Žene počinju bivati duboko milosrdne tek kad su i same duboko nesrećne, u sreći su bezdušne i pustoglave, sasvim obratno od čoveka koji je dobar samo kad je srećan.Kod žena je urođeno da vara i na malo i na veliko, svesno i nesvesno, namerno i nenamerno, a vrlo često i bez ikakve zle namere  ipak sasvim često iz najbolje namere u najviše slučajeva, samo da bi se većma dopala. Ali jedna žena samo vredi koliko voli, a ona vara i kad najvećma voli.

Žena je inače uvek jedno biće za sebe i za ceo svet, a drugo za čoveka kojeg voli.ako vam krije prolost, to nije zato da nju ne sačuva za sebe,nego da vas ne izgubi. Ako hoće da prećuti prošlost, to je i zato što je žena prema prošlosti odista ravnodušna, jer žena po prirodi nije romantik.

Žena ne podnosi spomen. Ona bezdušno sve krije jer ne želi da ima oči ni na čemu što nije u vezi sa čovekom kojeg voli u tom trenutku. Žena živi s dana na dan. i danas je više samoubistava na zemlji zbog propale ljubavi, nego zbog propalog iamnaj ili propale časti.

Prosečan čovek voli više ženu nego ljubav. Kod žena je sasvim obratno: retko je kojoj ženi dovoljan samo čovek, i koja ne čezne da bude voljena. Istina, mnogo se na svetu manje misli o ljubavi nego što izgleda. Ljubav na svetu održavaju samo žene i pesnici. Čovek voli ljubav-bol, a žena voli ljubav-radost.

Najlepša je žena u ljubavi ona za koju kažemo da je lepa a ne znamo zašto. Ima odista najlepših očiju koje ne umeju pogledati I najlepših usana koje se ne znaju osmehnuti. Obe ove velike I neopredeljive lepote su nematerijalne, jer su isključivo duševne. Lep pogled I lep osmeh nemaju čak ništa zajedničkog sa bojom očiju ili formom usta…

Najlep{e oči ima slovenska žena, jer uvek izgledaju začuđene. Ne padaju samo poročne I pokvarene, nego često I savršeno čiste, I po prirodi verne. Žena pada iz raznih uzroka; iz ljubavi, iz dosade, iz strasti fizičke, iz sujete, iz slabosti volje, iz interesa materiajnog, iz roamntike,iz osvete.

…Srpkinja se daje onom ko je prevari.

Ducic - Blago Cara Radovana

Ne uzvisuj se prenisko. Skitaj u sopstvenom ritmu i u sopstvenom smeru
kroz naprsle blizine. Stvarnost je kao odeća. Nije važno što nosiš, nego
kako ti stoji. Prekini sa oblačenjem, moda je sezonska umetnost. I budi
dovoljno oprezan kad nešto glasno izgovaraš, sanjaru nad sanjarima.
Govor je umetnost budnih.

Mika Antić

Toliko puta, doživeo sam poraze, pa više i ne osecam
istinski tamjan sumnje. Prejeo sam se pobeda, pa više
i ne osecam istinsku zvonjavu slave. Ne umem ni da se
uplašim.
Ne umem više ni da umem.

Izdajstvo lirike - Miroslav Antic

Tog dana na polici je bila ostala jos samo jedna jedina knjiga. Cekali su da padne, ali se samo ljuljala. On je tada uzeo kamen i umesto odgovora skinuo poslednju knjigu sa police kao sto se grudvom skida vrabac sa krova.
- Ti ne volis da citas! - primetila je ona.
- Knjige su slikana pamet! - uzvratio je i zacudio se kada je cuo njen zakljucak:
- Ti volis da pricas, a ne da citas. I umes da cutis. A ne umes da pevas.

Milorad Pavic - Predeo slikan cajem

“Nesto je trebalo da se desi, ali sam bio isuvise preplasen da bih o tome razmisljao: osecao sam da, ako dopustim sebi da se ponadam, sve ce se rasprsiti pre nego sto uopste pocne da poprima svoj oblik. A onda je Kiti postala veoma cutljiva i dvadesetak sekundi nista nije rekla. Nastavio sam da se bakcem po kuhinji, otvarao sam i zatvarao frizider, vadio solje i kasike, sipao mleko u bokal, i tome slicno. Na trenutak sam joj okrenuo ledja i pre nego sto sam postao toga svestan, ona je ustala s kreveta i usla u kuhinju. Bez reci se prisunjala iza mene, obgrlila me oko struka i naslonila glavu na moja ledja.
“Ko je to?” rekoh pretvarajuci se da ne znam.
“Zena-zmaj”, odgovorila je Kiti. “Dosla je da te ukrade.”
Uhvatio sam je za ruke pokusavajuci da ne zadrhtim kada sam osetio kako su meke. “Cini mi se da me je vec ukrala”, kazao sam.
Nastala je kratka pauza, a onda me je stegnula jos jace. “Ja se tebi ipak malo dopadam, zar ne?”
“Vise nego malo. Znas i sama. Mnogo vise nego malo.”
“Nista ja ne znam. Suvise dugo cekam da bih znala bilo sta.”
Citava ta scena bila je nekako imaginarna. Znao sam da je stvarna, ali u isto vreme, bila je bolja od stvarnosti, mnogo bliza projekciji stvarnosti koju sam prizeljkivao od bilo cega drugoga sto sam dotad iskusio. Moje zelje bile su veoma jake, zapravo bile su ogromne, ali samo zahvaljujuci Kiti dobile su priliku da se ispolje. Sve je zavisilo od njenih reakcija, od suptilnih podsticaja i vestine njenih pokreta, od toga sto nije oklevala. Kiti se nije plasila sebe, i zivela je u svom telu bez stida i nedoumica. Mozda je to sto se bavila plesom imalo neke veze s tim, ali pre mi se cini da je bilo obrnuto. To sto je uzivala u svom telu omogucavalo joj je da se bavi plesom.
Nekoliko sati smo, pod bledim popodnevnim svetlom vodili ljubav u Zimerovom stanu. Bez ikakve sumnje, to je nesto sto nikada necu zaboraviti, i verujem da je to ono sto je u meni konacno dovelo do promene. Ne mislim samo na seks ili na permutacije zelje, vec pre na dramaticno rusenje unutrasnjih zidova, na zemljotres u sredistu moje samoce. Toliko sam se bio navikao na cinjenicu da sam sam, da nisam ni pomislio da bi mi se tako nesto moglo desiti. Podvrgao sam sebe odredjenom nacinu zivota, a onda se, iz meni potpuno nepoznatih razloga, ova lepa Kineskinja nasla preda mnom, spustila se kao andjeo s nekog drugog sveta. Nisam mogao da se ne zaljubim u nju, nisam mogao da ne budem zanesen samom cinjenicom da postoji.”

Pol Oster
“Meseceva palata”

Carter Heyward:

Love, like truth and beauty, is concrete. Love is not fundamentally a sweet feeling; not, at heart, a matter of sentiment, attachment, or being "drawn toward." Love is active, effective, a matter of making reciprocal and mutually beneficial relation with one's friends and enemies. Love creates righteousness, or justice, here on earth. To make love is to make justice. As advocates and activists for justice know, loving involves struggle, resistance, risk. People working today on behalf of women, blacks, lesbians and gay men, the aging, the poor in this country and elsewhere know that making justice is not a warm, fuzzy experience. I think also that sexual lovers and good friends know that the most compelling relationships demand hard work, patience, and a willingness to endure tensions and anxiety in creating mutually empowering bonds.

For this reason loving involves commitment. We are not automatic lovers of self, others, world, or God. Love does not just happen. We are not love machines, puppets on the strings of a deity called "love." Love is a choice -- not simply, or necessarily, a rational choice, but rather a willingness to be present to others without pretense or guile. Love is a conversion to humanity -- a willingness to participate with others in the healing of a broken world and broken lives. Love is the choice to experience life as a member of the human family, a partner in the dance of life, rather than as an alien in the world or as a deity above the world, aloof and apart from human flesh.
Passion for Justice

Neka se zna da nismo oduvijek nesretni: postoji trenutak kad ljubav i zivot postanu jedno.
U crnom kamenu može se procitati san zemlje. U kapi kise na listu mrke smokve svecanost ljeta trajala bi stoljeca i sunce nikad ne bi silazilo iza golih smezuranih brda. U jednom jedinom imenu kao u staroj molitvi skriva se neveseli i mirni smisao svijeta. S njegovim blijedjenjem i mir je zasao, srce ga ne može graditi iznova. I misao je nemocna da ga trazi u mrznji stvari zato jedna drugu poricu. Vrijeme, zašto pustas da te mjerimo našim celom koje je prestalo zudjeti? Ljubavi, i tebe smo izmjerili laznom mjerom poljuljanog svijeta.

Vesna Parun

" Da li odista smatrate da je slabost popustanje pred iskusenjem?
  A ja vam kazem da postoje uzasna iskusenja koja zahtevaju snagu i hrabrost da
  bi im se covek prepustio.
  Staviti citavi zivot na kocku zarad samo jednog trenutka.
  sve rizikovati u magnovenju -
  bilo da se radi o uzitku ili moci - ne , u tome nema nimalo slabosti."

                                                        Oskar Vajld

"Vetar iz pustinje odavno je izbrisao nase korake sa peska. Ali, sa svakim otkucajem moga srca, ja se secam onog sto se dogodilo, i ti nastavljas da koracas kroz moje snove i moju zbilju. Hvala ti sto si ukrstila svoj put sa mojim..."

Koeljo

Čini mi se da je za svoje bekstvo iskoristio seobu divljih ptica. Ujutru pred polazak, lepo je uredio svoju planetu. Brižljivo je očistio žive vulkane. Imao je dva živa vulkana. To je bilo sasvim zgodno za podgrevanje jutarnjeg doručka. Imao je i jedan ugašen vulkan. Ali, kako je govorio:

"Nikad se ne zna!"

Očistio je, dakle, i taj ugašeni vulkan. Kad su dobro očišćeni, vulkani rade tiho i neprekidno, bez erupcija. Vulkanske erupcije su kao vatra u kaminu. Naravno, na našoj Zemlji mi smo suviše mali da bismo očistili naše vulkane. Zbog toga nam stvaraju toliko neprijatnosti...

Mali Princ