...
Tema za priču.
Neki inzenjer postavio sebi zadatak da nasred Petersburga sagradi ogroman zid od cigle. Planira kako to da izvede, noćima ne spava, razmišlja. Polako se formira sekcija mislilaca inzenjera i pravi se plan za izgradnju zida. Odlučeno je da se gradi noću, ali tako da se za jednu noć i sagradi, da svi budu iznenadjeni. Pozivaju se radnici. Rasporedjuju se na radna mesta. Gradske vlasti o tome nemaju pojma i evo, najzad, noći, u kojoj treba sagraditi zid. Za njegovu izgradnju znaju samo četiri čoveka. Radnici i inzenjeri dobijaju tačan raspored gde da stanu i šta da rade. Zahvaljujući tačnom proračunu uspevaju da za jednu noć sagrade zid. Sutradan u Petersburgu - pometnja. Čak je i idejni tvorac zida potišten. Ni sam ne zna za šta da upotrebi zid.


Danil Harms
(Nula... i ništa)

Данко Поповић - Књига о Милутину

"... Ласно је убити принца и једну жену
Не волим да се Босанци напразно јуначе, да убијају принчеве и жене, а после, гузицу устрану па наша сељачија данак да плаћа, па је л' тако? Ако си Србин и сељак, ниси стока, не волиш да те неко прави лудим.
Спреми ми белу торбу, - кажем жени - двоје ланене гаће, двоје чарапе, ко и досад кад сам полазио у ратове. А жао ми жене - ни са њом нисам средио. Болесна је. Деца се у њој не примају. Троје је родила, а ниједно се није одржало.
Мајка ми певца испекла, по обичају, ко да ћу на свадбу, а три дана сам косио на сирћету и на перју белог лука - ал, ајд, кад је таки обичај да Србин добро једе кад у рат и у смрт полази.
Синовче, да ти себи не наудиш што се дружиш са мном, знаш како је.

Да се ми о Турке не огрешисмо

Шта ће с нама бити до послетка? - питам Младена, а он ме, душа наша, вако загрли. Очију ми, школац, у Бечу школе учио, ал загрли Милутина. Мени мило, што да кријем, мило ми, загрли ме студент, мене, обичног сељака. И прича. Пун је вере и лепоте.
Откуд ја то могу да знам? Ваљда за то има људи разборитијих од мене, људи на положајима, ваљда се зна ко је за шта надлежан. Са мном разговарај о орању и о сетви, и о рогатој стоци.
Је ли, бре, Милутине, - повуче ме опет Василије за рукав и заустави, и у очи ми се загледа - да се ми о Турке не огрешисмо?
Ја га гледам, да није шенуо - како ми можемо о Турке, наше старе злотворе, да се огрешимо. А он, вако, трља браду. Ми смо, каже, против Турака грдно ратовали ал, руку на срце, ваког јада и срама од њи не видесмо - показује на једно детенце убијено, женско, заголићено, да бог опрости, на једној му ножици чарапа, дебела, од вунена сељачка плетива, пуна крви, а рој мува зукти око њега. Дете базди, божију ти мајку, дете убили, муве га напале, а оно заголићено и базди, еј, базди. А дете женско и заголићено. А подаље, нема ни десетак корачаја, виси жена - млада, витице јој низ груди, а груди раскопчане и види се да је осрамоћена, на једној јој се нози, да простиш, гаће задржале, да бог опрости, а ја се мислим: мора да је ова жена мајка оне девојчице, сличе једна другој ко јаје јајету. Па се мислим: да л' се у овај злочин умешаше они што говоренашим језиком, божију ти мајку?! Василије иде за мном, гурка ме и опет приупиткује: Да л' смо се ми о Турке огрешили? ..."

...
Zivot je more, sudbina - vetar, a čovek - brod. I kao što dobar kormilar moze da iskoristi suprotni vetar i čak da ide protiv vetra, ne menjajući kurs broda, tako i mudar čovek moze da iskoristi udarce sudbine i da svakim udarcem bude blize svom cilju.

Primer: Hteo čovek da postane orator, a sudbina mu odsekla jezik i čovek onemeo. Ali, nije se predao: naučio se da pokazuje tablice s rečima, ispisanim velikim slovima, i pri tom da riče gde treba, a gde treba i da zavija, čime još više utiče na slušaoce, nego da je koristio običan govor.

Danil Harms
(Nula... i ništa)

Pa nista.....
Moram i ja dodati jos nesto njegovo..

Do pepela se i stize jedino preko vatre...
Nema tih reci koje mogu nadomestiti sibanje godina u lice,ni od najbolje price ne moze se isplesti mreza za hvatanje vremena...
Za sedam jeseni,koji minut posle pola jedan,jedan ili pola dva,i ona ce negde zastati pod zamuckujucim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuce...
I onda ce znati...
Dah uspomene pazljivo ce oduvati prasinu sa smesne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije...
Uzdahnuce,predosecam?
Cestice sjaja rastopice joj se nacas u pogledu,kao odraz udaljenih zvezda na vodi...
Bice sama,nadam se?
Jer,tad ce se u ritmu njenog pulsa mozda pojaviti ona uznemirena i kljucna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluskivao u odjecima nasih tisina...
Da...
I onda ce znati da je jedina koju sam ikad voleo...
Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca...
Stedeci se...
Uceci se kako cu najbolje voleti nju...
Kada je konacno nadem...


Jedan od onih zivota, Balasevic

Војислав Михаиловић


Детињство: "Још као дете осетио сам да ће бити тешко носити печат унука Драже Михаиловића и инстинктивно сам стварао механизме да ме ружне асоцијације недобронамерних који су знали моје порекло не погађају сувише... Блага природа коју смо мој отац и ја наследили од деде помогла ми је да ружне ствари брзо заборавим."
Шта је наследио од деде: "Мој деда се залагао за демократију у Србији и моји погледи следе то залагање. Од њега сам наследио сталоженост, мирноћу и непогрешивост процене праве стране..."
Да ли?: "...То можда није страна која профитира и побеђује, али се нећу пред унуцима стидети за одлуке које сам донео."
Наставља дедину борбу: "И мој отац, а сада и ја настојимо да борбу за демократију коју је започео Дража Михаиловић наставимо и да као син и унук великог човека оправдамо презиме које носимо."
Шта је рекао после избора за градоначелника: "Трудићу се да у овом парламенту успоставим дух толеранције и љубави кроз конструктивне расправе и усвајањем бољих решења за живот Београда."
Шта је прво урадио као градоначелник: Ускратио реч секретару Скупштине града да се брани од оптужби и напада које су се чуле за говорницом.
Шта је рекао после избора '93: "Верујем да је ово прилика да опозиција покаже све што зна. По прву пут су социјалисти изгубили доминацију у парламенту, и то је, по мени, почетак краја социјалиста и јачање садашње опозиције."
О монархији: "Ја сам по убеђењу монархиста. Верујем да монархија може једино да донесе препород и просперитет овом народу."

IZREKE PAKLA      Viljam Blejk

"Onaj koji priželjkuje a ne čini, hrani kugu.

Put preteranosti vodi u zamak mudrosti.

Oprezna pamet je bogata, ružna, stara devojka kojoj se udvara nemoć.

Utopi u reku onoga koji voli vodu.

Zaposlena pčela nema vremena za tugu.

Mrtvo telo ne sveti svoje rane.

Najuzvišeniji čin je staaviti nekog drugog ispred sebe.

Budi uvek spreman da kažeš šta misliiš, nitkovi će te izbegavati.

Orao nikad nije izgubio tako mnogo vremena, kao kad je hteo da uči od gavrana.

Očekuj otrov iz stajaće vode.

Slab u hrabrosti je jak u lukavosti."

Барух Спиноза,                  холандски филозоф.


"Душе се не побеђују оружјем, него љубављу и благородношћу."
"Кад љубав хоће да говори, разум мора да ћути."
"Људима највише смета ако њима владају они који су им равни."
"Мало је оних који умију да подносе сопствене мане код других људи."
"Мана многих људи је што желе да буду учитељи других, а уствари би требало још дуго да остану ученици."
"Мене не узнемирава смрт, него умирање."
"Срећа је одсутност бола."
"Трудио сам се усрдно да се људском деловању не смејем, а да га не оплакујем и да га не презирем, него да га схватим."
"Туга преноси човека из веће савршености у мању."
"Видесмо из искуства, да је мржња према народима за Јевреје начело одржања."



још један цитат



Говор браниоцима Београда мајора Драгутина Гавриловића


Јунаци!

Тачно у три часа непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао.

Војници! Јунаци!

Врховна Команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!

-   Ljubav nije nešto što te čeka ''tamo negde''. Ona je u tebi. U tvome sopstvenom srcu - u onome što si voljna da daš. Svi smo sposobni za ljubav, ali nemamo svi hrabrosti da volimo kako treba. Plašimo se da dajemo jer strepimo da nam se neće vratiti. U braku obično jedno voli više, a drugo manje. Nikad ne odbijaj i ne isključuj ljubav zato što je ne dobijaš od pravog čoveka i u pravo vreme. Nikada ne omalovažavaj ono što ti nečije srce nudi. Ako te voli, primi njegovu ljubav, zadrži je pa mu je vrati u još većoj meri nego što ti je dao. Ako je tako budete razmenjivali, srca će vam biti kao zlato, a duše dovoljno snažne da se nose s bolom gubitka. Ako u ljubavi ne misliš na sebe, nećeš se ni zbog čega ni kajati.


Kejt Karigan ''Recepti za savrsen brak''

Ako se desi nesto lose, pijes da zaboravis;
Ako se desi nesto lepo, pijes da proslavis;
A ako se nista ne desava, pijes da bi se nesto desavalo.


Bukowski

O, samo to ne...
Prkoseci zakonu gravitacije, u njenom oku je blistala malena suza, a onda se ipak otkinula i nestala putujuci kraj nosica.
Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajuci stene kao lešnike, išaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki veš. I nikom ništa...
Ali, suza je kraljica. Suza je najmocnija vodena sila.
Trudeci se da to ne deluje nervozno, lupkao sam neki takt, pokušavajuci nezrelo da privucem njenu pažnju.
Neuspešno...
Ne znam kadaje pocela da me gleda, ali nije prestala ni kada sam podigao glavu i pogledao je ravno u oci
Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osecaj

Balasevic
Tri posleratna druga