svaka mu cast. i tv-u sto je pustila snimak 

Да је ТВ пустила снимак видео би се лого исте. Али срећом монтажа је пустила на нет.

aaa ja se jos iznenadih!!!!

Појачани протести незадовољних пољопривредника

среда, 01. јун 2011.

НОВИ САД/БЕОГРАД – Пољопривредници незадовољни најављеним мерама о субвенционисању аграра наставили су данас протесте па су тракторима блокирани значајнији регионални путни правци у Војводини, интензивније него прва два протестна дана.

Председник Клуба „100 П плус”, једног од пољопривредних удружења која су организовала овај протест, Војислав Малешев изјавио је Танјугу да је на путевима широм покрајине више од 6.000 трактора и додао да се тај број повећава, позивајући грађане да не путују друмским превозом без преке потребе.

„Цела Војводина је блокирана јер представници Министарства пољопривреде не желе да чују наш апел да држава испоштује оно што је крајем прошле године обећала пољопривредницима”, рекао је он напомињући да су упутили поруку и председнику Србије Борису Тадићу да прими представнике пољопривредних асоцијација.

Председник Управног одбора Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш рекао је Танјугу да је број трактора, које је „полиција зауставила на путевима широм покрајине али и у другим деловима Србије”, сад већ од 8.000 до 10.000 и да се протесту придружује све више пољопривредника.

„Није истина да се пољопривредници Србије деле на сточаре, ратаре, оне са мањим или већим поседима, на оне из Војводине и јужне Србије”, рекао је Киш и нагласио да је највећи део пољопривредника у читавој републици јединствен у намери да остваре своје захтеве.

„Ми не тражимо ништа специјално него да субвенцији добију сви, како је то јесенас одлучено, јер смо у производњу већ уложили значајна финансијска средства”, казао је он и запитао како је то могуће да за српски аграр нема довољно новца у буџету.

Од јутрос су блокирани путеви Оџаци – Нови Сад, Бач-Бачка Паланка и правац ка Богојеву и граничном прелазу према Хрватској, Оџаци-Сомбор, затим пут од Врбаса до Куле и правас Суботица-Нови Сад код Ченеја односно Римских шанчева.

Према информацијама електронских медија, блокиран је и пут од Београда ка Зрењанину код Ченте, правац ка Кикинди, путеви у околини Панчева и други.

На свим пунктовима, где је знатно отежан саобраћај, у одређеним временским размацима се пропуштају аутомобили и друга возила, а за хитне случајеве је пролаз неомета.

Више од 50 трактора трећи дан је на великом паркингу изпред зграде Владе Војводине а полицији која обезбеђује тај скуп од јутрос је пристигло појачање.

Пољопривредници су претходног дана разговарали са председником покрајинске владе Бојаном Пајтићем тражећи да он ургира код надлежних како би им био омогућен пролаз тракторима до Београда. Делегација војвођанске Асоцијације пољопривредника није прихватила, после састанка са ресорним министром Душаном Петровићем 30. маја, понуду Владе Србије о субвенцијама за посед до највише 30 хектара обрадиве површине.

После састанка шесточлане делегације пољопривредника са министром Петровићем, помоћник министра пољопривреде Милош Миловановић рекао је да максимално што министарство може да уради је да омогући субвенционисање у истом износу као и прошле године, када је исплаћивано 14.000 динара по хектару, за максимално 30 хектара обрадиве површине по једном газдинству. То значи да ће око 90 одсто корисника остварити своје право за целокупну површину обрађене земље, док ће остали моћи да учине до 30 хектара ораница, објаснио је Миловановић и подсетио да је прошле године право на субвенције искористило 74.901 корисника, а укупан број пољопривредника са обрађених до 30 хектара износио је око 67.000.

Миловановић је рекао да је предлог Министарства пољопривреде истоветан као и прошле године и да се ништа неће променити у погледу корисника субвенција. Председник Асоцијација пољопривредника Србије Богдан Шуљманац је јуче изјавио Танјугу да та организација подржава мере владе и ресорног министарства које се односе на подршку аграру јер су, „реалне и нема другог решења, имајући у виду да је аграрни буџет ограничен.„ Шуљманац је истакао да Асоцијација пољопривредника Србије не подржава протесте земљорадника из Војводине, јер сматра ду су неосновани. „Пољопривредници из Асоцијација пољопривредника Србије немају намеру да се прикључе протесту пољопривредника из Војводине”, казао је Шуљманац, уз напомену да је земљорадницима „место на њивама, а не на улицама.

„ Он је рекао да су представници Асоцијације пољопривредника Србије на састанку са представницима Министарства пољопривреде разговарали о мерама за аграр и предложили да се земљорадницима омогући трајна регистрација трактора, што је било и раније. На тај начин земљорадницима би били надомештени велики издаци које имају због високих цена нафте, указао је челник Асоцијације пољопривредника Србије.

„Нису проблем пољопривредницима државне субвенције већ су то ниске откупне цене меса и млека, а високе цене нафте. То су наши највећи проблеми”, закључио је Шуљманац.

СНС: Није тачно да нема новца за субвенције

БЕОГРАД – Српска напредна странка подржала је данас захтеве пољопривредних произвођача и позвала Владу Србије да и у овој години исплати обећане субвенције пољопривредницима.

Члан Председништва СНС Зоран Машић је на конференцији за новинаре рекао да није тачно да у оквиру аграрног буџета за ову годину нема средстава за субвенције, наводећи да је влада на две седнице почетком године усвојила расподелу тог буџета тако што је 11 миљарди динара планирано за субвенцонирање по хектару обрадиве површине.

Према његовим речима, било је предвиђено и да се издвоји 700 милиона динара за субвенцију камата на краткорочне и дугорочне кредите.

„Влада и Министарство пољопривреде мора да објасне пољопривредним произвођачима где је тај новац”, рекао је Машић, који је и посланик СНС и председник Одбора за пољопривреду Скупштине Србије.

„Неприхватљиво да се средином године мењају уредбе и начин исплате аграрног буџета”, рекао је Машић и оценио да унутар ДС „постоје сукоби по питању аграрне политике, па тако и бојазан да се ис тога рефлектује овакво поступање према пољопривредним произвођачима”.

Отказан састанак Егерешија са пољопривредницима

НОВИ САД - Састанак председника Скупштине Војводине Шандора Егерешија и представника удружења пољопривредника, раније заказан за 16 сати, отказан је до даљњег, саопштио је Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање.

(Бета)

Море сељаку, не ори булеваре!
Море београЏани, не газ'те орање!

И С Т И Н А ! ! !
да додамо

Svaka cast obojici.

Да није први ''дођош'' (погрдни титокомунистички израз: колонизатор)?
---------------
ДРАГОСЛАВ ПАВКОВ:
ЗАШТО СЕЉАЦИ БЛОКИРАЈУ ПУТЕВЕ ИЛИ КАКО НАС ЈЕ ВЛАСТ ПОСЛАЛА ЈЕДНЕ НА ДРУГЕ
Шта треба да ураде сељаци? Да престану са испорукама робе, да блокирају граничне прелазе и спрече увоз хране, да изаберу делегацију која ће представљати све њих у преговорима с владом

Широм северне Србије поново блокирани путеви. У земљи где је све постављено наглавачке још постоје људи који верују да притиском на државне органе могу да поправе свој положај. То су некада поносни индивидуални пољопривредни произвођачи а данас - сељаци. Нјихов протест може донети нека краткорочна побољшања и вероватно хоће, али, пошто је систем управљања ресурсима и уопште Србијом катастрофалан, то ће бити на штету неког другог. Чију, видећемо ускоро

Штета која настаје после сваког оваквог протеста је немерљива и баш због те немерљивости сви је гурају под тепих. Власт, јер није способна да сагледа све димензије оваквог владања и последице које могу да наступе ако се настави са оваквим супротстављањем сопствених грађана једних другима, а сељаци, јер увек добију неку цркавицу и праве се блесави док им поново не догори до ноката

О чему је реч? 

Утисак је да много људи заправо и не зна шта то сељаци траже и шта је то толико вредно да због тога остављају своје суграђане да се пеку у аутомобилима на преко 30 степени целзијуса. Сељаци се боре за живот. Систем који нису умели да препознају, па да се против њега побуне чим је некоме пало на памет да га уведе у употребу, меље их (као уосталом и већину других), а ово су само трзаји некога ко је ухваћен у клопку

Идемо редом.

Територија северне Србије тзв. Војводине је житница за коју се говори да може да храни пола Европе. Традиционално, већина становништва на неки начин живи од пољопривреде. Ради се или о сељацима произвођачима или о запосленима у прехрамбеној индустрији. Слика се нешто променила после Другог светског рата, када су нове власти почеле борбу против „кулака" и кренуле у индустријализацију земље пошто, јелте, без индустрије нема радничке класе, без радничке класе нема пролетаријата, а без пролетаријата нема комунизма.

То је мало поједностављено гледање на ствар. Има и друга страна приче. У куће и на имања протераних Немаца фолксдојчера у „осмој офанзиви" досељени су Црногорци, Крајишници, Херцеговци - људи из пасивних крајева бивше државе којима су током погрома углавном уништена домаћинства. Многи су остали без чланова породице (радне снаге), из крајева где су се пре рата људи бавили екстензивним сточарством. Досељени су на земљу одузету од подунавских Шваба и староседелаца „кулака", па су одједном требали да се прешалтају на производњу ратарских култура, што подразумева потребу за механизацијом или за многим рукама којих није било. Које су остале по ратишту. 

СТАРИ УЗРОЦИ А онда се власт досетила, па је, по узору на Совјете, увела сељачке радне задруге. Голом репресијом присиљавали су до тада колико-толико успешне сељаке да се удружују са нерадницима, да дојучерашњи газда и његов надничар заједно упрте мотике и крену на њиву, да онај ко је до тада водио рачуна о сваком струку кукуруза и враћао надничара да ишчупа травку коју је прескочио, почне да размишља на начин: не могу толико мало да ме плате колико ја могу мало да радим.

Елем, задруге су убрзо пропале, не толико јер су биле нерентабилне, већ пре свега јер им је држава производе одузимала и делила према нахођењу нестручњака, а без вођења рачуна о простој репродукцији. Земља коју су паори унели у задруге није им враћена, већ је подељена новом чуду организације - пољопривредним комбинатима - ПИК-овима.

Комунисти су најзад добили главно што им је у војвођанској равници недостајало - радничку класу и пролетаријат. Бивши сељаци, који су генерацијама учени на рад од јутра до сутра, на економисање, шпекулисање, штедњу и чување белих пара за црне дане, схватили су да сасвим лепо може да се живи без већине брига које су имали њихови преци. Додуше, са нешто мање новца, али паре ионако кваре људе.

На сеоским имањима са мало земље остајали су старији чланови породице, док су млађи одлазили на којекакве курсеве за трактористе, механичаре, калемаре, и запошљавали се у комбинатима. У сезони се ради мало више него иначе (али опет мање него код родитеља на селу), али, кад прође сетва/жетва, шаку под главу. Па годишњи одмори, боловања, радничке спортске игре, све оно чега није било код реакције и кулака.

О напредовању у служби да се не прича: мало-мало па неки нерадник и лењивац раднички комбинезон замени за плави мантил пословође, јер се кадровало по принципу - ако не уме да ради, поставићемо га за шефа, ваљда ће умети да тера друге.

Хоћу да кажем да се нисмо нешто нарочито противили индустријализацији.

И то је функционисало како-тако, али више од четрдесет година. Старији, са оним „кулачким" навикама, о којима сам понешто рекао, су поумирали, наследници нису умели или нису хтели да их замене. Ко би се из комфорног стана солидарности или с муком саграђене планске куће у Калуђерици вратио у сеоско блато? ОК, можда би се неко и вратио, али деца? Да оставе друштво и оду међу сељаке?!

Док смо се нагађали шта ћемо и како ћемо, стигле су 90-те, стигао је слом. Једног јутра, кад смо се пробудили, у новинама смо прочитали да су пољопривредно-индустријски комбинати комунистички мастодонти које је време прегазило као нерентабилне и штетне и који се морају у року одмах приватизовати. Оно што је овде занимљиво је то да се нико није питао како то да нешто што је до јуче било сасвим у реду, од данас постаје штетно и превазиђено. Сви су мудро ћутали и правили се да им је све јасно, а неколицина који су постављали питања проглашени су незналицама које муте воду. 

Да се не понављамо, врхунац сналажљивости и смисла за бизнис постало је како пронаћи директора неког ПИК-а који ће што више урнисати фирму у којој ради и тако је учинити што јефтинијом за будућег купца. Зашто би он то радио? Па, пустите мало сами машти на вољу.

РАСТУРАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ Као купци пољопривредног земљишта, власништва некадашњих ПИК-ова појавили су се неки живописни ликови, неки које до јуче пас није имао за шта да уједе или људи досељени са простора бивше РСК и БиХ који су донели некакав новац. Упућени тврде да се заправо ради о новцу пропалих крајишких или бх политичара, али то ћемо тешко проверити пошто ни једној власти од Тита до данас није било важно порекло имовине инвеститора. Важна је само провизија.

Део пољопривредног земљишта за које новокомпоновани бизнисмени нису били заинтересовани или је у подели плена припало на управљање политичким странкама подведен је под „пољопривредно земљиште у власништву државе" и на аукцијама је подељено сељацима у закуп. Ово је учињено првенствено да би се сељацима зачепила уста, да не таласају око највећег дела тог земљишта које странке и центри моћи крчме између себе.

Дакле, пољопривредници (углавном они крупни) од државе су узели земљу у закуп и кренули са улагањима. Да би уопште могли да обраде толику површину, принуђени су да обнављају механизацију, тј. да се задужују код банака. Истовремено, држава их је преко Министарства пољопривреде систематски обмањивала о субвенцијама које су европска тековина и без којих се у целом цивилизованом свету не може замислити озбиљна пољопривредна производња. То је (обмањивање) ишло на разне начине од министра до министра. Један је имао „стратегију" да помаже највеће произвођаче, други је најавио да ће помагати оне најсиромашније. Један Суперхик, други Робин Худ, а обојица из Демократске странке. Чудо Божје.

А сељаци су у своје планове за сетву или заснивање засада укалкулисали државни подстицај, за кога су добили тврдо обећање да ће им бити исплаћен. У супротном неће се уклопити или - преведено на српски језик - новац који уложе не може им бити враћен, а то значи да ће у самом старту процеса производње имати губитак.

То је оно што је сељаке извело на путеве уместо на њиве. Шта се заправо десило? 

Да не замарам читаоца цифрама, све се своди на следеће: Министарство пољопривреде и министар Саша Драгин (ДС) у расподели буджетских пара добили су већу количину новца за субвенције пољопривредницима. Према уредби Владе која је тада била на снази, право на субвенцију имала су регистрована пољопривредна газдинства до површине од 100 хектара обрадиве земље. Игром случаја, скоро сва таква газдинства налазе се у Војводини, одакле је и министар Драгин.

Пошто је поделио новац (углавном) својим симпатизерима, а због познатих дешавања око реконструкције Владе, Драгин је своје министарско место уступио колеги из исте странке (ДС) шабачком адвокату Душану Петровићу, који се нашао у небраном грожђу јер нема шта да дели.

Али ће нешто морати да се нађе иначе  ће пасти Влада. Е, онда су се стратези из Владе сетили, па су најавили уредбу према којој ће субвенцијама помагати пољопривреднике који имају до 10 хектара обрадивих површина, а то су, гле чуда, претежно они јужно од Саве и Дунава, одакле је и нови министар Петровић. Што је код сељака из северне Србије активирало локалпатриотски окидач па су на тракторе написали - Вратите нам Драгина!

Све у свему, путеви у Војводини су блокирани а, ако Влада подлегне притиску војвођанских сељака, они из тзв. уже Србије најављују своје блокаде. Незадовољни су сви, и сви су са своје стране у праву.

ГДЕ ГРЕШЕ СЕЉАЦИ Сељаци захтевају да им се исплати оно што им је обећано јер у противном не могу отплаћивати кредите на које их је власт навукла лажним обећањима. Више се не задовољавају објашњењем да оно изговорено у предизборној кампањи не важи. А не важи јер им је доста да за отплату кредита гарантују својом имовином, док политичари као залог да ће обећано остварити остављају своју одавно сумњиву част.

Остали грађани који пуне буджет дали су све што је држава од њих тражила, и они немају ништа с тим што сељаци нису добили свој новац. Они с пуним правом захтевају слободу кретања по српској калдрми. Шта су они Богу згрешили, па морају да се цврље у аутомобилима, док Старина Новак и Дели Радивоје са државом тврде пазар.

Власт је незадовољна јер неуки и непросвећени грађани нису на висини европске илузије и више нису спремни на одрицања. Дошло је време за наплату олако датих обећања и за полагање рачуна о томе како се десило да је у овој земљи за последњих десет година очигледна једино инвестиција у полицију и проширење затворских капацитета. На шта нас то спрема власт која се у име „европских вредности" одриче свега осим преторијанске гарде за коју увек мора да се нађе?

Шта да се ради?

И мене занима. Било шта да одлучи власт, решење ће бити краткорочно и на нечију штету. У буджету нема више новца. Са би се дало сељацима, мора се узети пензионерима, а они су најважније биљке које свака влада мора да негује. Они су највернији и најлојалнији гласачи, који најбоље враћају паре у буджет и који увек гласају за онога који им редовно повећава пензије, проценат по проценат, гладном је драго и кад му комарац улети у уста. 

Или здравству, просвети, полицији, све службама које је боље имати на својој него на противничкој страни.

Значи, власт ће морати да донесе одлуку којом ће једне грађане супротставити другима. Али то власт и не брине много. Кад једног дана уђемо у Европу, завладаће нирвана и благостање, и сви који то доживе видеће да је овај циркус вредео труда.

Шта треба да ураде сељаци како би њихов протест имао смисла? Првенствено, треба да престану са испорукама робе на пијаце и тржне центре у великим градовима. Затим да блокирају оних десетак граничних прелаза како би спречили увоз прехрамбених артикала из иностранства. Да изаберу делегацију која ће представљати све њих у преговорима са Владом.

Наравно, ништа од тога се неће десити због манира да тражимо своја права на рачун другога. Ниједном од ових произвођача на крај памети не пада да баци своје јагоде или трешње како би у Београду или Новом Саду створио несташицу и на тај начин навео становнике градова да кажу: наравно да су сељаци у праву, ни ја не бих дао своју робу будзашто.

Много лакше је блокирати путеве и чекати милост од Владе, а истовремено преговарати с накупцима око цене својих производа јер од нечег се мора живети. Такође, ништа од свега неће се десити јер смо изгубили осећај солидарности, ако смо га икада и имали. Изгубио се давних 90-тих, када су грађани Србије у својим домовима збрињавали избегле Србе са ратом захваћених подручја, а они пар година касније, када су дошли до новца узвратише са - „ви Србијанци сте најсличнији Циганима". Када су многи мобилисани Србијанци оставили кости по гудурама Проклетија, док полицајци са Косова и Метохије, поред плате коју им из буджета исплаћује Србија, додатно зарађују тако што у Нишу и другим местима где су измештени Шиптарима са Космета продају пасоше и туђе куће. И ником ништа, мора се од нечега живети.

Дакле, сви смо у праву и сви смо криви за нешто. Недостатак грађанске одговорности и храбрости и менталитет крда које функционише по начелу - у се, на се и пода се - довео је до тога да смо једни другима вукови и да не бирамо средства како бисмо се очешали за неку ситну корист. А онда, после нас може да дође и потоп.

Мислим да је дошло време за нови народни договор Срба са Србима. Што пре то схватимо, биће боље за нас. Ако икада схватимо.

Прва страна

http://standard.rs/vesti/36-politika/7484-dragoslav-pavkov-zato-seljaci-blokiraju-puteve-ili-kako-nas-je-vlast-poslala-jedne-na-druge-.html

Od njegovog šure tetkov ujak. 

Каква медијска цензура у Србији, нико несме детаљније да извештава.

Нису пољопривредници блокирали путеве, него полиција. Јебига, ипак не сме до БеГеа да се дође. Па нек ми остали из нашег града не можемо изађи, кога боли туки. Битан је БеГе.