Odnece me snovi i dani neki daleki...... Odnece me sve ostace samo duh koji luta i secanje.......A ja cu kao i svi sto odlaze nestati u neke nepoznate dane,mozda u trenu noc kada pada ili zora zuri da svane......Odnece me u mir i spokoj neki izgubljeni putevi nemi i daleki..........
Retki su oni koji me poznaju. Onu pravu mene. Moju mene. Sanjarku koja dise realnost. Gresnicu sto hoda po ostrici raja. Malo ih je onih sta mogu prepoznati tracak tuge u sjaju oka i kraj iza osmijeha ...
Oduvek sam se divila ljudima koji jako vole, onako svim svojim bicem. Mozda zato sto ja nikad nisam bila tako voljena ili mozda zato sto ja jedino tako i umem.........
Pa eto, mogu ti reći da mi nedostaješ i večeras. Ništa više nego prethodne večeri. I ništa manje od sledeće večeri. Ali neću ti to reći. Naravno da neću. Osetit ćeš ti to već sam. Kao što i ja osećam da negde nekome nedostajem...
Falis mi, ali vec sam navikla da zivim s tim osecajem da jedan deo mene nedostaje. I sve je uredu. Zaista, jeste. Imam dzepove pune snova, kofere krcate uspomenama. E, vidis, tu i jeste problem… Te uspomene, djavo da ih nosi, ozive pred spavanje i ne daju mira... Iskradu se.. Zafali onaj dobro poznat glas pre nego utonem u carstvo snova.. Cim svane bice bolje. sve dok ponovo ne padne noc i uspomene ozive...........
Svaki svoj pogresan korak…Znao si opravdavati oziljcima proslosti…Tvoje bolom isibane duse... Kao da je moja dusa bila nesto bolja… Kao da nisi video iz koliko je zakrpa nevesto zasivena… Kao da nisi osetio da sam trazila malo jaceg konca…Od osecanja izatkanog…Da se bar malo jace sastavim… Da ne pucam po savovima…
26. Mar 2014, 15:39:23
