Мртво море које се налази на граници Израела и Јордана опада последњих неколико година забрињавајућим темпом и сада је 420,47 метара испод нивоа светског мора, чак 15 центиметара ниже него прошлог мјесеца, упозорила је ових дана израелска Хидролошка служба.
Драматично опадање нивоа мора - 1,2 метара годишње - последица је прекомерне употребе воде из Галилејског језера и реке Јордан за пољопривреду, хидроцентрале и воду за пиће. Израел и Јордан преусмеравају чак 90 одсто тока те реке.
Еколошка организација "Пријатељи земље" упозорила је још пре неколико година да би Мртво море могло да нестане за пола века, ако се не одустане од такве праксе.
Уз обалу Мртвог мора све је више удубљења која отежавају изградњу неопходне инфраструктуре и доводе у опасност посетиоце. Море је све даље од хотела и бања, подигнутих пре 20 година на самој обали.
Угрожене су и ионако ретке врсте животиња попут леопарда, козорога и зечева и милиони птица које се тамо гнезде сваке године током селидбе између Европе и Африке.
За последњих 50 година површина Мртвог мора, најсланијег на свету, на најнижој тачци на планети, смањена је за трећину, а дубина је му је опала за 25 метара.
Једино могуће решење, које је председник Израела промовисао последњих година, јесте успостављање "мировног канала" између Црвеног и Мртвог мора. Вода би се успут користила за производњу енергије и за десалинизацију у обема суседним земљама.
То решење није, међутим, добро ни са еколошке ни са економске тачке гледишта, истичу израелски медији, позивајући се на процене стручњака. Нико не зна сигурно шта би се десило кад би вода из Црвеног доспела у Мртво море. Неки предвиђају да би се могао формирати слој гипса који би обојио Мртво море у бело док у горњем слоју воде не би било соли и минерала карактеристичних за то море, по чему је и добило име на хебрејском Јам хамелах - Море соли.
Други сценарио је изненадна појава флоре и фауне у Мртвом мору, у којем нема живота, по чему је добило друго име, оно по којем је познато у целом свету. Исто тако, канал би могао да угрози еколошку равнотежу коралног спруда у Црвеном мору, упозоравају стручњаци.
Друго решење је обнова дотока свеже воде у Мртво море које би довело до рехабилитације реке Јордан. То захтева драматичну промену у односу према употреби и пречишћавању воде у Израелу. Израелска јавност морала би да схвати да је штедња вода основна за очување јединственог природног блага.
Раније се помињало и повезивање Средоземног мора с Мртвим морем, али тај предлог није наишао на одобравање суседних земаља.
Вода је ионако предмет спора у региону Блиског истока, где решење деценијског израелско-палестинског сукоба још није на видику.
Због непријатељства између Израела и Арапа, ометани су напори да се заједнички води брига о коришћењу расположивих резерви воде. При том се не обраћа довољно пажње на дар природе па ће, можда, будуће генерације само слушати сећања својих родитеља на Мртво море, које је некад постојало.

Ma čujem da se sva ta klimatska promena dešava zbog tih magnetnih polja te planete koja nam prilazi...

Још када би та планета постојала могли би свалити кривицу на њу и послати јој наш асортиман разорног оружија.
Али непостоји.

Pa ne bih se baš složio.

Видећемо ко је управу.

Pa malo mi je glupo da čekam do 2012, ali voleo bih da si ti u pravu...

Ptice i ribe u San Francisku umiru u nafti, plaže zatvorene
Autor: Blic online | 11.11.2007 - 22:05

Više od 220.000 litara nafte iscurilo je u zaliv u San Francisku pošto je veliki tanker u sredu udario u most Bej Bridž. Stotine dobrovoljaca pokušavaju da spasu ptice i ribe i zaustave širenje nafte koja curi iz tankera u zalivu San Franciska, zbog čega je zatvoren veliki broj plaža na američkoj Zapadnoj obali.

Više stotina ptica su žive zakopane u nafti, a šezdeset ih je već uginulo, javlja radio stanica KCBS.
Do sada je očišćeno samo 75.000 litara nafte, a plutajuće brane postavljene su na dužini od 13 kilometara, kako bi se zaustavilo širenje naftne mrlje. Južnokorejski tanker Kosko Busan nosivosti 65.130 tona, dužine 250 metara, zbog guste magle naleteo je na zaštitnu ogradu oko ogromnih potpornih stubova mosta, pri čemu je tanker napukao u dužini od 25 metara. Stotine hiljada morskih životinja i ptica ugroženo je zbog curenja nafte koja se već proširila do arhipelaga Faralon, 40 kilometara dalje, koje je veliki rezervat za ptice i ostale životinje.


Izvor: Blic

kako je danas kul biti alarmista!

i pored toga što je jako glupo!

U Kerčenskom moreuzu stradalo deset brodova
Jug Rusije na rubu katastrofe
Autor: T. Trikić | 13.11.2007 - 06:00

Ekolozi u Rusiji zazvonili su na uzbunu posle havarije više brodova u Kerčenskom moreuzu koji povezuje Crno i Azovsko more, kada se u more izlilo preko 2.000 tona nafte.

Ovo je možda najgora ekološka katastrofa u regionu u poslednjih nekoliko decenija, za čije će saniranje biti potrebne godine, priznaju zvaničnici. Juče tokom dana od posledica izlivanja uginulo je 30.000 ptica, a mazut je zagadio 12 kilometara obale Crnog i Azovskog mora.
U vodama oko moreuza nastavila se potraga za nestalim mornarima. Spasioci su pronašli tela trojice mornara s broda „Nahičevan“, koje je more izbacilo kod mesta Tuzla, sa zapadne strane moreuza, a za preostalom petoricom sa broda je nastavljena potraga.
„Nahičevan“ je samo jedan od deset brodova koji su potonuli ili se nasukali u žestokoj oluji. Među njima je bio i tanker „Volganjeft-139“, koji je pod udarima vetra od 108 kilometara na čas i talasima od pet metara pukao na pola, a tom prilikom se u more izlilo više od polovine od preko 4.000 tona nafte koje je prevozio.
Trinaest članova posade tankera je spaseno posle nekoliko sati, a ukupno je iz pobesnelog mora izvučeno 35 mornara sa svih plovila.
Ruski zvaničnici kažu da su četiri broda potonula, uključujući tanker za naftu, a da od šest nasukanih četiri može da pukne.
Oglasio se i ruski ogranak „Grinpisa“, s upozorenjem da će eko-sistem Azovskog mora pretrpeti strahovitu štetu od izlivanja mazuta.
Pored nafte, zabrinutost ekologa izaziva i preko 7.000 tona sumpora, koji su prevozila dva potonula tankera. Oleg Mitvolj, načelnik „Rosprirodnadzora“, ruske agencije za ekološku bezbednost, rekao je da sumpor ne predstavlja opasnost za okolinu i da je glavna pretnja izlivanje novih količina nafte i mazuta. On je takođe upozorio da zbog niskih temperatura mazut može da padne na dno, usled čega bi otklanjanje posledica zagađenja moglo da se produži na nekoliko godina.
Međutim, Sergej Baranovski, predsednik ekološke grupe „Zeleni krst“, veruje da bi sumpor mogao da ima još pogubnije posledice od nafte.
Iz oštećenih tankera se izvlači mazut, a formirane su dve grupe od po 100 ljudi, koje će učestvovati u otklanjanju posledica ekološke katastrofe.

Deset najgorih izlivanja nafte od 1967.
Mart 1978. - „Amoco kadiz“, Portsol, Francuska
Jun 1979. - IXTOC 1, zaliv Kampeče, Meksiko
Jul 1979. - „Atlantik empris“, u vodama kod Tobaga
Februar 1983. - naftno polje Novruz, Persijski zaliv, Iran
Avgust 1983. - „Kastljo de Belver“, zaliv Saldana, Južna Afrika
Januar 1991. - „Arevijan galf“, Persijski zaliv, Kuvajt
Maj 1991. - „ABT Samer“ u vodama kod Angole
April 1991. - „Hevn“, Đenova, Italija
Novembar 1988. - „Odisej“, Nova Škotska, Kanada
Septembar 1994. - „Kolva River“, na reci Kolva, Rusija
Novembar 2002. - „Prestiž“, u vodama kod Španije

Izvor: Blic

"Poslednji čas za spas planete"
Madrid -- Klima na Zemlji će postajati sve toplija i nestabilnija, zaključili naučnici u izveštaju objavljenom nakon diskusije u Španiji.

U izveštaju se potvrđuje da su čovekove aktivnosti presudne za ovaj trend. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je rekao da se iz izveštaja moraju izvući konkretni zaključci koji će pomoći pri donošenju budućih odluka, u cilju očuvanja životne sredine.

Stručnjaci iz Međuvladine grupe za klimatske promene se nadaju da će objavljivanje ovog izveštaja doprineti shvatanju složenosti problema.

Međunarodna zajednica trebalo bi da preuzme odgovornost za klimatske promene i ne bi smela da dozvoli neuspeh na decembarskoj konferenciji na Baliju, upozorio je generalni sekretar UN Ban Ki Mun. On je istakao da su pretnje po životnu sredinu stvarne, ali da postoje dobri i prihvatljivi načini da im se stane na put.

"Izveštaj nam je odgovorio na mnoga pitanja o tome kako bi trebalo da se postavimo prema ovom problemu. Sada nam preostaje da ove odgovore pretvorimo u delanje. Moramo spasiti sva blaga naše planete zarad budućih generacija", rekao je Ki Mun.

Predsednik Međuvladine grupe za klimatske promene Rahendra Pahauri kaže da je istraživanjem potvrđeno da će, ukoliko se nešto ne preduzme, u budućnosti glad, česta oboljevanja, poplave i talasi visokih temperatura biti sve češći.

"Nadam se da će izveštaj doprineti shvatanju koliko je problem složen. Klimatske promene bi u nekim slučajevima mogle imati razarajući učinak, a cena hvatanja u koštac sa problemom zaista nije visoka", kazao je Pahauri.

Ministri za životnu sredinu i njihovi eksperti će od 3. do 18. decembra u Indoneziji na ostrvu Bali razgovarati o koracima posle Protokola iz Kjota u borbi protiv efekta staklene bašte. Prva faza tog protokola završava se 2012. godine.

Izvor: B92