.."I ja sam se osetio da sve ponovo prezivim.Kao da me je ovaj veliki gnev ocistio od zla, oslobodio nade u ovoj noci prepunoj znamenja i zvezda, ja sam se prvi put predao onoj prijatnoj ravnodusnosti sveta.Iskusivsi da je toliko slicna mojoj, da mi je posle svega tako bratski bliska, osetio sam da sam bio srecan i da sam to jos i sada.I da se samo sve svrsi, samo da se osetim manje sam, preostaje mi da pozelim da na dan mog pogubljenja bude mnogo gledalaca i da me docekaju s povicima mrznje"...

A. Kami - Stranac.

"Na početku beše Reč.
 Na kraju... posle časti, posle života, posle brige...
 Na kraju biće Reč."

Den Simons, "Hiperion"
   

“Ako ide polagano, covjek se izvrgava suncanici. No, ako ide prebrzo, covjek se uznoji i u crkvi ga zahvati vrucica.” Imala je pravo. Nije bilo drugog izlaza.

Cesto sam tada mislio, kad bi me netko prisilio da zivim u kakvom deblu suhoga stabla, bez ikakva druga zanimanja osim da gledam povrsinu neba nad svojom glavom, da bih se malo-pomalo na to priucio. Ocekivao bih let ptica ili susret oblaka kao sto sam ovdje ocekivao cudnovate kravate svoga advokata i kao sto sam, na drugom svijetu, strpljivo cekao do subote da privijem na se Marijino telo. A ako dobro promislim, ja nisam bio u suhom deblu. Bilo je i nesretnijih od mene. To je uostalom, bila ideja moje majke, i ona je cesto ponavljala da se covjek napokon na sve nauci.

Stranac (L`Etranger)
Albert Camus

Koliko puta smo u životu sreli ljude koji su za sebe tvrdili: »Ja sam principijelan« ili: »Ja od svojih principa nikad ne odstupam!« Kad god od nekoga zatražite da učini ili ne učini nešto što on nikako ne želi, a nema nikakvog valjanog razloga da vas odbije, on će se redovito izvaditi na to da on to hoće ili neće »iz principa«. Kao, eto, što se njega osobno tiče, on bi vam možda to i učinio, ali princip je taj koji mu to ne da, jer on je jači i od njega samoga. Gotovo da i nema čovjeka koji neće pokušati svaki svoj postupak, za koji drugi ne pokažu razumijevanje, opravdati time da ga je napravio »iz principa«. Pogotovo ako ni on sam ne zna zašto je tako postupio. A ako biste od takvog zatražili da vam izloži kakav je to princip, koji ga tjera da nešto hoće ili neće i protiv onoga što bi sam želio, sasvim sigurno biste ga doveli u nepriliku, jer on to ne bi znao. A kako će i znati kad nikakvog principa zapravo i nema i kad je to samo prazna riječ kojom se postupcima iz golih egoističkih pobuda želi pridati aureola i uzdići ih na pijedestal vrline.

Ivo Bresan

Bez obzira koliki je strucnjak bio za svaku skolsku temu, od vulkanskog stenja do indijanskih ratova, Grouver je ipak bio previse glup, po Timovom vidjenju, da bi sakrio koliko je pametan. Kad god bi imao priliku da to pokaze, uvek bi popustio. U problemu tipa necije dvoriste je trougao, nadji povrsinu, Grouver nije mogao da odoli a da malo ne koristi trigonometriju, sto pola razreda nije moglo ni da izgovori, ili integralni racun, rec koju bi oni povremeno vidjali u stripovima o vanjskom svemiru, i koja je za njih bila samo rec.

Tomas Pincon, Tajna Integracija

I

E, ljudi, to je baš da bog sačuva! Lepo ne možeš živeti od gazda-Rake Radišića! Dosadio je već svakome u selu M. — Vala, ja ne znam ima li koga, ko bi se pohvalio: da mu gazda Raka nije što zakinuo, opanjkao ga, posmehnuo mu se, ili makar u čemu natrunio. Već omatorio i upola osedeo, pa opet neće da se okani čuda. Toliko imanje, stoka, baština — pa mu ove malo; sve grabi tuđe, sve je rad da zakači drugog. Kao da ala iz njega zija! Barem da ima kome ostaviti — ni po jada, ali sam kao panj; nigde nikog do onog dugačkog i suludastog sinovca, što sve selo tera sprdnju s njime ... Pa hajde što grabi — neka ga đavo nosi — nek grabi! Niko se nije od arama spomogao. Ama što se naduo onako od teška jordama? Gde god dođe, sve ti se on razmeće, sve se hvali, u svačem se gradi najpametniji. Pa hajde i tu neka ga đavo nosi — kad je taki! Nego što se onako mator pomamio, te ne da nikakom čeljadetu s mirom proći? Jali će se iskašljati, jali reći kakvu nepristojnu reč — tek će, crkao, pukao, darnuti svako čeljade. Gdešto su ga i odalamili za to, pa opet neće da miruje.


Milovan Glišić -Roga

Pustio sam da me vodi po mracnoj ulicici. Glas joj je postao hrapaviji, a reci su joj same navirale na usta. Uopšte se ne secam šta je govorila, a mislim da ni sama nije znala šta govori. Govorila je divlje, besomucno, protiv sudbine koja je bila jaca od nje. Ma ko bila, nije više imala imena. Bila je naprosto žena, izmucena, izubijana, skršena, stvorenje što nemocno udara krilima u mraku. Nije se nikom obracala, a najmanje meni; nije govorila ni sa samom sobom, pa ni s Bogom. Bila je samo brbljiva rana koja je našla glas, a u mraku se cinilo da se rana otvara i stvara oko sebe prostor u koji može krvariti bez srama i poniženja. Za sve me vreme grcevito držala za mišicu, kao da se želi uveriti da sam tu; stezala mi je ruku svojim snažnim prstima, kao da mi dodirom prstiju želi saopštiti misao koju njene reci više ne sadrže.


Henri Miler

You take me to place J never go
You send me kisses made of gold
J`ll place a crown upon your curls
All hail the Queen of the World

"Black house"
Stephen King - Peter Straub

Ja i svet

Cinjenica da ja postojim potvrduje da svet nema nikakvog smisla. Kako da nadem smisao u padovima coveka, dramaticnim i nesrecnim, kada se sve svodi, u krajnjoj instanci, na prazninu i patnju koja je zakon ovog sveta? To što je svet dozvolio postojanje ljudskog primerka mog tipa dokazuje samo da su mrlje na takozvanom suncu života tako velike da ce vremenom da mu sakriju svetlost. Zverstvo života me gazilo i pritiskalo, iseklo mi krila u punom letu, i pokralo mi sve radosti na koje sam imao pravo. Sva moja preterana revnost i sva paradoksalna i luda strast koju sam uložio da bih postao sjajan pojedinac, sva demonska vradžbina koju sam konzumirao da bih navukao buduci oreol i sav zanos koji sam nasipao za organsko preobraženje ili za unutrašnje svitanje, pokazali su se slabijim od zverstva i iracionalnosti ovoga sveta koji je prosipao u mene sve svoje negativne i otrovne rezerve. Život nije otporan na veliku temperaturu. Zbog toga sam došao do zakljucka da najuznemireniji ljudi, sa unutrašnjim dinamizmom dovedeni do paroksizma, koji ne mogu prihvatiti uobicajenu temperaturu, moraju propasti. To je aspekt životnog demonizma, ali i aspekt njegovog nedostatka; on objašnjava zašto je život privilegija mediokriteta. Samo mediokriteti žive na normalnoj temperaturi života; ostali se troše na temperaturama koje život ne podnosi, gde ne mogu da dišu , osim ako se nalaze jednom nogom s one strane života. Ne mogu doneti ništa na ovaj svet, jer imam samo jedan metod: mtod agonije. Žalite se da su ljudi zlocesti, osvetoljubivi, nezahvalni ili licemerni? Predlažem vam metod agonije, kojim cete se privremeno spasiti od svih ovih nedostataka. Primeniti ga na svaku generaciju, pretvorite ga u agoniju, u iskustvo poslednjih trenutaka, da bi u stravicnom mucenju pokušao veliko cišcenje iz vizije smrti. Potom ga pustite i ostavite da beži od straha sve dok iscrpljen ne padne. I garantujem vam da je ucinak neuporedivo ispravniji od svih koji su dobijeni normalnim putem. Kada bih mogao, doveo bih vasceli svet u agoniju, da bih ostvario cišcenje korena života; stavio bih goruce i ubedljive plamenove na te korene, ne da bih ih uništio, vec da bih im dao drugu snagu i drugu toplinu. Vatra koju bih ja upalio u ovom svetu, ne bi donela ruševine, vec kosmicki preobražaj. Na taj nacin, život bi navikao na visoku temperaturu i ne bi više bio medij za madiokritete. A možda u ovom snu ni smrt ne bi bila imanentna ovom životu.

Emil Sioran – Krik beznadja

Sacuvaj svoju tugu,sacuvaj svoje suze.Imam odgovor ako zelis da ga cujes.Pokreni se polako.Pokusaj hteti.Ako jos nepomicno stojis , ti ces poceti da se smrzavas,ovo je novo - Ledeno doba.
U.K.Subs