Nemački Nobelovac šokirao svet: Dobijate rak jer svi stalno jedete ove dve namirnice!
Hauzen takođe ukazuje da se nivo kolorektalnih oboljenja od raka naglo povećao posle Drugog svetskog rata. On je uveren da je to najdirektnije povezano sa tim što je u tim zemljama postala popularna uvozna govedina
Nemački naučnik i dobitnik Nobelove nagrade u području fiziologije, Harald zur Hauzen, upozorio je da slabo proučen virus, koji se sreće kod krava, može izazivati rak kod ljudi!
"Smatram da domaće životinje mogu biti direktni izazivači raka debelog creva kod ljudi. Raspolažemo eksperimentalnim podacima idu u prilog ovoj hipotezi. Međutim, ovo tek treba potvrditi", istakao je Hauzen.
I drugi naučnici su i ranije upozoravali da upotreba crvenog mesa (govedine, teletine, konjetine, ovčetine i svinjetine) povećava rizik od dobijanja kolorektalnog raka. Ali, Hauzen tvrdi da opasnost dolazi samo sa govedinom, ali i sa, koliko god to izgledalo neverovatno, kravljim mlekom!
Uzrok raka otkriven još pre 92 godine: Nobelovac dao objašnjenje i način zaštite!
Foto: Thinkstock Foto: Thinkstock "Tradicionalno objašnjenje povezivano je sa pripremom mesa za jelo na roštilju, a otuda su izvođene tvrdnje da to dovodi do formiranja kancerogena.
Ova teza gubi iz vida da se isti takvi kancerogeni obrazuju i pilikom prženja ribe i piletine, a da niko ne misli da upotreba mesa pernatih životinja i ribe povećava rizik od dobijanja raka debelog creva", naglašava naučnik.
On otkriva i da je u svojim istraživanjima posebno poklonio pažnju činjenici da se u Mongoliji jede veoma mnogo crvenog mesa, a da se rak debelog creva sreće krajnje retko, kao i u Indiji, gde se govedina iz verskih razloga faktički nikad ne jede.
Svet u šoku, lekari potvrdili: Izlečila rak u 4. stadijumu jednom namirnicom! (FOTO, VIDEO)
Foto: Thinkstock Foto: Thinkstock Hauzen takođe ukazuje da se nivo kolorektalnih oboljenja od raka naglo povećao posle Drugog svetskog rata. On je uveren da je to najdirektnije povezano sa tim što je u tim zemljama postala popularna uvozna govedina.
Nemački naučnik dodaje i da se u pomenutim azijskim zemljama mnogo ređe sreće rak mlečnih žlezda, zato što se u njima minimalno koriste u ishrani kravlje mleko i mlečni proizvodi.
Hauzen je u poslednjem broju naučnog časopisa International Journal of Cancer objavio da je proučavao uzorke krvi i mleka krava i da je u njima otkrio elemente DNK koji mogu pripadati nepoznatom virusu, koji bi mogao da bude uzrok raka.
Direktor u Fejsbuku: Gladujem 15 sati dnevno i to mi je promenilo život
Business Insider | 07. 09. 2016 - 14:30h | Komentara: 4 Den Zigmond, direktor analitike u Fejsbuku, jedan je od poklonika dijete gladovanja, čiji sledbenici ne jedu u dugim vremenskim periodima - od 14 sati pa do čak nekoliko dana. "Mnoge moje kolege jedu na poslu ili na brzaka. Teško je kontrolisati šta jedete ovih dana. Ali jedna stvar koju svako od nas može da kontroliše jeste vreme", rekao je Zigmond za Biznis insajder.
Kada je radio za mladu firmu "Hampton Creek", naišao je na istraživanje Salk instituta za biološke studije, čiji je zaključak da je kada nešto jedete podjednako važno kao i šta jedete. Miševi koji su jeli samo tokom nekoliko sati dnevno, bili su mršaviji od onih koji su jeli tokom celog dana.
Zigmond, koji je radio u Majkrosoftu, Guglu i Jutjubu, nešto slično je već probao dok je živeo u budističkom hramu na Tajlandu nekoliko godina ranije. Odlučio je da to uradi ponovo.
"Veoma brzo sam počeo da jedem samo tokom devet sati dnevno. Odmah sam se osetio mnogo bolje i smršao više od osam kila za manje od godinu dana", kaže ovaj otac i budista.
On jede samo između devet ujutru i šest popodne i tvrdi da je najgore što možete da uradite svom telu - da jedete u bilo koje vreme. Tvrdi i da nikada nije gladan pred spavanje, kao i da se ne seća kada je poslednji put imao "napad prejedanja".
On nije jedini direktor u Silicijumskoj dolini koji pribegava gladovanju kao načinu da sebi produži život, poveća fokus na poslu, kao i produktivnost. Klub biohakera San Franciska okuplja njemu slične, koji svake srede doručkuju i tako prekidaju gladovanje, dok dele savete o tome kako najbolje izvesti ovu dijetu.
Ipak, istraživanja o gladovanju kao načinu da poboljšate stanje organizma su oprečna. Uglavnom nisu rađena na ljudima i primatima, već na voćnim mušicama i pacovima. Časopis "Sajentifik Amerikan" piše da kod ljudi koji gladuju postoji rizik od napada gladi i kompenzatornog prejedanja. Jedno od poslednjih istraživanja na primatima koji su gladovali je pokazalo i da se njima životni vek uopšte nije produžio.
sta sere ovaj fejkbukovac pa i ja gladujem i vise od 15 sati dnevno.. jedem ujutru oko 9..pa gladujem do 3...paopet jedem..pa opet gladujem do 9 pa gladujem sve do sutra u 9
« Poslednja izmena: 07. Sep 2016, 16:32:14 od bobaK_bl »
Глас Америке: Технологија и интернет мењају и смрт?
Смрт је коначна, али ће технологија и интернет можда променити и саму смрт тиме што ће омогућити да дигитални траг остане да живи и после нечије смрти, пише „Глас Америке“. Један уметник у Лос Анђелесу заинтересовао се за тему шта би могло да се уради са подацима који остају иза мртвих, те је основао измишљену компанију „Институт Хирафтер“ која показује како бисмо могли да памтимо мртве у будућности, сем по фотографијама и њиховим личним стварима.
„Институт Хирафтер“ (Hereafter Institute) делом је технолошка компанија, делом погребна служба. Посетиоци добијају информације како могу да планирају свој дигитални посмртни живот.
Консултанти поздрављају клијенте у „Институту Хирафтер“ Консултанти поздрављају клијенте у „Институту Хирафтер“ „Имам пријатеље који су преминули али су њихови Фејсбук налози некако остали живи и тако једном годишње, када им је рођендан, Фејсбук напише: Пожелите тој и тој особи срећан рођендан. Мислим да је то помало нелагодно, тужно“, каже учесница програма Каролина Миранда.
Шта се дешава са огромним бројем дигиталних података особе пошто она премине је питање којим се бавио Габријел Барсија-Коломбо у виртуелном уметничком програму у Музеју уметности Лос Анђелеса. Учесници учествују у бројним интерактивним перформансима у вези са смрћу и технологијом у доба друштвених медија.
Та технологија такорећи живи свој живот и питање је како бисте волели да останете упамћени? Шта ћете урадити са својом технологијом? И да ли желите да имате контролу у вези са тим или желите да пустите да корпорације или други људи управљају вашом меморијом?
Видео-материјал може да се смести у огрлицу Видео-материјал може да се смести у огрлицу Видео-материјал може да се смести у огрлицу. Подаци могу да се убаце на плочу која ће да свира са споменика „Хирафтер“. Виртуална реалност омогућава људима да поново посете своје вољене које су преминуле – у овом случају, деду Барсије-Коломба.
„Са свим овим подацима и снимљеним успоменама можемо да се присетимо какви су били покрети тела тих људи или како су реаговали на шале, како су се смејали. За мене је веома дирљиво што можете поново да видите како неко хода“, рекао је Барсија-Коломбо.
Пошто је тело учесника скенирано за 360 степени, програм генерише аватара те пред крај перформанса учесник присуствује сопственој сахрани. „Институт Хирафтер“ можда је дело уметника, али учесници кажу да те идеје и нису толико немогуће с обзиром на то да се дигитални споменици већ дешавају после нечије смрти.
„Неки импровизовани дигитални споменици већ постоје и мислим да ово наговештава да би једнг дана све то могло да буде озваничено. И то ме не би изненадило“, сматра Каролина Миранда.
Циљ тог програма је да натера људе да размисле о могућностима и да одлуче на који ће начин да се поступа са њиховим дигиталним трагом после њихове смрти, наводи Глас Америке.
Директор „Амазона“ Џеф Безос представио је детаље нове свемирске ракете „Њу Глен“ његове компаније „Блу ориџин“, преноси Би-Би-Си.
Нова ракета, названa по астронауту Џону Глену, моћи ће више пута се користи. Њом ће се лансирати сателити и летелице с људском посадом из америчког града Кејп Канаверал.
Ракета висока 95 метара Ракета висока 95 метара Прво лансирање „Њу Глена“ требало би да се догоди до краја деценије. Ракета има две варијанте, од које је већа висока 95 метара.
„Њу Глен“ је надоградња знатно мање суборбиталне ракете и капсуле „Њу Шепард“, која је названа по астронауту Алену Шепарду. Та ракете је већ имала четири успешне пробе с повратком мотора на Земљу.
Нова ракета висине 95 метара и пречника седам метара ће се у својој основи напајати на седам мотора на течни метан и течни кисеоник. Приликом одвајања предвиђено је да ракета произведе удар од 17,1 мегањутна.
Ракете назване „Њу Глен“ по Џону Глену, првом Американцу у орбити око Земље, скоро су велике као ракете Ракете назване „Њу Глен“ по Џону Глену, првом Американцу у орбити око Земље, скоро су велике као ракете "Saturn V" које је Наса користила од 1966. до 1973. „Наша визија је да милиони људи живе и раде у свемиру и 'Њу Глен' је веома важан корак. Осим тога, следећа на табели је ракета 'Њу Армстронг', али то је план за будућност“, рекао је власник „Амазона“.
Tema: 
�
pa i ja gladujem i vise od 15 sati dnevno.. 
