Volim cuti taj glas... Tvoj glas... Osecam se bolje. Smirenije. Veselije... kad god cujem tvoj glas. Nesto se dogadja, nesto u meni se desava. Osetim osmeh u tvom glasu, zamisljam ga. Zamisljam tvoje oci kako se cakle dok se osmjehujes, dok pricas sa mnom, dok mi pricas... Volim boju tvog glasa, one male pauzice koje pravis i ona nagla zatisja kada ne znas sto mi reci. Kad se zbunis. Volim taj tvoj naglasak kojim govoris. Izgubim se kad te cujem. Kada cujem tvoj glas... Topim se.. Gubim... Gorim... U visine letim...volim te................
"i uvek će te voleti"? ne, rece ruza,jednog dana ći uvenuti i onda će prestati da mi se dive. Baš čudno,rece mali princ.Da si ti moja ruža,ja bih te voleo i tada".
ali knjige pisu veliki pisci a ne TUZNI SANJARI...
ja samo iz duse kad je tuga prepuni...pokusavam da iznesem BOL kroz reci...
verujuci da bice lakse...osluskujem recenice iz SRCA poslate i zapisujem ih...
i ako nisam sigurna da ce te reci stici do onoga ...cije je ime moja inspiracija..
ja pisem ciste duse...moji BISERI nisu savrseni...i ne opterecujem se time da ih takve napravam...
od njih ja samo nizem obicnu nisku ...dovoljno jaku da se ne pokida pod naletom vremena...
dovoljno lepu da od nje stvaram neku svoju bajku... u koju pobegnem u nocima nesanice...
i zato, ne trazite u meni nekog pesnika...
koji ce svoje bisere prodati ko klikere staklence... ja to ne umem... ja samo znam... da iz svoje DUSE stvorene BISERE.. prosipam putanjom kojom lutaju...
oni sto svoja srca imenom izgubljenih ljubavi tetoviraju..
24. Maj 2014, 16:43:38
