"Ništa ne zbližava ljude brže (doduse, često samo prividno i varljivo) kao tužno, melankolično razumijevanje. Ta atmosfera smirene samilosti, koja uspavljuje sve strepnje i zabrane i podjednako je razumljiva i prostoj i profinjenoj duši, i neukom i obrazovanom, sigurno je najjednostavnija metoda za zbližavanje, a uz to i vrlo dragocjena. Potrebno je, naime, odbaciti kultivirano "suzdržavanje duše", kultivirane geste i mimiku i biti jednostavan; ne znam kako mi je (iznenada, bez pripreme) uspjelo da to postignem, kako je to moglo uspjeti meni, čovjeku koji je sljepački trapao za svojim umjetnim likovima; ne znam; gledao sam na to kao na neočekivani poklon i čudesno oslobođenje."

(Milan Kundera - "Šala")

---

"Čovek, bilo koji čovek, zaslužuje sve što je čoveku suđeno - radost, bol, tugu  i borbu. Priroda njegovih dela   je nevažna dok postupa   kao ratnik.

Ako mu je duh izopačen, treba jednostavno da   ga učvrsti - pročisti, usavrši - zato, što ne postoji ni jedan drugi zadatak u celom našem životu koji je vredniji truda. Ne učvrstiti duh, znači tražiti smrt, a to je isto kao i ne tražiti ništa, pošto će smrt i onako da nas stigne, bez obzira na sve.

Tražiti savršenstvo ratničkog duha  je jedini zadatak vredan naše prolaznosti, naše hrabrosti."

(citat Don Huana u knjizi - "Put u Ištlan")

---

Neljubav se ispoljava u umu kao ludilo, u moralu kao zločin, u telesnom životu kao bolest. Neljubav je isto što i kvarnost bivstva. – Ljubav je mera bivstva.

Paradoks ljubavi: ljubav je ispoljavanje čovekovog najdubljeg bića, i to tako što najdublje biće odlučuje suprotstavljeno samom sebi i protiv sebe (Etinger). Ljubav čoveka oslobađa na taj način što ga vezuje.

Praslika svake ljubavi je žrtva na Golgoti: samog sebe dati bez ostatka.

(Bela Hamvaš, Scientia Sacra II)

---

Nijedan od puteva ne vodi  unazad, ni ka vuku ni ka detetu.Na početku svega se ne nalaze nevinost i bezazlenost i sve to je stvoreno, i ono na izgled najjednostavnije, već je grešno, već je mnogostruko, već je bačeno u prljavu reku postanka i nikada, nikada više ne može da pliva uzvodno.Put u nevinost, u nestvoreno, put ka Bogu ne vodi natrag, vać napred, ne ka vuku ili detetu, već sve dublje u greh, sve dalje na put da se postane čovek.
Ni samoubistvo, jadni Stepski Vuče, neće ti u stvari pomoći, moraš da pođeš dužim, tegobnijim i mučnijim putem da postaneš čovek, moraćeš da svoju dvostrukost umnogostručiš, a svoju složenost učiniš još mnogo složenijom.
Umesto da sačuvaš svoj svet, da upropašćavaš svoju dušu, sve veći ćeš deo sveta, pa najzad i čitav svet, primiti u svoju bolno proširenu dušu, da bi možda jednom, na kraju, našao spokojstvo.

(Stepski Vuk, Herman Hese)

---

"On je bio varalica, odvratan čovek koji me je, hladan i bezdušan, učinio beskrajno nesrećnom. Pre nego što sam ga upoznala, bila sam zadovoljna. Naravno, istina je, nisam nikako mogla zamisliti da bih mogla biti toliko srećna, ali isto tako nisam mogla pretpostaviti da ću postati tako nesrećna kao što me je on poučio. Zato ću ga mrzeti, gnušaću se njega, proklinjaću ga. Da, Klaviho, proklinjem te u dnu svoje duše; niko to ne sme saznati, ne mogu dozvoliti da to drugi saznaju, jer na to imam prava samo ja; ja sam te volela kao niko drugi, ali ja te i mrzim, jer niko kao ja ne zna za tvoju podmuklost. Dobri bogovi, koji raspolažete osvetom, prepustite mi je za trenutak, neću je zloupotrebiti, neću biti okrutna. Ugnezdiću se u njegovoj duši kada neku drugu bude zavoleo, ne da ubijem tu ljubav, to ne bi bila kazna, jer znam da bi je isto tako malo voleo kao i mene; on uopšte ne voli ljude, on voli samo ideju, misao, svoj veliki uticaj na dvoru, svoju duhovnu moć, sve njegove ljubavi koje su meni neshvatljive. Toga ću ga lišiti, i onda će upoznati moju bol. I kada bude blizu očajanja, sve ću mu vratiti, ali će meni morati biti za to zahvalan - tako ću biti osvećena."

(S. Kjerkegor, Ili-ili)

"...Bilo je lepo slediti svoj put, ne izneveriti...Baciti se preko neba kao duga , zasijati u tami kao munja...U sekundi trajanja obaviti nesto , ne sasvim obicno ; jer zasto se , inace , zivi ? Secao se tih zanosa. Nece ih izdati. Secao se strasti s kojom se predavao svemu sto je radio. Ne, nece izdati.Voleo je tog decaka u magli pred sobom, daleko iza sebe. Voleo ga je kao najdrazu knjigu, kao najsvetliju uspomenu. Ta uspomena je bila plamicak sto je goreo u njemu, i drzao ga. Mozda je njega stosta izdalo , mozda , ali on - on nikada nece izdati ono sto u sebi i drugima najvise postuje - nagon za uspravnim. Mora se verovati. Mora postojati razlog za ucinjeno. Vatru treba preneti dalje , ne sme zavladati mrak..."

Ludi jahaci / Nada Marinkovic

Не заваравајмо се: Нови светски поредак је одавно установљен и њега спроводи Светска влада оличена Саветом безбедности УН а неформално разним кабалима почевши од државних (Г8), парадржавних (међународне агенције), езотеријских (масонерије, суфије, католички монашки редови, будистичка и хиндуистичка братства), спортских (ФИФА, итд), културних (академска интернационала) и тако у недоглед. Та Влада, пак, води већ трећи наставак Светског рата противу Људи. Јер оно што удружује све поменуте центре власти и моћи, мимо јеврејске и парајеврејске врхушке – у овом случају јудејства схваћеног као стања духа, више него као етноса – јесте универзална вера у пало стање, како је Они зову, ‘‘људске животиње’‘ (The Human Animal будући наслов антрополошког дела некадашњег управника лондонског зоолошког врта, Дезмонда Мориса).

ПОЧАСТ ‘‘ХУМАНИСТИ’‘

Talenat jeste osnovna stvar, ali on bez upornog ,gotovo satiruceg rada ne vredi mnogo. Kroz citav zivot moja jutarnja molitva bila je ova nasa baletska greda koju sam svaki put doticala kao u transu… No, nije samo tehnika! Treba prodreti u tajne ljudskih osecanja, shvatiti sustine i dubine ljubavi, mrznje, smrti; osetiti najtananije drhtaje prirode i sve ono sto nosi muzika u svom jednostavnom ili slozenom tkivu, otkriti tu muziku u sustanju lisca, u zuboru vode, dahu vetra… I to jos nije sve. treba voleti ljude, zivotinje, ptice i cvece ciji je govor tananiji od onog poezije. Treba odbaciti zavist i mrznju, narocito egoizam, uvek misliti vise na druge no na sebe. Jer ,nasa umetnost je davanje, i onaj ko uspe mnogo da da, mnogo ce i primiti za uzvrat…

Prometej u traganju za vatrom – Nada Marinkovic

     - Pomoćni glagol, deco, to je onaj glagol koji pomaže glavnom. Na primer, ja kopam vinograd i onda ja sam glagol graben, dakle: ich grabe. Jest, al' graben ne može da stigne da okopa sam vinograd, kratak dan pa ne može da stigne. Šta će, kako će, nego 'ajd' da pozove svoga komšiju habena. Veli mu: "Učini mi toliko, komšija haben, pomozi mi da okopamo vinograd!" Haben, kao dobar komšija, pristane i onda zapnu na rad zajedno, i to je onda ich habe gegraben. Haben je, dakle, u ovome slučaju pomoćni glagol, to jest glagol koji je pritekao u pomoć grabenu. Jest, ali nije bio samo onda kratak dan kad je graben okopavao vinograd; ima još kratkih dana u godini. Tako opet jednom prilikom ima graben da okopa kukuruz, pa zapeo, zapeo, ali ne može da stigne. Šta će, šta će, domišlja se on, jer ne biva da opet zove habena, pošto mu je on već jedanput učinio ljubav i pomogao mu okopati vinograd. Tad se seti graben da zovne drugoga komšiju werdena. A werden, neki dobar čovek, pa se i on odazove molbi i dođe svome komšiji u pomoć i zapnu zajedno da rade, i to je onda ich werde graben. Werden je, dakle, u ovome slučaju tako isto pomoćni glagol. Jeste li dobro razumeli, deco?

Autobiografija - Branislav Nušić

**********

Da li je istina ono sto pise u Kalevali:
"Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?"
Da li je istina ono sto govore u Basri:
"Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je ne
ces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te".

Neko je negde rekao i hvala mu:
"Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta".

Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek.
Nema male srece i male bolesti. Nema male
kradje i male smrti. Nema malog rata niti
malog postenja. Nema maloga prijatelja i
male tajne.

Nema maloga coveka i male ljubavi.

*************

Miroslav Antic "Ljubav"

Kao oko mrtvaca jednog
Sjaje oko našeg vrta bednog
Fenjeri.
Da l’ noć na tebe svile prospe?
Jesi li se digla med gospe?
Gde si sad ti?

Voliš li još noću ulice,
Kad bludnice i fenjeri stoje pokisli,
A rage mokre parove vuku,
U kolima ko u mrtvačkom sanduku
Što škripi?

Da nisi sad negde nasmejana,
Bogata i rasejana
Gde smeh vri?
O, nemoj da si topla,cvetna,
O, ne budi ne budi sretna
Bar Ti mi ti!

O, ne voli ništa,
Ni knjige ni pozorišta
Ko učeni.
Kažeš li nekad iznenada
U dobrom društvu još i sada
Na čijoj strani si?

O, da l’ se sećaš kako smo išli,
Sve ulice noću obišli
Po kiši?
Sećaš li se noćne su nam tice
I lopovi i bludnice
Bili nevini?

Stid nas beše domova cvetni,
Zakleli smo se ostat nesretni
Bar ja i Ti.
U srcu čujem grižu miša,
A pada ladna sitna kiša.
Gde si sad Ti?


Milos Crnjanski - "Mizera"

Ove su rijeci
Preko ulice
Upucene k tebi,
Ljubavi.
I stid me je,
Ne od njih,
Vec zbog svijeta.
Mozda nije trenutak pravi.
Mozda sam trebao,
U ovo vrijeme
Bijede i izobilja,
Umjesto ljubavi,
Preko ulice
Dobaciti rijeci nasilja.
Mozda sam morao
U ovo vrijeme
Sto se osjeta gnusa
Izaci na trgove
I zavijati
U pustinje ljudskih dusa.
Mozda je moja ljudska duznost
Morala u ovo vrijeme
Okomiti se na lesinare,
Zagristi u hijene.
Al da mi u ovom tuznom svijetu
Ne sija radost tvoga lica,
Ni vjetar se usudio ne bi
proci kroz ovu sumu bez ptica.

Enes Kisevic

Knut Hamsun - „Po zaraslim stazama”

Praznina u mojoj glavi. Postajalo je hladnije. Pošto sam matori konj pomislio sam da bi trebalo da uzmem sako. Spustio sam se pokretnim stepenicama sa četvrtog nivoa. Ko je izmislio pokretne stepenice? Ljudi idu gore-dole pokretnim stepenicama, liftovima, voze automobile, otvaraju garaže dodirom na dugme. Onda odlaze u teretane da skidaju salo.
Za četiri hiljade godina nećemo ni imati noge, puzaćemo naokolo na šupcima, ili ćemo se možda kotrljati kao lopte. Svaka vrsta uništava sebe. Dinosauruse je ubilo to što su pojeli sve naokolo i onda morali da pojedu jedni druge, tako da je na kraju ostao samo jedan, i taj bednik je crkao od gladi.

Carls Bukovski