Pa najbolje bi bilo kada bi dobio na Lottou i tako resio problem. 

U njegovoj konkretnoj situaciji ima mogucnost izbora jedan izbor je da krene na svoju ruku da radi pa da ga maltretiraju razni olosi koji ce vrlo verovatno malo toga moci da ga nauce iz te struke koja ga zanima, cak sta vise verovatno ce morati da radi fizikalije i pitanje je da li ce uopste ikad doci do potrebnog znanja i veza da bi napravio neki svoj posao ili preuzeo ocev. Druga solucija je da trpi oceve gluposti i da ceka svoju priliku a da usput uci posao.... Posle odredjenog vremena kada nauci da radi i kada stekne neke svoje veze i kombinacije imace sirom otvoren put pred sobom koji je sam sebi raskrcio i moci ce da bude zadovoljan sam sobom, ako sada bude isao glavom kroz zid velika je mogucnost da ce se ceo zivot kajati zbog toga.

Koliko sam ja razumeo prezivljavanje porodice u ovom sada stanju nije problem jer otac ipak salje pare, problem je u losoj komunikaciji! Znaci on gubi samo malo ponosa a moze puno da dobije, naravno ne treba previse da daje na sebe da ne bi poludeo ali sigurno ce se vec snaci i shvatiti kada vise ne moze da izdrzi. Do tada treba da iskoristi najvise sto mu se pruza.

Ovde se ne slazemo, sta da se radi.

Ja sam covek koji kroz zivot ide tako da nigde ne savijam kicmu... milion putas me je kostalo ali evo stojim gde zelim i ne bunim se. Mene je to bas moj otac naucio.

Jebo pare, pare nisu sreca. Pogotovu ako se kaze da ih pomaze sa 50 evra koje ce sta god da radi nadomestiti.

Postoje dve stvari koje ne radim u zivotu - ne savijam se zarad interesa ma kakav bio i ne radim stvari koje mi kod drugih smetaju. Ne dozvoljavam sebi da se ponasam identicno onome sto me nervira i sto smatram losim.

Ne kazem da je onaj ko to moze losiji od mene a ja bolji, samo sam iskreno izneo svoj stav. Mogao bih i da glumim da ne ispadnem ovakav ili onakav, ali necu, nema svrhe.

Da dodjem u takvu situaciju u najkracem mogucem roku bih rekao dovidjenja i otisao preko vrata/iz firme ili kako god.

Problem dolazi kada neko nece da se savija kod svog oca u firmi a savijao bi se kod nekog drugog do poda za duplo manje i para i stecenog iskustva.... Jednostavno nam je drustvo tako ustrojeno da nekad moras da das nekome za pravo da bi nekad ti mogao da dodjes u poziciju da odredjujes pravila. Takodje sam to naucio od oca, on je uvek i svuda isao glavom kroz zid i uvek je sa svima bio na lako cemo i zavrsicemo pa na kraju niko ne plati pa umre covek a samo kad bih dugove naplatio mogao bih nekog tuarega da kupim.

Iskreno i sa moje strane.... Video sam i doziveo a pametan uci na tudjim a magarac na svojim greskama.

Ja cu ako moram lakse podneti da radim za 100-150 evra i da me neko keca oko posla nego da radim za 50 evra kod osobe koja me i keca za posao i prica mi da je sve pare u zivotu spiskao na mene a da znam da nije i da mu ih je potrosila neka klinka/fuksa.

Ipak je to stvar preko koje se ne prelazi ni zbog cega.

Orfanelin slažem se sa tobom i to je i moje stanovište. Trpim oceve gluposti i cekam priliku da dodje mojih 5 minuta. Zaradicu ja tih 50 evra sa strane. I nije sve u parama. Ali ako kazem "briga me odoh ja sada ne mogu više da ga gledam" verovatno mi ostaje mogućnost da celog zivota radim za 150-200 evra mesecno. Možda i kod nekog privatnika koji će da mi pije krv isto kao otac. Da li je to novac sa kojim može da se podiže porodica? Nije. A ako uspem sa ovim mojim biznisom tih 200 evra mogu da zaradim za dva do tri dana. Gledam da ucim polako i da stičem veze i poznanstva zato što je očeva firma na dosta dobrom glasu, najbolje bi bilo da se deo posla prelije kod mene i da u jednom trenutku mogu da budem potpuno nezavistan od njega.

Tačno Orfanelin problem je u lošoj komunikaciji. On daje pare, problem je što daje mrvice i način na koji to radi. Problem je što nas okrivljuje da smo ga koštali, a koštala ga je ta njegova drolja.
Naravno postoji granica preko je ja nebih išao, mada vidim da je i on u poslednje vreme shvatio da ne može ni on da ide preko određene granice pa ume da se povuče i spusti loptu. Naročito što ga u zadnje vreme pokopam sa dve rečenice bez ikakvih rasprava i svđa.

Mislim da se razumemo da nema firme ja bih odavno otišao i našao taj posao za tih 200 evra. Ali upravo to. Bojim se da ću se jednog dana kajati da sam propustio priliku da stvorim sebi normalan život. Najlakše je otići ali treba odigrati pametno i zajebati ga na finjaka. Da ja sklopim i realizujem neki posao i pare idu meni. Da ljudi pocnu meni da se obracaju za narudžbine. Da i ja tu postanem neki faktor. Mada i on je u jednom trenutku rekao da ce prepustiti posao meni i bratu jer on vise ne može, istrošen je i umoran (nije rekao ali verovatno zbog nas)

Pa to ti pricam... Pokusaj da nadjes nacin a vidim da si vec na putu da neutralises te njegove gluposti i da ga spustas stalno kad pokusa da sere. Znaci dozirano i polako i na kraju ce on sam da ti se skloni sa puta! Mladji si, jaci si , sposobniji si i nemas neku drolju koja ce krv da ti pije....

Za sada je najbolje da istrpis koliko mozes i da cekas priliku koja ce da se stvori kad tad. A ako ti iskrsne nesto bolje ti prihvati i odvoj se od njega.

Nisi jedini sa takvim problemima, nazalost ima ih dosta, i ja imam.

Meni samo nije jasno zasto je pokretac teme toliko uvjeren da nigdje drugo nece moci naci posao gdje je plata veca od 200e osim kod svog oca .. Jbt konobari imaju tolike plate, a kamoli inzinjeri poljoprivrede ..

Tako da .. da je tebi stvarno doslo do grla, ti bi pobjegao od caleta glavom bez obzira i kopao dok ne nadjes nesto bolje. Imam dojam da ti je samo trebala necija potvrda da to sto ga trpis ima nekog smisla .. Meni licno nema, ali kakogod.

Jedino sto mozes da probas je da se suprostavis matorom i pokazes da si kicmenjak, da si sposoban i da ti je dokurcilo...
Ako odlucis da probas i nesto drugo, to ti je dobar pocetak...

Sta ovo znaci? Zar ne mislis da svi u zivotu moramo ponesto i ponekog da istrpimo?