О наученој беспомоћности – стварању гета од Србије :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Зашто смо данас спремни да одустанемо од свега ?

Зашто се данас у Србији покреће могућност и да нам војска не треба и да нам је сувишна ова или она институција и да можемо без КиМ и да можемо и без САНУ … да смо најгори народ … најлошији људи … итд. ?

Зашто огроман број људи и на то ћути и не реагује ?? Ево једног од одговора.

Научена беспомоћност је психолошки модел постизања безвољности и нереаговања на дешавања у сопственом окружењу због разочарења и безнађа изазваног погоршањем живљења и животних услова у дужем временском периоду.

На жалост данас у Србији је ова психолошка тема постала не само животна већ и политичка као и медијска јер се намеће као проблем већине становника Србије и доводи у питање добронамерност и медија али и политичара.

Треба је отворити и у стручној и у најширој јавности.

Реч је о сучељавању на истој теми двојице психолога Ивана Павлова (Русија) на једној страни и Мартина Селигмана (САД) на другој.

У основној школи се учи Павловљев експеримент са псима у сврху постизања условног рефлекса позитивне реакције, позитивног учења, када пси луче пљувачне ферменте научено, у тачно одређено доба дана када им се даје храна.

Политички важан, уживо спровођен над народима широм света а не само у Србији, је експеримент Мартина Селигмана али у супротном смеру од Павловљевог, негативном.

Шта се дешава када човека у дугом временском периоду изложимо негативном и сталном погоршавању животних услова и сталним негативним догађајима ? Постало је на жалост очигледно у Србији и лаицима.

Кад се осећање беспомоћности рашири у групи или у друштву, оно постаје социолошки феномен који се назива „култура научене беспомоћности“, а понекад и „култура научене социјалне зависности“.

У психологији постоји велико интересовање за ову појаву, што је и разумљиво кад се зна да и поред огромног укупног богатства, вишедеценијског непрекидног економског раста који обезбеђује довољно разних радних места, постоје велике групе веома сиромашног обојеног становништва у САД (пре свих Црнаца и Индијанаца) које не показују ни спремност ни способност да побољшају свој материјални и друштвени положај. Зашто нису спремни и способни да се боре је дат кроз одговор психолога !

Зашто су овом појавом погођени баш Црнци и Индијанци, а не свисиромашни грађани САД ? Психолози узроке виде у историји ових група (ропство Црнаца, а затим након укидања ропства стална вишевековна дискриминација, иста таква дискриминација према Индијанцима).

Колико је те и такве дискриминације у Европи ? Колико су дискриминисани Срби због сатанизације од 1992. године и увођења санкција до бомбардовања 1999. године и накнадно !?

ТОК ЕКСПЕРИМЕНТА :

Кратак опис Селигмановог експеримента на псима је да је изабрано најинтелигентније и највеселије штене из групе. Затим је стављено у кавез у који је пуштена струја, тако да на сваки додир са шипкама, пас осети електро шок.

Након два дана штене се склупчало на средини кавеза, након силних претрпљених електро шокова и покушаја да привуче пажњу и изазове спашавање из кавеза. Трећег дана није више реаговало ни на позната лица. Склупчало се и ни да једе ни да пије више није хтело. У психологији се ово описује као „сензорна депривација“. Трећег дана, и када су му утворили кавез … и искључили струју из решетака кавеза … штене је и даље остало склупчано, безвољно.

Питање за нас као људе остаје – да ли се и колико сличан експеримент примењује над нама, на живим људима данас у Србији !?

Питање је и колику улогу у Селигмановом експерименту имају и медији у Србији !? У песми „Наши дани“ из 1910. године, постоји неколико сличних стихова али је овај битан, јер објашњава зашто нема протеста у Србији, зашто је народ заћутао, дефанзиван, постао повучен … стихови гласе:„под срамотом живи наше поколење, не чују се ни јауци ни протести“ !

Аномија, непостојање закона … у смислу да званични закони државе НИСУ и морални закони народа, НИСУ настали и проистекли из морала народа који чини државу … изазива срамоту … да посрамљени не само да не желе да протестВују већ ни да јаукну кад их заболи, НЕЋЕ и склањају се … (Ево на овом месту – новограматичари искривљују бројне речи па и из речи протествовати – избацују слово „В“ … што је ситни пример срамоћења и аномије – наметања неприродног у свакој пори и малом детаљу живљења почев од средине 90-тих и инфилтрација од тада до данас).

Тоталитаризам неприродне идеологије у којој је новац божанство „које решава све“ …

Одличан пример сублимисаног, на једном месту датог свег лошег по питању уживо спровођеног експеримента Мартина Селигмана, над читавим народом Србије, је претходних месеци емитована порука, Повереника за заштиту равноправности Републике Србије … где су изманипулисали глумце Небојшу Глоговца и Миру Бањац а посматрано кроз призму „научене беспомоћности“.

Шта је све сублимисано у споту у ком Мира Бањац говори „да 79% ромске деце не наставља школовање након основне школе“.

Прво, завођење самих јавних личности у лажна уверења, површна и нетачна, без сагледане позадине. Зато и овај текст. Многи су заведени из најбољих намера … да управо постижу супротно од онога за шта се делима залажу.

Друго, набијање комплекса кривице, читавом народу, што је исто као и онај електрошок са псом затвореним у кавез у ком је у решетке пуштена струја само што је овде читав народ у кавезу.

Треће, замена теза, јер оно што су урадили са Црнцима у Америци (затварајући их у такозвана градска гета – Харлем и бројне сличне) или Индијанцима затварајући их у резервате (кавез буквално) исто то чине у Србији са примера ради Ромима изолујући их у „картон ситије“ и сл.

Роми су из генерације у генерацију уведени у „НАУЧЕНУ БЕСПОМОЋНОСТ“ – да могу да имају лична документа али их немају, да могу да имају здравствене књижице али их немају, да могу да се образују али се не образују, да могу да раде друге послове али они не раде друго него са рециклажним сировинама, да могу да живе од сопственог рада у пољопривреди по Србији али они живе од прошње или проституције, да могу да се не удају у 15 година али се удају и остају без образовања итд. итд. Генерације Рома су учене и научене БЕСПОМОЋНОСТИ, тако да се директном помоћи, појединачно, морају „износити из кавеза“ као оно штене у кавезу са струјом уведеном у решетке !!!

Срби и други народи у Србији су тек 25 задњих година у уживо спровођеном експерименту „научене беспомоћности“.

Међу Србима, стопе криминала, проституције, необразованости, неписмености, глади, сиромаштва … тек су почеле да расту и тек предстоји њихова већа појава. Одустајање од обраовања на факултетима је тек у повоју. Одустајање од тражења посла је тек у повоју. Одустајање од стварања брака и породице је тек започело. Одустајање на вишем нивоу од поверења у државу, у школу, у цркву, у полицију, у војску постоји и део је наопаке политике намерног и сталног излагања народа „електрошоковима“ из описаног експеримента.

Његошеви стихови су „ал тирјанству стати ногом за врат, то је људска дужност најсветија“. Коментар је да и у Србији морамо стати тиранима „ногом за врат“ како каже Његош и тиранији која нам намеће „учење беспомоћности“ од кад проходамо.

Треба јој стати за врат тако што ћемо почети да награђујемо позитивне примере, говоримо о ономе што је најбоље и где свако може да види поверење у своје окружење, да показујемо где је нада…

Данас нас тирани уче, како синоћ рече Бора“Чорба“ – „у окупираној Србији“ и намећу свакодневно да смо лоши, да смо сиротиња, намећу неповерење у себе и своје, намећу да смо злочинци…

Нужно је кренути у неком нормалном правцу добрих вести. Хероји рада и некад и данас су били најбољи металци, бравари, пољопривредници, кувари, пекари – обични људи. Јеванђеље је у преводу на српски „добра вест“.

Стати тиранији ногом за врат „то је људска дужност најсветија“ а данас је то у друштвеним процесима који су задње две и по деценије престали да се воде од стране власти државе Србије и воде их медији или власници медија у Србији.

Нисмо беспомоћни – само држава не ради свој посао!

Државу нам претварају у „предузеће“ како су то Зоран Ђинђић и следбеници одредили – где сви друштвени токови нису у рукама државе, већ се чекају „страни инвеститори“ … ММФ или ко други. Да су пре пола века наши дедови чекали да им ММФ сагради фабрике – никад их не би саградили. Исто важи и за градове или аутопутеве или хидроцентрале или аеродроме.

Концепт „корпоративне државе“ па и саме странке као „корпорације – предузећа“ уводе ДС, ЛДП, УРС, СНС и слични.

Корпоративна држава значи да се држава свела на „Сервис грађана“ а да су сви па и најлошији друштвени процеси препуштени на вољу мултинационалним компанијама.

По постојећем тренду из званичних статистичких извештаја, на попису 2031. године, просечан становник Србије биће стар 47,5 година (значи ми Срби око 50). По истом тренду, на попису 2061. године нећемо имати трећину становништва а на попису 2081. године, у Србији неће међу Србима бити ни једног ђака првака! Потпуни нестанак и српских енклава на територији данашње Србије – то да „сви Срби стану под једну шљиву“ десиће се по овом тренду и ПО ОВАКВОЈ ВЛАСТИ – 2225. године.

Објављена је 1970. године књига … „Само мртав Индијанац је добар Индијанац“ … и нас Србе, коме није јасно, третирају као Индијанце !

Одговор на све, и концепт „научене беспомоћности“ и покушај да нас униште и истребе као Мохиканце или бројна племена Индијанаца … или да нас уведу у понашање какво је већинско понашање Рома – је у политици генерално и политичком решењу какво има Русија!

Стихови песме „Једна је Србија курви је много“ кажу „нисам се уплео у ђавољу замку и корак у вечност започињем борбом“. Борба силом или као по Достојевском, „смиреном љубави“ као најјачим начином … видите сами, политика данас у Србији је можда ближа принципу Достојевског – на срећу. Борба је дакле, кроз политику и заустављање сатанистичке политике која се спроводи у Србији и над Србијом задњих 25 година!

Добра – јеванђелска вест је вест о успеху, опстанку, напретку … за крај ево једне.

Мајчински капитал је у Русији уведен 01. јануара 2007. године а већ 2013. године Русија је ушла у позитиван природни прираштај становништва! Има наде и има оптимизма. Постоји решење … у политици.

Оно што Бог воли, постоји и треба применити !

Политика и медији раде у спрези на учењу беспомоћности народа данас у нашој отаџбини !

Медији у Србији су данас против ДОБРЕ ВЕСТИ ма каква она била. Нада је поверење у сопствено окружење и у будућност.

Добре, јеванђелске речи у медијима има тек у траговима у Србији !

Медијски капитализам данас влада Србијом пре него и политичка власт и диктира ШИРЕЊЕ НЕПОВЕРЕЊА У ПОСТОЈЕЋЕ ОКРУЖЕЊЕ… учење беспомоћности … у којој више нема никаквог отпора ни на ком нивоу.

Комненовић Дејан

Извор: СРБски ФБРепортер