Ocenite moje pisanje :: Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Imam 16 godina i danas sam u dahu napisao ovu kratku pricu, pa me zanimaju vasi komentari i kritike, posto ne moze da se okaci .doc fajl kopiracu pricicu kao tekst ovde Smile

STARI SAT

Ponoc je. Marka je iz dubokog sna probudilo glasno kucanje starog sata „Tik-Tak, Tik-Tak, Tik-Tak“. Ustao je iz kreveta pazeci da ne probudi svoju zenu i iskrao se do dnevne sobe. Sama dnevna soba je o Marku i njegovoj zeni govorila kao o dobro situiranom bracnom paru od 60ak godina. Na zidovima su se nalazile skupe slike, koje je Marko strasno sakupljao. Namestaj je bio po poslednjoj modi i prilicno skup, veliki televizor, nekoliko boca najskupljih pica… Samo taj stari sat, kao da mu nije bilo mesto tu. Bio je to veliki, zidni, drvani sat, sasvim obican za svakoga sem za Marka. On je uzeo casu i u nju sipao viski iz jedne od boca, zatim seo u fotelju I poceo da posmatra taj stari sat. Sat je kucao sasvim tiho, a opet jako uznemirujucim zvukom. Zapravo taj zvuk je bio svima sasvim prijatan svima sem Marku. Jedva je mogao da sedi u blizini tog prokletog sata. Koliko god ga mrzeo Marko ipak nije mogao da odnese taj sat van svoje kuce, uvek ga je neka cudna dila drzala uz njega. Mozda upravo to sto je pored sata imao sasvim jasna secanja i sve uspomene su se vracale gotovo istim zarom kao kada su se dogodile, a Marko je od malih nogu pa do starih dana ziveo srecno po svim merilima, skoro svim. Secao se svih lepih uspomena vencanja za ljubav svog zivota, useljenja u veliku kucu, rodjenja dvojice sinova... Ali stari sat je sve to vreme stajao tu i sto je trenutak bio prijatniji to je njegovo kucanje za Marka bilo neprijatnije i kao da je imalo mogucnost da na neki nacin umanji ili potpuno unisti srecu izazvanu svim tim dogadjajima. Marko je bio poput nekog generala koji je u zivotu dobijao sve bitke, sem te jedne protiv starog sata koju je gubio iz trenutka u trenutak. Iz nekog neobjasnjivog razloga Marko se poceo secati jednog dogadjaja iz detinjstva, slike i osecaj je bio skoro potpuno isti kao kada ga je prozivljavao. Bilo mu je samo 10 godina i on je sedeo u fotelji i crtkao, jako je voleo crtanje u to vreme. Nakon sto mu je nestalo inspiracije za crtanje Marko se zagledao u stari sat i poceo da ga crtati. Uzivao je u tome, tada koliko se secao kucanje mu nije uopste smetalo. Medjutim dok je Marko crtao sat u sobu je uletela njegova majka i vec sa vrata povikala.
-Tu si! Trazim te po celoj kuci. Dosla ti je profesorica matematike treba da imas cas.
-Ali mama, mogu li molim te da zavrsim ovaj crtez?
-Ne, Marko imaces za crtanje vremena kasnije, profesorica te ceka.
Da li je imao vremena? Prisecao se kasnije da nikada nije uspeo da zavrsi tu sliku, uvek je nesto bilo prece i zanimljivije, ali sada u sred noci kada ne moze da spava da li bi, mozda, sada mogao da je zavrsi? Sto da ne pomisli i uze pepir olovku i poce da crta taj stari sat. Retko sta u zivotu je ovako strasno radio, to crtanje mu je predstavljalo ogormno zadovoljstvo, svaki pokret olovkom je prijao. Dok je crtao Marko kao da nista drugo nije ni video ni cuo, cak ni to kucanje staroga sata je skoro zanemelo. I konacno posle 20ak minuta crtanja Marko je pred sobom na papiru imao potpuno verno i lepo nacrtan svoj sat. U momentu kada je povukao poslednji potez olovkom sat na zidu je stao. Nemoguce, pomisli Marko skoro 70 godina je radio savrseno. Samo je buljio u njega jos nekoliko sekundi u neverici a onda se njegovo lice ozarilo. Vristao je poput neuracunljivog coveka ili neke zivotinje: „STAO JE, STAO JE!!“ Vristanje je probudilo njegovu zenu koja je uznemireno dotrcala iz spavace sobe da vidi sta se desava. Izbezumljena i tek probudjena u cudu je gledala u Marka koji je rukom pokazivao na sat i presrecan govorio: „STAO JE, STAO JE!!“
-Marko, sta se dogadja da li s poludeo?! Sta je toliko spektakularno u tome sto je stari sat stao?
Kao da je nije ni cuo Marko je nastavio da ozareno gleda u sat. Jos jednom je viknuo: „STAO JE, ON VISE NE RADI!“ A onda se njegovo krupno telo stropostalo na zemlju. Zena mu je izbezumljeno pritrcala, kada ga je dodirnula bio je poprilicno hladan, kao da je vec nekoliko minuta mrtav.