Џон Фон Нојман је хтео да усаврши Енијак (ENIAC) машину како би развио хидрогенску бомбу. Док је настављао да ради на развоју хидрогенске бомбе у Лос Аламосу, Фон Нојман је током рата учествовао у унапређивању првих електронских рачунара.
Америчка војска је већ била дизајнирала машину ʼЕнијакʼ (ENIAC) у сврху израчунавања балистичких таблица. Иако је допуштала репрограмирање и садржала меморију, та машина није била прави рачунар.
За рачунање је користила осамнаест хиљада вакуумских цеви. Улаз и излаз података контролисале су електронска цев, људска рука или избушена картица.
Разговарајући, Фон Нојман и Преспер Екерт досетили су се генијалног решења. Схватили су да, осим рачунарског система, машина треба да садржи и механизам за програмирање. Тада људска рука више неће бити потребна - рачунар ће радње вршити самостално, по инструкцијама датим на њему разумљивом језику. Тако је настала информатика.
Фон Нојман жели да изгради најмоћнији и најпоузданији компјутер. Године 1946. успева да убеди административни одбор Института за напредне студије Универзитета Принстон да одобри његов пројекат: дизајнирање рачунара по узору на Eнијак, намењено тестирању хидрогенске бомбе.
Фон Нојман је поставио важно питање, а то је: да ли можемо направити поуздан рачунар од непоузданих компонената? Основна компонента рачунара Енијак био је систем вакуумских цеви назван „хардвер".
Те цеви су вршиле функцију логичке капије. Њих су куповали у фабрици, а отприлике једна од сто цеви била је у квару. Нису знали која је од тих цеви дефектна. Фон Нојман је пројекту унапређивања рачунара приступио као прави инжењер.
Открио је да је могуће изградити моћан рачунар састављањем непоузданих делова, под условом да проценат дефектних делова није сувише велик. Његов циљ је био да осмисли програм који ће омогућити отклањање грешака кад се оне нагомилају.
Џон фон Нојман рачунар назван ʼМeнијакʼ (MANIAC) прави од јефтиних електронских цеви. У круговима физичара, инжењери изазивају пометњу. Гедел, Ајнштајн и други научници не одобравају уплитање у примењену физику инжењера укључених у сумњиве пројекте.
Фон Нојману је конструкција новог рачунара (MANIAC) пружала велико задовољство. Његова „војска" инжењера и информатичара осећала би велики притисак кад је Фон Нојман долазио да надгледа састављање електронских цеви.
Рачунар Мeнијак (MANIAC) ушао је у употребу 1952. године. У међувремену се Фон Нојманов модел за дизајн рачунара надалеко прочуо и Менијак је убрзо превазиђен. Компаније као што је ИБМ, која је радила на развоју рачунара Енијак, покрећу индустријску производњу компјутера по Фон Нојмановом моделу.
Компјутер МЕНИЈАК, Нојманово дело Компјутер МЕНИЈАК, Нојманово дело Џон фон Нојман је међу првим научницима који уочавају да је човечанство достигло кључну тачку своје историје. Стварајући рачунарску цивилизацију, човек је покренуо бесповратни процес који ће нас учинити све зависнијим од алгоритама и компјутера.
Џон фон Нојман је први говорио о сингуларности. Рекао је да се човечанство, услед све бржег технолошког развоја, приближава тренутку кад ће наступити сингуларност. Он је прорекао константно убрзавање.
Усмена употреба језика развијала се сто хиљада година. Процес присвајања писаног језика трајао је десет хиљада година. Фиксни телефон је ушао у редовну употребу после педесет, а мобилни после седам година.
Данас друштвене мреже у року од две године постају незаобилазне. Џон фон Нојман је то својевремено предвидео и изјавио да ће сингуларност наступити за сто година. Вештачка интелигенција више није пројекат чуван у тајним лабораторијама владе. Она је у рукама милијарде корисника паметних телефона.
Детету у Африци је доступно више информација него што је председнику Америке било пре петнаест година. Захваљујући тим средствима, постајемо паметнији.
Цивилизација 21. века утемељена је на рачунарима и технолошком прогресу.
Она одговара на Фон Нојманово питање: зашто не бисмо замислили кодове и системе рачунања који би се, баш као људи, размножавали и развијали? Иза тога се крије идеја о мрежама које повезују човечанство. Фон Нојман их назива ћелијским аутоматима.
Разумевање ћелијских аутомата јесте један од његових највећих доприноса. Узмимо за пример колонију мрава и замислимо како се креће. Њихово кретање је попут промене стања једне ћелије, које утиче на промену стања следеће. Ако се има на уму да колонија мрава функционише као Тјурингова универзална рачунарска машина, невероватне конструкције које мрави граде нису изненађујуће.
Пред крај живота, Џон фон Нојман је био обузет односима између мозга и рачунара. Тад је објавио пророчки рад о механизмима мишљења. Мозак и рачунар су за Фон Нојмана првенствено машине за обраду информација.
Џон фон Нојман оболева од рака који је вероватно изазвала изложеност зрачењу приликом нуклеарних проба. И његове менталне способности су смањене.
Џон фон Нојман је преминуо осмог фебруара 1957, у војној болници у Вашингтону. Испред његове болничке собе америчка војска је држала стражу. Нико није смео да га посети без изричите дозволе Пентагона.
Његовом смрћу настала је велика празнина у научној заједници. Постигнућа овог математичара и контроверзне личности променила су ток историје човечанства и утрла пут ка новом свету, који нас истовремено привлачи и плаши.
RTS
« Poslednja izmena: 30. Jul 2016, 19:13:17 od inicio »
Отапање леда ослобађа радиоактивни отпад испод Грендланда
Уколико се глобално загревање настави у наредним деценијама, научници истичу да ће доћи до ослобађања радиоактивног отпада складиштеног у напуштеном војном логору САД из доба Хладног рата, који се налази дубоко под Гренландом.
Отапање леда ослобађа радиоактивни отпад испод Грендланда Отапање леда ослобађа радиоактивни отпад испод Грендланда Камп "Century" саграђен је на северозападу Гренланда 1959. године у оквиру америчког истраживања нуклеарних ракета за лансирање, наводи се у саопштењу Универзитета у Цириху.
Особље је 1967. године напустило литре горива и непознате количине радиоактивне расхладне течности када је база затворена због претпоставке да ће остати покопано заувек, наводи Универзитет.
Тај материјал тренутно се налази око 35 метара испод нивоа леда. Али би део леденог покривача који је изнад кампа могао да почне да се топи до краја века, додају научници.
„Климатске промене могу поново да открију напуштени и врло опасни отпад, за који се веровало да ће заувек остати затрпан испод леденог покривача Гренланда“, истиче се у налазима објављеним у часопису Geophysical Research Letters.
Камп Камп "Century" У студији, коју води Универзитет Јорк у Канади у сарадњи са Универзитетом у Цириху, процењује се да је реч о загађивачима у количини 200.000 литара дизел горива и расхладне течности из нуклеарног генератора која се користи за производњу енергије.
„То је нова врста политичког изазова о коме морамо да мислимо“, сматра главни аутор Вилијам Колган, научник Универзитета Јорк.
„Ако се лед буде топио, сав преостали биолошки, хемијски и радиоактивни отпад поново би могао да дође до животне средине, потенцијално наносећи штету екосистему“, објашњава се у студији.
Међутим, наводи се да би у овом тренутку било изузетно скупо уклaњање било каквог отпада. Препоручује се чекање „док се лед не отопи довољно да готово изложи отпад, пре него што се почне са санацијом“.
Италијани покривају ледник да би смањили његово топљење
У италијанским Алпима, на леднику Пресени, постављене су џиновске цераде које би требало да спрече његово убрзано топљење
Церадом против климатских промена Италијански истраживачи и скијаши одлучили су да употребе специјалне цераде од пластике и тако спрече смањивање ледника Пресена који се налази на граници италијанске регије Тренто и Швајцарске.
Они кажу да цераде могу да смање температуру сунца и до 90 одсто.
Ледник Пресена налази се на висини између 2700 и 3000 метара, а церада која га покрива велика је 30 000 метара квадратних. Она се брзо разлаже, тако да може да траје само три сезоне.
Пројекат је започет 2008. године, у њега је укључена регија Тренто, а стручну подршку дају локални метеоролози и италијанска Цивилна заштита. За постављање цераде било је потребно око четири недеље.
Локално становништво каже да је ледник почео нагло да се топи и смањује 2008. године. До тада су га користили за скијање и у летњим месецима.
Створио вештачку црну рупу како би доказао Хокингову теорију
Више од четири деценије након што је познати физичар Стивен Хокинг предложио да црне рупе у ствари нису црне, израелски научник каже да је доказао тврдње британској научника.
Према Хокинговој теорији одређена количина високоенергетске радијације успева да побегне из гравитационе вуче црне рупе. Џеф Стајнхауер, физичар са израелског Института за технологију, створио је, како каже, вештачку црну рупу како би тестирао теорију Хокингову радијације.
Све док Хокинг 1974. године није објавио научни рад, физичари су веровали да ништа не може да избегне гравитациону вучу црних рупа, чак ни светлост, због чега су и добиле такво име.
Хокинг је, међутим, предложио да црне рупе емитују одређене честице које са собом односе делић енергије, чиме се објашњава зашто се црне рупе временом смањују и, коначно, нестају.
Технологија још није довољно развијена да би тако мале количине радијације могле да буду очитане, а ако заиста постоје онда су научници принуђени да користе симулаторе како би тестирали хипотезе.
Израелски научник симулатор је осмислио и направио 2009. године, који симулира услове у црној рупи у суперхладном стању материје познатом као Бозе-Ајнштајнов кондензат.
Стајнхауер је осмислио симулацију тако што хлади атоме рубидијума на милијардити део степена мање од 273 Целзијуса, што је температура позната и као апсолутна нула.
Седам година је провео након тога покушавајући да што верније рекреира услове за које се претпоставља да владају у црним рупама.
Када је све завршио, спровео је експеримент 4.600 пута и приметио оно што је Хокинг предложио пре неколико деценија.
Пошто су експерименти базирани на вештачки створеним црним рупама, Хокингова теорија не може бити потпуно доказана.
Tema: 
