preuzeto sa: b92.net
SAD: Bogati bogatiji, ostali ne baš

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman je na blogu u Njujork tajmsu ukazao na ono o čemu se u najbogatijoj državi sveta jednostavno ne priča.

[/img]

Iako je u SAD "rizično" upozoravati na nepravednost u raspodeli nacionalnog bogatstva pod "pretnjom" da vas etiketiraju socijalistom, što je u mnogim delovima SAD-a gotovo psovka, nakon što dobijete Nobelovu nagradu za ekonomiju i takve stvari možete priuštiti sebi.

Krugman, naime, u tekstu ukazuje da se u poslednjih 40 godina, u kojima se ukupno bogatstvo SAD-a mereno kao BDP po stanovniku, gotovo dva puta udvostručilo, dok je prosečan porodični prihod samo oko 25 posto veći.

To, u prevodu, znači da tri četvrtine bogatstva nije došlo do prosečne porodice.

[/img]

Temu nesrazmerne raspodele bogatstva tek sada sramežljivo otvaraju "pobunjenici" protiv Vol Strita, a poslednjih decenija to jednostavno nije bio predmet rasprave jer su većini prihodi rasli dovoljno da ostanu slepi na činjenicu da drugima prihodi rastu puno, puno više nego njima.

preuzeto sa: occupywallst.org
Martin Luther King, Jr Day - Weekend Roundup
Posted 1 day ago on Jan. 15, 2012, 12:22 p.m

[/img]

TONIGHT (Jan. 15th): Join at the Riverside Church in Harlem (490 Riverside Drive, New York, NY 10027) at 8:00pm for a candlelight vigil honoring Martin Luther King, Jr. Other vigils are happening across the world!

Members of the African-American faith community have joined forces with Occupy Wall Street to launch a new campaign for economic justice inspired by the legacy of Dr. Martin Luther King Jr. Faithful to its philosophical origin, the "Occupy the Dream" coalition has called for a National Day of Action to Occupy the Federal Reserve tomorrow to focus attention on the gross injustice visited upon the 99% by the financial elite. Clergy members and Occupiers in over 16 cities will come together in Austin, Atlanta, Boston, Chicago, Cleveland, Dallas, DC, Kansas City, Los Angeles, Miami, Minneapolis, New Orleans, Philadelphia, Richmond, San Francisco, St. Louis, Wilmington, and beyond. In Manhattan, we will gather tomorrow (Jan. 16th) from 10am to 1pm at 33 Liberty Street (NY, NY 10045).

Afterward, join Occupiers in Sunset Park, Brooklyn for a 99% Unity Day celebration and community speak-out to commemorate Martin Luther King, Jr! We will be gathering at Trinity Lutheran Church (4th Ave & 46th St in Sunset Park) at 3pm. There will be refreshments, childcare, English-Spanish translation, speakers, performances, an open mic, and a march to the court house!

Occupiers and the 99% movement across the country have found creative and diverse ways to honor the legacy of Dr. King by putting his vision into practice. Here are just a few examples:

Boston: The Occupy Boston People of Color Working Group will host OB's weekly Community Gathering encourage participants to think about what Occupy Boston and the public can learn from the ideas, campaigns, and legacy of Dr. Martin Luther King Jr. Attendees of this free event will listen to excerpts from King's speeches and hear from activists from the 1968 Tent City occupation of the National Mall. There will also be a teach-in about the failure of "3 strikes/habitual offender" legislation, open discussion about racism and the Occupy movement, slam poetry, hip-hop, and more.

Philadelphia: Occupy Vacant Lots and the Housing and Economoic Empowerment Group will come together for an MLK Day of Service to help cleanup local lots for community use before marching in the Occupy the Dream March in Center City.

Minneapolis: Occupy The Hood will be hosting an MLK Day March for Jobs, Housing, and Justice. From their statement: "On this King Day observation we will march in the spirit of Dr. King’s desire for justice for all. So in his honor we march to demand: jobs for all; a freeze on foreclosures; housing for all; workers rights and a livable wage; no more cuts to social programs; an end to racist mass incarceration; an end to scapegoating immigrants; an end to discrimination in all its forms."

Chicago: Occupiers will kick off the Occupy the Dream Week of Action by going directly into the communities hit hardest by the foreclosure crisis and reclaiming a boarded up home to give it to a family in need. Also, after a discussion about Martin Luther King Jr.'s 1966 work and legacy in the housing struggle in Chicago (including the formation of tenant unions, rent strikes and eviction blockades that became central to the black struggle for housing justice), a coalition of Chicago community groups will begin a city-wide canvassing effort targeting homeowners facing foreclosure. Events and actions will follow all week.

Baltimore: In honor of Martin Luther King and Occupy the Dream, protesters will begin a five-day occupation of the proposed site of a juvenile detention center. The youth jail will cost over $100 million, even as the city intends to close or privatize recreation centers because of "budget shortages." Schools Not Jails! seeks "to demand a change in how city and state funding is deployed; let’s confront the institutionalized social, political, and economic racism in this city head on. Let’s fight together for better jobs, better schools, a better Baltimore for everyone."

Atlanta: Occupy Atlanta will continue to camp out in front of Higher Ground Empowerment Center, a beloved local church that has offered programs and resources for the area's under-resourced communities, which stands to be foreclosed on by BB&T.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

preuzeto sa: occupywallst.org

[/img]

January 17 at 9 am
Capitol Hill

Washington, DC—On January 17 Americans from across the nation and the world will assemble in the shadows of a broken system to participate in real democracy.

At 9 am on the opening day of Congress, Occupy Congress will convene for a day of action against a corrupt political institution. Actions include a multi-occupational General Assembly, teach-ins, an OCCUParty, a pink slip for every congressional “representative” and a march on all three branches of a puppet government that sold our rights and our futures to the 1%.

This is an illegitimate system. Around half of the nation’s population doesn’t participate in electoral politics. More than 6 million Americans who want to vote are disenfranchised, including the entire populace of the District of Columbia. There is consensus that we are on the wrong track and that our “leaders” do not have our interests at heart.

All “elected” officials bought their way into gerrymandered seats with Wall Street money. These bankers’ henchmen have shown themselves both unwilling and unable to take on the tremendous, systemic issues in our country, our place in this world.

In the face of this endemic corruption, the Occupy movement is about organizing locally to discuss and change these problems from the ground up. We came to show the 1%’s Congress what democracy looks like.

Our nation, and our world, is in crisis and our “elected” officials have failed us. They refused to hold their bankrollers—Wall Street—responsible for the financial crimes that bankrupted our nation and destroyed the global economy. This last legislative cycle was the least productive in recorded U.S. history; 90% of the country disapproves of these “elected” officials.

We refuse to accept the grim future that Wall Street’s cronies have designed. We refuse to be the 1%’s captive citizenry. We stand together to show that the 99% are creating a better world.

The 99% will no longer be complacent. Our many voices will be amplified on the steps of Capitol Hill. We shall have a nation by, for, and powered by the people once again. We are building it.

Савремени свет
Хапшења за новогодишње празнике у САД            
 Владимир Јевтић     
 среда, 04. јануар 2012.

У Њујорку нова 2012. почела је хапшењем. Око 70 присталица покрета Окупирајмо Волстрит приведено је 1. јануара, након што су почели са рушењем ограда којима је ограђено жариште покрета, Зукоти парк.[1]

Претходна година остаће упамћена по тзв. арапском пролећу, током кога су збачени режими у неколико северноафричких земаља. Међутим, погрешно је све протесте сврставати у исти оквир. На пример, протести у Тунису и Египту били су потпуно различити од протеста у Либији – који су довели до грађанског рата и убиства преко 30 000 људи, интервенције НАТО-а и свирепог убиства либијског лидера Моамера Гадафија. У Либији је страни фактор био пресудан. Исто се може рећи и за протест у Сирији, такође инициран од Запада и Израела. „Вашингтон пост” пише да се, из поверљивих депеша које је објавио сајт “Викиликс”, може сазнати да су САД финансирале опозицију у Сирији. “Стејт департмент је наводно, према тим извештајима, од 2006. године групи сиријских опозиционара у егзилу дао шест милиона долара за покретање сателитске ТВ „Барада”, са седиштем у Лондону и за финансирање активности у самој Сирији”.[2] Дакле, арапско пролеће захтева веома сложену анализу и треба разликовати потпуно другачије факторе који су довели до пада појединих режима.

Протести су се догодили и у Русији, у којој су присталице опозиције, без сумње под патронатом САД, организовале протесте због наводне изборне крађе на парламентарним изборима одржаним 4. децембра. Недуго после избора, присталице опозиције окупиле су се у Москви и другим градовима Русије – 10. децембра и 24. децембра било је 50 до 60 хиљада људи на улицама. “Протести ће, према најавама опозиције бити настављени и у новој години, а један од захтева демонстраната је оставка председника Централне изборне комисије Владимира Чурова, који је постао симбол за 'непоштене изборе', на којима је владајућа Јединствена Русија освојила 49,4 одсто гласова”.[3]

Занимљиво је да протести нису заобишли ни саме Сједињене Државе, мада протести  у овој земљи нису били тако масовни. Покрет Окупирајмо Волстрит истакао је захтеве који су, пре свега, били социјалне природе и који су се тицали живота обичних грађана САД. На протестима су се могли чути захтеви за увођење социјалних реформи и реформи целокупног политичког система. Марк Брај, представник покрета Окупирајмо Волстрит, у интервју истиче да је покрет настао услед дубоког незадовољства америчком социјалном политиком. Он је истакао да се решење налази у “залагању за повећање такси и пореза вишој класи и корпорацијама, повећање фонда за социјалне услуге, повећање запослености, да се људима који су изгубили своје домове кроз хипотеке и пљачкашке кредите омогући да поврате изгубљено уз помоћ банковних кредита”.[4]



Демонстрантима је очигледно дозлогрдила и америчка интервенционистичка политика у свету и изигравање “светског полицајца”. Марк Брај је поводом тога истакао следеће: ”Сматрам да није добра идеја да Сједињене Државе војно интервенишу у другим земљама јер је у питању чисто империјалистичка акција под маском хуманитаризма. Сједињене Државе немају баш добар осећај за једнакост, нити одличне социјалне службе зато бих и волео да видим како други људи воде ову земљу.”

Међутим, основно је питање да ли САД могу да воде другачију политику и да понуде људе који ће представљати алтернативу добро познатој политици америчког естаблишмента. Протести који су букнули у Америци представљају испољавање воље обичних људи који увиђају какав су курс САД одавно зацртале. Ипак, америчка политичка и економска машинерија располаже одговарајућим средствима репресије, у које спада и поменуто хапшење демонстраната, још једно у низу лишавања слободе америчких грађана. До сада је ухапшено преко 700 људи, углавном 29. и 30. септембра прошле године. Тешко је прогнозирати какав ће облик протести попримити у овој години, али је очигледно да ће демонстранти морати да рачунају на све већу репресију полиције, што нас природно доводи до питања како је могуће да једна земља – која себе представља бастионом демократије, чак до те мере да даје себи за право да војно интервенише у другим земљама због наводног угрожавања демократских принципа – на сопственим грађанима испољава репресивне мере које директно крше управо те основне демократске принципе? Ово је сасвим довољан показатељ да Сједињеним Државама уопште и није стало до демократије већ до спровођења одговарајућих империјалистичких циљева. Наравно, сасвим је могућ и сценарио у коме ће демонстрације ескалирати услед репресије и попримити форму свеопштег протеста против глобализма. Видећемо шта ће нова година донети америчком друштву, али оно у шта никако не бисмо смели да сумњамо јесте решеност америчке државе да се најсуровијим репресивним мерама обрачуна са демонстрантима. Време ће показати како ће се то одразити на америчко друштво на глобалном плану.

preuzeto sa: http://www.novosti.rs
Svet u rukama šačice

U kojim delovima sveta se koncentriše svetsko bogatstvo i ko kontroliše tokove novca. Zašto su u današnjem svetu bogati sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji

[/img]

ŠTO se svet više povezuje, to podele u njemu postaju sve dublje i očiglednije.

Paradoks 21. veka, kada se izrazi jezikom novca, svedoči o sve većem jazu između rastućeg sveta siromaštva i sve većeg bogatstva koje se sliva u sve manji broj ruku. Globalna slika otkriva mesta u kojima se koncentriše novac i moć.

Kriza poslednjih godina potresa svet, ali ne pogađa podjednako sve. Ameriku muči fiskalni deficit, Grčka je pred bankrotom, evrozona se ljulja, ali istraživanja pokazuju da se broj bogataša povećava, dok najbogatiji postaju - još imućniji. Bogataša ima 11 miliona više nego pre izbijanja krize i bogatiji su, zapravo, nego ikad.

Sudeći prema godišnjem izveštaju „Meril Linča“ i „Kapgeminija“ posvećenom svetskom bogatstvu, ukupno bogatstvo najimućnijih u svetu je 2010. godine dostiglo 42,7 biliona dolara, što je za čak 10 procenata više nego prethodne (krizne) godine. Dok su mnoge svetske vlade, uključujući razvijene zemlje, uvodile mere štednje, broj onih koji imaju 30 i više miliona „slobodnih“ dolara porastao je za 10 procenata, na 103.000, a ukupna vrednost njihovih ulaganja skočila za 11,5 procenata na 15 biliona dolara. Među bogatima, najbogatiji su se bogatili brže.

Najviše ih je u SAD, Japanu i Nemačkoj. Osam od 10 ih ima preko 45 godina, tri četvrtine je muškaraca. Iako više od polovine (53 procenta) najbogatijih, živi u jednoj od ove tri zemlje, u azijsko-pacifičkim zemljama bogataši se najbrže množe zahvaljujući velikom usponu Kine i Indije.

Studija pokazuje da je svetska ekonomija još vrlo krhka i da je još mnogo prepreka rastu u ovoj godini. Za bogate to ne važi. Iako je Amerika bila epicentar globalnog finansijskog potresa, SAD su prošle godine imale ubedljivo najviše, 5.220 milionera, ispred Japana sa 1.530 i Kine sa 1.110.

Trend u SAD je, zapravo, nesmetano nastavljen. Od 1980. do 2005. godine 80 procenata ukupnog povećanja prihoda u Americi konstantno ide u ruke svega jednog procenta stanovništva SAD. Jaz između super bogatih i svih ostalih danas je veći nego ikada pre depresije tridesetih godina prošlog veka.

Amerika, međutim, nije izuzetak. Sličan se trend već duže beleži ne samo u siromašnim, ali sirovinama bogatim zemljama, kao što su Brazil, Meksiko ili Južna Afrika. Jaz se produbljuje i u Kanadi, Britaniji, ali i u „egalitarnijim“ zemljama kao što su skandinavske ili Nemačka. Zemlje u najvećem usponu, Indija i Kina imaju i najveću pukotinu između dve grupe stanovništva.

Velike korporacije, kao što su „Dženeral elektriks“, „Gugl“ ili „Godlman Saks“, nalaze brojne načine da profitiraju od velikog ekonomskog preusmeravanja koje je trenutno u toku u svetu. Najveće bogatstvo, međutim, ne ide toliko institucijama, koliko promućurnim pojedincima.

U 2005. godini najbogatiji čovek sveta i Amerike, osnovač „Majkrosofta“ Bil Gejts, bio je „težak“ 46 milijarde dolara, a njegov sunarodnik, investitor Voren Bafet imao je samo dve milijarde manje. Te godine, kombinovano bogatstvo 120 miliona Amerikanaca na dnu piramide, što je oko 40 procenata građana SAD, imalo je 95 milijardi dolara - svega nešto više od ukupnog bogatstva ova dva čoveka.

Studija Svetskog instituta za ekonomska istraživanja Univerziteta UN otkriva identičan trend na svetskom nivou - jedan procenat najbogatijih kontroliše 40 procenata globalnog bogatstva. Odnosno, 10 procenata bogataša koji poseduju 85 procenata bogatstva, praktično, kontrolišu planetu. Maja 2005. godine tri najbogatija čoveka po bogatstvu su prevazišla kombinovani BDP čak 47 država sa najmanjim BDP.

- Jedan odsto najbogatijih u svetu prima koliko i 57 odsto onih na dnu. Odnosno, manje od 50 miliona najbogatijih prima koliko 2,7 milijardi siromašnih - navodi se u studiji iz 2000. godine ekonomiste Branka Milanovića iz Svetske banke.

Najviše zarađuju stanovnici SAD i zapadne Evrope, posebno Britanci, Italijani i Francuzi. U Latinskoj Americi najbogatiji su Brazilci i Argentinci, dok je malo imućnih u južnoj Aziji, severnoj Africi, istočnoj Evropi, centralnoj Africi.

Dok bogataši, kao svetska klasa za sebe, kontrolišu planetu, 80 procenata ljudi na svetu živi sa manje od 10 dolara dnevno. Polovina svetskog stanovništva ima manje od dva dolara dnevno, a petina jedva dogura do - jednog dolara.


PERSPEKTIVA

Evropske teritorije su 1500. godine bile po BDP po osobi najbogatije na svetu. Najveći ukupni BDP imali su tada istočna i južna Azija, koje su bile i najnaseljenije. Najniži BDP, kako po osobi, tako i ukupno, imali su centralna i jugoistočna Afrika. Predviđanja kažu da će 2015. godine Kina da proizvodi 27 procenata bogatstva u svetu, a da će afričke zemlje ostati „tačkice“ na međunarodnoj finansijskoj pozornici.


KONCENTRACIJA MOĆI

Prema studiji iz 2009. godine fizičara Stefana Batistona i Džejmsa Glatfilda iz Švajcarskog saveznog instituta za tehnologiju iz Ciriha, zasnovanoj na informacijama dobijenim od 24.877 deonica i 106.141 deoničarskih entiteta u 48 zemalja, zaključili su da su svetske finansije u rukama svega nekoliko zajedničkih fondova, banaka i korporacija. Slika koju projektuju korporacijski mediji jeste da deonice poseduje veliki broj deoničara, posebno u Britaniji, SAD, Australiji i na Novom Zelandu, što daje utisak „demokratskog deoničarstva“. To je, međutim, mit, zaključuju oni. Iako su analizom došli do zaključka da svaka kompanija može da ima veliki broj vlasnika, ali svega nekoliko ruku kontroliše ceo finansijski sistem zemlje. Oni su identifikovali 10 investicionih entiteta koji su „velike ribe“ u većini zemalja. Najveća je „Kapital grup kompanis“, sa ulozima u 36 od 48 zemalja. Oni primećuju da globalizacija tih gigantskih kompanija otežava procenu njihovog ekonomskog uticaja: „Sa novom strukturom kompanija koje su toliko velike i proširene po zemaljskoj kugli, teško je da se utvrdi šta rade i šta im je stvarni cilj“, zaključuju oni.

Nista novo, nisu izmislili toplu vodu, uvek je bilo bogatijih i siromasnijih na ovom svetu 

Daleko od toga da je to tako jednostavno : )
Sta je bogatstvo? Kako se stice? Koja je cena? Podela na "bogate" i "siromasne", odnosno kako mi dozivljavamo te pojmove je dokaz nase necivilizovanosti!

Pa bogat je onaj koji recimo u hiljadu radnih sati proizvede BMW a oni u Africi treba da rade sto hiljada stai da skupe koltan, papaju, manko, banane i da kupe jedan BMW. Vrlo prosto.
Sad, Evropljani, Ameri i Rusi su crncili zadnjih sto i kusur godina da naprave infrastrukturu koju imaju dok su u Africi lezali pod palmama. Jednostavno objasnjeno.

Aha, znaci bogat je onaj ko ima vise para, dobro, ja sam do sada drugacije gledao na "bogatstvo" : )
 Meni to uopste nije prosto, naravno gledajuci malo realnije.
Zapitaj se, kako to da se BMW proizvodi u Evropi? Sta je prethodilo tome da, recimo Pariz danas obiluje africkim kulturnim nasledjem!? Svo to silno zlato i dobra je neko preneo na evropsko tlo, kako i zasto, mislim da svako zna.
O nafti da ne pricamo...

ne sekiraj se...prosecan afrikanac radi duplo vise od nas dnevno, druga je stvar sto ga drze za jaja i eksploatisu (citaj ropski rad), da bi mi u Evropi i Americi imali socijalni mir

Ima istine u toj tvojoj eugenici, no ipak je to grubo pojednostavljeno. Koliko god bili pametni i vredni, Ameri znaju da John Deere nikada ne može doneti tako dobru žetvu kao Abrams. Još su Rimljani govorili da je svaki bogat čovek ili sam nepošten - ili sin nepoštenog čoveka.