Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Нобелова награда за мир „арапском пролећу” Добитник је Квартет за национални дијалог из Туниса, ког сматрају најзаслужнијим што макар у тој земљи влада мир након протеста који су арапски свет захватили пре пет година
Туниски добитници Нобела за мир (архивски снимак из 2013.) (Фото Ројтерс / Anis Mili) Нобелову награду за мир су ове године добили спасиоци „арапског пролећа” у Тунису, Квартет за национални дијалог, организација коју сматрају најзаслужнијом што је низ протеста и преврата који је захватио арапски свет 2010. године макар у тој земљи довео до релативно мирне и функционалне државе.
Квартет представља скуп Општег синдиката, удружења привредника под називом Конфедерација индустрије, трговине и рукотворина, затим активистичке Лиге за људска права и националне Адвокатске коморе. Након свргавања дугогодишњег владара Туниса Зинеа ел Абидина Бена Алија у такозваној револуцији јасмина, у тренутку када је претио грађански рат, Квартет је успео да организује мировни процес између исламиста, који су преузели власт, и опозиције. То је постепено довело до смиривања ситуације и транзиције ка демократији у земљи, иначе првој у арапском поднебљу која је добила устав, пре више од 150 година.
Избор Нобеловог комитета је био изненађујући пошто се очекивало да ће овог пута лауреат бити неко посвећен ублажавању мигрантске кризе или борби против ширења нуклеарног оружја. У том контексту су се, од укупно 273 кандидата, највеће шансе за награду – која ће, уз суму од око милион долара, бити уручена 10. децембра у Ослу – давале немачкој канцеларки Ангели Меркел, шефовима америчке и иранске дипломатије Џону Керију и Џаваду Зарифу и папи Фрањи.
Политичке интерпретације награде, које су постале незаобилазне због неких контроверзних избора победника, сигурно неће изостати ни ове године. Ово посредно признање „арапском пролећу”, порука да оно може бити добра ствар када се спроведе како треба, стиже у часу када у земљи где је такав покушај револуције пропао, у Сирији, снаге одмеравају Америка и Русија. Иронично или не, на страни Америке, која је после почетног оклевања подржала „арапско пролеће”, налазе се и блискоисточне силе које су чиниле све да угуше такве немире на сопственој територији. Уз Русију пак стоји одбачени фаворит, Иранац Џавад Зариф, заједно с режимом у својој држави.
Све то, наравно, не поништава достигнуће Квартета за национални дијалог, премда ће и у Тунису сигурно бити заједљивих коментара да је он можда добро започео посао, али да би неко већ једном морао да га приведе крају. Тунис јесте далеко најстабилније од свих арапских друштва у којима су пре пет година букнули протести, што ипак не значи да је лишен тешких превирања. Осим што је привреда и даље у врло лошем стању, с високим процентом незапослених, исламисти су све само не мирни. Штавише, процењује се да је њихов покрет у протеклих неколико година ојачао и да се из Туниса око три хиљаде особа, више него из било које друге земље, придружило џихадистима у Сирији, Ираку и суседној Либији. Тамо су, према извештајима, успоставили логоре за обуку, одакле упозоравају да ће се вратити у домовину да заведу тврди исламистички систем. Мало је недостајало да борбени редови у тим камповима не буду још згуснутији: чак осам хиљада екстремиста из Туниса су власти, како су саопштиле прошлог фебруара, спречиле да се придруже тим групама.
Исламистички терористи су у Тунису од почетка године приредили два велика напада, у музеју „Бардо” и на плажи у летовалишту Сус, где је укупно погинуло 60 особа, махом странаца. То је истовремено био и „масакр” туниског туризма, који тој земљи доноси око 15 одсто националног бруто производа и обезбеђује готово 14 одсто радних места. Након напада, број туриста се драстично смањио.
И пре тих спектакуларних терористичких чинова, Тунис није био поштеђен сукоба. Управо се Сус, то јест неколико његових четврти, сматра једним од највећих регрутних центара за исламисте у земљи. Они су пре три године чак покушали и препад на полицијску станицу у јужном делу Суса, а бомбаш самоубица је годину дана касније детонирао експлозив, такође на плажи једног од локалних хотела, не повредивши никога изузев, и то смртно, себе. У исто време полиција је спречила другог бомбаша да у ваздух дигне гробницу бившег председника државе Хабиба Бургуибе. Осим исламиста, полицију су, додуше не с намером да усмрте њене припаднике, нападали и други Тунишани, превасходно млађи, на југу земље, насилним демонстрацијама тражећи побољшање економских прилика.
Без обзира на то, Нобелов комитет је проценио да је Квартет за национални дијалог успео да, како је образложено, формира темељ за национално братство које би требало да послужи као пример осталим земљама. И Фредерика Могерини, висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност, прокоментарисала је да признање Квартету показује национално јединство и демократију као решења за излазак из кризе у региону. Одлуку о лауреату су поздравили и други европски званичници, међу којима и несуђена добитница Ангела Меркел, затим Лех Валенса, који је награду добио 1983. године, Уједињене нације...
Списак оних који одобравају овогодишњи избор победника сигурно ће бити и дужи пошто је лакше сложити се са њим него с неким од претходних. Одлука да се награди Барак Обама у тренутку када је тек постао амерички председник једна је од најконтроверзнијих, нарочито ових дана, када је војска под његовом командом бомбардовала авганистанску болницу под управом још једног добитника „Нобела” за мир – Лекара без граница. Нису се сви сложили ни с доделом тог признања Европској унији, као ни Мартију Ахтисарију и Алу Гору, док је Кина побеснела кад је награђен дисидент Љу Сјаобо. Сумњало се и у мировне заслуге Јасера Арафата, Јицхака Рабина и Шимона Переса. Највише згражавања вероватно је ипак изазвало награђивање Хенрија Кисинџера.
Пре годину дана, шеснаест угледних мировних активиста и професора универзитета из Скандинавије, уверени да Нобелов комитет својим одлукама изневерава легат на основу којег је основан, поднело је против његових чланова захтев за кривичну истрагу норвешким истражним органима.
Nobelova nagrada za ekonomiju otišla u ruke Britanca Angusa Ditona
Tanjug | 12. 10. 2015. - 14:01h izmena vesti 14:17h | Foto: Twitter | Komentara: 7 Britanski ekonomista Angus Diton dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju za 2015. za analizu potrošnje, siromaštva i blagostanja, saopštila je danas švedska kraljevska akademija.
"Da bismo kreirali ekonomsku politiku koja promoviše blagostanje i smanjuje siromaštvo, prvo moramo da razumemo individualne izbore pri potrošnji. Više od bilo koga drugog, Angus Diton je unapredio to razumevanje", navela je akademija, a preneo Rojters.
Diton, jedan od vodećih mikroekonomista u svetu, rođen u Škotskoj, a diplomirao, magistrirao i doktorirao je na univerzitetu Kembridž sa tezom "Modeli potrošačke tražnje i njihova primena u Ujedinjenom kraljevstvu". Po okončanju školovanja predavao je na Kembridžu.
Bio je profesor ekonometrije na univerzitetu Bristol do 1983, kada je prešao na univerzitet Prinston, gde predaje međnarodne odnose i ekonomiju.
Diton, koji ima i američko državljanstvo, bio je predsednik Američke ekonomske asocijacije 2009, a u aprilu 2015. postao je član američke Nacionalne akademije nauka.
Teme njegovih istraživanja su potrošačke navike u bogatim i siromasnsim zemljama, merenje siromaštva u Indiji i širom sveta, kao i analize potrošnje domaćinstava.
Nobelova nagrada za ekonomiju uspostavljenja je 1968, a ovogodišnja nagrada vredna je osam miliona švedskih kruna (978.000 dolara).
Dodelom nagrade za ekonomiju završena je dodela ovogodišnjih Nobelovih nagrada, pošto su prošle nedelje proglašeni laureati za biologiju, fiziku, hemiju, književnost i mir.
Izvor Blic
...позор вам...позор для человечества...будет всьо...и счастья будет...но без вас...
« Poslednja izmena: 12. Okt 2015, 19:03:35 od inicio »
KONTROVERZNA TEORIJA Nemojte ubijati rak, naučite ljude da s njim ŽIVE
25. 02. 2016 - 19:22h Dok naučnici širom sveta pokušavaju da pronađu lek za jednu od najsmrtonosnijih bolesti današnjice, grupa njihovih kolega sa H Li Mofit centra za istraživanje raka iz Tampe tvrdi da je taj pristup pogrešan. Njihova kontroverzna teorija ne podrazumeva lečenje, već kontrolisanje bolesti tako da pacijenti mogu duže da žive sa njom.
Ćelije raka Foto: Profimedia Ćelije raka pin on pinterestshare it Trenutno lečenje raka podrazumeva korišćenje velikih količina hemoterapije i agresivne tretmane čiji je cilj da se ubije što veći broj ćelija tumora. Potpuno iskorenjivanje malignih ćelija nije uvek slučaj, a toksičan uticaj hemoterapije može ostaviti trajne posledice na pacijente koji su joj podvrnuti - od nesvestica, jakih mučnina, preko gubitka kose, pa do ekstremnog pada imuniteta i anemije. Neki naučnici veruju da velike doze hemoterapije zapravo mogu da pogoršaju situaciju i da se učine ćelije tumora otpornima na terapiju. U tim slučajevima, rak koji bi se povratio mogao bi biti fatalan.
Novi kontroverzni pristup grupe naučnika koju predvodi doktor Robert Gatenbi tvrdi da bi optpornost ćelija raka na terapiju bila manja ako bi se koristile manje doze hemoterapije Njihova istraživanja ukazuju da pacijenti oboleli od raka imaju veće šanse da prežive ako sa svojom bolešću žive duži vremenski period.
SENZACIONALNO OTKRIĆE Naučnici pronašli lek za rak Naučnici iz Fred Hačinson Centra za istraživanje karcinoma iz Sijetla pronašli su novu, revolucionaranu metodu za lečenje akutne limfoblastične leukemije, objavio je britanski list "Independent". Ova metoda još uvek je u fazi ispitivanja, ali rezultati koji je pokazala, dali su nadu da bi lek za jednu od najtežih bolesti današnjice uskoro mogao biti u upotrebi. Pročitaj još Do ovog zaključka naučnici su došli koristeći lek za hemoterapiju “paclitaxel” kojim su tretirali dve vrste raka dojke na miševima. Standaradna hemoterapija u početku je smanjila tumor, ali onog trenutka kada terapija prestaje, ćelije su ponovo počele da rastu. Takođe, utvrdili su da davanje velike doze, a potom manjih doza efikasnije kontroliše rast ćelija. Ovaj tretman bio je toliko efikasan da je većina miševa nakon nekog vremena u potpunosti prestala da prima terapiju, a bolest im se nije vratila.
- Naši rezultati sugerišu da bi ovaj vid terapije mogao da se primeni i u kliničkoj terapaiji i da bi mogla da produži život bez napredovanja raka dojke – rekao je vođa istarživanja Robert Gatenbi za magazin “Science Translational Medicine”
Ipak, naučnici kažu da je dug put pred njima i da je potrebno je još istraživanja da bi ovaj pristup mogao da postane standardna praksa u lečenju raka kod ljudi.
Нове технологије у елиминацији угљен-диоксида из атмосфере
Знамо да су климатске промене међу водећим проблемима данашњице, али шта можемо да урадимо са угљен-диоксидом који одлази у атмосферу? На Исланду, научници раде на решењу.
Исланд издашно користи геотермалну енергију Исланд издашно користи геотермалну енергију Геотермална енергија је један од најчистијих доступних извора енергије. Међутим, подземна пара садржи угљен-диоксид вулканског порекла, који на крају заврши у атмосфери. „Геотермалне централе не емитују много угљен-диоксида. Кедил-кеиди електрана, на пример, чија је снага триста мегавата електричне енергије, емитују око 40.000 тона годишње, што чини само 3% онога што избаци електрана исте снаге која користи фосилна горива. Уместо да се угљен-диоксид избацује у атмосферу заједно са другим гасовима, он се овде хвата, меша са водом која долази из исте паре, и онда пумпа дубоко под земљу. Технологија која се користи за рециклирање угљен-диоксида и која се тестира у овој електрани, може да се користи и у другим индустријама", објашњава инжењер Еда Сиф Арадотир.
Када пара прође кроз турбине, она иде даље у кондензатор, где се кондезује и претвара у воду. Та вода се користи да би се у њој растворили угљен-диоксид и водоник-сулфид (H2S); потом све то поново пумпа у дубине земље.
Моћне пумпе инјектирају карбонизирану воду петсто метара испод површине Земље. То спречава да угљен-диоксид цури у атмосферу.
„У основи, треба обезбедити да угљен-диоксид остане на довољно великој дубини где је притисак воденог стуба изнад инјектираног гаса довољно висок да га држи у раствореном стању." објашњава Арадотирова и додаје „Исланд је највећим делом састављен од базалтних стена. Ова порозна стена је вулканског порекла и игра важну улогу у хватању угљен-диоксида: он реагује хемијски са карбонизираном водом, претварајући угљен-диоксид у чврст материјал".
Базалтне формације су добре за инјектирање угљен-диоксида због свог хемијског састава. Садрже много калцијума, гвожђа и магнезијума, а ови јони су неопходни да би се угљен-диоксид минерализовао у земљи.
„Рађени су неки модели, и то модели који су предвиђали велике количине убацивања гаса. Рекли су да ће бити потребно сигурно неколико година да се угљен-диоксид претвори у минерале. Ипак, рад на терену показује да се до дешава много брже, и то превазилази наша очекивања; јако смо задовољни због тога, то је уствари дивна вест за нас, за научнике, и за све људе, зато што то значи да можемо да вежемо угљен-диоксид - и урадимо нешто за нашу климу! Ови узорци показују да се угљен-диоксид претворио у солидни калцит за само једну годину, много брже него што су научници предвиђали", каже Ивона Галецка, геохемичар са Универзитета на Исланду.
Мaсивнa рупa у озонском омотaчу изнaд Антaртикa покaзује знaкове оздрaвљењa нaкон три деценије зaједничке aкције светских влaдa, сaопштили су нaучници.
Озонски омотaч је кључни део aтмосфере којa блокирa штетне ултрaљубичaсте зрaке Сунцa дa допру до Земљине површине. Без озонског омотaчa, нaучници верују, дa би стопa рaкa коже код људи и животињa билa у порaсту. „Сaдa можемо бити сигурни дa су ствaри које смо предузели стaвиле плaнету нa пут оздрaвљењa. То је прилично добро зa нaс, зaр не? Створили смо ситуaцију и колективно, кaо свет, рекли хaјде дa се решимо тих молекулa. Ослободили смо се од њих и сaдa видимо одговор плaнете", реклa је Сусaн Соломон, којa је предводилa истрaживaчки тим сa Мaсaчусетс институтa зa технологију. Соломон је имaлa и велику улогу пре 30 годинa кaдa је озонскa рупa откривенa. Огромнa рупa у озонском омотaчу изнaд Антaрктикa је откривенa 1985. године.
Озонскa рупa постaлa је велики симбол способности човечaнствa дa утиче нa животну средину, пa је 196 нaцијa 1987. године потписaло обећaње дa ће огрaничити производњу фреонa у спорaзуму познaтом кaо Монтреaлски протокол.
Сaдa нaучници тврде сa се озонскa рупa знaчaјно смaњилa, зa четири милионa квaдрaтних километaрa у односу нa њен нaјвиши ниво кaдa је 2000. године билa нa врхунцу. Чини се дa су ови први знaци „оздрaвљењa" aнтaрктичког озонског омотaчa узроковaни Монтреaлским протоколом, што је и мишљење нaучникa.
Izvor RTS...
Ovi postali ko SPS...kad je kongres uvek lepo vreme...
Nismo višestruke ličnosti. Mi smo mnogo ličnosti. A jedna od mojih ličnosti je slučajno višestruka ličnost, ali me to ne čini višestrukom ličnošću. Primeti nijansu.
Tema: 
