Otac držao ćerku zatvorenu u podrumu 24 godine :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Friclovo pismo izašlo u javnost, sledi mu suđenje i za ubistvo
Autor: Blic online | 09.05.2008 - 21:21

Austrijski monstrum Jozef Fricl mogao bi, na osnovu izjave koju je njegov advokat pre nekoliko dana prosledio medijima, da bude optužen i za ubistvo bez predumišljaja, saznaje TimesOnline.

Elizabet i deca znatno bolje
Elizabet, njeno petoro dece i majka Rozmari nalaze se i dalje u bolnici. Oni se, prema rečima lekara, osećaju znatno bolje.

On je naime potvrdio da je jedno od dece koje je imao sa svojom ćerkom Elizabet, koju je 24 godina držao u zatočeništvu, umrlo tri dana nakon porođaja, a da se on nije obratio lekarima za pomoć.
Sud u Sent Poltenu odlučio je danas da mu produži pritvor za još meseca dana. Portparol tužioca Gerhard Sedlaček rekao je da se Fricl odrekao prava na žalbu povodom produžetka pritvora.
"Istraga se nastavlja. Tužioci će uskoro saslušati gospodina Fricla. Optužnica protiv njega će najverovatnije biti podignuta na jesen, kada bi trebalo da počne i suđenje", rekao je Sedlaček.
Tužioci kažu da će Jozef Fricl biti optužen za ubistvo bez predumišljaja ili "ubistvo iz nehata", budući da nije zatražio lekarsku pomoć prilikom porođaja njegove ćerke Elizabet. Ona je tada rodila blizance, ali je ubrzo jedna od bebi umrla u podrumu u koji ih je zatočio.
"Ukoliko se dokaže da je svesno izbegao da pozove pomoć i da je znao da je beba ozbiljno bila bolesna, to bi se moglo protumačiti kao ubistvo iz nehata", objasnio je Sedlaček.
Elizabet je rodila blizance 28. aprila 1996. godine. Ubrzo nakon porođaja došlo je do komplikacija i dečak, koga su nazvali Majkl, umro je samo tri dana nakon rođenja. Elizabet je potvrdila te navode, rekavši da je Jozef "spalio telo deteta".
Sedlacek kaže i da specijalne policijske jedinice pretražuju dvorište kuće Friclovih pokušavajući da nađu zakopano telo deteta.

Šta je Fricl napisao u pismu upućenom medijima

Želeći da spreči dalje spekulacije o njegovom zlodelu Fricl je, preko svog advokata Ruperda Majera, uputio pismo medijima, koje je TajmsOnline preneo bez cenzure.

"Odrastao sam u siromašnoj porodici. Moj otac je bio nitkov i često je varao majku. Zbog toga ga je i izbacila iz kuće. Iako sam tada imao svega četiri godine, znao sam da je to bilo ispravno. Moja mama je bila jaka žena – naučila me je da uvek budem disciplinovan, uredan i predan poslu koji obavljam. Omogućila mi je dobro obrazovanje, a kasnije i posao. Ona nije birala poslove, radila je sve i svašta kako bi nam obezbedila normalne uslove za život. Ona je bila najbolja žena na svetu! A ja sam, na neki način, bio njen muž. Ona je bila gazda, a ja sam bio jedini muškarac u kući."
Na pitanje da li je ikada imao seksualne fantazije prema svojoj majci, Jozef je odgovorio: "Verovatno, da. Ali ja sam bio jak, gotovo isto kao i moja majka, i morao sam da potisnem svoja osećanja prema njoj".
"Kasnije, kada sam već odrastao i počeo da izlazim, imao sam nekoliko ljubavnih veza. A onda sam upoznao Rozmari. Ona nije bila ni nalik mojoj majci. Bila je stidljiva i slabija od moje majke. Ali Rozmari je bila prava žena za mene. Voleo sam je i uvek ću je voleti!"
Na pitanje zašto je 1967. godine silovao jednu ženu, Fricl je odgovorio: "Ne znam šta me tada spopalo. Želeo sam da budem dobar muž i otac. Ne znam... Priznajem da sam oduvek cenio pristojnost i lepo vaspitanje. Ipak, odrastao sam u vreme nacizma, pa je sve to što se događalo u to vreme, verovatno podsvesno uticalo na mene, što je i normalno. Ali ja nisam monstrum! Nisam ni nalik onome kako su me mediji prikazali."

Fricl je odbacio tvrdnje njegove ćerke Elizabet da ju je prvi put silovao kada je imala svega 11 godina:
"To nije istina. Nikada ne bih zlostavljao decu. Sve je to počelo kasnije, znatno kasnije, kada je već bila u podrumu".
On je takođe priznao da je zločin isplanirao znatno ranije: "Razmišljao sam o tome dve-tri godine pre nego što sam zaista odlučio da je zatočim. Najpre sam 1981-82. pretvorio podrumsku sobu u ćeliju bez izlaza, kupio vrata od čelika i betona i osigurao ih električnom bravom, da bih potom zvučno izolovao čitav podrum. Onda sam napravio kupatilo, kupio krevet, šporet i frižider. Verovatno je neko i primetio da tamo nešto gradim, ali to nije imalo nikakvog uticaja na moj plan. Podrum je pripadao meni i samo meni – bilo je to moje kraljevstvo u koje sam samo ja imao pristup. Svi su to znali. To je znala moja žena, moja deca i stanari. Niko od njih se nije ni usuđivao da me pita šta tamo radim. Rekao sam im da sam u podrumu napravio kancelariju i da me niko ne ometa dok radim."

O Elizabet je rekao sledeće: "Nije poštovala moja pravila od kako je ušla u pubertet. Večeri je provodila u prljavim barovima, pušila je cigarete i pila alkohol. Hteo sam samo da je izvučem iz te bede. Našao sam joj posao, ali ona je odbijala da radi. Dva puta je čak pobegla od kuće i vreme provodila sa lošim ljudima. Vraćao sam je nazad, ali ona nije odustajala. Zato sam morao nešto da preduzmem. Morao sam napravim mesto gde ću smestiti Elizabet, makar i silom, ali koje će je odvojiti od lošeg uticaja spoljnog sveta".
Fricl je demantovao Elizabetine tvrdnje da ju je vezivao lisicama ili pak držao lancima vezanu u podrumu, rekavši: "To nije bilo neophodno. Nije bilo šansi da pobegne iz podruma. Bio je to začarani krug iz kog ona nije mogla da pobegne. A da budem iskren, ne bih mogao ni ja".
"Vremenom me je čitava ta situacija činila sve luđim i luđim. Dvoumio sam se da li da je pustim, ali nisam bio u stanju da donesem takvu odluku. Znao sam da će me, ukoliko me otkriju, strpati u zatvor, čega sam se najviše bojao. Razmišljao sam o tome često, a onda je došao taj dan kada sam shvatio da povratka nema."

Tada je, kako je naveo, počeo da poredi Elizabet sa svojom majkom: "Želja da imam seksualni odnos sa Elizabet postajala je iz dana u dan sve jača i jača. Znao sam da ona to ne želi, znao sam da je povređujem. Ali želja da probam zabranjeno voće je bila prejaka za mene i vremenom je prerasla u opsesiju. Hteo sam da imam decu sa njom. Elizabet se, naravno, najviše plašila porođaja u podrumu, ali ja sam joj kupio par medicinskih priručnika kako bi mogla da se pripremi za taj dan. Kupio sam joj i peškire, sredstva za dezinfekciju i pelene".
"Bio sam oduševljen idejom da će mi Elizabet roditi decu, da ću imati pravu porodicu – dobru suprugu i nekoliko dece u podrumu. O svemu sam unapred mislio. Svaki put kad bih napustio podrum, podesio bih bravu na vratima da se, ukoliko se ne vratim u predviđeno vreme, sama otvore. Da sam umro, Elizabet i deca bi brzo bili oslobođeni. Nakon rođenja najmlađeg sina, krajem 2002. godine, kupio sam joj veš mašinu kako više ne bi prala "na ruke". Sve vreme, a to znači pune 24 godine, znao sam da to što radim nije dobro."

Fricl je reako i da Elizabet nikada nije rekla deci da su rođeni rodoskrnavljenjem i da su ga deca, koja su sa njoj živela u podrumu, smatrala dedom.
"Elizabet se, za dobrobit porodice, uvek trudila da sve bude u redu. A ja sam se trudio da im obezbedim sve što im treba. Elizabet sam donosio cveće, a deci igračke i knjige. Često bi deca i ja gledali neki avanturistički film, dok bi Elizabet pripremala večeru. Potom bismo svi seli za sto i večerali zajedno."
Jozef je rekao i da su deca, koja su sa majkom živela u podrumu, često patila zbog infekcija, kašlja, bolova u grudima i epileptičnih napada. Takođe, rekao je i da je planirao da integriše svoju "porodicu iz podruma" u "porodicu na otvorenom".
"Hteo sam da izvedem Elizabet i decu iz podruma. Međutim, u međuvremenu sam ostario i više nisam bio tako gibak, a znao sam i da verovatno za par meseci ili godina neću biti u stanju da brinem o svojoj porodici u podrumu."

Fricl je na kraju rekao da se nada da će biti oslobođen optužbi.
"Nada poslednja umire. Nisam hteo da im dopustim da me izdaju i pobegnu od mene."
Međutim, na pitanje kako je uspeo da ih u tome spreči, rekao je: "To nije bilo teško. Nisam imao potrebu da upotrebljavam silu. Elizabet i deca su me smatrala glavom porodice i nisu se ni usuđivali da me napadnu. Takođe, znali su i da ja jedini znam šifre za električne brave koje sam postavio na vratima podruma".
Upitan da li im je pretio da će ih otrovati gasom ukoliko pokušaju da pobegnu, Fricl je rekao: "Samo sam im objasnio da ne traće vreme na otkrivanje šifri i upozorio ih da bi to moglo biti opasno po njih jer postoji mogućnost da umru od strujnog udara."
Na pitanje da li očekuje smrtnu kaznu, Fricl je kratko odgovorio: "Ne, ja očekujem spas".

Izvor: Blic