Mali princ - Antoine de Saint-Exupery


"...Sedma planeta bila je dakle, Zemlja.

Zemlja nije ma kakva planeta! Računa se da na njoj ima sto jedanaest kraljeva (ne zaboravljajući, naravno, crnačke kraljeve), sedam hiljada geografa, pet stotina hiljada poslovnih ljudi, sedam i po miliona pijanica, trista jedanaest miliona uobraženih ljudi, to jest oko dve milijarde odraslih osoba.

Da biste dobili predstavu o veličini Zemlje, reći ću vam da je pre pronalaska elektrike bilo potrebno držati, na svih šest kontinenata čitavu vojsku od četiri stotine šezdeset dve hiljade pet stotina jedanaest fenjerdžija.

Posmatrano izdalekato je stvaralo velelepan utisak. Pokreti te vojske bili su ujednačeni kao pokreti nekog baleta u operi. Najpre je dolazio red na fenjerdžije na Novom Zelandu i u Australiji. Zatim bi ovi, pošto bi upalili svoje svetionike odlazili da spavaju. Zatim su ulazili u igru fenjerdžije u Kini i u Sibiru. Onda bi i njih nestalo iza kulisa. Tada su nastupale fenjerdžije u Rusiji i Indiji. Zatim oni u Africi i Evropi. Pa oni u Južnoj Americi. Onda u Severnoj Americi. I nikada nisu grešili kojim redom treba da se pojave na pozornici. To je bilo veličanstveno.

Samo su fenjerdžije jedinog savetnika na Severnom polu i njegov kolega na jedinom svetioniku na Južnom polu, vodili besposličarski i bezbrižan život: oni su radili dvaput godišnje..."

Знате ли колико је тежак грех осуђивања ближњег? Шта има теже од тога? Шта је толико мрско Богу и од чега се Он толико одвраћа? Као што су и оци казали: нема ничег горег од осуђивања... Ништа толико не љути Бога, ништа толико не огољује човека (од благодати) и ништа толико не изазива напуштање (од стране Бога), као оговарање, осуђивање и омаловажавање ближњег.
Јер друго је оговарање, друго осуђивање, а друго омаловажавање. Оговарање је када се о некоме каже: "Онај је слагао, или се разгневио, или пао у блуд", или нешто слично. Такав оговара брата или пристрасно говори о греху брата.
Осуђивати значи рећи: "Тај и тај је лажов, гневљивац, блудник". Онај ко тако говори постаје судија самог настројења његове душе. Он је пресудио читавом његовом животу. Осуђивање је толико теже од сваког греха, да је сам Господ рекао: лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога (Лк. 6 : 42 ).
Зашто отимамо суд Божији? Шта хоћемо од његовог саздања? Зар ми не треба да дрхтимо слушајући шта се десило са оним великим старцем који је, сазнавши да је брат пао у блуд, рекао: "О, рђаво је учинио". Или, зар ви не знате како се страшно о томе приповеда у Отечнику? Свети анђео му је однео душу сагрешившег и рекао му: "Погледај. Умро је онај кога си осудио. Где наређујеш да га пошаљемо - у Царство или пакао?" Има ли шта теже и шта страшније од овог терета? Јер, шта друго значе речи анђела старцу, ако не: "Пошто си ти судија праведних и грешних, кажи шта наређујеш о овој смиреној души: помиловати је или предати на мучење?"Поражен тиме, свети старац је све остало време свог живота провео у уздисајима, сузама и у неуморном труду, молећи се Богу да му опрости грех. И то све након што је, павши на лице пред ноге анђела, испросио опроштај. Јер, речено анђелом: «Ето, Бог ти је показао како је тежак грех осуђивања да више не би упао у њега», већ је значило опроштај. Ипак, душа старца до саме смрти није хтела да се утеши у својој жалости.

Поуке аве Доротеја, О неосуђивању ближњих

“It was true that I didn’t have much ambition, but there ought to be a place for people without ambition, I mean a better place than the one usually reserved. How in the hell could a man enjoy being awakened at 6:30 a.m. by an alarm clock, leap out of bed, dress, force-feed, shit, piss, brush teeth and hair, and fight traffic to get to a place where essentially you made lots of money for somebody else and were asked to be grateful for the opportunity to do so?”

—Charles Bukowski, Factotum

"Ova slika je poslala hrpu osecanja uz moju kucmu, i moja ledja su bila snaznija nego so sam mogao da zamislim, ne, doziveo sam da je postojao isto tako veliki prostor u mojoj
glavi kao sto je postojao pod mojim nogama. Po prvi put u mom zivotu,doziveo sam oblik zemlje ne samo kao ideju, vec kao pravo osecanje.
Na jednom stupnju ova svesnost me je uzbudila, ali na drugom mi je to izgledalo potpuno normalno i prirodno. Zeleo sam samo da utonem u to osecanje kao da plovim,u prostoru koji se siri u svim pravcima. Pre nego sto sam morao sebe da guram od zemlje nogama dok sam stajao tamo, odupiruci se zemljinoj tezi sada sam osecao kao da me drzi neka unutrasnja sila letenja, kao da sam bio balon ispunjen helijumom ikoji je lebdeo iznad zemlje i jedva je dodirivao nogama. To je bilo isto kao da sam u savrsenoj atletskoj kondiciji, kao posle godinu dana intenzivnog treniranja, samo mnogo uskladjeniji i laksi."

(Dzejms Redfild, Celestinino prorocanstvo, Beograd 1995, str. 105-106.)

"...Bila je mjesečina, krhka i svilena, nišani na mezarlucima bjelasali su se toplo, između kuća ćućorila je razbijena moć, po sokacima i avlijama uznemireno se kretao mladi svijet, čuo se kikot, i daleka pjesma, i šapat, izgledalo je da u ovoj đurđevskoj noći kasaba cepti u groznici. I odjednom, bez ikakva razloga, osjetih da sam izdvojen iz svega ovoga. Neprimjetno se uvukao u mene strah, sve je počelo dobijati čudne razmjere, nisu to više bila poznata kretanja, ni poznati ljudi, ni poznata kasaba. Nisam ih nikad vidio ovakve, nisam znao da se svijet može toliko izobličiti za dan, za sat, za tren, kao da se uzbunila vilenjačka krv, i niko je utišati ne može. Vidio sam ih po dvoje, čuo po dvoje, bili su iza svih taraba, iza svih kapija, iza svih zidova, nisu se smijali kao drugih dana, ni gledali, ni razgovarali, glasovi su im prigušeni, teški, vrisak se probija kao munja u ovoj oluji što prijeti, vazduh je natopljen grijehom, noć ga je puna, poletjeće noćas vještice s kikotom iznad krovova polivenih mlijekom mjesečine, i niko neće ostati razuman, buknuće ljudi strašću i bijesom, ludošću i željom da se upropaste, odjednom, svi, kuda ću ja? Trebalo bi se moliti, tražiti milost od Boga za sve griješne, ili kaznu, da ih urazumi. Obuzimala me srdžba, kao groznica, kao nastup. Zar ništa ne pomaže sve što činimo? Je li riječ božja koju propovijedamo mutava i glinena, ili je uho njihovo gluho za nju? Je li prava vjera u njima toliko slaba da se ruši kao trula ograda pred krdom divljih strasti? ..."

Derviš i smrt
Meša Selimović

Pocinjem pothvat kome nikada nije bilo primjera i u kojem me nitko nece slijediti. Hocu svojim bližnjima potpuno istinito prikazati jednog covjeka, a taj cu covjek biti ja.

Ja sam. Osjecam svoje srce i poznajem ljude. Nisam nalik ni na koga od onih ljudi koje sam vidio: usudujem se misliti da uopce nisam nalik ni na koga na svijetu. Ako i ne vrijedim više, barem sam drugaciji. Tek onda kad ljudi procitaju ono što sam napisao moci ce prosuditi je li priroda ucinila dobro ili zlo što je razbila kalup u kome me salila. Neka trublja sudnjeg dana zajeci kad hoce, ja cu s ovom knjigom u ruci stati pred najvišeg suca.

Reci cu glasno:
Evo što sam radio, što sam mislio, što sam bio.Govorio sam jednako iskreno o dobru i o zlu. Nisam prešutio ništa nevaljalo, nisam dodao ništa što bi za mene bilo povoljno, a ako sam slucajno gdje upotrijebio po koji nevažan ukras, ucinio sam to samo za to da ispunim prazninu koja bi nastala kada bi me pamcenje izdalo.

Mogao sam uzeti da je istinito ono za što sam znao da bi moglo biti istinito, ali nikada za ono za što sam znao da je lažno. Prikazao sam sebe onakvim kakav sam bio: koji put vrijedan prezira i podao, koji put dobar, plemenit i uzvišen. Otkrio sam svoju unutrašnjost tako kao što si je vidjelo ti, vjecno bice !

Sakupi oko mene nebrojeno mnoštvo mojih bližnjih, neka slušaju moje ispovijesti, neka škrgucu zubima zbog mojih sramotnih djela, neka se crvene zbog mojih nevolja. Pa neka svaki od njih jednako iskreno otkrije svoje srce pred tvojim prijestoljem i neka ti samo jedan od njih kaže, ako se usuduje:
ja sam bio bolji od tog covjeka....

Jean Jacques Rousseau

TAJNI DNEVNIK ADRIJANA MOLA
Sju Taunzend

''...ZIMA


Četvrtak, 1. januar
NERADNI DAN U ENGLESKOJ, IRSKOJ, SKOTSKOJ I VELSU


Evo mojih novogodišnjih odluka:

1. Pomagaću slepima kada prelaze ulicu.
2. Kačiću pantalone na vešalicu.
3. Vraćaću gramofonske ploče u omote.
4. Neću početi da pušim.
5. Prestaću da istiskujem bubuljice.
6. Biću ljubazniji prema psu.
7. Pomagaću siromašnima i neukima.
8. Pošto sam sinoć čuo onu groznu buku iz prizemlja, takođe sam se zarekao da nikada neću piti.

Otac je sinoć napio psa višnjevačom. Ako KDZZŽ sazna za to, mogao bi gadno da se provede. Prošlo je osam dana od Božića, a majka još nije opasala zelenu kecelju od lureksa koju sam joj kupio za praznik! Dogodine će dobiti šipak.
Eto kakve sam ja sreće, izašla mi je bubuljica na bradi baš prvog dana nove godine.
Petak, 2. januar
NERADNI DAN U SKOTSKOJ. PUN MESEC

Danas sam se osećao bedno. Kriva je moja majka, jer je pevala „My Way“ s vrha stepenica u dva sata ujutru. Eto kakve sam ja sreće, da mi baš ona bude majka. Moguće je da su mi roditelji alkoholičari. Iduće godine bih mogao da se nađem i u domu za nezbrinutu decu.
Pas se osvetio ocu. Skočio je i oborio mu model broda, a zatim odjurio u baštu zapetljan u brodsku užad. Otac je stalno ponavljao: „Tri meseca rada otišlo u nepovrat.“
Bubuljica na bradi postaje sve veća. Kriva je moja majka, jer nema pojma o vitaminima.

Subota, 3. januar

Poludeću zbog nedostatka sna! Otac je izbacio psa iz kuće, pa je ovaj čitave noći lajao ispod mog prozora. Takve sam ja sreće! Otac ga je i psovao. Ako ne pripazi, imaće posla s policijom zbog verbalnog delikta.
Mislim da je ona bubuljica u stvari čir. I baš je morala da izađe tu gde svako može da je vidi. Stavio sam majci do znanja da danas uopšte nisam uneo vitamin C u organizam. Rekla je: „Idi onda i kupi narandžu.“ To i liči na nju.
Još nije opasala kecelju od lureksa.
Biće mi drago kad ponovo krenem u školu...''

..."-Idi, pogledaj ponovo ruze. Shvatices da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kazes zbogom, a ja cu ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruze.
-Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite, rece im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruze su se osecale veoma nelagodno.
-Lepe ste, ali ste prazne, rece im on jos. Covek ne moze da umre za vas. Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zavoleo. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sto sam nju slusao kako se zali, hvalise ili kako ponekad cuti. Zato sto je to tvoja ruza.
I on se vrati lisici.
-Zbogom, rece joj on...
-Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati.
-Sustina se ocima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
-Vreme koje su ulozio oko tvoje ruze cini tu ruzu tako dragocenom.
-Vreme koje sam ulozio oko moje ruze... rece mali princ da bi zapamtio..."

Mali princ,Antoan De Sent-Egziperi

"Covek moze da zivi kroz potrebe trenutka, da se zaboravi"

"braco, sestre, mi smo jedno, i zivot nam je tek poceo, u duhu smo mladi, zivecemo do vecnosti"

"Nesto sto smo otkrili cinilo nas je slabima dok nismo otkrili da smo sebe krili od nase zemlje zivih, i od tada smo spasenje nasli u predaji."

Dzon Irving- Molitva za Ovena Minija