ne sekiraj se...prosecan afrikanac radi duplo vise od tebe dnevno, druga je stvar sto ga drze za jaja i eksploatisu, da bi mi u Evropi i Americi imali socijalni mir

Ne rade bas Afrikanci nesto vise od Evropljana, al ajde da batalimo to. Da zivimo u svetu u kojem se eksploatise, e, dobro jutro. Kako se onaj Afrikanac eksploatise tako se eksploatise i onaj radnik BMW-a. Afrikanca eksploatise Afrikanac, ovog Evropljanin. Sada, kad Afrikanci ne mogu da ponude trzistu BMW ili Pentium, moraju da prodaju banane, manko, kivi i slicne stvari koje imaju manju trzisnu vrednost od automobila recimo.


Prosto pitanje, prost odgovor. BMW se proizvodi u Evropi jer je unazad sto i kusur godina pljunuto u sake pa se pokrenula industrijska revolucija, sagradile masine, fabrike, infrastruktura. Sigurno nisu preneli fabriku iz Afrike.

Акција "Окупирај судове" у САД
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 20. јануар 2012.

Вашингтон - Коалиција "Покрени се ради промене" планира да данас окупира судове због укидања већине ограничења за приватно финансирање кампања политичара за изборе.

Протести ће бити организовани у више од 100 америчких градова.

Коалиција, коју подржава и покрет "Окупирај Волстрит", најавила је петицију за улагање уставног амандмана којим би се оборила споменута судска одлука са снагом преседана.

Врховни суд је 2010. године, у случају "Уједињени грађани против Федералне изборне комисије", донео пресуду на основу које се приватним организацијама дозвољава да троше огромне количине новца на политичке кампање - с веома мало ограничења.

"Судови су створили ту идеју да је корпорација - личност са уставним правима. Тиме се оправдава корпоративно преузимање наше владе", рекао је организатор акције "Окупирај судове" Дејвид Коб.

Није јасно какав ће статус имати заказани протест у Њујорку, испред Федералног суда на Менхетну, с обзиром на јучерашњу судску одлуку да демонстранти немају право по Првом амандману Устава САД да протестују испред тог суда.

Демонстранти су уложили жалбу на одлуку да им се ускрати дозвола за одржавање протеста.

Она није издата под образложењем да би демонстрирање испред суда имало посебне безбедносне импликације.

Демонстранти нису саопштили да ли ће протест евентуално бити измештен на другу локацију.

(Бета)

Ocu i ja da protestujem sto drugi vise dobiju para od mene 

" Martin Luther King said, "Our lives begin to end, the day we become silent about things that matter." "

"Nelson Mandela said, "When a man is denied the right to live the life he believes in, he has no choice but to become an outlaw." "






--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovi videli da ih niko ne zarezuje ni za suvu sljivu pa sad izvode vece kerefeke 

preuzeto sa: http://promenaideja.wordpress.com

Džeremi Rifkin o tome kako pokret 99% koristi lateralnu silu u stvaranju globalne revolucije

novembar 11th, 2011 § Ostavite komentar

Prvi deo članka Džeremi Rifkina  objavljenog u Huffington Post-u 8/11/11

Dešavalo se to i ranije, 1848. g. i 1968.g. Mladi sveta su okupirali ulice u protestu protiv nepravde i autokratskih režima i gramzivih poslovnih interesa zahtevajući osnovno ljudsko pravo da kao ravnopravni građani uzmu učešće u društvenim pitanjima.

15.oktobra, milioni mladih, njihovih roditelja i starijih pohrlili su na ulice velikih i malih gradova širom sveta kako bi osudili ekonomski sistem koji štiti 1% bogatih na račun  99% ljudi. Demonstranti su frustrirani nedostatkom poslova. Ljuti na vlade koje spasavaju globalne bankare i subvencionišu velike korporacije istovremeno ukidajući vitalne javne službe za srednju klasu i siromašne.  Takođe, oni su zabrinuti zbog klimatskih promena izazvanih industrijskom emisijom ugljen-dioksida koje sada prete da ugroze globalni ekosistem i pokrenu masovno odumiranje života na zemlji.

Nedavno sam imao priliku da  provedem  vreme sa brojnim organizatorima 15O globalnog protesta u Španiji i Italiji- zemljama u kojima su održani najmasovniji ulični protesti. Stekao sam jasan utisak da mladi ovih zemalja, kao i demonstranti  na Volstritu i širom sveta, žele  više od proste reforme postojeće političke i ekonomske prakse. Oni osećaju da je nešto suštinski pogrešno u načinu na koji je politički i ekonomski sistem ustrojen i počinju da tragaju za novom ekonomskom vizijom koja bi bila u stanju da ljudima vrati poslove, uspostavi model upravljanja sa boljim odzivom i zaštiti biosferu planete.  Pronalaženje te nove vizije zahteva razumevanje uticaja tehnoloških sila  koje ubrzavaju duboki društveni preobražaj.

Velike ekonomske revolucije u istoriji su se dešavale prilikom sudara novih komunikacionih tehnologija  sa novim energetskim režimom.  Novi energetski režimi omogućavaju ekspanzivniju i integrisaniju trgovinu. Prateća  revolucija u komunikaciji upravlja novim složenim komercijalnim aktivnostima koje su razvijene zahvaljujući protoku nove energije. U 19.veku pristupačna tehnologija štampanja  i uvođenje sistema javnog obrazovanja je oformila  pismenu radnu snagu i osposobila je da podrži  povećani obim komercijalnih aktivnosti koji je omogućen novom tehnologijom uglja i pare. To je dovelo do prve industrijske revolucije. U 20.veku, centralizovana električna komunikacija, prvo telefon, a kasnije i radio i televizija, su  postali medij za upravljanje još složenijom erom nafte, automobilizma i  masovne potrošačke kulture dajući joj karakter druge industrijske revolucije.

Stara vladajuća elita

Režim komunikacija/energija određuje način na koji su društva organizovana ali i način na koji su su plodovi trgovine i razmene raspodeljeni u društvu, način na koji se  politička moć sprovodi kao i način na koji uspostavljaju ukupni društveni odnosi. Prva i druga industrijska revolucija su nastale na vrhovima  najsnažnijih energetskih režima koji se mogu zamisliti. Fosilna goriva- ugalj, nafta i prirodni gas su izuzetni  energenti jer ih ima samo na određenim nalazištima. Oni zahtevaju značajne investicije u  vojno obezbeđenje ovih nalazišta  i konstantno geopolitičko upravljanje kako bi se obezbedila stalna dostupnost energenata. Oni takođe zahtevaju centralizovane, upravljačke i kontrolne sisteme, visoku koncentraciju kapitala kako bi se ta energija eksploatisala i dovela do krajnjeg potrošača.  Sposobnost akumulacije kapitala- suština modernog kapitalizma- je ključna za funkcionisanje sistema u celini. Centralizovana energetska infrastruktura, za uzvrat, određuje uslove za ostatak ekonomije, pospešujući slične poslovne modele u ostalim sektorima.

Naftna industrija je jedna od najkrupnijih industrija  na svetu. Takođe to je jedan  od najskupljih poduhvata za eksploataciju, obradu i distribuciju energije koji se može zamisliti.  Doslovno sve ostale ključne industrijske grane koje su izrasle iz naftne industrije i koje se hrane iz iste  slavine, kao  finansijski sistem, automobilska industrija, industrija električne energije, telekomunikacija…  su predodređene na  veličinu kako bi postigle sopstvene ekonomije obima i kao naftna industrija, zahtevaju ogroman kapital i centralizovanu organizaciju  kako bi uopšte funkcionisale.

Tri od četiri najveće kompanije u svetu danas su naftne kompanije, Royal Dutch Shell, Exxon Mobil i BP.  Pored ovih giganata postoji 500 kompanija koje reprezentuju sve ostale sektore i industrije sa ukupnim prihodom od 22 biliona $ (22 hiljade milijardi $) što je ekvivalentno jednoj trećini svetskog BDP-a (62 biliona $) i koje su nerazdvojno povezane i čiji opstanak zavisi od fosilnih goriva.

Razume se da su dobitnici naftne ere, uglavnom osobe iz energetskog i finansijskog sektora kao i oni koji su imali dobru stratešku poziciju tokom prve i druge industrijske revolucije. Oni su stekli izvanredna bogatstva.

2001. g. predsednici upravnih odbora  najvećih kompanija u Americi su zarađivali, u proseku 531 put više od prosečnog radnika, dok je 1980.g. taj odnos bio svega 1:43. Još strašnija je činjenica da je između 1980 i 2005, preko 80% povećanja prihoda u SAD završilo u džepovima najbogatijih 1% populacije.

2007.g.   najbogatijih 1% je prijavilo čak  23,5% od ukupne poreske osnovice, 1976. g. je njihovo učešće bilo svega 9%. U međuvremenu,  prihod prosečne porodice je u padu a siromaštvo u porastu.

Najpogodniji opis vertikalne organizacije ekonomskog života koji opisuje prvu i drugu industrijsku revoluciju je teorija kap-po-kap. To je ideja da kada  oni na vrhu industrijske piramide profitiraju, da će ostatak bogatstva naći svoj put dole ka malim biznisima i običnim radnicima i da će čitav ekonomski sistem biti na dobitku.  Niko ne poriče da je životni standard miliona ljudi  viši danas na kraju druge industrijske revolucije nego što je to  bio na početku prve industrijske revolucije, ali je nesporno  i da su se oni na vrhu nesrazmerno obogatili, prvenstveno u SAD,  gde  tržište ne poznaje  ograničenja  i gde se tako malo čini da se dobici industrijske razmene šire preraspodele.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

preuzeto sa: http://www.voanews.com
Novi dokumentarac Majkla Mura "Kapitalizam: Ljubavna priča"

U svom najnovijem dokumentarnom filmu "Kapitalizam: Ljubavna priča", reditelj Majkl Mur usredsredio se na jednu od najviše razmatranih tema današnjice: ekonomsku krizu. Mešajući prezrivu satiru s ljudskom dramom, Mur govori o kolapsu tržišta nekretnina, kreditnoj krizi, potresima na Vol Stritu i planu za spasavanje u okviru kojeg je američka vlada izdvojila 750 milijardi dolara.

U filmu "Kapitalizam: Ljubavna priča", Majkl Mur kaže da je neobuzdana pohlepa gurnula američku srednju klasu u najdublju finansijsku krizu od Velike depresije. U svom uobičajeno teatralnom stilu, Mur svaljuje krivicu na banke i druge finansijske institucije.

"Evo kako je to išlo. Prvo, recite vlasnicima kuća da poseduju banku i da je banka njihov dom. I da mogu da koriste banku da bi dobili više novca. Samo refinansirajte! To svi rade. Naravno, skrivene u stotinama stranica sitno kucanih slova nalaze se klauzule, koje bankama dozvoljavaju da podižu kamatne stope dokle god hoće. Možda toliko visoko da ne možete da otplatite zajam. Ali to je u redu. Ukoliko ne možete da platite, samo će vam oduzeti kuću".

Mur kaže da su nekretnine samo jedan od uzročnika današnje američke ekonomske krize.

"Pad berze, bankrotstvo, oduzimanje kuća, globalni kolaps i pomoć vlade. Vol Strit je potrošio nekoliko miliona dolara da kupi Kongres, a dobio milijarde".

Mur tvrdi da su vladini zvaničnici, zajedno sa rukovodiocima velikih korporacija smislili scenario nailazećeg sudnjeg dana, govoreći građanima da će doći do kolapsa finasijskog sistema ukoliko banke ne dobiju pozamašne sume novca.

Kongres je pristao da ugroženim finansijskim gigantima isplati 750 milijardi dolara poreskih obveznika. Međutim, Elizabet Voren, iz kongresne Komisije za nadzor, u filmu kaže da se ne zna gde je taj novac otišao. Kao i uvek, u farmerkama i sa kačketom, Mur kuca na vrata velikih korporacija zahtevajući odgovore i novac američkog naroda.

Ukoliko ostavimo cinizam po strani, Mur uspeva da prikaže teškoće s kojim se suočavaju mnogi Amerikanci srednje klase, ljudi koji se trude, ali ne mogu da dođu do posla, da obezbede hranu porodicu, ili plaćaju stanarinu. Mur postavlja pitanje moralnosti kapitalizma, koji opisuje kao neregulisani ekonomski sistem, u kome manjina maksimalizuje svoj profit na račun većine. Svoju tezu ponovio je i posle premijere filma, u diskusiji koju je vodila novinarka Arijana Hafington.

"Ne želim diskusiju kapitalizam protiv komunizma. Želim da se vratim našim iskonskim vrednostima, onome što su Tomas Džeferson, Ben Frenklin i njima slični govorili o demokratiji".

Pravo glasa je, kaže Mur, najefikasnije oružje koje ljudi imaju u borbi protiv zloupotrebe vlasti. Njegov dokumentarni film ne nudi ekonomske alternative niti dokazuje navode o korporativnoj korupciji. Njegov prenaglašeno moralan ton o pohlepi mogao bi da odbije mnoge koji traže više intelektualni tretman. Međutim, intelektualni dijalog i nije bio Murova namera. On je želeo da pokrene instinktivnu reakciju. Na taj način, nada se Mur, Amerikanci će se razljutiti dovoljno da preduzmu nešto.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

[/img]

Kako se ljudi ne bune kad se deli lova i obecava dobit, tad se kriticari ne cuju od mase 

preuzeto sa: b92.net
"Ovakvom kapitalizmu je odzvonilo"

Davos -- Na sastanku ekonomske i političke elite u Davosu tražiće se da način za reformu kapitalističkog sistema za koji se ocenjuje da je "zastareo i u propadanju".

[/img]

"Imamo opštu krizu morala, nismo voljni da investiramo u budućnost, podrili smo socijalnu skladnost i u opasnosti smo da u potpunosti izgubimo poverenje budućih generacija", upozorio je domaćin i osnivač godišnjeg Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab.

"Rešavanje problema u kontekstu zastarelih i odumirućih modela samo bi još više produbilo ponor. Nalazimo se u eri temeljnih promena koje hitno zahtevaju nove načine razmišljanja umesto uobičajenih", rekao je Švab dodavši da "za kapitalizam u svom sadašnjem obliku nema mesta u svetu oko nas".

Organizatori Foruma su ranije ovog meseca upozorili da finansijske teškoće iz poslednjih nekoliko godina podstiču ozlojeđenost koja bi mogla da razbukta protekcionizam, nacionalizam i socijalne nemire.

Od oko 1.600 ekonomskih i političkih lidera, uključujući 40 šefova država i vlada, biće zatražno da iznesu nove ideje na 42. okupljanju u švajcarskom skijaškom centru Davos na petodnevnom forumu koji počinje u sredu.

Očekuje se da će diskusijama dominirati neuspeh evrozone da suzbije svoju dužničku krizu i izgledi da se previranja prošire svetskom ekonomijom.

"Centralna tema razgovora biće pomanjkanje liderstva u Evropi kao glavni problem", kazao je dekan Kinesko-evropske međunarodne poslovne škole Džon Kvelč.

Godišnji Svetski ekonomski forum se održava jedva nedelju dana nakon što je reputacija evrozone doživela novi udarac pošto je američka agencija za kreditne rejtinge "Standard end Purs" snizila kreditnu sposobnost devet članica regiona zajedničke valute , uključujući vrhunski trostruki A rejting Francuske. Nemačka, evropski ekonomski lider, izbegla je sniženje rejtinga, ali je, bez obzira na to, bila primorana da snizi prognozu rasta svoje ekonomije.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------