Sveta ravnoapostolna
Marija Magdalena
("Blaga Marija")
St. Apostolic Mary Magdalene
4. avgust - 22. jul

Marija Magdalena bila je rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila nadimak Magdalena. U svojoj mladosti bila je velika grešnica, ali je Isus izbavio od grehova i, kao što jevanđelje kaže, izagnao je iz nje sedam besova.
Od tog doba ona je postala revnosna učenica Hristova, išla je za njim i slušala njegove prepovedi. Postoji priča da je Marija Magdalena iz poštovanja prema Isusu, za dobrotu koju joj je učinio i izbavio je od grešničkog života, dala da se od metala izlije Isusova statua, koju je postavila u svoj vrt i često pred njom sedela i razmišljala.

Posle vaskrsenja i ona je postala propovednica, putovala je po mnogim mestima, pa i u Rim, gde je caru Tiberiju na očigledan način, crvenim jajetom, pokušala da objasni Hristovo vaskrsenje. Tom prilikom je ona caru optužila prokuratora Pontija Pilata, što nije hteo zaštititi nevinog Hrista, već mu je izrekao smrtnu presudu; zbog čega je posle Pilat i lišen svog visokog dostojanstva i skončao u progonstvu u Zapadnoj Evropi. I sad u Alpima postoji jedno brdo, koje nosi naziv Pilatus, za koje se vezuje uspomena da je na njemu Pilat sahranjen.

Iz Rima je Mrija Magdalena otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova, i tu je posle nekog vremena i umrla.


* * * * * * * * * * * *

Spomen na Mariju Magdalenu čini se 4. avgusta (22. jula), a njen dan u našem narodu poznat je pod imenom Blaga Marija.
Sveta Marija Magdalena na ikoni se obično predstavlja u tadašnjoj ženskoj nošnji, gde kleči pored Hristovog krsta i plače, a pred njom, pored krsta na kome je razapet Hristos, stoji čovečija - Adamova - lobanja, koju je obavila zmija, što predstavlja greh koji obavija zemlju.
Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Gromovnika Ilije (svetog Ilije).

Sveta velikomučenica Marina
("Ognjena Marija")
30. jul / 17. jul

Stari Srbi kad su primili hrišćansku veru i običaje, nisu lako mogli zaboraviti svoje stare bogove i verske običaje. Otud u verskom životu Srba ima mnogo ostataka od starog mnogoboštva. To se može videti i po tome što su osobine pojedinih svojih bogovaprenosili na neke hrišćanske svetitelje i svetiteljke. Pored svetog Ilije, koji je postao novi gromovnik, svetog Panteleja, koji upravlja vetrovima itd, svetoj Marini dali su osobinu da raspolaže vatrom i stoga je nazvali "Ognjena Marija". Dan njenog spomena pada baš u vreme kad je najveća vatra i vrućina.

Sveta velikomučenica Marina, bila je rodom iz Antiohije Pisidijske, i bila je kći žreca Jeliseja. Kao hrišćanka, dovedena je pred starešinu Olimavrija, da prinese žrtvu idolima i da se odrekne Hrista. Pošto to nije htela da učini podvrgli su je raznim mučenjima, a na kraju, pošto je ostala postojana u svojoj veri odsečena joj je glava. To je bilo oko 270. godine.

Na ikoni se predstavlja u običnom odelu sa krstom i mirtinom grančicom u ruci.

Ognjena Marija je, po narodnoj tradiciji, sestra Gromovnika Ilije i svetog Pantelije.

Sveti apostol i jevanđelist Marko
(Markovdan)
St. Apostle and Evangelist Mark
8. maj - 25. april

Marko je bio sin neke pobožne žene Marije, Judejke sa Kipra, a sestre Varnavine. Ona je živela u Jerusalimu, i tu je Marko rođen. Smatra se da je Marko jedan od sedamdesetorice Hristovih učenika. U kući Markove majke skupljali su se hrišćani iz Judeje na molitvu; a misli se da je u njenoj kući priređena i Tajna večera.

Marko se družio sa apostolim Petrom i Pavlom, i putovao s njima do Pamfilije, na ostrvo Kipar i u Rim. U Rimu je on pod nadzorom apostola Petra napisao i svoje jevanđelje, koje je slično sa jevanđeljem Matejevim, od kojeg je samo kraće; a napisao ga je desete godine posle Hristovog vaznesenja, na grčkom jeziku.

Po naredbi apostola Petra, Marko ode u Egipat i nastani se u gradu Aleksandriji gde je bio episkop. Tu je mnoge neznabošce obratio u hrišćanstvo.
Ostali ogorčeni aleksandrijski neznabošci naume da se osvete Marku, pa zato na dan svog praznika boga Serapisa, upadnu hrišćansku crkvu, vežu ga i stanu nemilice tući, ulicama vući i mučiti. Tako su s njim postupali, sve dok nije ispustio dušu.

Hrišćani u Bukoli nedaleko od Aleksandrije, sahrane telo Markovo na onom mestu gde su se obično skupljali na molitvu, a na tom mestu je docnije i crkva podignuta. Pre hiljadu godina, pobožni mletački građani prenesu telo svetoga Marka u Veneciju i u crkvu Evangelista Marka, koju su u njegovu čast podigli, sahrane, gde telo i danas počiva. U toj crkvi čuva se i jedan stari rukopis Markovog jevanđelja, i mnogi misle da je baš Markovom rukom napisano.

Bazilika Svetog Marka u Veneciji

Uz lik Markov na ikonama stavlja se i lav, kao slika pustinjskog stanovnika, a stoga što Evangelist Marko započinje svoje jevanđelje pripovedanjem svetom Jovanu Krstitelju i njegovom pustinjskom životu, koji je svojim glasom gromoglasno grmeo u pustinji, kao što se strašno razleže rika lavova.

Spomen svetom Marku čini se 8. maja (25. aprila).

Markovdan je "blagi dan zemljoradnika" - oni toga dana ne spavaju da ne bi spavali preko godine, posećuju grobove umrlih, pobusavaju humke i na svaki grob stave jaje namenjeno pokojniku.

Po narodnom verovanju, sveti Marko nosi grad u korpi, i onome ko radi u njegov dan, tuče gradom useve.

Sveti apostol i jevanđelist Matej
St. Apostle and Evangelist Mathew
22. avgust / 9. avgust
29. novembar / 16. novembar

Sveti apostol Matej drugačije se zvao Levije i bio je rodom iz Kane Galilejske, međutim, kao mitničar živeo je u Kapelnaumu u svojoj mitnici gde je kupio carinski prihod. Mitničari su bili Jevreji koji su od Rimljana zakupljivali carinske i ostale državne prihode.
Oni su državi paušalno plaćali, a posle od pojedinaca naplaćivali prihode i trudili se da prihod bude što veći. Moguće je da je ono što mi danas zovemo mito ostalo od mitničara misleći na  ono što se uzima a na to se nema pravo. Mitničare su Jevreji mrzeli i prezirali.

Jednom prilikom Isus Hrist, koji je najviše vremena živeo u Kapelnaumu, prošao je pored carinarnice u kojoj je sedeo Matej i pozvao ga da pođe sa njim. Matej je bez reči krenuo za Isusom i postao njegov učenik.

Posle nekoliko dana Matej je priredio večeru na koju je pozvao nekoliko svojih bivših drugova carinika da se tom prilikom sa njima oprosti, a pozvao je i Hrista sa učenicima. Tu su bili i neki fariseji kojima nije bilo po volji to što se Isus sa carinicima druži. Na to je Isus reko: "Zdravima ne treba lekar nego bolesnima; ja nisam došao da prizovem pravednike na pokajanje nego grešnike".

Posle Hristovog vaskrsenja Matej je propovedao Hristovu nauku najpre u Judeji, gde je posle osam godina napisao i jevanđelje na jevrejskom jeziku. Docnije je jevanđelist Matej putovao u istočne zemlje i propovedao Hristovu veru Parćanima, Miđanima, Persijancima i Etiopljanima. Neznabošci su ga mučili i na kraju spalili u Etiopiji. Po pričanju nekih, apostol Matej zatrpan je kamenjem u Jerusalimu, a neki opet kažu da je mačem pogubljen. U svakom slučaju nije umro prirodnom smrću.


* * * * * * * * * * * *

Spomen mu se čini 29. novembra (16. novembra) i 22. avgusta (9. avgusta).

Jevanđelist Matej predstavlja se na ikoni kako piše svoje jevanđelje ili kako ga drži stojeći, a pokraj njega stoji čovečiji lik, stoga što je svoje jevanđelje započeo Hristovim rodoslovljem rečima: "Knjiga rodstva Isusa Hrista, sina Davidova, sina Avramova..."

hvala

VIDIO SAM I JA

Vidjeli su azdaju u gori
i junaka sto se sa njom bori;
vidjeli su vjesticu da leti
ponad gora i ponad vrleti

i kako im donosi nevolju
sipajuci oluju po polju;
vidjeli su onaj trak presvijetli
koji ponad svete glave svijetli;

i culi su kada svetac zbori
o spasenju vjecnom - u pokori;
vidjeli su kad je kamen pao

i kako je onda vaskrsao...
Vidio sam i ja - boze sveti -
kunem vam se! da magarac leti!!!

   Hvala na ovako lepoj temi

SF ti si pravi vlasnik ovog foruma.....sve cestitke i hvala na ovoj temi

Prepodobna Petka - Paraskeva
Ime svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči Paraskeva što znači Petak, otuda Petka. Rođena je krajem devetog ili početkom desetog veka u gradu Epivatu, koji se nalazi između Silimvije i Carigrada. Roditelji su joj bili, verovatno slovenskog porekla, imućni i čestiti hrišćani koji su tako vaspitali i svoje dvoje dece, sina Jevtimija i kćer Petku. Jevtimije je bio stariji i po odobrenju i blagoslovu roditelja rano se zamonašio, a kasnije postao episkop Maditski.


Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Život joj je bio ispunjen radom i molitvom, a posle smrti roditelja, živela je onako kako su živeli veliki svetitelji podvižnici. Želela je da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad. Potom je pet godina je živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.

Odatle je otišla u Palestinu, kako bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom i nastanila se u Jordanskoj pustinji. Tamo je do duboke starosti živela podvizavajući se. Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti. Kad se vratila u Epivat, niko je nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala. Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi. Tiho se ugasila i nestala sa lica zemlje. Bila je sahranjena izvan groblja jer je za sugrađane bila strankinja. Niko nije znao ko je ona.

Posle mnogo godina, na tom mestu je sahranjen neki utopljenik, kad su kopali grob, radnici su našli potpuno sačuvano telo, ali nisu tome pridavali nikakav značaj. U toku noći, jedan od radnika, Georgije, imao je ovakvo snoviđenje:Video je caricu kako sedi na prestolu, obasjana svetlošću. Jedan od svetlih vojnika, koji su je okruživali, uzeo je Georgija za ruku i rekao mu da su se ogrešili o svetiteljku, a onda je carica sišla sa prestola, rekla mu ko je ona i naredila da izvade njene mošti i polože ih na časnom mestu. Georgije je ispričao ukućanima snoviđenje, pa su svi pošli do groba, a tamo su zatekli mnogo ljudi, jer je i jedna žena, Jevtimija, imala isto takvo snoviđenje. Tako su mošti svete Petke položene u crkvu i odmah su počela da se dešavaju čudesna isceljenja. Dva veka posle smrti svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa bugarski car Jovan Asen 1238. godine izmoli od krstaša ove mošti i prenese ih u svoju prestonicu Trnovo. U vreme Kosovske bitke, i Trnovo je palo u turske ruke, pa su mošti svete Petke su prenete u Rumuniju, a kad je od Turaka 1396.g. osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita da joj dozvoli da mošti svetiteljke prenese u Srbiju. On je dozvolio i mošti svete Petke su prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji. Tamo su mošti počivale sve do 1521. g., a kad je Sulejman Drugi zauzeo Beograd. On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu. Tamo su počela da se dešavaju čudesa, pa su svetu Petku slavili ne samo hrišćani nego i muslimani.

Godine 1641. vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, je uspeo da dobije mošti svete Petke i prenese ih u grad Jaši, gde i danas počivaju.

Kolika je blagodat od molitvi, znaju svi oni koji su se svetoj Petki molitveno obraćali, ali i mnogi kojima se sama javljala i u nevoljama pomagala.


Sveti mučenici Nazarije, Gervasije i Protasije

Nazarije rođen u Rimu od oca Jevrejina i majke hrišćanke. Majka mu Perpetua beše krštena samim apostolom Petrom. Primivši veru materinu, Nazarije se svojski predade ispunjenju svih propisa crkvenih. Neustrašivo propovedajući Jevanđelje, Nazarije dođe u Mediolan (Milan). Tamo nađe u tamnici Gervasija i Protasija, i služaše im sa velikom ljubavlju. Saznavši za to mesni knez naredi te izbiše Nazarija i prognaše iz grada. U viziji nekoj javi mu se majka njegova i reče mu, da treba da ide u Galiju (Francusku) i tamo propoveda Jevanđelje. Tako Nazarije i učini. Posle nekoliko godina Nazarije opet dođe u Mediolan, sada sa mladićem Kelsijem, učenikom svojim, koga on krsti u Galiji. Tu zateče braću Gervasija i Protasija još u tamnici, u koju i njega brzo baci knez Anulin. I radovahu se Hristovi mučenici zbog novog susreta po Božjem Promislu. Car Neron naredi, da se Nazarije ubije; i knez izvede iz tamnice Nazarija i Kelsija, i odseče mu glavu. Uskoro potom biše posečeni i sveti Gervasije sa Protasijem od nekoga vojvode Astazija, koji kroz Mediolan iđaše u rat protiv Moravaca. Pa kad ču vojvoda, da ova dva brata ne prinose žrtve idolima, poboja se da zbog toga ne izgubi bitku, pa naredi te ih odmah posekoše. Gervasije i Protasije behu blizanci blaženih roditelja i za veru takođe mučenika: Vitalija i Valerije. Mošti svetog Nazarija prenese sveti Amvrosije iz nekog vrta van grada u crkvu svetih Apostola

Zitija svetaca za 14./1. januar, godine 2001.
1. OBREZANJE GOSPODA I BOGA I SPASA NASEGA ISUSA HRISTA

  U osmi dan po rodjenju bi Mladenac bozanski donesen u hram i obrezan shodno zakonu postojecem u Izrailju jos od vremena Avramova. Tom prilikom nadedose mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavril Presvetoj Devi. Starozavetno obrezanje predobrazava novozavetno krstenje. Obrezanje Gospoda pokazuje, da je On primio na sebe istinsko telo ljudsko a ne prividno, kako su docnije ucili o njemu jeretici. Jos je Gospod obrezan i za to sto je hteo da ispuni sav zakon, koji je On sam dao kroz proroke i praoce. Ispunivsi taj propis zakonski On ga je zamenio krstenjem u crkvi Svojoj. "Jer u Hristu Isusu niti sto pomaze obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar"(Gal. 6,15), objavljuje apostol. (U crkvenoj sluzbi ovaj Gospodnji praznik nema ni predpraznistva ni popraznistva). 

2. SV. VASILIJE VELIKI ARHIEP. KESARIJSKI

  Rodjen u vreme cara Konstantina. Jos kao nekrsten ucio se 15 godina u Atini filosofiji, retorici, astronomiji i svima ostalim svetskim naukama toga vremena. Skolski drugovi su mu bili: Grigorije Bogoslov i Julijan, docniji car odstupnik. U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivsim uciteljem Evulom. Bio episkop Desarije Kapadokijske blizu 10 godina, a zavrsio svoj zemni zivot napuniv 50 godina od rodjenja. Veliki pobornik Pravoslavlja, velika luca moralne cistote i revnosti verske, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve Bozje-Vasilije se Punozasluzno naziva Velikim. U crkvenoj sluzbi naziva se pcelom crkve Hristove, koja nosi med vernima i zaokom svojom bode jeretike. Sacuvana su mnogobrojna dela ovoga Oca Crkve, bogoslovska, apologetska, podviznicka i kanonska; isto tako i sluzba, nazvana po njegovom imenu. ) Ova sluzba sluzi se 10 puta u godini, i to: 1. januara, uoci Bozica, uoci Bogojavljenja, u sve nedelje Casnog posta osim Cvetne, na Veliki Cetvrtak i na Veliku Subotu. Mirno se upokoji sv. Vasilije 1. januara 379. god. i preseli u carstvo Hristovo.