ГЛАВА III.

И анђелу Сардске цркве напиши: тако говори онај што има седам Духова Божијих, и седам звијезда: знам твоја дјела, да имаш име да си жив, а мртав си.

2. Стражи, и утврђуј остале који хоће да помру; јер не нађох твојијех дјела савршенијех пред Богом својијем.

3. Опомињи се дакле, како си примио и како си чуо, и држи и покај се. Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и не ћеш чути у који ћу час доћи на тебе.

4. Али имаш мало имена и у Сарду, који не опоганише својијех хаљина, и ходиће са мном у бијелима, јер су достојни.

5. Који побиједи он ће се обући у хаљине бијеле, и не ћу избрисати имена његова из књиге живота, и признаћу име његово пред оцем својијем и пред анђелима његовима.

6. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

7. И анђелу Филаделфијске цркве напиши: тако говори свети истинити, који има кључ Давидов, који отвори и нико не затвори, који затвори и нико не отвори.

8. Знам твоја дјела; гле, дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити; јер имаш мало силе, и држао си моју ријеч, и нијеси се одрекао имена мојега.

9. Ево дајем оне из зборнице сотонине који говоре да су Чивути а нијесу, него лажу; ево ћу их учинити да дођу и да се поклоне пред ногама твојима, и да познаду да те ја љубим.

10. Јер си одржао ријеч трпљења мојега, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, који ће доћи на сав васиони свијет да искуша оне који живе на земљи.

11. Ево ћу доћи брзо: држи што имаш, да нико не узме вијенца твојега.

12. Који побиједи учинићу га стуб у цркви Бога својега, и више не ће изићи на поље; и написаћу на њему име Бога својега, и име новога Јерусалима, града Бога мојега, који силази с неба од Бога мојега, и име моје ново.

13. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

14. И анђелу Лаодикијске цркве напиши: тако говори Амин, свједок вјерни и истинити, почетак створења Божијега:

15. Знам твоја дјела да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ!

16. Тако, будући млак, и нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својијех.

17. Јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слијеп, и го.

18. Свјетујем те да купиш у мене злата жеженога у огњу, да се обогатиш; и бијеле хаљине, да се обучеш, и да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти очињом помажи очи своје да видиш.

19. Ја које год љубим оне и карам и поучавам: постарај се дакле, и покај се.

20. Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном.

21. Који побиједи даћу му да сједе са мном на пријестолу мојему, као и ја што побиједих и сједох с оцем својијем на пријестолу његову.

22. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.

ГЛАВА IV.

По том видјех: и гле, врата отворена на небу, и глас први који чух као трубу гдје говори са мном, рече: Попни се амо, и показаћу ти шта ће бити за овијем.

2. И одмах бих у Духу; и гле, пријесто стајаше на небу, и на пријестолу сјеђаше неко.

3. И онај што сјеђаше бијаше по виђењу као камен јаспис и сард; и око пријестола бјеше дуга по виђењу као смарагд.

4. И око пријестола бијаху двадесет и четири пријестола; и на пријестолима видјех двадесет и четири старјешине гдје сједе, обучене у бијеле хаљине, и имаху круне златне на главама својима.

5. И од пријестола излажаху муње и громови и гласови; и седам жижака огњенијех гораху пред пријестолом, које су седам духова Божијих.

6. И пред пријестолом бијаше стаклено море, као кристал; и насред пријестола и око пријестола четири животиње пуне очију спријед и састраг.

7. И прва животиња бјеше као лав, и друга животиња као теле, и трећа животиња имаше лице као човјек, и четврта животиња бјеше као орао кад лети.

8. И свака од четири животиње имаше по шест крила наоколо, и унутра пуна очију, и мира не имају дан и ноћ говорећи: Свет, свет, свет Господ Бог сведржитељ, који бјеше, и који јест, и који ће доћи.

9. И кад даше животиње славу и част и хвалу ономе што сјеђаше на пријестолу, што живи ва вијек вијека,

10. Падоше двадесет и четири старјешине пред онијем што сјеђаше на пријестолу, и поклонише се ономе што живи ва вијек вијека, и метнуше круне своје пред пријестолом говорећи:

11. Достојан си, Господе, да примиш славу и част и силу; јер си ти саздао све, и по вољи твојој јест и створено је.

ГЛАВА V.

И видјех у десници онога што сјеђаше на пријестолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.

2. И видјех анђела јака гдје проповиједа гласом великијем: Ко је достојан да отвори књигу, и да разломи печате њезине?

3. И нико не могаше ни на небу, ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге, ни да загледа у њу.

4. И ја плаках много, што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу.

5. И један од старјешина рече ми: Не плачи, ево је надвладао лав, који је од кољена Јудина, коријен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њезинијех.

6. И видјех, и гле, насред пријестола и четири животиње, и посред старјешина јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланијех по свему свијету.

7. И дође и узе књигу из деснице онога што сјеђаше на пријестолу.

8. И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старјешине падоше пред јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светијех.

9. И пјеваху пјесму нову говорећи: Достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њезине; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од свакога кољена и језика и народа и племена,

10. И учинио си нас Богу нашему цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи.

11. И видјех, и чух глас анђела многијех око пријестола и животиња и старјешина, и бјеше број њихов хиљаде хиљада,

12. Говорећи гласом великијем: Достојно је јагње заклано да прими силу и богаство и премудрост и јачину и част и славу и благослов.

13. И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух гдје говоре: Ономе што сједи на пријестолу, и јагњету благослов и част и слава и држава ва вијек вијека.

14. И четири животиње говораху: Амин. И двадесет и четири старјешине падоше и поклонише се ономе што живи ва вијек вијека.

ГЛАВА VI.

И видјех кад отвори јагње један од седам печата, и чух једну од четири животиње гдје говори као глас громовни: Дођи и виђи.

2. И видјех, и гле, коњ бијел, и онај што сјеђаше на њему имадијаше стријелу; и њему се даде вијенац, и изиђе побјеђујући, и да побиједи.

3. И кад отвори други печат, чух другу животињу гдје говори: Дођи и виђи.

4. И изиђе други коњ риђ, и ономе што сјеђаше на њему даде се да узме мир са земље, и да убија један другога, и даде му се мач велики.

5. И кад отвори трећи печат, чух трећу животињу гдје говори: Дођи и виђи. И видјех, и гле, коњ вран, и онај што сјеђаше на њему имаше мјерила у руци својој.

6. И чух глас између четири животиње гдје говори: Ока пшенице за грош, и три оке јечма за грош; а уља и вина не ће ни бити.

7. И кад отвори четврти печат, чух глас четврте животиње гдје говори: Дођи и виђи.

8. И видјех, и гле, коњ блијед, и ономе што сјеђаше на њему бјеше име смрт, и пакао иђаше за њим; и њему се даде област на четвртом дијелу земље да убије мачем и глађу и смрћу и звјерињем земаљскијем.

9. И кад отвори пети печат, видјех под олтаром душе побијенијех за ријеч Божију и за свједочанство које имаху.

10. И повикаше гласом великијем говорећи: Докле, господару свети и истинити! не судиш и не кајеш крви наше на онима што живе на земљи?

11. И дане бише свакоме од њих хаљине бијеле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они.

12. И видјех кад отвори шести печат, и гле, затресе се земља врло, и сунце поста црно као врећа од костријети, и мјесец поста као крв;

13. И звијезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује пупке своје кад је велики вјетар заљуља.

14. И небо се измаче као књига кад се савије, и свака гора и острво с мјеста својијех покренуше се.

15. И цареви земаљски, и бољари, и богати, и војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак, сакрише се по пећинама и по камењацима горскијем;

16. И говорише горама и камењу: Падните на нас, и сакријте нас од лица онога што сједи на пријестолу, и од гњева јагњетова.

17. Јер дође велики дан гњева његова, и ко може остати?

ГЛАВА VII.

И по том видјех четири анђела гдје стоје на четири угла земље, и држе четири вјетра земаљска, да не душе вјетар на земљу, ни на море, нити на и како дрво.

2. И видјех другога анђела гдје се пење од истока сунчанога, који имаше печат Бога живога; и повика гласом великијем на четири анђела којима бјеше дано да кваре земљу и море, говорећи:

3. Не кварите ни земље, ни мора, ни дрвета, докле запечатим слуге Бога нашега на челима њиховима.

4. И чух број запечаћенијех, сто и четрдесет и четири хиљаде запечаћенијех од свију кољена синова Израиљевијех;

5. Од кољена Јудина дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Рувимова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Гадова дванаест хиљада запечаћенијех;

6. Од кољена Асирова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Нефталимова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Манасијна дванаест хиљада запечаћенијех;

7. Од кољена Симеунова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Левијева дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Исахарова дванаест хиљада запечаћенијех;

8. Од кољена Завулонова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Јосифова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Венијаминова дванаест хиљада запечаћенијех.

9. По том видјех, и гле, народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и кољена и народа и племена, стајаше пред пријестолом и пред јагњетом, обучен у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховима.

10. И повикаше гласом великијем говорећи: Спасеније Богу нашему, који сједи на пријестолу, и јагњету.

11. И сви анђели стајаху око пријестола и старјешина и четири животиње, и падоше на лице пред пријестолом, и поклонише се Богу,

12. Говорећи: Амин, благослов и слава и премудрост и хвала и част и сила и јачина Богу нашему ва вијек вијека Амин.

13. И одговори један од старјешина говорећи ми: Ови обучени у бијеле хаљине ко су, и откуда дођоше?

14. И рекох му: Господару! ти знаш. И рече ми: Ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убијелише хаљине своје у крви јагњетовој.

15. За то су пред пријестолом Божијим, и служе му дан и ноћ у цркви његовој; и онај што сједи на пријестолу уселиће се у њих.

16. Више не ће огладњети ни ожедњети, и не ће на њих пасти сунце, нити и каква врућина.

17. Јер јагње, које је насред пријестола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех.

ГЛАВА VIII

И кад отвори седми печат, поста тишина на небу око по сахата.

2. И видјех седам анђела који стајаху пред Богом, и даде им се седам труба.

3. И други анђео дође, и стаде пред олтаром, и имаше кадионицу златну; и бијаше му дано много тамјана да да молитвама свију светијех на олтар златни пред пријестолом.

4. И дим од кађења у молитвама светијех изиђе од руке анђелове пред Бога.

5. И узе анђео кадионицу, и напуни је огња с олтара, и баци је на земљу, и посташе гласови и громови и сијевање муња и тресење земље.

6. И седам анђела који имаху седам труба, приправише се да затрубе.

7. И први анђео затруби, и поста град и огањ, смијешани с крвљу, и падоше на земљу; и трећина дрва изгорје, и свака трава зелена изгорје.

8. И други анђео затруби, и као велика гора огњем запаљена паде у море; и трећина мора поста крв.

9. И умрије трећина створења које живи у мору, и трећина лађи пропаде.

10. И трећи анђео затруби, и паде с неба велика звијезда, која гораше као свијећа, и паде на трећину ријека и на изворе водене.

11. И име звијезди бјеше Пелен; и трећина вода поста пелен, и многи људи помријеше од вода, јер бијаху грке.

12. И четврти анђео затруби, и ударена би трећина сунца, и трећина мјесеца, и трећина звијезда, да помрча трећина њихова, и трећина дана да не свијетли, тако и ноћи.

13. И видјех, и чух једнога анђела гдје лети посред неба и говори гласом великијем: Тешко, тешко, тешко онима који живе на земљи од осталијех гласова трубнијех тројице анђела, који ће трубити.

ГЛАВА IX.

И пети анђео затруби, и видјех звијезду гдје паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана;

2. И отвори студенац бездана, и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрње сунце и небо од дима студенчева;

3. И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се област, као што и скорпије имају област на земљи.

4. И рече им се да не уде трави земаљској, нити и какој зелени, нити и каку дрвету, него само људима који немају печата Божијега на челима својима.

5. И даде им се да их не убијају, него да их муче пет мјесеци; и мучење њихово бијаше као мучење скорпијно кад уједе човјека;

6. И у те дане тражиће људи смрт, и не ће је наћи; и жељеће да умру, и смрт ће од њих бјежати.

7. И скакавци бијаху као коњи спремљени на бој; и на главама њиховима као круне од злата, и лица њихова као лица човјечија.

8. И имаху косе као косе женске, и зуби њихови бијаху као у лавова;

9. И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и глас крила њиховијех бијаше као глас кола кад многи коњи трче на бој;

10. И имаху репове као скорпијне, и жалци бијаху на реповима њиховима; и дана им бјеше област да уде људима пет мјесеци.

11. И имаху над собом цара анђела бездана којему је име Чивутски Авадон, а Грчки Аполион.

12. Једно зло прође, ево иду још два зла за овијем.

13. И шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златнога олтара, који је пред Богом,

14. Гдје говори шестоме анђелу који имаше трубу: Одријеши четири анђела који су свезани код ријеке велике Еуфрата.

15. И бише одријешена четири анђела који бијаху приправљени на сахат, и дан, и мјесец, и годину, да побију трећину људи.

16. И број војника на коњма бијаше двјеста хиљада хиљада; и чух број њихов.

17. И тако видјех у утвари коње, и оне што сјеђаху на њима, који имаху оклопе огњене и плаветне и сумпорне; и главе коња њиховијех бијаху као главе лавова, и из уста њиховијех излажаше огањ и дим и сумпор.

18. И од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њиховијех.

19. Јер сила коња бјеше у устима њиховима, и у реповима њиховима; јер репови њихови бијаху као змије и имаху главе, и њима уђаху.

20. И остали људи који не бише побијени злима овима, не покајаше се од дјела руку својијех, да се не поклањају ђаволима, ни идолима златнима и сребрнима и мједенима и каменима и дрвенима, који ни могу видјети, ни чути, ни ходити;

21. Нити се покајаше од убиства својијех, ни од чарања својијех, ни од курварства својега, ни од крађа својијех.

ГЛАВА Х.

И видјех другога анђела јака гдје силази с неба, који бјеше обучен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;

2. И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а лијеву на земљу.

3. И повика гласом великијем, као лав кад риче; и кад он повика, говорише седам громова гласове своје.

4. И кад говорише седам громова гласове своје, шћадијах да пишем; и чух глас с неба који ми говори: Запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши.

5. И анђео којега видјех гдје стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу,

6. И закле се онијем који живи ва вијек вијека, који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена већ не ће бити;

7. Него у дане гласа седмога анђела, кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својијем слугама пророцима.

8. И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: Иди и узми књижицу отворену из руке онога анђела што стоји на мору и на земљи.

9. И отидох к анђелу, и рекох му: Дај ми књижицу. И рече ми: Узми и изједи је; и грка ће бити у трбуху твојему, али у устима биће ти слатка као мед.

10. И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и бјеше у устама мојима као мед слатка, а кад је изједох, бијаше грка у трбуху мојему.

11. И рече ми: Ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима.

ГЛАВА XI.

И даде ми се трска као палица, говорећи: Устани и измјери цркву Божију и олтар, и оне што се клањају у њој;

2. А порту што је изван цркве, избаци на поље, нити је мјери, јер је дана незнабошцима; и град свети газиће четрдесет и два мјесеца.

3. И даћу двојици својијех свједока, и прорицаће хиљаду и двјеста и шездесет дана обучени у вреће.

4. Ови су двије маслине и два жишка што стоје пред господаром земаљскијем.

5. И ако им ко неправду учини, огањ изилази из уста њиховијех, и појешће непријатеље њихове; и ко хтједбуде да им учини на жао онај ваља да буде убијен.

6. И ови ће имати власт да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њихова прорицања; и имаће власт над водама, да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком, кадгод хтједбуду.

7. И кад сврше свједочанство своје, онда ће звијер што излази из бездана учинити с њима рат, и побиједиће их и убиће их.

8. И тјелеса њихова оставиће на улици града великога, који се духовно зове Содом и Мисир, гдје и Господ наш разапет би.

9. И гледаће неки од народа и племена и језика и кољена тјелеса њихова три дана и по, и не ће дати да се њихова тјелеса метну у гробове.

10. И који живе на земљи, обрадоваће се и развеселиће се за њих, и слаће даре један другоме, јер ова два пророка мучише оне што живе на земљи.

11. И послије три дана и по дух живота од Бога уђе у њих; и сташе оба на ногама својима, и страх велики нападе на оне који их гледаху.

12. И чуше глас велики с неба, који им говори: Изиђите амо. И изиђоше на небо на облацима, и видјеше их непријатељи њихови.

13. И у тај час затресе се земља врло, и десети дијел града паде, и тресење земље поби седам хиљада имена човјечијих; и остали се уплашише, и даше славу Богу небескоме.

14. Зло друго прође; ево зло треће иде брзо.

15. И седми анђео затруби, и посташе велики гласови на небесима говорећи: Поста царство свијета Господа нашега и Христа његова, и цароваће ва вијек вијека.

16. И двадесет и четири старјешине које сјеђаху пред Богом на пријестолима својима, падоше на лица своја и поклонише се Богу.

17. Говорећи: Хвалимо те Господе Боже сведржитељу, који јеси, и бјеше, и бићеш, што си примио силу своју велику, и царујеш.

18. И незнабошци се прогњевише, и дође гњев твој и вријеме мртвима да се суди, и да се да плата слугама твојима, пророцима и светима, и онима који се боје имена твојега, малима и великима, и да се погубе они који земљу погубише.

19. И отвори се црква Божија на небу, и показа се ћивот завјета његова у цркви његовој; и бише сијевања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики.

ГЛАВА XII.

И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезинијем, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда.

2. И бјеше трудна, и викаше од муке, и мучаше се да роди.

3. И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њезинијем седам круна;

4. И реп њезин одвуче трећину звијезда небескијех, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која шћаше да се породи, да јој прождере дијете кад роди.

5. И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову.

6. А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двјеста и шездесет дана.

7. И поста рат на небу. Михаило и анђели његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њезини.

8. И не надвладаше, и више им се не нађе мјеста на небу.

9. И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, који вара сав васиони свијет, и збачена би на земљу, и анђели њезини збачени бише с њом.

10. И чух глас велики на небу који говори: Сад поста спасеније и сила и царство Бога нашега, и област Христа његова; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашијем дан и ноћ.

11. И они га побиједише крвљу јагњетовом и ријечју свједочанства својега, и не марише за живот свој до саме смрти.

12. За то веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има.

13. И кад видје аждаха да збачена би на земљу, гоњаше жену која роди мушко.

14. И жени дана бише два крила орла великога да лети у пустињу на своје мјесто, гдје ће се хранити вријеме и времена и по времена, сакривена од лица змијина.

15. И испусти змија за женом из уста својијех воду као ријеку, да је утопи у ријеци.

16. И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прождрије ријеку коју испусти змија из уста својијех.

17. И разгњеви се змија на жену, и отиде да се побије с осталијем сјеменом њезинијем, које држи заповијести Божије и има свједочанство Исуса Христа.