Desilo se upravo ono što sam slutila da ce se desiti.... Postalo mi je svejedno. Možda ćeš jednom vrištati moje ime, ali se bojim da neću čuti. Zaglušilo me previše tišine."
Navikne čovek na sve… Da živi sa pola duše… Da stvara neki svoj svet… U koji smešta svoje snove… Maštanja… Želje… Navikne da preboli ,neprebolno… Da izdrži ,neizdrživo… Navikne da se tuđoj sreći raduje… Da hoda na vrhovima prstiju, da ne bi tugu probudio… Navikne da čuva dete u sebi… Nedajući mu da odraste… Da se slomi bez buke… I opet iznova sastavi… Da se poput trave, kada ga zgaze,ispravi… Navikne čovek na sve
"Nemoj, mi snove ukrasti, Nemoj, ako ne znaš da sanjaš, Ostavi moje oblake, i sa njima, moja putovanja, mojom sobom, tragom secanja... Ne otvaraj, ni moje prozore, pobjeće mi oblaci, Taman sam ih ukrotila, na pašnjacima snova, napojila , sa izvora mašte, namirila, za buduća sjećanja... Ako hoćeš da uđeš, polako odškrini vrata, ne zvoni, ne kucaj, da mi ne probudiš Oblake, Slobodno uđi, i ovako je otvoreno, Ali jedno da te zamolim... Ne kradi mi SNOVE, To je sve što mi Ostalo..."
Ušunjam se ponekad u tvoje snove i tu ostanem do jutra. Osetiš me ti, znam. Kad ujutro otvoriš oči još ti je moj poljubac na usnama. Još osećaš moje prste među svojima. A nisam tu. Ušunjam se ponekad u tvoje misli i napravim haos od tvog dana. I zaboraviš gde si krenuo i šta si želeo reći. A to se samo ja malo igram po tvojoj glavi. Upletem se ponekad u tvoj korak i kreneš polako ka meni, a ne stižeš. Znam da sam tvoj uzdah kad krene jedna od onih naših pesama. Znam da sam tvoja suza na kraju još jednog dana. Znam da sam ona teška tišina kad te reči umore. Znam da sam ono pitanje bez odgovara. Znam da sam onaj osmeh koji ti se pojavi bez razloga, krišom. Znam da sam ona bol koja te žigne kad ti ne ide, kad ti baš ne ide. Čudna je stvar to srce, ne ide sa njim kako bi želeo. Ono radi na neki svoj mehanizam. Njega pokrenu nečiji pogledi, nečiji osmesi, nečije ruke. Srce je to, nije igračka. Stavi ga na dlan i nudi svima, ne vredi, ono razume samo jedan pogled. Izađem ponekad u novi dan sa srcem na dlanu, ali džabe, uvek mi se vrati još više tvoje. Ali ima dana... Ako si sudbina desićeš se opet... (VREME JORGOVANA)
25. Mar 2017, 16:07:52
