Posle prilično bezvezne knjižice priča od Rjunosukea Akutagave "Bisejieva vernost",pročitao sam ništa bolji roman Pola Ostera "Čovek u mraku", i te dve stvari bih mogao preporučiti samo za izbegavanje.
Ali, onda je usledilo otkriće: Čak Palahjuk "Zagrcnut", nevelik i žestok roman, fino (ponekad i manje fino) satiričan prema modernim društvima, prepun pomerenih likova i situacija na granici nadrealizma. Palahjuk je inače pisac knjige "Borilački klub", po kojoj je nastao jedan od deset naj filmova svih vremena po mom skromnom mišljenju. Preporuka.
Šumskog građanina Mome Dimića.Po ovoj knjizi je snimljen kultni film "Kako sam sistematski uništen od idiota".Davno beše to vreme kad sam je pročitao prvi put.Povod za povratak ovom izuzetnom delu je vest koju sam nedavno pročitao.Vest o smrti Mome Dimića.
Речи Светог Јована Лествичника: »Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.«
Zoran Živković "Esherove petlje" Druga knjiga našeg najprevođenijeg pisca koju sam imao prilike da čitam - i ne mislim da mu se vraćam, ako ne budem morao. Najkraće rečeno - očajno! Mnogo kratkih priča u formi romana koje su međusobno isprepletane događajima i poznanstvima likova; problem je "jedino" u tome što su te priče jako dosadne. Likovi su bezimeni, jadno ili nikako okarakterisani; da su bar arhetipovi ili simboli nečega, ali oni nisu ni to. Isprazni, banalni dijalozi ni o čemu, plitki zapleti samih priča, jedino što vas vuče dalje je urođeni mazohizam ili običaj da dovršite svaku knjigu koju započnete (ukoliko imate bilo šta od toga, to jest.) Na koju foru je ovaj čovek naš najprevođeniji pisac ( dobio i svetsku nagradu za fantastiku 2003) ostaće mi misterija
Dejvid Šou "Kiša kao metak" - trilerčić, ekstremno nategnutog, teško-mi-je-da-poverujem raspleta. Ali bar nije dosadan. Štivo za plažu.
Tema: 
