Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav. Bolje je otići.

- Ti bi otišla?

- Otišla bih.

- Zato što me ne voliš?

- Zato što te volim.

Da sam imao kud, i da mi nije svejedno, otišao bih na bilo koju stranu sveta. I sad. Samo bih poveo voljenu ženu koju sam nenadno stekao.


            Meša Selimović,  " Tvrdjava"

kako je lijep citat!!

Onda je otac rekao: pamti, nesreća je što kod nas nitko ne misli da je na pravom mjestu, i svako svakome je mogući suparnik; ljudi preziru one koji ne uspiju, a mrze one koji se uspnu iznad njih; navikni se na prezir ako želiš mir, ili na mržnju ako pristaneš na borbu. Ali ne ulazi u okršaj ako nisi siguran da ćeš oboriti protivnika. Ne upiri prstom na tude nepoštenje ako nisi dovoljno jak da to ne moraš dokazivati.

Meša Selimović : Derviš i smrt

Ništa na poklon........


Bio je poseban dan i Tumaralo je poželeo da Erlu, svom najboljem drugu, nešto pokloni. Ali šta? Činiju za hranu već ima. Krevet ima. A ima i igračku za glodanje. Ima sve. Tumaralo se ubio od razmišljanja. Šta pokloniti nekom ko ima sve? NIŠTA!! Erlu će pokloniti jedno ništa. Ali gde naći ništa u ovom svetu prepunom svega i svačega?

Tumaralo je mnogo puta čuo kako Frenk kaže da «nema ništa na televiziji». Međutim, što se Tumarala tiče, na televiziji uvek ima ponešto. Mnogo je puta čuo i da Dizi i njeni drugari kažu kako im se ništa ne radi. Međutim, ako Tumarala pitate, svako uvek radi bar nešto. Mili se vratila iz prodavnice i rekla: «To što oni prodaju jedno je veliko ništa!»

I tako je Tumaralo pošao u kupovinu. Pogledao je na svakoj polici. Video je sve i svašta. Poslednje ovo i najnovije ono... ali nije pronašao ono što je tražio- ništa.

Onda se vratio kući, smestio se na svoje jastuče i ostao da mirno sedi (onako kako to samo mačke umeju da rade). I tek kada je prestao da traži, pronašao je ništa. Uzeo je kutiju i stavio ništa u nju, a onda je pomislio: Hmmm... možda Erl zaslužuje više od ovog, pa je uzeo veću kutiju.

«E sad ima ničeg koliko mu duša ište!»

«Za mene?», upita Erl. «Tumaralo, pa nije trebalo ništa da mi poklanjaš.»

«Ko li mu je rekao?», pomislio je Tumaralo.

Erl je otvorio poklon.

«Pa ovde nema ništa», reče Erl.

«Jeste!», na to će Tumaralo. «Ništa... osim tebe i mene.»

Patrik Makdonel

I tako su Tumaralo i Erl mirno sedeli i uživali u ničemu i svačemu.

Jer s prijateljem je čak i ništa vrednije nego sve na svetu!!!

"Upravo to sam ja, mrtav teret obesen o sopstveni vrat. U poslednje vreme sam poceo da osecam kao da propadam, kao da se moje debelo, staro tkivo topi sa kostiju i uskoro ga nece biti. Necu se uzrujavati, bice mi drago, tada cu se vinuti, oslobodjen tih nebitnih stvari, samo svetlucava kost i tetiva, glatki poput voska; nov, neotkriven, napokon moje pravo ja."  Dzon Banvil-Pokrov

''Ne mogu da pričam šta je bilo u Hoćimu, u dalekoj zemlji ruskoj. Ne zato što ne pamtim, već što neću. Ne vrijedi pričati o strašnom ubijanju, o ljudskom strahu, o zvijerstvima i jednih i drugih, ne bi trebalo pamtiti, ni žaliti, ni slaviti. Najbolje je zaboraviti, da umre ljudsko sjećanje na sve što je ružno, i da djeca ne pjevaju pjesme o osveti.''

Selimović: Tvrđava

Voda se ne sme dotaći. Oboje smo to znali.
Ali se dlanovi na nju ipak moraju spustiti.
Šake se dižu polako, a daleko je bolje
ako se pronadje pokret još lakši od polako.

I broji se u sebi unatrag. Dugo. Predugo.

Broji se do trenutka dok nismo sasvim sigurni
da, dok sklapamo ruke, osećamo u njima
nekakvo belo klube koje diše.

Time se može reći da smo izlučili svoju svest
i samo nam je preostalo da nacrtamo sebi senke.

Da nacrtamo onaj pravi trenutak susreta:
to prožimanje stvari koje već dovoljno imaju
i koje još uvek nemaju veštinu sadržaja.

Još nam je samo preostalo da nacrtamo lepak materije:
ljubav dodira.


Miroslav Antić

"U odnosu sa orijentalcima ima uvijek tako pojedinosti koje nas prijatno iznenade i uzbude,iako znamo da nisu toliko znak paznje ni licnog postovanja koliko sastavni dio njihovog drevnog i neiscrpnog ceremonijala"

Ivo Andric

“Prijatelji nas kvare, gledaju nam kroz prste i opraštaju.Za uspeh u životu potrebno nam je nekoliko dobrih neprijatelja”

Dusko R.

- A opet sam bio srecan: necemo biti bogati u novcu, ali cemo biti najbogatiji u ljubavi; ne bojim se zivota ni ljudi, bojim se samo da me se tvoje srce ne zasiti; bio sam sam, sad imam svoj svet, kao da sam osvojio planetu; sprecicu svakoga ko htedne da prodre u nase carstvo, da ne bi ugrozio nas mir!

- Mozda nije ni pravo sto joj to nudim, ali ljubav mi daje pravo da budem nepravedan. Volecu je, i necemo imati nista, je li joj to dovoljno? Ali ona je jos ludja od mene. Volecemo se, rekla je ozbiljno, a to je mnogo, to je sve. Nista mi drugo ne treba!

Tvrđava - Selimović