-željana-

Od svega se moze pobeci , osim od samog sebe, svima se moze lagati osim samom sebi , kad pogledamo lik u ogledalo sve istine su nam zapisane u ocima, staviti maske , lagati druge , to je moguce , al sebe , to se ne moze , nikada.....
- Spomenar moje duse -

-željana-

Jednog dana biće ti žao što si me pustio da odem!

-željana-

Mi se ne mozemo nazvati mi...jer skupa nikada ni bili nismo...ali voljela sam te kao da jesmo...Voljela...Zapravo,,,jos uvijek...samo... Samo se ponasam kao da nije tako...kao da me ne zanimas ni ti..ni tvoja sreca...ni tvoja tuga...A zanima me...jer se radujem tvojoj sreci i tugujem kad i ti...ali to nikad ti neces saznati...a i da saznas...bilo bi ti svejedno...jer takav si ti...Kada me pitaju...Jel jos uvijek on u dusi i srcu tvom... nasmijem se i kazem...ma kakvi...ne...on je davno odatle izasao...Lazem...Sto je najgore od svega dobro lazem...povjeruju mi...nekada i sebe pokusam da ubijedim u to...ali ne vrijedi...Onda dodje noc...kad vracam film u glavi...ne zeleci da se prisjecam tvojih poruka...tvojih rijeci koje i danas bole...tek tada shvatim...da samo zavaravam sebe i da cu te voljeti sam Bog zna jos koliko dugo...Boli me to sto smo odustali...a da nismo ni pokusali...iako oboje znamo...da smo silno zeljeli da postanemo mi...da prestanemo biti ja i ti...I tek sada vidim koliko su istinite one rijeci...Najvise se vole oni sto se nemaju...sto se nikada imati nece....

-željana-

Imam neodoljivu zelju da te vidim ... da cujem tvoj glas...
da prislonim usne na tvoje...
da ti snagom svog zagrljaja izbrisem brigu i patnju iz duse . Imam neodoljivu zelju da te volim bez granica...da zazmurim i zaboravim na sve....

-željana-

Gubitak ne preživiš.
Gubitak živiš. Iz dana u dan.
Na milion i jedan način.
Tebi i drugima sasvim ispravan i sasvim pogrešan.
Dok sa gubitkom ne naučiš da živiš.
Otkriješ svoje načine.
Najmanje pogubne po druge i po tebe.
Bitno je samo jedno.
Da nastaviš da dišeš.
Koračaš.
I voliš (se)..............

-željana-

Sediš kod kuće. Sama. Sama, a ne moraš biti. Telefon u ruci i već ispisana poruka. Kolebaš se da je pošalješ i znamo da nećeš. Samo jedan pokret prsta te deli od rešenja problema. Zašto gubiš sebe misleći da pobeđuješ nekog drugog?

-željana-

Naiđu tako trenuci, kada nisam sva svoja…
Uvučem se u ljušturu duše…
Ćutim…
Tih dana, nisam za ljude…
Za pitanja …
Objašnjavanja…
A nekada sam pričala…
I pogrešila…
Danas svoje slobosti krijem od drugih…
Danas ih, ni sebi samoj, ne priznajem..

-željana-

Mala suza izdajica se skotrljala niz obraz.

Ne vredi, fali mi tvoj osmeh za ovu slagalicu.

A učim da dišem ove dane bez tebe, dane u tuđem zagrljaju. Učim da hodam kroz dan u kojem više neće biti tvog koraka.

I dobro mi ide, zaista.

Sem, ponekad ...

Fali mi onaj osećaj razumevanja u samo jednom pogledu. Fali mi onaj osećaj pripadanja u samo jednom zagrljaju.

Ušunjaš se ponekad u trenutak između njega i mene i zalediš me. I nisam tu, par sekundi nisam tu. Par sekundi osetim tvoj pogled na meni i tvoj zagrljaj u meni. Par sekundi mi grliš srce onako ... ma znaš ti kako.

I ne, nisam tu. Srce nije tu. Par sekundi ... I onda sam opet tu, sa njim, u njegovom zagrljaju, i onda opet više nisi tu, u mom danu, u mom životu.

Upleteš se ponekad u neku pesmu na radiju i note mi zaigraju telom i osetim tvoj dah na vratu i tvoje prste među svojima. I neki prošli trenutci mi zaigraju pod kapcima. Ali kad otvorim oči nisi tu ... I sve prođe.

Zamiriše ponekad dan na tebe i lažem sebe da nije taj dan, i lažem sebe da nisi ti, i lažem sebe da nisam ja. I lažem sebe da su neki drugi u ovakvom jednom danu zaustavljali trenutak zagrljajem.

I prođe dan, još jedan dan bez tebe.

I živim lako, živim lepo.

I smejem se i srećna sam.

I samo još onaj sekund pred san, ti si ta misao ...

-željana-

Svi osim tebe su me procitali,a tebi sam pisala nepismeno moje.

-željana-