moj stari je laf generalno,ali ne mogu da zamislim da bi on i ja mogli da zajedno vodimo neki biznis...

ma,kakvi...

realno,nije tvoj slucaj nesto sto se ne srece jako cesto...
i fin je onaj savjet koji izricito sugerise da sa familijom (posebno sirom) ne treba imati posla
posla u bukvalnom smislu...(mada,u mom slucaju vazi ono bukvalno nemati posla za galeriju likova iz moje sire familije)...
rijetko to funkcionise kako treba...a plus,u vasem slucaju,vi imate istoriju lose komunikacije i racuna iz proslosti koje niste do kraja rascistili...

neko ti rece...suprotstavi se ocu...i to generalno treba uraditi na vrijeme...svi to moramo uraditi na vrijeme.

niko ti ne garantuje da ces uspjeti da nadjes model normalnog funkcionisanja sa njim kada krenes da mu se na pravi nacin suprotstavis,ali tvrdim da ces ti tek na taj nacin uspjeti na pravi nacin da sagledas i sebe i njega...i da izgradis samopouzdanje koje ti on sistematski od klinackih vremena...podriva i unistava.

po meni...ovako izdaleka i prilicno subjektivna...nadji svoj zivot
probaj...nadji nacina...da se u pravom smislu odvojis od njega...a vjerujem da nacina mora da ima.

moj dobar drug ima 35 godina i los odnos sa ocem od klinackih vremena.
i radi sa njim od kada je punoljetan...otac mu je sef...
to je pakao....
ne umiju,ne znaju ,ne mogu...sta god...da funkcionisu zajedno...uglavnom i ne komuniciraju (sto je u njihovom slucaju najbezbolnija varijanta- mnogo bolja nego li kada pokusaju da razgovaraju)...ali i pored upornog ignorisanja...to je ambijent pun napetosti,precutnog optuzivanja sa obije strane...treba to izdrzati 8 do 10 sati radnog vremena...to prosto izjeda covjeka.

e sad,svaka je prica- prica za sebe...

Alo ljudi; "Savi kočmu zbog interesa".
U redu je to imaš šefa drkoša, istrpiš ga par sati ispluješ zaedno sa kolegama kad nije tu, odeš sa posla i radiš stvari bez njegovog uplitanja.
Član porodice je neko ko može da ti se upliće u život 24 sata dnevno i da te sjebe toliko da ti novac ništa ne znači.
Pitaj sledećeg ko se bude peo na Brankov most, ako meni ne veruješ.

Moj ti je savet da se razdvajas samo u slucaju da je doslo do krajnje granice. Nikako pre toga, moze mnogo covek da istrpi.

To je pravi savet    Ako predje granicu uvek mozes da ga prebijes

Ili da se okrenes i odes, posto si kod njega i tu te je iznervirao. Ne razumem tu nepotrebu bahatost - prebiti svoga oca. 

Otac je otac, kakav god da je, to ga razlikuje od drugih. Da je najgori na svetu, UVEK imas opciju da se okrenes i da odes, posto te on nije vezao za sebe vec si se ti vezao za njega.

Vise puta u praksi provjerio....

U gradu gde ja zivim ljudi rade kod privatnika za 10.000. Da se razumemo privatnici su prodavnice i trgovine, privreda i industrija ne postoje. Poljoprivreda je unistena i nikome ne treba inzenjer poljoprivrede. A narocito nece da mu daju veliku platu jer na birou nas ima koliko hocete i uvek ce naci nekog da radi za crkavicu. Vec godinu dana kako sam diplomirao i vidim kako to funkcionise i koliko se tesko dolazi do posla. Da odem u Beograd sa prosecnom platom ne bih mogao da prezivim jer nemam stan. Naravno verovatno bih radio nesto levo, a ne u struci. Inace u celoj Srbiji ima nas oko hiljadu na birou (stacete resila drzava da joj poljoprivreda i hrana ne trebaju). Dok platim stan i troskove ode pola plate. Moji ortaci rade u Beogradu i i dalje im njihovi od kuce salju novac jer ne mogu od plate da sve pokriju. Znaci ne pricam napamet verujte mi. I gomila mojih kolega. Primis 30.000 a 20.000 das na stan. A gde su troskovi i ostalo. Cekas da ti matorici salju od penzije?! Ili da ti salju busom hranu. A ne...To nije resenje za buducnost. A gde rade... pa po trznim centrima, na kasama po marketima ili kod nekih privatnika koji im dusu uzimaju za sicu. Naravno sve je stvar situacije. Neko uspe da dodje do dobro placenog posla ali generalno nije tako. Moja sestra ima 65.000 ali umire od posla i kaze da nece moci jos dugo da izdrzi. Ja bi u mojoj firmi te pare zaradio uz prosecan napor za desetak dana a mozda i manje. Takodje u ovoj mojoj firmi bi bio sam sebi gazda. Ne bih imao sefa, a kod nekih mozes da se provedes gore nego kod mog caleta.

Naravno uvek postoji mogucnost da krenes sa nekim privatnim biznisom ali ja sam usao u ovo vec. Znam dobar deo posla, zarada je ok zasto bi sada mozgao i reskirao sa necim o cemu nemam pojma i sto nije provereno.

Ne igram ja na kartu da pokusam sada da mu se suprostavim ili da ga menjam. Nema od toga nista. Kazem zacepim mu usta sa dve recenice i toliko. Nema sukoba. Radimo dalje. Momentalno ucuti. Ja igram na kartu da ga otrpim i da mu preuzmem posao ili da se jednostavno kada pocnem sam da radim izdvojim i osnujem svoju firmu. A on neka radi i dalje sa svojom.

Naravno granica nije predjena. Da jeste uvek mogu da se okrenem i odem. To bi i uradio da je granica predjena.

Da li ti i sam vidis koliko je ovde "bih" sadrzano? Druze, to je sbbkbb. Ja sam se osvrnuo na pricu kako si je izneo u prvoj poruci, a to je bilo pre 2 dana pa ako se sve to promenilo tako brzo, svaka cast.

Nisam ja napisao u kakvoj sam situaciji i sta se desava.

Kao i ovo od danas:


I ovo iz prve poruke:


Ja stvarno ne znam sta zelis da cujes od nas. 

Cool sto me ignorises? 

Za sta?