Brisel razmatra ideju da se organizuje sastanak članova Evropskog parlamenta i ruskih poslanika na neutralnoj teritoriji, a kao moguće mesto razgovora predložena je Srbija, piše ruski list Izvestija.
"Evropska unija i Rusija treba da počnu da razgovaraju o ključnim pitanjima, ne možemo da rešavamo samo ona manjeg prioriteta", izjavio je za list zamenik predsednika Odbora Evropskog parlamenta za odnose s Rusijom Jirži Mastalka, prenosi TASS.
Mastalka je reka da se Srbija razmatra kao potencijalno mesto održavanja sastanka.
Razmena iskustva može značajno da doprinese svetskoj borbi protiv terorizma, ocenio je Mastalka i dodao da gradjani evropskih zemalja očekuju veću saradnju Brisela i Moskve.
Mastalka je rekao da, pošto ruski poslanici ne mogu da dodju u Brisel zbog evropskih sankcija, "predlog je da se organizuje zajednički sastanak poslanika na neutralnoj zemlji", na primer u Srbiji.
Izvestija navodi i da je odgovor ruskih poslanika bio pozitivan.
Predsednik Odbora Dume za medjunarodne poslove Leonid Slutski pozdravio je inicijativu.
"Podržavamo ideju da se nastavi rad odbora za parlamentarnu saradnju Rusije i EU. Hajde da vidimo ko je spreman da učestvuje u delegaciji EU. Teorijski, možemo da donesemo pozitivnu odluku", izjavio je Slutski za list.
Zamenik predsednika Odbora Dume za spoljne poslove Aleksej Čepa izjavio je da bi medju glavnim temama tog sastanka trebalo da budu borba protiv terorizma, ekonomija i problemi s migrantima.
Anvir Azimov, ambasador Ruske Federacije u Zagrebu ovih dana je pozvao na razgovor Zvonka Zubaka, hrvatskog biznismena koji se bavi trgovinom oružja. Zubak je u vreme rata devedesetih bio u grupi koja je putem firme "Winsley Finance Limited" bila glavni snabdevač Hrvatske oružjem, među kojim je bilo i mnogo onog koji im je dala - Rusija.
U razgovoru je bilo reči o naoružanju ruskog porekla, pa je Azimov zvao Zubaka da mu sačini popis svog oružja koje je preko Rusije od 1992. pa sve do 1997. godine stizalo Hrvatskoj. Razočarani Azimov se ljuti na Hrvatsku, pre svega zbog neraščišćenih računa iz tog perioda, navodi "Večernji list".
Godinama nezainteresovani
U razgovoru sa Zubakom Azimov je kazao da je Rusija razočarana ponašanjem Hrvatske, te da bi Hrvati trebalo da se podsete ko ih je u vreme međunarodnog embarga naoružavao i spašavao. Stoga je i zatražio popis svih isporuka. Izgledno je da Rusija zna šta je tih godina isporučivala zaraćenoj Hrvatskoj, ali joj je svakako trebala i dodatna potvrda.
U popisu, koji je u posedu zagrebačkog "Večernjeg lista", navode se ogromne količine tog naoružanja. Na popisu je i moćni raketni sistem S-300 PMU koji je delom bio isporučen Republici Hrvatskoj uoči "Oluje", i koji je potom bio poslužio kao psihološka kočnica vazdušnim snagama SR Jugoslavije kako bi ih odvratila od intervencije tokom akcije etničkog čišćenja. Sistem S-300, prema tvrdnjama Zvonka Zubaka, nikada nije otplaćen Rusiji, zbog čega on još od 2001. vodi sudski proces u kojem traži isplatu, povrat ili nagodbu.
Sve hrvatske vlade od tog su procesa bežale glavom bez obzira. Međutim, ta nonšalantnost sada bi Hrvatskoj mogla da zakomplikuje život. Javna je tajna da je sistem, čini se još 2004. otišao iz Hrvatske, te da je dat na uvid najzainteresovanijima – Americi i Izraelu, tvrdi zagrebački list.
Kako nije bilo nikakvih čvrstih potvrda o tome, Rusija se sve ove godine pravila da je se to ne tiče. Ali sada, barem kako se može iščitati iz akcije Anvara Azimova, Rusija bi naglo mogla da postane zainteresovana za postavljanje pitanja Hrvatskoj – gde se nalazi raketni sistem koji smo vam isporučili!? Azimov jeste pokrenuo tu akciju, koja bi mogla da rezultuje novim pritiskom Rusije na Hrvatsku, ali odluka o pokretanju “neugodnih pitanja” ipak nije na njemu, nego na njegovoj centrali u Moskvi.
Božićni kontakti
Činjenica je, međutim, da je Rusija devedesetih godina prošlog veka jako zadužila Hrvatsku i to u vreme kada joj je bilo najgore. Zubaka je, kao suvlasnika kompanije osnovane na Kanarskim ostrvima, iza koje se tada krilo 20-ak osnivača, raznih poslovnih ljudi iz Engleske, Finske, Kanade, Švajcarske, Češke, Nemačke, tada u razgovorima u Zagrebu angažovala hrvatska strana da pokuša da nabavi oružje koje drugi dobavljači nisu uspevali, a to se uglavnom odnosilo na borbene avione, helikoptere, razne protivavionske i protivoklopne rakete. Prvobitna je ideja bila da se za nabavku trgovci obrate SAD-u. I prvi kontakti, između Božića i Nove godine 1991, pokazivali su da Amerikanci žele da pomognu Hrvatima. Jedan od savetnika za odbranu tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša starijeg došao je u Zagreb i izgledalo je da će Hrvati dobiti remontovane avione F-15.
No, nekoliko nedelja kasnije Zubak je pozvan na sastanak u Pariz, gde mu je američki savetnik rekao da "SAD nažalost ne mogu sebi da dozvole kršenje embarga". No, ponudio mu je drugo rešenje, rekavši da će pomoći u tome da svoje vojne potrebe Hrvatska reši preko Rusije, pa mu je dao kontakt tajnih agenata Finske koji su u to vreme imali najbolje izgrađene odnose s ruskim generalima. U Hrvatskoj su bili jako sumnjičavi prema ovom aranžmanu jer je vladalo mišljenje da su Rusi povezani sa Srbijom i da od tog posla neće biti ništa, nego da će Rusi pokupiti novac, a neće isporučiti ništa. Zubakova firma u akciju kreće sa svojim novcem i sledi odlazak u Moskvu, preko Finske. Tamo su dogovoreni detalji, a kada je posao odobrio i ruski predsednik Boris Jeljcin, počela je prva, oprezna isporuka dva transportna helikoptera Mi-8.
"SVE SE RASPADA" Ukrajinci Hrvatima "uvalili" pokvarene "migove": Imaju 300 kvarova, gase se U LETU Dogovor sa NATO
Kako je prelet preko drugih zemalja, posebno Mađarske, izazivao previše pažnje, ubrzo je dogovoreno da će se oružje prevoziti velikim civilnim ruskim transportnim avionima AN-124 (Antonov) i IL-76 (Iljušin). Rusi su rekli da će zbog kontrole leta to teško ići jer će svi znati da to nisu civilni letovi, i da će najteže biti tokom preleta Mađarske. Naime, tu su bili američki "avaksi" koji su nadzirali vazdušni prostor Jugoslavije, zbog čega su se Rusi pribojavali da će im prisilno prizemljiti avione. Zubak je, međutim, s partnerima otišao na sastanak s tadašnjim generalnim sekretarom NATO-a Manfredom Vernerom, što je rezultiralo da svi ubuduće "zažmure" na ruske transportere koji su nosili oružje za Hrvatsku. I iz vojne baze 200-tinjak kilometara istočno od Moskve redovno su počeli da poleću veliki ruski transporteri.
Od 1992. pa sve do 1997. iz Rusije je za Hrvatsku organizovano oko 160 letova sa po u proseku stotinjak tona oružja. Počeli su da stižu i MiG-ovi 21, koji su bili remontovani i stari deset do 12 godina. Za potrebe obuke hrvatskih pilota na "letećim tvrđavama" helikopterima Mi-24 stigli su i ruski instruktori koji su za šest meseci obučili sve hrvatske pilote. Posredstvom Rusa tada su Hrvatskoj prodate 54 letelice, dakle dve eskadrile MiG-ova 21, transportno-helikopterska eskadrila i 11 borbenih helikoptera Mi-24. Sve to naoružanje pristiglo je po vrlo pristojnim cenama, piše "Večernji".
Svađa zbog S-300
Kada je na vlast došao premijer Ivo Sanader, gotovo da je izbio međunarodni skandal jer su Rusi još tada načuli da su Hrvati dopustili Amerikancima i Izraelcima uvid u tehnologiju S-300 i, još gore, kopiranje tehničkih šema sistema. To je bilo skandalozno jer je tako omogućen uvid u sve tajne ruske vojne tehnologije, koja se pokazala nadmoćnom u odnosu na američke "Patriote".
Koliko se može razabrati iz raznih izvora, Hrvatska je još 1997. odlučila da neće da kompletira sistem te je idućih godina pokušavala da nađe kupca. Zainteresovao se Iran, no isporuku su sprečile SAD. Kasnije se zainteresovala i Turska, koja je ovim sistemom želela da odgovori na činjenicu da je Grčka preko Kipra kupila S-300. Ti poslovi nisu realizovani pa se sistemu gubi trag 2004, kada je sva oprema navodno ukrcana na brod u Rijeci i navodno otplovila u pravcu SAD.
Hrvatima od Rusa 90-tih stizale TONE ORUŽJA, a šta je dobila Srbija
Tokom krvavih ratova devedesetih godina, Hrvatska je uprkos embargu kupovala i nabavljala oružje sa svih strana, a najveći deo stigao je iz Rusije. Među moćnim naoružanjem u Hrvatsku je stigao i PVO sistem S-300, koji je za cilj imao da odvrati eventualne vazdušne napade srpske vojske, što je potvrdio i ambasador Rusije u Zagrebu Anvir Azimov. Nakon ponovnog pominjanja ove saradnje, postavlja se pitanje: šta je Srbija dobila od Rusije u tim ratnim godinama? Odgovor je - ništa.
- Srbi tokom tih godina od Rusa nisu dobili apsolutno ništa. Za razliku od nas, Hrvati su dobili helikoptere Mi-8, koje i sada ima hrvatsko vazduhoplovstvo. Oni su legalno kupovani u Rusiji, i to novi, za šta postoji čak i potvrda. Priča oko toga da Rusi navodno nisu znali ne pije vodu. Naravno da su znali, zato što je Rusija po proceduri koja se primenjuje u UN prijavila izvoz tih helikoptera kao "sredstva naoružanja", iakoje to bilo sporno vreme. Tada je u Hrvatsku stizalo štošta - kaže vojni analitičar Aleksandar Radić za "Blic".
Radić za kaže da u Srbiji i dalje vlada neki mit da je Zapad bio taj koji je naoružavao Hrvate u ratu devedesetih, a zapravo su to bili Rusi.
- Srbija od početka rata 1991. godine od Rusije nije dobila baš ništa. To je jedan veliki mit koji smo mi stvorili, kako je Nemačka uvek snabdevala Hrvatsku, a mi smo živeli u ubeđenju da imamo neku podršku sa istoka. E pa u praksi za to nema dokaza. Nemačka nije dozvolila da za vreme trajanja embarga bilo šta od oružja ide ka Hrvatskoj, dok je s druge strane veliki rezervoar naoružanja za Hrvatsku bili su viškovi iz Ukrajine, Rusije, ali i manjih zemalja sa područja bivšeg SSSR - kaže Radić. On objašnjava kako je do toga došlo,
- Znate kako to već ide: uzmete "migove" iz Kirgizije, to su oni famozni "migovi 21" za koje su čak i mnogi vojni stručnjaci pokušavaju da nekoga ubede kako su zapravo iz Nemačke, malo ih prošetate po drugim zemljama i na kraju oni stignu u Hrvatsku. Oni su tako dobili i helikoptere "mig 24", i slično oružje. Hrvatska je imala još neke, bočne izvore naoružanja, recimo ono što je stiglo iz Argentine, ali glavni resurs za uvoz naoružanja bile su zemlje bivšeg Sovjetskog saveza - ističe Radić.
Vojni stručnjak ističe da su to bila vremena kada se tražio novac, te da nije bilo mnogo premišljanja hoće li se oružje isporučiti ili ne.
- Ipak, treba imati u vidu da su to bile drugačije političke okolnosti. Recimo, usred 1995. godine, kada kod nas vlada snažan mit oko toga kako je Zapad protiv nas, ruski predsednik Boris Jeljcin prima Franju Tuđmana kao gosta na proslavi godišnjice pobede nad fašizmom, 9. maja! To je bilo vreme kada je u Hrvatsku i dalje stizalo oružje iz Rusije. Konkretan primer, koji može da se potvrdi, jesu novi helikopteri. Te helikoptere Hrvatska i sada ima u naoružanju - zaključuje Radić.
"Otrežnjujuća poruka"
Dr Dušan Janjić kaže da je formulacija ruskog ambasadora, "da su Rusi Hrvatima dali S-300 da obuzdaju Srbe", veoma dobra i poučna, pre svega za našu zemlju.
- Milošević je stalno očekivao da potpiše ugovor o nabavci S-300, ali to se nije dogodilo. S druge strane, Tuđman je u tome očigledno uspeo i po svemu sudeći, platio deo. Mislim da je ta vest jako poučna, pošto Srbija i dan-danas čeka neke sporazume, a drugi dobijaju oružje. Drugo, mislim da je ta poruka otrežnjujuća. Ta percepcija je inače normalna u međunarodnim odnosima, naročito kada su u pitanju velike sile. Ponašanje Rusije je potpuno normalno, a ono što nije normalno je način na koji mi vidimo Rusiju - ističe Janjić za "Blic".
Dušan Janjić: Nije normalan način na koji gledamo Rusiju
On ističe da je činjenica da su Rusi naoružavali Hrvate tokom rata devedesetih kontradiktorna tvrdnjama šefa diplomatije Sergeja Lavrova.
- Ove vest je kontraporduktivna po Lavrova i njegovo ucenjivanje Amerike pričom o bombardovanju Srbije jer je progon Srba u "Oluji" bilo etničko čišćenje. A naoružavati nekoga ko sprovodi etničko čišćenje je malo delikatna stvar, znate. Drugo, krajnje je vreme da Rusi zaborave termin "mi smo vama dali". Oni sve što daju žestoko naplate. Njihove kamate u takvim stvarima nikad nisu ispod 9 posto. Dakle mogu misliti koliko je Tuđmana koštao S-300 i "obuzdavanje Srba". Sve u svemu, mislim da je ta vest dobrodošla, ona je tužna i govori najviše o Rusiji, nemilosti velikih sila, ali bi trebalo da bude otrežnjujuća za političare i javnost Srbije - podvlači Janjić.
Moćni S-300 isporučen sa najvažnijim delom
Hrvatski list "Nacional" pisao je da je veći deo PVO sistema S-300 bio isporučen Hrvatskoj, sa sve specijalnim 8-bitnim čipom na osnovnom lanseru, koji poznavaoci sistema smatraju njegovim ključnim delom koji povezuje sve vitalne delove raketa s komandnom pločom, hidraulikom i njegovim sistemom veza.
Delovi sistemaa S-300 u Hrvatsku su stigli između 1994. i 1996., dobavljali su se preko aerodroma u Puli, a javnosti su pokazani na paradi Hrvatske vojske na Jarunu 1995. Uoči zločinačkih akcija "Bljesak" i "Oluja", javno pokazivanje tog sistema na vojnoj paradi za Dan državnosti bio je ujedno i znak je to događaj od ogromnog globalnog strateškog značaja, jer su vojni analitičari shvatili da se jedan sistem S-300 prvi put našao izvan neposredne kontrole ruske vojske ili njenih saveznika.
Rusi negirali da su isporučivali oružje Hrvatskoj
Rusko ministarstvo inostranih poslova demantovalo je juče tvrdnje hrvatskih medija o isporukama naoružanja za Hrvatsku iz Rusije 1990-ih godina. Kako se navodi u saopštenju ruske ambasade u Beogradu dostavljenom "Tanjugu", Rusija je uvek striktno poštovala međunarodno-pravne obaveze, uključujući i one vezane za režim embarga na isporuku naoružanja sukobljenim stranama u toku jugoslovenske krize 1991-1995. godina.
- Ova saopštenja su provokativna, grubo izvrću činjenice i imaju za cilj ocrnjivanje politike Ruske Federacije na Balkanu. Pogotovo je neprihvatljivo u kontekstu svih tih izmišljotina spominjanje kontakata ambasadora Rusije u Zagrebu - ističe se u saopštenju.
Tema: 
..a inece gdje su ti putinovi migovi i tenkovi 
�
