Aj skokni do Popovace na par dana ako ti nije daleko

 

Ma zovi ti mene kako hoćeš...

Prvo - rekao sam Srbija je napala Hrvatsku. Srbija - a ne Srbi. Postoji razlika, zar ne?

Drugo - zašto je Hrvatska željela izić iz Jugoslavije? O tome možemo, prijatelju, razglabat koliko hoćeš, ali nema smisla. Hrvatska - odn. stanovništvo Hrvatske - izjasnilo se na referendumu da ne želi biti u državno-pravnoj zajednici sa drugim republikama SFRJ. Stanovništvo Hrvatske na referendumu se izjasnilo za samostalnost.

Treće - Srbi kao konstitutivan narod u Hrvatskoj - o tome sam već pisao ovde na forumu na tri-četiri teme, ne da mi se ponavljat. Zato samo ukratko - pojam "konstitutivan narod" je izmišljotina SANU kako bi se Srbima koji ne žive u Srbiji dala posebna prava u drugim republikama. Taj pojam nitko nije nikad ranije spominjao, dok se nije pojavio u Memorandumu SANU. Prema tome - Srbi su bili (i jesu) konstitutivan narod u Hrvatskoj kao što su i svi drugi građani Hrvatske konstitutivan narod u Hrvatskoj. Ni manje ni više.

Činenjenica je bila da se Hrvatska željela odvojit, da Srbija, srpsko vodstvo to nije željelo, da su JNA (odnosno tada već srpska vojska) napali i okupirali dio teritorija Republike Hrvatske i da su hrvatske oružane taj okupirani dio teritorija Republike Hrvatske oslobodile vojnom akcijom.

Da li su tijekom tih vojnih akcija počinjeni zločini protiv srpskog stanovništva? Da. Trebaju li počinitelji tih zločina bit kažnjeni? Da. Apsolutno.

Ali - cilj tih vojnih akcija nije bilo ubijanje Srba, nego oslobađanje okupiranog teritorija. Hrvatske oružane snage oslobađale su hrvatski teritorij.

Zaboravljas da je ta i takva Socijalisticka Republika Hrvatska nastala iz antifasticke borbe Hrvata i Srba iz Hrvatske,da to nije bila drzava vec jedna od republika SFRJ.
 Proglasenjem nezavisnosti,izbacivanjem Srba iz ustava,vracanjem obelezja NDH i sto je najvaznije vracanjem ustaske ideologije na velika vrata nisu stvoreni uslovi za zivot Srba u takvoj drzavi.
Dakle,nije Hrvatska postojala kao drzava do 1990 pa je Srbija napala,nego je unistena SFRJ i vreme vraceno 50god nazad. Odnos Hrvatske drzave prema Srbima u tom trenutku je bio isti kao 1941god,sto je naravno opet dovelo do pobune kao 50 god ranije

nitko srbe nije izbacio iz ustava
kakva obilježja ndh i ustaška ideologija molim te lijepo?
hrvatska je bila međunarodno priznata država a srbija je vršila agresiju na tu međunarodno priznatu državu

Jesi to 10god slusao na HDZ-ovom,HTV-ovom dnevniku pa si zapamtio od reci do reci i ponavljas?
Ili si mozda ziveo tih godina u Hrvatskoj pa si mogao na svakom koraku oko sebe da primetis sta se desava?

Jеданаеста годишњица хрватске акције „Oлуја”
Срби и даље далеко од куће
Само мањи број прогнаних вратио се у завичај

Више од две хиљаде убијених и 250.000 прогнаних Срба епилог је хрватске акције „Олуја” коју су на данашњи дан пре 11 година заједничким снагама извели Хрватска војска, МУП и Хрватско веће одбране (војска босанских Хрвата). Највећи број Срба ни до данас се није вратио на своја огњишта, а учестали ексцеси у последње време не охрабрују их на такав чин.

У офанзиви на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације (у то време Републике Српске Крајине) учествовало је 138.500 војника. Према хрватским изворима, њима су се супротставиле српске снаге од око 31.000 људи у униформи. Већ 5. августа хрватске снаге су на книнској тврђави развиле шаховницу, док је цела операција трајала четири дана. Под налетом хрватских снага са овог подручја избегло је целокупно становништво. Највећи терор и насиље претрпели су житељи српских села у такозваном Медачком џепу. Област око Медака после проласка хрватске војске потпуно је уништена, срушене су готово све српске куће. Пред том оружаном силом колоне српских избеглица бежале су ка Србији преко подручја западне и северне Босне који су били под контролом босанских Срба.

Подаци о томе колико је људи убијено, односно нестало током „Олује” су различити. Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба, од чега 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце, док Хрватски Хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло 700 цивила.

Генерал Главног штаба Хрватске војске Јанко Бобетко, у интервјуу загребачком „Јутарњем листу” 1. августа 2001, изјавио је да је он аутор плана акције „Олуја” и да је војни врх са тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом две године припремао ту операцију. Хашки трибунал је у септембру 2002. отпечатио оптужницу која Бобетка терети за злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата у акцији хрватске војске у Медачком џепу. Међутим, хрватске власти нису изручиле Бобетка и он је до 29. априла 2003, када је умро, све време био у загребачкој болници.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је у децембру 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нису биле „умешане у планирање или извођење те операције у августу 1995.”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

У Хрватској, међутим, тврде, да САД нису само надзирале ову акцију него су чак и активно сарађивале са Хрватском војском на њеној припреми. „Зелено светло” Беле куће, односно председника Била Клинтона за почетак акције наводно је Хрватској војсци пренео потпуковник Ричард Херик, тадашњи војни аташе САД у Загребу. Он је, како тврде у хрватском војном врху, пренео поруку да САД нема ништа против тога да операција „Олуја” почне, али да мора бити „чиста и брза”, односно да треба да се заврши за пет дана.

„Бриљантна операција хрватских снага уз појединачне ексцесе”, како се у Хрватској описује ова акција, у Хашком трибуналу оцењена је као удруживање политичког, војног и полицијског врха у такозвани заједнички злочиначки подухват чије је циљ био протеривање Срба из Крајине.

За злочине почињене током операције „Олуја” Хашки трибунал је 26. јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције „Олуја”.

Готовина је од тада био у бекству. Ухапшен је у Шпанији 7. децембра прошле године и изручен Хашком трибуналу.

У марту 2004. Трибунал у Хагу отпечатио је оптужнице против хрватских генерала Ивана Чермака и Младена Маркача, које их терете по личној и командној одговорности за злочине против човечности и

кршења закона и обичаја ратовања током и након операције „Олуја”, након чега су они добровољно отпутовали у Хаг.

Девет месеци касније подигнута је измењена и допуњена оптужница против двојице хрватских генерала у којој су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман. У проширеној оптужници као учесници у том злочиначком подухвату наводе се и тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Сушак, заповедник операције „Олуја” генерал Анте Готовина, начелник Главног штаба Хрватске војске Звонимир Червенко и његов претходник Јанко Бобетко. Једино је Готовина жив.

Да је акција „Олуја” и оно што се дешавало у четири дана те 1995. године тема која још провоцира говори и податак да је аутор филма „Олуја над Крајином” Божидар Кнежевић након што је његов филм у Хрватској изазвао бурне реакције, јер говори о злочинима који су почињени над Србима, убрзо после тога погинуо у саобраћајној несрећи под сумњивим околностима.

У Хрватској се иначе 5. август слави као Дан победе и домовинске захвалности, јер су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица. Од пре четири године тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.


Izvor: Politika / Јелена Церовина

11 GODINA OD OLUJE

Na današnji dan 1995. počela je hrvatska akcija "Oluja" tokom koje je proterano 200.000, a ubijeno skoro 2.000 Srba

BEOGRAD - Danas se navršava jedanaest godina od početka hrvatske vojne akcije "Oluja", koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba i tokom koje su počinjeni teški ratni zločini nad krajiškim Srbima. Podaci kažu da je tokom "Oluje" ubijeno skoro 2.000 Srba, uglavnom civila. Većina njih je hladnokrvno likvidirana posle ulaska hrvatske vojske na teritoriju RSK. Svi oni ubijeni su samo zato što su bili Srbi, bez bilo kakvog suđenja. Mnogi od njih su zverski mučeni pre nego što su likvidirani. Mnogima od njih ni dan danas se ne zna grob...
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i na gradskoj tvrđavi istakla hrvatsku zastavu. U operaciji "Oluja" na hrvatskoj strani učestvovalo je 138.500 vojnika, dok su im se suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.
Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko zapadne i severne Bosne krenule ka Srbiji. Izbegličke kolone u nekoliko navrata bombardovali su avioni Hrvatske vojske. Bilo je to najsurovije etničko čišćenje na teritoriji bivše SFRJ. Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.
Međutim, za ovaj strašan zločin niko još nije odgovarao. Za zločine počinjene tokom operacije "Oluja" Haški tribunal je 26. jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant operacije "Oluja". Gotovina je od tada bio u bekstvu. Uhapšen je u Španiji 7. decembra prošle godine i izručen Haškom tribunalu.
U martu 2004. Tribunal u Hagu otpečatio je optužnice protiv hrvatskih generala Ivana Čermaka i Mladena Markača, koje ih terete po ličnoj i komandnoj odgovornosti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja tokom i nakon operacije "Oluja", nakon čega su oni dobrovoljno otputovali u Hag i nedugo potom pušteni da se brane sa slobode.
U proširenoj optužnici kao učesnici u tom zločinačkom poduhvatu navode se i tadašnji predsednik hrvatske Franjo Tuđman, ministar odbrane Gojko Sušak, zapovednik operacije "Oluja" general Ante Gotovina, načelnik Glavnog štaba Hrvatske vojske Zvonimir Červenko i njegov prethodnik Janko Bobetko. Od svih njih jedino je Ante Gotovina još živ.
U Hrvatskoj se godišnjica "Oluje" slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Javnost i mediji u Hrvatskoj i dalje uporno odbijaju da se suoče i da priznaju brojne, strašne zločine koji su počinjeni nad krajiškim Srbima. Umesto toga, širom Hrvatske besramno se slavi dan kada je ubijeno skoro dve hiljade nevinih ljudi.
(Beta - E. P.)

Tadić na parastosu

Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovaće sutra u crkvi Svetog Marka u Beogradu parastosu žrtvama akcije "Oluja", saopštila je danas njegova pres-služba.
Tadić je prošle godine na desetogodišnjicu "Oluje" pozvao hrvatske vlasti da se odrede prema "zločinima i etničkom čišćenju kojima je tada bilo izloženo srpsko stanovništvo".

Veritas: Primeniti plan Z-4

Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" saopštio je juče da prognani Srbi iz Hrvatske jedino rešenje svog statusa vide u aktiviranju i primeni plana Z-4 iz 1995. godine, kojim je međunarodna zajednica njima garantovala "državu u državi". Kako se navodi, ni 11 godina od završetka rata i egzodusa više od 200.000 krajiških Srba, Hrvatska "ne uspeva ili ne želi" da reši srpsko pitanje po evropskim standardima.
"Veritas" ističe da bi se aktiviranjem plana Z-4 "na najbolji mogući način rešili dugi istorijski sporovi između hrvatskog i srpskog naroda na prostoru Hrvatske, a samim tim izbegli krvavi ratni sukobi koji su se u 20. veku ciklički ponavljali".
"Srbi iz Hrvatske veruju da autori ovaj plan nisu pravili za 'jednokratnu upotrebu', već na osnovu optimalnih istorijskih i tadašnjih okolnosti i činjenica", stoji u saopštenju.

Izvor: Press

Opet citiram Mariju Tereziju: "Nisu Hrvati strašni što se ničeg ne boje, već što se ničeg ne stide".

11. godišnjica 'Oluje'
Beograd -- Udruženja Srba iz Hrvatske obeležiće u Beogradu 11-godišnjicu od početka hrvatske vojne akcije "Oluja".

Tokom te akcije pobeglo je više od 200.000 Srba iz Hrvatske. U organizaciji Udruženja "Porodice nestalih lica iz Krajine", održaće se protestna šetnja od crkve svetog Marka do Trga Nikole Pašića, gde će takođe biti obeležena godišnjica "Oluje". To udruženje će 11-godišnjicu "Oluje" obeležiti i u Republici Srpskoj.

U Crkvi svetog Marka u Beogradu održan je parastos za ubijene, kome je prisustvovalo oko hiljadu ljudi, kao i predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica, članovi vlade i funkcioner Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja", kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od pre četiri godine taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije (samoproklamovana Republika Srpska Krajina). Dan kasnije, hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo svo srpsko stanovništvo. Prema nekim podacima, s obzirom da preciznih podataka još nema, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila. Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.

Prošlogodišnji specijal posvećen desetogodišnjici Oluje, možete pogledati ovde.

Koštunica: Put da se umanji nepravda

Tim povodom saopštenje je izdao premijer Vojislav Koštunica, koji je naveo da "srpski narod danas obeležava sećanje na hiljade nevino pobijenih ljudi i progon više stotina hiljada Srba Krajišnika, koji su za samo nekoliko dana prognani i iskorenjeni iz svojih domova u kojima su vekovima živeli".

"Kada se pod pretnjom uništenja protera celi jedan narod, jasno je da se najvećim delom posledice ove velike tragedije nikada ne mogu ispraviti. Moramo tražiti put kako da se umanji ova nepravda i zato je danas naša obaveza da neprestano radimo da se omogući povratak izgnanika kućama i da im se obezbede puna sigurnost i poštovanje ljudskih prava", naveo je Koštunica.

Pupovac: Z-4 odbili Beograd i Knin

Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke i zastupnik u hrvatskom saboru Milorad Pupovac odbacio je ideje o reaktiviranju plana Z-4, koji je nuđen vlastima u bivšoj Republici Srpskoj Krajini krajem rata u Hrvatskoj. "Sada oni koji su taj plan odbacili mogu samo da sednu i da se zapitaju: 'Bože, šta smo to uradili' i ništa više", rekao je Pupovac za novosadski "Građanski list". On je ocenio je da bi bilo "nepristojno s njihove strane da bilo šta drugo kažu, jer su svoju priliku upropastili".

Prema njegovim rečima, presudnu ulogu u odbijanju tog plana imala je tadašnja vlast u Srbiji, koja je uticala na političare u Kninu, tada glavnom gradu bivše Republike Srpske Krajine. "Tadašnja zagrebačka vlast je predlog Z-4 jedva dočekala, čak je na njemu i radila, a mene, koji sam zagovarao taj plan kao dobro rešenje, svi su odbacili. Sada, posle deset godina, pričaju kako je to dobra ideja", rekao je Pupovac. On je poručio da bi ljudima koji se zalažu za reaktiviranje plana Z-4 bilo bolje da se bave mnogo važnijim pitanjima, poput pitanja nestalih, prognanih i pitanjima ljudskih prava.

Milorad Pupovac izjavio je da neće otići na proslavu obeležavanja 11. godišnjice "Oluje", koja se sutra obeležava u Kninu. "Prema ljudima koji su se rukovodili idejom slobode i mira, koji su branili Hrvatsku od politike koju nikad nisam podržavao i koji nisu okaljali ruke i srca mržnjom, uvek ću gajiti poštovanje. Ali ne možete očekivati da učestvujem u nečemu gde će se, makar i periferno, nekritično slaviti sve, uključujući i progon Srba", rekao je Pupovac u intervjuu "Večernjem listu".


Izvor: B92