Jbt to se moglo desiti bilo kojoj zeni, film je snimljen u Americi ali postoji gomila slicnih slucajeva. Iz cele price izvukao si naj nebitniji deo...

Bitno je sto je on pre tog putovanja bio sav divan muz, zbrinuo porodicu . Pa ga je kasnije ubedila porodica da se vrati i sve je otislo dodjavola za njegovu zenu.

Kazem jadni Amerikanci, zato shto oni najvishe kukaju, a plus uz to svi o muslimanima prichaju, a po tome shta prichaju vidi se da ne znaju apsolutno nishta o njihovim obichajima i o nachinu zivota.

Tvoji preci su ziveli u retkim momentima mira... Izmedju ratova....

Tvoji prijatelji sa pocetka price su otisli u Kanadu da gaje decu, jer nisu mogli ovde... Za vreme ratova...

Razmisli o te dve stavke.

Takodje, navela sam da isti problem postoji i u drugim sredinama u kojima postoje duboke i teske rane koje su posledica medjuverskih i medjunacionalnih sukoba... pa cak i ako je od toga proslo mnogo, mnogo vremena... I dalje ce porodica nekog Britanca da se trgne ako on odluci da se ozeni Indijkom\Francuskinjom\Srpkinjom... I dalje ce neki Grk da se cimene ako mu cerka odluci da se zagledala u Turcina... I dalje ce neki Indijac da dobro razmotri svadbu sina ili cerke ako saopste da su se zaljubili u nekoga druge kaste ili vere...

Sta vise... cak i u zemlji koja je melting-pot civilizacija... Americi.... medjurasni brakovi su veliki tabu... oni su kao jedna nacija i imaju krajnje fanki pogled na veru, ali... najveci stepenik spoticanja...
Cak i u takvoj zemlji... ljudi zive u getoima i brak izmedju hispanoAmerikanca, crnca, belca ili azijate se smatra velikim izuzetkom...

Ja sam mislio konkretno na slucaj sa tim Iracaninom. Da je neka druga, normalnija drzava u pitanju verujem da to ne bi bilo ni blizu toliko lose.

Da se ne ponavljamo sa citatima @Anea...
Navedoh starije generacije pradjedova i njihovih zena koji su po tvome vazda ratovali...valjda ko to zna.Istoriju pisu pobjednici i od iste nema neke koristi osim ako se traga za izgubljenim blagom.Koliko sam bogat ako znam da je Gavrilo ubio Ferdinanda?Naravno bogat sam samo toliko da mogu sa nekim uci u diskusiju i pametovati jedno drugom...tu koristi nikakve nema.Sta vrijedi spoznaja kako je zivio moj pradjed i kojim idealima se zanosio,on je mrtav a ja ziv,niti on meni moze pomoci,niti ja njemu...zar ce ustati iz groba i pobuniti se sto zenim nekakvu kineskinju?Svaka stvar u zivotu je pitanje karaktera pojedine licnosti i koliko drzi do samog sebe.Tako da oni slabiji idu linijom nikakvog otpora govoreci samom sebi "moji preci su zenili istu vjeru,moram i ja,izgubit cu i komsije koji mi "strasno" znace ako ozenim drugu vjeru.Ma zajebi ljubav ipak neka bude i manje ljubavi ali zenim svoje".Zakljucak sam od sebe se namece...preci iako mrtvi i dan danas zene nas koji smo zivi,zavidne komsije i dan danas rukovode nasim zivotima...tako dodje jer gledamo njihovo misljenje ako u kucu dovedemo kineskinju.

Moj prijatelj je otisao nakon rata u Kanadu samo iz jednog razloga,vidio je finansijsku sigurnost mnogo vecu nego sto to moze ponuditi Sarajevo ili Bosna.Ozenio se samo par godina nakon rata dok su rane istog jos uvijek bile otvorene i zive.Covjek je izabrao ljubav,ostao karakter,bacio proslost od koje se ne gradi buducnost i postao srecan.Na njegovoj svadbi sam bio u prepunom restoranu vecinom komsiluka i prijatelja.Opet su zajedno svi se veselili Srbi,Hrvati,Muslimani i pjevali zajednicke pjesme,jer ljudi se zene iz ljubavi.Ako se dvoje pronadju iste vjere i uz to vole dobro doslo,ako vjera ne odgovara zar ljubav i osoba uz nas nije vrijedna nase borbe i odbacivanja proslosti te komsiluka za vid ispunjenosti i srece samog sebe?

Na kraju zasto spominjati Amerikance,Kineze,Turke i ostale kada znamo da je to sasvim drugaciji mentalitet ljudi? Vjerujem da je ogromna razlika ozeniti kineskinju u odnosu na hrvaticu zar ne?
Pa zar nije pola Europe sastavljeno od mijesanih brakova koji mogu toliki jaz praviti da zene druge nacije zute,crne,crvene,bijele a mi ne mozemo ozeniti komsiju koji prica nas jezik,ima nas mentalitet,ima nase ponasanje,samo zbog jednog sto njegovo ime nije u nasim vjerskim knjigama? Sta drugo ostaje za reci osim eee ebiga.

meni je super kako muski na temi pisu "ja ne bi muslimanku"... pa zaboga ni ne bi mogli muslimanku da zenite osim ako ne promenite veru.. to ce mozda jednu od hiljadu, porodica da pusti da se uda za pravoslavca ..

pre ce otac i brat da je ubiju.. 

Ne baš. 

Određenom delu ateista i agnostika uključujući i meni... nije problem da žena bude druge vere.
Problem je da ima veru uopšte. 
Ne bih mogao da zamislim svoj život da ga podelim sa osobom koja bi verovala u tako glupe detinjaste stvari.  (from my point of view.  )

Stalno bih razmišljao o tome da joj je unakažen um.
Opet... i to bi verovatno bilo obostrano..  
I verovatno bi slično ona mislila o meni.
Tako da... there you go.

---

Međutim sad mi nije jasna jedna druga stvar, od 40.000 bogova ja ne verujem u samo jednog boga više od vernika koji ne veruje u 39.999 bogova a loži se na svog.
Zar sama činjenica da priznaje postojanje toliko velikog broja bogova, samim tim što ne želi da oženi neku ribu koja gotivi nekog drugog boga... zar to nije dovoljan dokaz da je cela ta priča užasno opičena i dokaz da bogove izmišljaju ljudi, tovare svoju decu s time i sve to zavisno od lokacije? Što bi dalje trebalo po nekoj logici da ih natera da odbace ta sranja stvorena da podele ljude?
Skroz nerazumno.
---

U principu sam još uvek načelno protiv mešovitih brakova, bilo verski, bilo nacionalno... jer su mi poznate posledice koje to nosi.
Ali u praksi, zaljube se ljudi.

A onda sve ovo pada u vodu. 

---

Opet si omašio poentu.

Ma dajte nekenjajte vise.
Sta ce komsiluk reci nije bitno, sve do prvog rata kad ti objese sina o prvo drvo ili ga posalju na prvu liniju fronta zato sto mu je tata/mama druge vjere/nacije.
Pa dajte vise, zna se da su najjebanije strane bila djeca iz mjesanih brakova.

U mojoj familiji se desilo da se dvoje razvedu - prije rata. On Hrvat, ona Srpkinja. Kad je poceo rat,  hrvatski dio porodice  ode za Hrvatsku. Strariji sin je bio mnogo vezan za oca, ali kad ga je otac zvao da ide sa njim odbio je recenicom  - a sta cu kad brat poraste? Treba ja da nosim  hrvatsku, a on srpsku uniformu, pa ja da pucam, a ne znam jel on na drugoj strani? Radije cu da poginemo na istoj.

Imam i primjer muslimanke koja se udala i ostala da zivi sa Srbinom. Sve super, njegovi je primili, on je voli, dvoje djece. Proislo 10 godina, on umre, ona ostala udovica. Djeca odrasla u Srbiji, kao Srbi. Ne mozes ih vratiti u Tuzlu odakle je ona. Ona da ostane tu moze, ali opet nema nikog svog. Za sve se oslanja na njegovu rodbinu. Niti je ona prispjela tu gdje je - finansijski, emotivno, familijarno, niti njena djeca mogu da se uklope u sredinu odakle je ona potekla.

bdw Gledala sam i ja taj film i ono sto je meni ostalo u sjecanju je sikana kroz koju je prolazio taj Iranac u Americi zato sto je Arapin. Imali su kao idealan brak, a njegovo dijete nije znalo ni rijeci arapskog, bilo je krsteno, mama ga ucila da govori molitvu prije spavanja, da slavi samo bozic i sl. O kulturi, istoriji, jeziku, vjeri njenog oca klinka nista nije znala. O zeni, koja je tu predstavljenja kao ne znam ti kakava zrtva, da se i ne govori. I onda naravno da ga je bilo lako prevesti na tvrdi islam. Da je njemu u Americi bilo lijepo, sipak bi on podlegao uticajima svoje porodice. Da je porodica vidjela da ona ima i blagu predstavu o njima, vjeri, obicajima, tradiciji, naravno da se ne bi svi odreda okrenuli protiv nje.
Mani me tih jednostranih predstava.

Није проблем у обичајима... игра се рецимо нека утакмица и рецимо неки Мухарем Хаџирахман уклиза са две ноге... прво што ћу рећи је јебем ти матер муслиманску... без да кријем ја сад нешто. То је неки најпростији пример.
Кажем, могу ја да остварим контакт са било ким, али у дубини не осећам приврженост.
Придржавам се исто тако правила да су муслимани били неверници.

То је слично као кад те неко пита јел би био са шиптарком... ако неко каже да не би, онда би онај други казао... па како сад, можда имаш и добрих шиптарки (нема добрих шиптарки).
Што ће рећи - има добрих муслимана али је муслиман. Ја тако размишљам. Далеко од тога да све муслимане не подносим.


Јебга... нисмо знали

duga je priča, a ja ću da sažmem koliko god mogu...

godinu dana mi je bila docimerka Albanka iz Ulcinja. prelijepa, dobar drug...i zaljubi se u gazdu kod kojeg smo živjeli. bili u vezi, velika ljubav...i naravno...njeni ne smiju da znaju.

međutim, saznaju.

imala gomilu neke braće, jedva su je pustili i da studira i to na sjeveru Crne Gore, ni njoj nije bilo jasno kako je uspjela da ih nagovori...pa su je stalno pratili i provjeravali. pitanje vremena je bilo kada će da saznaju...i pitanje je bogme bilo...kako ćemo i mi oko nje da prođemo, a i dragi gazda ( najbolji gazda na svijetu, majka studentska) da li će da izvuče živu glavu.

epilog...očekivan. čitavo pleme se sjatilo oko kuće, prijetnje, drama...odvođenje nje sa fakulteta, čekanje ispred kuće da ona spakuje stvari, niko ne smije da se pozdravi sa njom, prekid komunikacije sa drugaricama sa kojima se družila čitav život i sa kojima je živjela kao student ( pravoslavke).

Boga nije bilo da sa njom stupite u kontakt.

internet, ovo, ono...telefoni, bakrači?

ma, ni dimnim signalima.
kao da je u zemlju propala.

jer, sa njima se zajebavati...ovim njenim...stvarno si morao da imaš muda od mamuta.
vidiš, ozbiljni ljudi u namjeri da joj ne priđeš ni na kilometar, jer...poješće te. bukvalno ti to i kažu.
uopšte se ne zajebavaju.
ma ni sekund.

i ajd sad...budi lud do kraja.

tako da, u nekim ekstremnim varijantama na našem divnom brdovitom Balkanu u zemlji seljaka, postavlja se pitanje: '' zdrava glava na ramenima ili...ljubav?''

ruku na srce...dostojno Šekspira...ali...u ovoj varijanti...ledi i krv u žilama.

dobro, ovo je ekstreman slučaj...ali pade mi na pamet.
mislim, očigledno ima i toga na ovim prostorima, je l'....