Prosle godine sam menjao operatora za mobilni, kad sam selio broj, par puta me zvali iz telekoma, kao, zasto idem, oni su najbolji. Kazem ostacu ako mi daju ugovor ko konkurencija, e, ne moze? Dobro, dovidjenja, prijatno. Nova kompanije posle par nedelja pocela da zove, da mi uvali neki tablet, kao internet uz put. Kazem, kabasto, ne treba mi, imam mobilni, tip se ne da zbuniti, pita imam li decu, mozda njima treba to, kazem, nemam i isto, dovidjenja prijatno, vise niko ne zivka...

Pazi, hkj prije su igre bile nesavrsenije, ali kolko tolko iglancane posto kad spakujes u kutiju gotovooo.

Starcraft je prvi omogucio da se pegla balans na igri, ondosno nova tehnologija je to omogucila - internet.

Zavisi od kuce do kuce koliko nedovrsenu igru izbace, ali su igre ispeglanije nego prije i plus dobiju patcheve na to.

Ma svega ima, remakova, novih stvari, malih indie, velikih aaa dobrih i losih - monotonih click to continue.

Otvori steam, da se useres koliko igrica ima. Samo sto vise nije ocigledno sta je hit, da citav razred bruji o tome, nego pronadji u masi.

I malo smo se s godinama zasitili tema (igrice nisu tematski prebogate), ne moze nesto da lako odusevi danas.

Nema vise revolucija toliko, znaju se zanrovi i mogucnosti igre. Prije je bio divlji zapad, zapamtili smo najbolje, ali toliko je bilo skarta prije ako pogledas bilo koju istoriju konzole, pc. More skarta! Plagijata, bugovitih neigrivih govana, pa na 3-4 godine neki hit.

Nadavno je da su kurcina Call of Duty i sl.

Al neki dan igrah starcraft2. Sta fali, kompletan kvalitetan proizvod oldschool ispostovan.

Dosta vise nostalgije i mracenja, kao sve je u kurcu. Meni super.

Ovo prosto nije tačno. Engine-ni su danas toliko napredni i puni alata i mogućnosti da može da se napravi igra koja će tehnički biti ispeglana ko Crysis, imati priču i atmosferu kao Mass Effect, slobodu izbora i akcija ko Far Cry i uz sve to opcije mikromenadžmenta kao This War of mine i odnosa sa drugim frakcijama kao Fallout.

Ja da sam na mestu EA, Ubisofta ili Activisiona, pravio bih takve igre koje bi mogle da se prelaze i 20 puta a da igraču ne dosade i da svaki put otkrije nešto novo ili uradi nešto na novi način.

Ali niko to neće. Niko neće da se jebava da pravi nešto novo i pomera granice kad može, kao Activision, 10 godina da muze i valja jedno te isto njesra ko buba balegar i na tome da mlati ozbiljne pare.


Kažeš ne može više ništa da nas oduševi. Evo mene je npr oduševio Deus Ex iz 2011. I jedan indie This war of mine iz 2014. Deus Ex sa tehničke nema ništa što nisam video u drugim igrama, ALI ima priču i atmosferu o kojima drugi mogu samo da sanjaju. TWOF je s druge strane indie, i to jedna mala i skromna igra, ali opet, ima nešto što se danas retko viđa i dokaz je kako i sa malo para i resursa može da se napravi nešto originalno i dobro. je Al jbg, u te igre se uložio trud i vreme, nisu nastale brainstormingom nekreativnih idiota iz EA, Activision i Ubisoft klanova, nego radom i trudom pravih entuzijasta. I danas bi me više oduševilo da izađe RPG ili FPS koji u sebi pored osnovnih ima i mogućnosti tog This War of mine ili State of Decay, nego svi skorašnji Crysisi, CoDovi, Battlefield-i, Divisioni, Watchdogsi i slične repetativne gluposti. Briga me za HD vanzemaljce i mega detaljne a linearne hodnike i ulice. Hoću nešto u čemu se osećam kao da tok stvari zavisi od mene i što mi pruža mogućnosti da radim sve i svašta, a ne da prolazim istu stvari 20 puta.



I ovo takođe nije tačno. Jedino što današnje igre imaju više nego stare je veći broj test sati. Sad sve drži par istih kompanija koje imaju hiljade robova pod sobom koji dobiju igru da je istestiraju i ispeglaju tako da se više ne dešava da lik propadne kroz pod zbog glitcha ili da igra zakuca zbog baga. Dakle izbačene su greške te vrste ali su zato greške usled aljkavosti i lenjosti postali standard. Kompanija je rešila problem propadanja kroz pod, al to što lik ne može da trguje ili da završi kvest, to je nebitno. Rešiće se za 6 meseci patchom, ili još bolje, pustimo modere da to srede. Ko kad bi proizvođač ostavljao na kupcu auta da sam instalira i rešava problem s kočnicama.



I naravno da i dalje ima dobrih naslova al su oni sve ređi. A kako ne bi i bili kada više od pola gejmin industrije i proizvoda drži kartel 5 istih kompanija koje vode svi samo ne gejmeri.

Evo ukucam u google best games 2016, 15

i izadje najmanje 5 igara koje bih igrao da sam slobodan

Overwatch, Doom, Dark Souls 3, Homeworld Deserts of Kharak, Civilisation VI, Warhammer: total war

2015 jos bolja mislim
Witcher3, SC2 legacy of the void, Pillars of eternity <3 , Dirt Rally, Rocket League

Po 5 savrsenih godisnje. To nije bilo zagarantovano ni u zlatnom periodu. Osim 2007

O cemu onda pricas. Sad sto se tice mega odusevljenja, to je malo teze sa 29 god, poslednj me odusevio Portal1 i 2 jer je bio drugojaciji.
Al zanrovi su fiksni jos od 90ih.

(namjerno ne pricam o indie sceni, jer insistiras na sunovratu korporacijskog gejminga, ne slazem se)

Ne razumijem tvoje ideale o hibridnoj mega igrici. Pa da film ima likove iz Kuma, efekte iz Gospodara Prstenova, napetost Shininga, koreografiju Johna Wooa ne bi licio ni na sta. Moraju se opredijeliti za neki smislen paket.

Auuu, čak 5 igara vrednih igranja godišnje? Napredak, nema šta...



A gde to piše da svaki žanr treba da ima istu formu i iste mogućnosti 30 faking godina?  Jel neko možda stavio tapiju na napredak video igara? Ili je to ko otkrivanje Higsovog bozona pa ne znamo šta sve može da se desi ako neki FSP ili RPG obogatimo nečim što je do sada bilo korišćeno samo u drugim žanrovima?


Pa nije ni čudo što ne razumeš, pošto ne čitaš, a i imaš potpuno pogrešan pogled na sve.

Ko je rekao da se mešaju Godfather i LOTR? Ja pričam o mogućnostima igre.  O tome da jebeni Crysis ne mora da se svodi na trčanje kroz linearne hodnike i ulice nego da može da ima i još neke druge akcije pored beskrajnog tamanjenja generičkih vanzemaljaca.  To što igre služe kao beg ot stvarnosti i dobra zabava ne znači da treba da ostanu na nivou arkadnih pucačina iz automata iz 80ih. 

Mislim malo izvan kutije, što bi rekli Ameri. Doživljavam igre kao nešto što treba da raste i razvija se, a ne da 10 godina gaca u istom blatu i stagnaciji. Al očigledno to više nije bitno, jer sad svi imamo share button i next gen logo u loading screen-u. 

Tako je i u filmovima. Ili gledaj art house filmove pa se useri od dosade.
Ili igraj indie igre.

Mislim sta ocekujes da bude mnoogo bolje, a ni ranije nije bilo tolko dobro.

5 megaigara godisnje je prilicno zdrava situacija za moj ukus.

Uopste mi nije jasno sta toooliko ocekujes.

Očigledno nisi igrao mnogo igara iz prethodne decenije. Da jesi, ne bi pisao ovakve stvari.

Portal je van kutije, i to veoma. To mi je medju omiljenim igrama.

Jebiga i ja se nadam inovaciji ali ne znaci da je situacija losa u medjuvremenu.

Pa nisam. 2-4 igre godisnje i ok.

A ne ti igras po 10 i smoren ko konj 

Tako je, nekada sam igrao po 10 igara godišnje pa i više, i samim tim mogu sa sigurnošću da kažem da su današnje igre u odnosu na starije čista smejurija. 

I nisam se smorio u smislu da nemam šta da igram. Ja igram igre temeljno i po više puta, tako da neću istrošiti svoju ''to play'' listu ni u narednih nekolio godina. Al naravno s vremena na vreme probam ono što je u momentu aktuelno i najčešće se završi ili što bržim prelaskom (jer stalno čekam da vidim šta je to toliko specijalno) ili brisanjem. Kao što je bilo sa pomenutim Crysis-om. Igrao mi se Crysis, reko aj da probam 2ku. Igrao par sati, čekao da vidim nešto što će me privući i što će opravdati sav taj hype koji se digao kad je izašla. Posle dovoljnog broja linearnih hodnika i ulica, igra je završila u Recycle binu, a zamenio ju je Crysis Kec.