Parlamentarni izbori - 21. januar 2007. :: Politicki ~ Geopoliticki forum

EVO GA!

IDEJE NE DELE SRBIJU

Boris Tadić i Vojislav Koštunica
BORIS TADIĆ, PREDSEDNIK SRBIJE I LIDER DS:
IDEJE NE DELE SRBIJU
NEPUNIH mesec dana pre izbora, glavni pretendenti na tron ponovo su lansirali tezu o dve Srbije. Jedna je napredna (demokratska), druga je retrogradna (radikalska). I, tako se točak istorije vratio sedam godina unazad, na 2000, kad je pred Srbiju, verovalo se, poslednji put postavljeno sudbinsko pitanje "oni" ili "mi". Blok okupljen oko premijera Koštunice nije imenovao autore nove srpsko-srpske podele, ali je upozorio da "jednu Srbiju imamo" i da onaj ko je deli, preti da je uništi. Nije ostalo mnogo mesta za nagađanja ko je na suprotnim polovima. Na jednoj strani je Demokratska stranka, na drugoj - radikali.
Boris Tadić, predsednik Srbije i lider DS, tvrdi da, to što se političke ideje njegove stranke dijametralno razlikuju od drugih, pre svega radikalskih, ne znači postavljanje granica između građana Srbije:
- Izbori znače opredeljenje između različitih političkih ideja. To nikako ne znači podelu Srbije. Neko očigledno pokušava da zameni teze. A to je vrlo opasno. Onaj ko mogućnost izbora između različitih opcija zamenjuje pričom o podeli Srbije, puca u demokratiju. Upozoravam sve političare da se time ne bave, jer to ugrožava bezbednost zemlje. Pravo svakog građanina jeste da izabere svoj politički pravac, a pravo političara je da nastoji da pridobije građane za svoje ideje. To je osnovno pravilo demokratije. A, mi, izgleda, tek učimo njene osnovne principe.

Pristup evropskim integracijama centralni je motiv vašeg političkog programa. Hoće li odnos građana prema ovoj temi odlučiti o pobedniku izbora?
- Taj izbor će imati veoma značajan uticaj. Kada se u političkom testamentu radikala kaže da Srbija nikada ne treba da uđe u EU, to je politički projekat koji ima svoj legitimitet. Ali, na građanima je da izaberu hoće li da krenu putem udaljavanja od Evrope, ili ne. Trudim se da objasnim koliko je ulazak u EU dobar za svakog građanina. I mislim da građani to shvataju. Prema mojim saznanjima, skoro 80 odsto njih je za članstvo u EU.

Veruje se da će se glavna bitka na izborima voditi između DS i radikala. Istraživanja kažu da, zasad, radikali vode...
- Podsetiću vas na situaciju pred predsedničke izbore, kada su svi mediji govorili da Tomislav Nikolić pobeđuje Borisa Tadića. A, desilo se drugačije.

Radikali neće pobediti?
- Uveravam vas da neće. Nisu pobedili ni na jednim izborima, neće ni na ovim. Prošli put, stranke koje su bile u DOS-u, odnele su neuporedivo više glasova od radikala i socijalista. Zahvaljujući specifičnom načinu sabiranja glasova i činjenici da je pola miliona glasova propalo, jer "Lista za toleranciju" nije prešla cenzus, oni su dobili najveći broj poslanika. Ali, volja naroda iz oktobra 2000. potvrđena je na prošlim izborima i siguran sam da će tako biti i ovog puta.

A, hoće li DS pobediti SRS?
- Ne bih se takmičio na izborima da ne verujem u to. Građani znaju da DS sigurno ima najveći demokratski kapacitet u Srbiji.

VAŽNI PRINCIPI
IAKO je jasno da niko neće moći sam da dođe do potrebne parlamentarne većine, stranke demokratskog bloka još izbegavaju da pred javnost izađu sa pozivom budućim partnerima. Mislite li da bi takve poruke bile dobar signal biračkom telu?
- Uvek sam takve poruke slao. Bilo bi pretenciozno reći da DS može sama. Ali, mi realno imamo najveći kapacitet. Mi smo najstarija, najbrojnija demokratska stranka - stožer demokratije. Srce naše politike je ulazak u EU. Zato smatram da DS mora da okupi ostale stranke oko projekta budućnosti.

Koga ćete konkretno okupiti, ako se vi budete pitali?
- Sve one koji se zalažu za principe kojima mi težimo - članstvo u EU, kvalitet života građana, rešavanje problema, uspostavljanje rada kao nacionalne vrednosti, briga o budućnosti, poštovanje ljudskih i manjinskih prava...

Iste ciljeve pominju i DSS, G 17 plus, SPO, LDP... Jesu li to vaši budući koalicioni partneri?
- Naši partneri biće svi oni koji će, posle izbora, reći da se slažu sa tim načelima. A, pitanje je da li će svi ti koje ste pobrojali da se slože.

U koga sumnjate?
- Sačekajmo da vidimo ko će da se složi. Onaj ko kaže da, za tri meseca, moramo da potpišemo Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, taj je naš koalicioni partner. Ko se složi da, do kraja 2007. godine, moramo da dobijemo status zvaničnog kandidata za članstvo u EU, naš je potencijalni koalicioni partner.

Bitna su, znači, samo programska opredeljenja, nemate ni sa kim od pomenutih personalnih problema?
- To ćemo videti. Prvo da rešimo šta nam je cilj, a onda da pričamo o tome koja će personalna rešenja biti moguća. Uopšte neću da prejudiciram, niti ću reći da imamo manju distancu prema jednima, nego prema drugima. Nemam pravo da govorim o ličnostima, niti na pristup ko mi odgovara, a ko ne. Zanima me samo ko je spreman da se obaveže pred građanima, da preuzme obaveze i da ih ispuni.

Teško je poverovati da baš ni sa kim već niste razgovarali o tome kako bi mogla da izgleda buduća koaliciona vlada...
- Ne. O tome nismo razgovarali.

Dakle, ništa iz napisa po kojima su funkcije između vas i premijera Koštunice već podeljene nije tačno?
- Stvarno, ali stvarno - ništa nije tačno.

IMAMO KANDIDATA
SVAKODNEVNO vas prozivaju zašto ne izađete sa konkretnim imenima ljudi koje kandidujete za ključne funkcije, da bi se znalo za koga se građani opredeljuju?
- Već mi je smešna ta teza da DS ne sme da izađe sa imenom svog kandidata. Svako ko bude premijer Srbije iz redova DS vodiće politiku o kojoj sve vreme govorim. Budući premijer će, pre svega, morati da poznaje ekonomiju i procese približavanja EU. Dakle, ko god to bude, sprovodiće takvu politiku. Ali, neće biti samo puki izvršilac, imaće lični i stručni integritet.

Znate li vi ko je to?
- Nemojte imati nikakvu dilemu da DS raspolaže ubedljivo najvećim brojem stručnjaka koji poznaju sve ovo o čemu sam govorio. To svedoče njihove biografije, i međunarodne i domaće, i profesorske, i naučne, i praktične. Zato je moja poruka svima da se ne takmičimo, jer takva utakmica ne postoji. Simpatično mi je kada vidim da neki, koji nisu smeli da se kandiduju za predsednika i koji su izbegavali te, potpuno logične izbore, sada pokušavaju da ove pretvore u izbore za premijera. Nema izbora za premijera nigde na svetu.

Jeste li još pri ideji da kandidat za premijera bude žena? Ružica Đinđić, Gordana Matković...?
- Samo smo otvorili mogućnost. Ima mnogo kandidata za premijera u DS. Na vreme ćemo izaći sa imenom, i to je sve.

Pitaću vas samo za još jedno ime - Boris Tadić?
- Ja obavljam posao predsednka Srbije.

I, imate nameru tu da ostanete?
- Radiću ono što građani budu od mene tražili. Tako će biti dokle god se budem bavio politikom. Ako građani budu tražili da ne budem predsednik Srbije, neću biti predsednik Srbije.

Kako ćete znati ako požele da budete premijer?
- Ima mnogo načina da saznate šta građani hoće. Nisu to samo izbori, postoje i direktni razgovori, ankete... Uopšte se ne kandidujem za premijera. A, mogu da obavljam razne dužnosti. Ne postoji posao koji nisam obavljao - od stranačkih, do državnih poslova. Bio sam i predsednik, i potpredsednik stranke, i generalni sekretar, i "lepilac" plakata, i fizički radnik... Radio sam i kao ministar telekomunikacija, i kao ministar odbrane, i kao prvi čovek za kontrolu službi bezbednosti... Šta biste više od iskustva? Nemam više motiv da nešto postanem, imam samo motiv da nešto postignem.

Moglo bi se dogoditi da DS bude u prilici da, pored predsednika, dobije i mesto premijera...
- To bi onda značilo da preuzmemo svu odgovornost u ovoj zemlji. Ja sam spreman da uvedem DS i u takvu odgovornost.

RUSKI INTERES
IMATE li informacije kada će Ahtisari podneti predlog za rešenje statusa KiM? Prema nekim nagoveštajima, to će se dogoditi odmah posle izbora?
- Ne mogu da znam kada će Ahtisari izneti svoj predlog. Mogu samo da učinim sve što je u mojoj moći da njegov predlog ne podrazumeva nezavisnost Kosova. I da utičem na sve one koji će se o tome pitati da u predlogu ne bude nezavisnosti.

Tvrdite da smo bliže nezavisnosti Kosova, nego njegovom očuvanju u sastavu Srbije. Neki su vam zamerili što ste to izjavili, drugi, pak, veruju da mnogi na ključnim državnim pozicijama isto to znaju, ali da kriju od naroda...
- Godinu dana to govorim. I kada su drugi govorili da nametanje rešenja nije moguće, govorio sam da je moguće, da ne smemo to da isključimo. Mi nemamo realne kapacitete države na Kosovu. Nemamo ih zbog vojno-tehničkog sporazuma, zbog Rezolucije 1244. Da bismo vratili naše osoblje na Kosovo, moramo da dobijemo dozvolu komandanta Kfora, a nikad je nismo dobili. Sam sam, kao ministar odbrane, više puta pokušao, nije dozvoljeno. Pitam vas: ko danas više ima državu na Kosovu - Srbi ili Albanci? Pa, više je imaju Albanci. Da li je više zemalja Kontakt-grupe za nezavisno Kosovo ili za njegov ostanak u Srbiji? Pa, više ih je za nezavisnost. Praktično, mi izvlačimo Kosovo iz nezavisnosti. I to znaju svi naši građani. To je naša istina. A, da li je to dobro rešenje? Ne. To je jako loše i opasno rešenje. To je rešenje koje može da napravi velike bezbednosne probleme u čitavom regionu, kao i ekonomsku destrukciju.

Da li ste vi lično spremni da prihvatite rešenje koje bi podrazumevalo nezavisnost?
- Nisam spreman. Rekao sam i Ahtisariju i svim sagovornicima: Nisam spreman da prihvatim nezavisnost Kosova. Takvo rešenje neću potpisati. Ubeđen sam da neće ni premijer, jer imamo jednu čvrstu i jasno dogovorenu politiku prema Kosovu.

Onda će nezavisnost, ako je bude, biti nametnuta?
- Postoji ta mogućnost. Srbija može da ne prihvati to rešenje, ali realnost na Kosovu možda neće zavisiti od toga šta smo mi prihvatili. Moram na to da upozorim narod. Neću da govorim da će sve biti divno i krasno i da smo Ustavom rešili sve probleme. Nemam pravo, i nije fer.

Smemo li da se nadamo podršci Rusije? Koliko je priča o vetu izvesna?
- Veoma poštujem stav Rusije i on je veoma koristan za Srbiju u ovom trenutku. Ali, niko u Srbiji nema pravo da se okači o vrat Rusiji. I kada govori o Kosovu, Rusija pre svega brani svoj interes, a ne interes Srbije. Rusija ima svoje probleme koje mora da rešava. U međunarodnoj politici, svako brani, prvenstveno, svoj interes. Ruski stav prema Kosovu biće definisan isključivo ruskim, a ne srpskim interesom. Dani koji budu dolazili veoma su važni. Moja poruka je - poštujem ruski stav, ali ne želim da Rusiju opterećujem interesima Srbije, kao što to rade neki političari. Niko ne voli one koji ih opterećuju izjavama: "Moj život od tebe zavisi". Spoljna politika se vodi pronalaženjem zajedničkih interesa, a ne opterećivanjem.

DOBRE VESTI
SPORAZUM o zoni slobodne trgovine i "Partnerstvo za mir" pali su vreme zahuktavanja kampanje. Već je bilo polemike ko je zaslužan i ko će izvući političku korist o toga...
- To su dobre vesti za Srbiju i njene građane. Zaboraviće se ko je čemu najviše doprineo, i to vrlo brzo. Zato što to, u krajnjem slučaju, nije od odlučujuće važnosti. Sigurno je da će, kada je u pitanju CEFTA, porasti kapaciteti naše privrede, otvoriće se tržište na kojem, u ovom trenutku, izvozimo oko milijardu i 400 miliona dolara roba, a uvozimo samo 700 miliona. Što se tiče "Partnerstva za mir", imamo više konkretnih koristi. Prva se odnosi na našu spoljnu politiku, druga na vojsku, koja više nije izolovana. Činjenica je da smo članstvom u ovim organizacijama povećavali naše šanse za razvoj, jer kapital beži iz nesigurnih zemalja.

REŠIĆEMO HAŠKI PROBLEM
REKLI ste da, ako DS preuzme vladu, garantujete nastavak pregovora sa EU za tri meseca?
- To je moj rok.

To znači ispunjavanje određenih uslova u tom roku. A, uslovi su nam svima poznati: ispunjavanje obaveza prema Tribunalu - izručenje Mladića...
- Da bi se nastavili pregovori o stabilizaciji i asocijaciji potrebno je da nadležne institucije Haškog tribunala kažu da postoji napredak. To je uslov. Ubeđen sam da možemo da ga ispunimo.
Na osnovu čega to tvrdite?
- Na osnovu stava koji su prvi čovek BIA i VBA rekli pre samo dva meseca - da u Srbiji ne postoji društvena klima da se taj problem reši. Sada kažem: Buduća vlada stvoriće klimu.

Kako?
- Objasnićemo građanima zašto je dobro da svi oni koji su osumnjičeni za ratne zločine budu u Haškom tribunalu.

I oni će tek tako razumeti ono što godinama ne uspevaju i problem će biti rešen?
- Ubeđen sam.
Ubeđeni ste i da će deklarativno izjašnjavanje da postoji dobra volja da se Mladić uhapsi biti dovoljna za nastavak pregovora?
- Da.

ŠANSE
HOĆE li naše šanse u pregovorima biti veće posle izbora ukoliko pobedi blok kojem vi pripadate?
- Da li neko misli da bi, da je posle 5. oktobra ostala Miloševićeva i radikalska vlast, Kosovo danas bilo autonomija u Srbiji? Ne, bilo bi već odavno nezavisno. Ovako smo stvorili šansu, ušli smo u pregovore. Pregovora, inače, ne bi ni bilo.

VOJISLAV KOŠTUNICA, PREDSEDNIK VLADE SRBIJE:
KOSOVO KROJI BUDUĆU VLADU

POSLE nešto manje od tri godine, koliko je na čelu Vlade, premijer Srbije veruje da je postigao veliku pobedu - da se Srbija konačno uspravila. Objašnjava to, u najkraćem, činjenicom da je zemlja krenula uzlaznom linijom kada je reč o brzini reformi, rastu društvenog proizvoda, investicijama koje su dostigle 6,5 milijardi dolara... Kao krunu svog rada ističe, naravno, Ustav. Priznaje da se u Srbiji ne živi lako i, ako dobije još jednu šansu, najavljuje najveću pobedu - onu nad siromaštvom.
Vojislav Koštunica, kao lider Demokratske stranke Srbije, pokušava da postigne nešto drugo. Da poveže dva politička pola koja prete da, u vremenu koje je ostalo do izbora, ponovo probude dobro poznate podele na dve Srbije:
- Smatram da stranke treba da se nadmeću programima, a ne težnjom za međusobnim uništenjem. Imam potrebu da iznesem ovaj stav jer je mnogo poruka u javnom životu koje upućuju na to da je Srbija prepolovljena, podeljena i da jedan deo valja, a drugi ne valja, da onaj deo koji valja isključuje onaj drugi, da onaj prvi doživljava onaj drugi kao političkog neprijatelja. A, ako neko političkog protivnika proglasi za neprijatelja, onda tu više nema demokratije. Dobro nam je poznato šta je to, to je jednoumlje. Moja osnovna ideja je da različite ideje između političkih stranaka budu pokretačka snaga razvoja Srbije, a ne osnov za njene podele. Najzad, ne znam nijednu zemlju za koju se tvrdi da nije jedna, nego su dve. Ne postoje dve Italije, dve Francuske, dve Nemačke, pa ne mogu biti ni dve Srbije.

Izgleda da je, kako se izbori bliže, sve izvesnije da će se birati između dva pola, da će sredina, "treći put" o kojem ste pričali, imati manje šanse...
- Neće se birati između dva pola. Ako neko bude tako postavljao stvari, jednostavno će na videlo izbiti ono što je protiv takve isključivosti. I to će otkloniti pokušaj nametanja ideja o prepolovljenoj Srbiji. Taj treći stav, treći put, o kojem sam govorio još mnogo pre 5. oktobra, kao nečemu što je preko potrebno Srbiji, uticaće da iz kampanje i iz ovih izbora izađemo sa spoznajom da ne postoje dve Srbije. Naprotiv, postaće jasno da, uz sve razlike, postoji samo jedna i jedina Srbija.

Verujete li istraživanjima koja vam, uglavnom, predviđaju treće mesto u bilansu izbornih rezultata?
- Po rezultatima nekih istraživanja smo na trećem, a po nekima na drugom mestu. Inače, sumnjam da igde na svetu postoji ovoliko agencija za istraživanje javnog mnjenja, koje, bukvalno, niču preko noći. Ankete u demokratskom svetu utiču na regularno odvijanje izbornog procesa, ali ne mogu da utiču nepouzdanim, netačnim podacima i manipulacijama, čega kod nas ima u izobilju.

TRI STVARI
KANDIDOVALI ste se za premijera, pretpostavlja se i da tim koji sada vodite nameravate da zadržite, ako budete u prilici. Očekujete li da i ostali izađu sa konkretnom ponudom?
- Mislim da bi to bilo u redu. Birači glasaju za program, ali i za ljude koji će stajati iza tog programa. Nekad i dobar program nesposobni ljudi mogu da upropaste. Izašli smo sa imenima jer hoćemo da sve bude jasno i transparentno, da se zna šta ćemo raditi, i ko će raditi. I nismo ta imena menjali, što je slučaj sa drugim strankama kod kojih se pominje više ljudi za jedno mesto.

Iz Demokratske stranke, koja odbija da izađe sa konkretnim kandidatima, poručuju da to ne čine jer ovo nisu izbori za premijera. Prozivaju one koji su istakli imena, pa i vas, da je trebalo da pristanete na njihov predlog za istovremene predsedničke izbore, na kojima bi se ukrstila koplja...
- Dopustite da odgovorim kontrapitanjem: da li je zabranjeno izaći sa predlogom ličnosti koja će biti kandidat za mesto premijera? Svako ima pravo da to učini i da predloži svog najboljeg kandidata.

Je li tačno da nećete pristati da budete kandidat za premijera one koalicije u kojoj DSS ne bude imala najviše mandata?
- U to se uopšte nismo upuštali. Zanimaju nas samo tri stvari: šta je učinila Vlada Srbije i DSS unutar nje, kakav je naš program, i kako da stranke naše koalicije dobiju poverenje za još jedan mandat. Nikakve dalje kombinacije nas ne zanimaju.

Odbijate da pre izbora pričate u budućim koalicijama. Zna li se, bar okvirno, koji partneri mogu doći u obzir, ako se vi budete pitali?
- Uvek smo tako nastupali - zna se o čemu se govori pre, a o čemu posle izbora. Ono što sigurno mogu da kažem je da će oko buduće vlade morati da se napravi određeni koalicioni sporazum. DSS je 2004. godine takav sporazum napravila, i to je prva koaliciona vlada posle dugogodišnjeg jednopartijskog režima i DOS-ove vlade koja je bila više pokret, nego koalicija. Vrlo je važno imati koalicioni sporazum, jer to podrazumeva ozbiljne obaveze stranaka koje uđu u savez. To će biti uslov za bilo kakvu koaliciju DSS.

Koji će biti vaši uslovi prilikom izbora partnera?
- Prva stvar oko koje će stranke morati da se dogovore kada se bude obrazovala buduća vlada, jeste pitanje Kosova i Metohije. Naši eventualni partneri moraju poštovati teritorijalnu celovitost zemlje. Buduća vlada će se bazirati na stavu o Kosovu.

Neke stranke koje sebe nazivaju demokratskim plaše građane pričom da biste vi mogli napraviti vladu sa radikalima ili socijalistima, budući da se njihovi stavovi o Kosovu dobrim delom poklapaju sa vašim. Može li se to dogoditi?
- Pitanje Kosova jeste najvažnije, ali pri izboru budućih partnera, i mnoge druge stvari biće važne. Držaćemo se stava kakav je DSS imala i do sada. Mi se rukovodimo demokratskom politikom, kursom koji smo gradili godinama. A, koliko su drugi bliski toj politici, prosudite sami.

DOSTA UCENA
OPTUŽUJU vas da ste usporili put ka Evropi nedovoljnom saradnjom sa Tribunalom. Konkretno, iz DS poručuju da će oni taj problem rešiti za tri meseca i da će pregovori u tom roku biti nastavljeni, jer će oni pokazati "političku volju"...
- Stvari su vrlo jednostavne. Prvo, politička volja postoji. Drugo, široko je polje svima. Bilo je prilike da se taj posao okonča i pre dolaska ove vlade. I naš prethodnik je bio u prilici da taj problem reši, pa ga nije rešio. Zato nije korektno da neko danas u kampanji obećava da će uraditi nešto što nije uradio dok je bio na vlasti. Pitam ih otvoreno - zašto za nekoliko godina koje su imali na vlasti nisu učinili ono što mogu učiniti za tri meseca.

Reč je o tome da se veruje da bi se stvari rešile vašim izjašnjavanjem da ćete "uhapsiti" Mladića, a da vi odbijate da tu magičnu reč izgovorite...
- To je čista besmislica i potpuna neistina. Sve sam to već izgovorio. Više puta, i potpuno jasno. Niti imam nešto više od toga da kažem, niti bi to presudno uticalo na promenu stvari. Ako se neko uhvati za to, pa još krivotvori činjenice, tako što tvrdi da nije rečeno nešto što je rečeno, onda se plašim da iza svega stoji loša namera. I da namera nije da se završi posao sa Haškim tribunalom, nego da se i dalje ucenjuje ova zemlja, i to u trenutku kada su pregovori o statusu Kosova u toku. Moj odgovor je da takva ucena neće proći.

Hoće li izbori na bilo koji način uticati na pregovore o statusu KiM?
- Imali smo prilično usaglašen stav o tom pitanju i pre izbora. Verujem da će se to jedinstvo očuvati i da ćemo uspeti da sačuvamo ono što smo postigli. A, postigli smo mnogo. Setite se kakve su bile naše pozicije u međunardnoj zajednici pre godinu dana, baš kada je reč o pristupu Kosovu. Argumentacija Srbije o poštovanju međunarodnog prava sve više se uzima u obzir, naš stav da treba tražiti evropsko rešenje za prava manjina, da Kosovo ne može biti izuzetak, sve više se prihvata. Pravila postoje da bi se poštovala, a ne da bi se kršila. Niko ko se zalaže za to da rešenje za Kosovo bude izuzetak od pravila, taj stav ne ume da objasni. Zato se drže jednog jedinog argumenta - da je Srbija do 2000. godine imala nedemokratski režim. To, naprosto, nije nikakav argument. Jer, mnoge zemlje su imale nedemokratske režime, a zbog toga im niko nije otimao delove teritorije. Naprotiv, danas su ugledne članice Evropske unije.

Da li je u redu da, dok čekamo razrešenje statusa, predsednik države izađe u javnost sa tezom da smo "bliže nezavisnosti Kosova"?
- Ne bih to da komentarišem.

Ali, da li je on u pravu? Jesmo li bliže nezavisnosti?
- Ne. Nismo bliži nezavisnosti. Sve dalje smo od nezavisnosti. Daleko, daleko smo dalje od nezavisnosti nego što smo bili pre godinu dana. Dakle, o nezavisnosti ne razmišljam, niti hoću da razmišljam.

Hoće li biti nastavka pregovora o Kosovu ili će Ahtisari, kako preti, u prvim danima posle izbora izaći sa konačnim predlogom o statusu koji će biti uručen dvema stranama po principu "uzmi ili ostavi"?
- Postoje dve institucije koje moraju da se izjasne o bilo kakvom Ahtisarijevom predlogu. Prvo, predlog ne može biti upućen Prištini i Beogradu pre nego što prođe kroz Kontakt-grupu. A, čak i da prethodno dođe na ove dve adrese, ne može zaobići Kontakt-grupu pre nego što bude upućen Savetu bezbednosti. A, Kontakt-grupa deluje na principu konsenzusa. Potrebna je saglasnost svih. Dakle, siguran sam da o tom pitanju nema konsenzusa.

Možda će biti pokušaja da se te institucije zaobiđu?
- Ne vidim ko bi to mogao. A onaj ko bi pokušao, bio bi u ozbiljnom problemu, doveo bi u pitanje mnogo šta. Duboko sam uveren da to neće biti moguće, što se može zaključiti i iz činjenice da se stvari odlažu. Oni koji su bili vrlo jasni u prilog nezavisnosti, smanjili su ton, oni koji su govorili da će status biti rešen do kraja ove godine, pomerili su rokove za sledeću. Očigledno je da se tako složena pitanja ne mogu oročavati. Videćemo u narednoj godini šta se sve promenilo. A, mislim da su oni stavovi koji su protiv kršenja međunarodnih normi ojačali. Pre svih - Rusije.

Jeste li baš sigurni da će taj ruski stav ostati tako čvrst? Da Moskva neće pokazati uzdržanost ako pitanje nezavisnosti Kosova dođe pred Savet bezbednosti?
- Siguran sam da se to neće dogoditi. Stvar je toliko čista i principijelna da tako velika zemlja, kao što je Rusija, koja se založila za jedan stav, neće odustati.

IZUZETAK
KOLIKA je opasnost da se Kosovo tretira kao "izuzetak" od pravila na osnovu kojih su rešavani drugi slični problemi u svetu?
- Najsnažniji i najjasniji odgovor dala je Rusija i predsednik Putin. Dakle, nema izuzetka. Ako hoćete izuzetak, to se neće završiti na jednom. Javiće se spisak od prvih deset, a onda dvadeset sličnih "izuzetaka" u svetu. Dobićete potpuno prekrojenu sliku sveta, a naročito Evrope. Ako u jednom slučaju pokušate da stvorite izuzetak i narušite teritorijalni integritet i suverenitet jedne zemlje, nećete više imati poredak, neko besporedak.

NISMO DELILI FUNKCIJE
DA li je već bilo nekih konsultacija oko buduće raspodele funkcija sa Tadićem, ili bilo kim drugim?
- Ne.

Očekujete li probleme oko formiranja buduće vlade?
- DSS je dala dobar primer kako se pravi koaliciona vlada. Dali smo dobar uzor kako se pravi koalicioni sporazum sa političkim elementima, koji ne podrazumeva samo raspodelu mandata i funkcija. Zato verujem da će biti lakše prilikom formiranja buduće vlade.

HOĆEMO PRAVDU
KADA će pregovori o pridruživanju biti nastavljeni?
- Ono što je za mene uspeh, ohrabrenje, i neka vrsta moralne satisfakcije, jeste činjenica da je u Evropi počelo da preovladava uverenje da Srbiju nije trebalo na ovaj način uslovljavati, da bi bilo daleko produktivnije da su pregovori nastavljeni u cilju ostvarenja obaveza, umesto što su prekinuti. Sve više zemalja dolazi do zaključka da se prema Srbiji postupalo nepravedno. Srbiji je, posle svega, potrebno malo više pravde.

izvor: novosti