka. Ipak, autori liste upozoravaju da nema dovoljno podataka da bi se napravile precizne procene za više od 800 vrsta.
"Na stotine vrsta moglo bi biti izgubljeno još za vreme naših života, kao rezultat ljudskog ponašanja. Ovo je zastrašujuća posledica koja pokazuje šta se događa sa ekosistemima u kojima te vrste žive,” istakla je Džulija Marton-Lefevre, generalni director Međunarodne jedinice za očuvanje prirode (IUCN), koja izdaje Crvenu listu.

Autori izveštaja zaključili su da se trenutni finansijski problemi ne smeju naći na putu očuvanja okoline.
"Finansijska kriza nije ništa naspram ekološke,” zaključio je Žan Kristof Vie, zamenik rukovodioca programa IUCN za vrste. “Finansijski problemi će pogoditi nekolicinu ljudi, dok će ekološka kriza pogoditi čitav svet. A sada smo u riziku da zbog novčane krize ljudi zanemare očuvanje okoline. Stvar je i više nego hitna.”

Izvor: Blic

Led na Arktiku potamneo od gareži
Autor: Beta-Rojters | Foto:Reuters | 03.12.2008. - 08:49

 

Led na Arktiku je potamneo od gareži i zbog toga se brže topi, pa bi okean oko Severnog pola leti mogao da ostane bez leda i znatno pre 2050. godine, saopštili su stručnjaci.
 


Kako je navedeno, borba protiv zagrevanja na Arktiku treba da se preusmeri na smanjenje industrijskog zagađenja kroz emisiju gareži, ozona i metana u Evropi, Severnoj Americi i Rusiji u pokušaju sprečavanja topljenja leda.
Garež, odnosno crni ugljen dovodi do tamnjenja leda i čini da on privlači više toplotne energije, što ubrzava topljenje leda i snega.
Smanjenje tih zagađivača će imati veći uticaj na ograničenje emisije najvećeg izazivača efekta staklene bašte - ugljen-dioksida, u naredne dve decenije, zaključili su stručanjaci na skupu UN o klimi koji se održava u Poljskoj.
Arktik se zagreva dvostruko brže od ostatka sveta i površine pod ledom su rekordno smanjene u 2007. godini, što je izazvalo zabrinutost da je pređena granica bez povratka.
Ocenjeno je i da će topljenje arktičkog leda dovesti do zagrevanja severnog dela Zemljine kugle koje će se zatim širiti ka jugu.

Izvor: Blic

Sve veće posledice globalnog otopljenja
Nestaju glečeri u švajcarskim Alpima
Autor: Tanjug | Foto:AFP | 04.01.2009. - 00:01

Švajcarski glečeri se zbog globalnog otopljenja sve brže i brže tope, pa postoji opravdana bojazan da bi mnogi mogli da nestanu još pre kraja ovoga veka, upozorili su švajcarski stručnjaci u dvema nedavno objavljenim studijama u toj zemlji. „Reč je o vrlo lošem razvoju događaja koji nam ne daju razloga za optimizam... Glečeri sve brže gube masu“, izjavio je autor jedne od studija Matijas Hus, sa Univerziteta u Cirihu.

 
Ukoliko se ova sumorna prognoza pokaže tačnom, to bi moglo negativno da utiče na ravnotežu ekološkog sistema (ne samo u ovoj zemlji!) i da se vrlo negativno odrazi na ekonomske prilike u Švajcarskoj i Evropi, smatraju naučnici. Švajcarski glečeri su poznati širom sveta i predstavljaju veliku turističku atrakciju. Njihovo povlačenje je, međutim, važno iz mnogih razloga – ne samo iz turističkih. „Glečeri zimi skladište vodu, a oslobađaju je leti – baš kada je, zbog toplote i suše, tlu potrebno više vode“, izjavio je Hus, kako je preneo britanski radio BBC.
Glečeri zadržavaju vodu u godinama koje obiluju vlagom i hladnoćom, a ispuštaju je u godinama koje su toplije i suvlje.
Prema njegovim rečima, u jugozapadnom delu Švajcarske gotovo sva voda koja istekne iz glečera privremeno se skladišti i koristi za proizvodnju električne energije.
„Više od polovine struje koja se troši u Švajcarskoj dobija se od hidrocentrala“, rekao je Hus. Husova studija, sačinjena na osnovu proučavanja 30 reprezentativnih glečera, pokazala je da se u proseku topi oko metar leda glečera godišnje. Istovremeno, Danijel Farinoti i njegova ekipa iz Švajcarskog Instituta za tehnologiju proučavali su širi uzorak od 1.500 glečera svih veličina – od velikog Aleč glečera (najvećeg na Alpima) do zaleđenih polja, čija površina nije veća od tri kvadratna kilometra. Prema njihovoj studiji, od 1999. godine do danas, sa tih glečera se otopilo ukupno 10 kubnih kilometara leda.
Jedan od razloga za povlačenje leda je produženo trajanje toplih godišnjih doba. Naučnici obeju ekipa – i Husove i Farinotijeve – koristili su metodu kombinacije neposrednog merenja i maketa za procenu količine leda.
Prema podacima studija švajcarskih naučnika, do 1999. godine je ukupan obim leda na švajcarskim Alpima iznosio 75 kubnih kilometara. Upravo taj podatak je korišćen kao polazište u studiji. „Pokušali smo da izračunamo količinu leda koja je od tada izgubljena i zaključili da se radi o oko 13 odsto“, objasnio je Farinoti.
Njegova ekipa je procenila da je samo 2003. godine, kada je Evropu zapljusnuo nezapamćen talas vrućine, u Švajcarskoj izgubljeno od tri do četiri odsto leda na glečerima.
„U ovom trenutku, možemo sa sigurnošću reći da će manji glečeri nestati“, izjavio je Hus, dodajući da će veliki, poput Aleč glečera, potrajati još neko vreme. Hus i njegov tim su proučavali širi vremenski raspon – od 1900. do 2007. godine.
U tom periodu je zabeležena veoma negativna, mada ne baš pravolinijska tendencija. Uočene su dve faze kada su glečeri dobili na masivnosti, pa čak i jedna faza (u deceniji 40-ih) kada su gubili masu brže nego danas. Opšta tendencija, ipak, ukazuje na povlačenje leda, a u poslednjih 30–50 godina to povlačenje ide sve brže. Pomenute studije su predstavljene na sastanku Američke unije geofizičara.

Izvor: Blic

Više hiljada urođenika tražilo od svetskih lidera zaštitu prašuma
Autor: Beta | 27.01.2009. - 19:39

Više hiljada urođenika Amazonije okupilo se danas u Belemu na severu Brazila i pozvalo svetske lidere da spreče uništavanje amazonske šume.

Oni su se okupili na kampusu Ruralnog univerziteta Amazonije, na kojem se danas otvara Svetski socijalni forum i uoči početka te konferencije su plesali i prizivali duh svojih predaka da im pomogne da očuvaju "pluća planete".
"Uz dozvolu duha naših predaka, pozivamo svetske lidere da se pobrinu za Amazoniju, koja je naš dom", kazao je jedan od urođenika.
Među urođenicima, koji su telo i lice obojili u crveno i crno, bilo je najviše stanovnika brazilskog dela amazonske šume, ali su neki došli i iz drugih zemalja.

Amazon, najveća tropska prašuma, zauzima 5,5 miliona kvadratnih kilometara, od čega je 60 odsto u Brazilu, a ostatak se nalazi u osam južnoameričkih zemalja - Boliviji, Brazilu, Kolumbiji, Ekvadoru, Gvajani, Peruu, Surinamu, Venecueli i Francuskoj Gvajani.
Prema podacima Udruženja urođeničkih organizacija Amazonije, površina te šume je tokom prethodnih 30 godina smanjena za 80 miliona hektara zbog toga što se ne vodi računa o održivom razvoju.

Izvor: Blic

Naučnici: Klimatske promene nepovratne
Autor: Beta, AP | 27.01.2009. - 13:11

Mnoge od štetnih klimatskih promena već su nepovratne, objavio je međunarodni tim naučnika upozoravajući da čak i kada bi emisije ugljendioksida nekako bile zaustavljene, temperature na Zemlji bi ostale visoke makar do 3000. godine.

"Ljudi zamišljaju da će se ako zaustavimo emitovanje ugljendioksida klima vratiti u normalu za 100, 200 godina; to nije istina", rekla je naučnica Suzan Solomon iz laboratorije naučne agencije američke vlade Nacionalna administracija za okean i atmosferu.
Solomon je glava autorka članka međunarodnog tima o nepovratnoj šteti klimatskih promena koji je juče objavljen u stručnom časopisu "Proceedings of the National Academy of Science".
Prema njenim rečima, "nepovratno" je promena koja će ostati za hiljadu godina čak i ako se odmah prekine s emitovanjem ugljenih gasova.
Nalazi su objavljeni dok novi predsednik SAD Barak Obama preispituje politike za uvođenje efikasnije potošnje goriva i za čistiji vazduh.
Solomon je rekla da su "klimatske promene spore, ali nisu nezaustavljive", što je dodatni razlog za brzo delovanje dok se situacija dodatno ne pogorša.

Izvor: Blic

Nezapamćene vrućine u Australiji
Autor: Beta, Rojters | Foto:Reuters | 29.01.2009. - 13:06

Talas vrućine koji je zahvatio jug Australije izazvao je haos u saobraćaju, a više od 140.000 domova ostalo je bez struje usled prekomernog opterećenja električne mreže.

 
Meteorološka sluzba predviđa da će narednih šest dana na jugu zemlje temperature biti iznad 40 stepeni Celzijusovih, najviše u poslednjih 100 godina.
Ministarka zadužena za klimatska pitanja Peni Vong rekla je da su na ovako visoke temeprature naučnici upozoravali.
"Jedanaest najtoplijih godina bilo je u poslednjih 12, posebno u južnim delovima Australije, i manje je bilo kiša", rekla je ona, dodajući da su to posledice klimatskih promena.
Maksimalna temperatura danas zabeležena na jugu Australije bila je 46 stepeni Celzijusovih, dok je u Melburnu, gde je bilo 44 stepena, danas zabeležen najtopliji dan u poslednjih 70 godina.
Lekari su savetovali stanovništvu da ostane u svojim kućama, koristi klima uređaje i uzima dovoljne količine tečnosti.
Više od 140.000 domova ostalo je bez struje zbog opterećenja električne mreže.

Izvor: Blic

Finski premijer: Baltičko more umire
Autor: Tanjug | Foto:AP | 19.05.2009. - 22:10


Finski premijer Mati Vanhanen izjavio je danas da zagađenost ubija Baltičko more i da države koje izlaze na to more moraju što pre da preduzmu akciju spasavanja.

"Baltičko more prolazi kroz sporu smrt ukoliko nešto ne preduzmemo. Moramo taj izopačeni krug da prekinemo", rekao je finski premijer na zasedanju parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Helsinkiju.
"Moramo da udružimo snage u akciji spasavanja Baltičkog mora", dodao je Vanhanen, preneo je Rojters.
Finski premijer je ocenio da je potrebna zajednička odluka kako bi se prekinulo dalje zagađivanje i najavio organizovanje samita baltičkih zemalja za februar 2010. godine čija tema će, osim jačanja regionalne saradnje, biti i pronalaženje načina da se krene sa čišćenjem mora.
Baltičko more je decenijama zagađivano, za šta krivicu uglavnom snosi tadašnji Sovjetski Savez, ali se zagađivanje mora nastavilo i u današnje vreme putem reka koje donose razni industrijski otpad, ali i zbog sve većeg morskog saobraćaja u tom delu severne Evrope, naveo je Rojters.

Izvor: Blic

Najviši vrh sveta zatrpan otpadom
I Mont Everest oseća klimatske promene
Autor: Beta-AP | Foto:Reuters | 25.05.2009. - 18:43

Nepalski šerpas Apa, koji drži svetski rekord po broju penjanja na Mont Everest, kaže da je najviši vrh u svetu zatrpan otpadom i upozorava da se glečeri tope zbog globalnog otopljavanja.


Apa, koji kao većina šerpasa ima samo ime, prošle se nedelje uspeo na Mont Everest ne da bi svet zadivio činjenicom da mu je to rekordan 19. put, već da bi ukazao na uticaj globalnog otopljavanja na taj vrh. Glečeri se, naveo je Apa, tope alarmantnim tempom i prave jezera koja bi mogla da se izliju i polave sela. Led i sneg koji se tope takođe utiču da staze kojima idu planinari postaju nestabilne i teže za uspon.
"Everest je samo jedan, moramo da ga očistimo i zaštitimo", rekao je Apa po povratku u Katmandu nakon što je 19. put savladao 8.850 metara visoki vrh. Cilj Apine ekspedicije bio je i da pomogne čišćenju planine. Planinari su naime u bazni kamp sa viših kota sneli oko pet tona otpada - praznih boca od kiseonika, omota od hrane, šatora... Danas se od planinara zahteva da ne ostavljaju otpad za sobom a nepalska vlada zadržava njihove depozite ako krše propise.

Izvor: Blic

R.I.P planet Earth
Poziv niko nece cuti jer nikoga nije briga