Глава VI.

За то да оставимо почетак Христове науке, и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвијех дјела, и вјере у Бога,

2. Науке крштења, и метања руку, и васкрсенија мртвијех, и суда вјечнога.

3. И ово ћемо учинити ако Бог допусти.

4. Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, и окусили дара небескога, постали заједничари Духа светога,

5. И окусили добре ријечи Божије, и силе онога свијета, и отпали,

6. Опет обновити на покајање, јер сами себи на ново распињу и руже сина Божијега.

7. Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;

8. А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпослије сажеже.

9. Али од вас, љубазни надамо се бољему и што се држи спасенија, ако и говоримо тако.

10. Јер Бог није неправедан да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте у име његово, послуживши светима и служећи.

11. Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се над одржи до самога краја;

12. Да не будете љениви, него да се угледате на оне који вјером и трпљењем добијају обећања.

13. Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већијем да се закуне, закле се собом,

14. Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.

15. И тако трпећи дуго, доби обећање.

16. Јер се људи већијем куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.

17. За то и Бог кад шћаше нашљедницима обећања обилније да покаже тврђу савјета својега, учини посредника клетву:

18. Да би у двјема непоколебљивијем стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утјеху ми који смо прибјегли да се ухватимо за над који нам је дан,

19. Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завјесе,

20. Гдје Исус уђе напријед за нас, поставши поглавар свештенички до вијека по реду Мелхиседекову.

Глава VII.

Јер овај Мелхиседек бјеше цар Салимски, свештеник Бога највишега, који срете Аврама кад се враћаше с боја царева, и благослови га;

2. Којему и Аврам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, по том и цар Салимски, то јест цар мира;

3. Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник до вијека.

4. Али погледајте колики је овај коме је и Аврам патријар дао десетак од плијена.

5. Истина, и они од синова Левијевијех који примише свештенство, имају заповијест да узимају по закону десетак од народа, то јест браће своје, ако су и изишли из бедара Аврамовијех.

6. Али онај који се не броји од њихова рода, узе десетак од Аврама, и благослови. онога који има обећање.

7. Али без свакога изговора мање благослови веће.

8. И тако овдје узимају десетак људи који умиру, а онамо онај за којега се посвједочи да живи.

9. И, да овако речем, Левије, који узе десетак, дао је десетак кроз Аврама:

10. Јер бијаше још у бедрима очинима кад га срете Мелхиседек.

11. Ако је дакле савршенство постало кроз Левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), кака је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседекову а не по реду Аронову?

12. Јер кад се промијени свештенство, мора се и закон промијенити.

13. Јер за кога се ово говори он је од другога кољена, од којега нико не приступи к олтару.

14. Јер је познато да Господ наш од кољена Јудина изиђе, за које кољено Мојсије не говори ништа о свештенству.

15. И још је више познато да ће по реду Мелхиседекову други свештеник постати,

16. Који није постао по закону тјелесне заповијести него по сили живота вјечнога.

17. Јер свједочи: Ти си свештеник ва вијек по реду Мелхиседекову.

18. Тако се укида пређашња заповијест, што би слаба и залудна.

19. Јер закон није ништа савршио; а постави бољи над, кроз који се приближујемо к Богу.

20. И још не без заклетве;

21. Јер они без заклетве посташе свештеници; а овај са заклетвом кроз онога који му говори: Закле се Господ и не ће се раскајати: ти: си свештеник ва вијек по реду Мелхиседекову.

22. Толико бољега завјета поста Исус јамац.

23. И они многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану.

24. А овај, будући да остаје ва вијек, има вјечно свештенство.

25. За то и може ва вијек спасти оне који крозањ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих.

26. Јер такав нама требаше поглавар свештенички:

свет, безазлен, чист, одвојен од грјешника, и који је био више небеса;

27. Којему није потребно сваки дан, као свештеницима, најприје за своје гријехе жртве приносити, а по том за народне, јер он ово учини једном, кад себе принесе.

28. Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а ријеч заклетве која је речена по закону, постави сина ва вијек савршена.

Глава VIII.

А ово је глава од тога шта говоримо: Имамо таковога поглавара свештеничкога који сједе с десне стране пријестола величине на небесима;

2. Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човјек.

3. Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; за то ваља да и овај што има што ће принијети.

4. Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који. приносе даре по закону,

5. Који служе обличју и сјену небескијех ствари, као што би речено Мојсију кад шћаше скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.

6. А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољега завјета, који се на бољијем обећањима утврди.

7. Јер да је онај први без мане био, не би се другоме тражило мјеста.

8. Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет;

9. Не по завјету који начиних с оцевима њиховима у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље Мисирске; јер они не осташе у завјету моме, и ја не марих за њих, говори Господ.

10. Јер је ово завјет који ћу начинити с домом Израиљевијем послије онијех дана, говори Господ; даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховима написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.

11. И ни један не ће учити својега ближњега, и ни један брата својега, говорећи: Познај Господа;јер ће ме сви познати од малога до великога међу њима.

12. Јер ћу бити милостив неправдама њиховима, и гријеха њиховијех и безакоња њиховијех не ћу више спомињати.

13. А кад вели: нов завјет, први начини ветхијем; а што је ветхо и остарјело, близу је краја.

Глава IX.

Тако и први завјет имаше правде богомољства и светињу земаљску.

2. Јер скинија бијаше начињена прва, у којој бијаше свијетњак и трпеза и постављени хљебови, што се зове светиња.

3. А за другијем завјесом бијаше скинија, која се зове светиња над светињама,

4. Која имаше златну кадионицу, и ковчег завјета окован свуда златом, у коме бијаше златан суд с маном, и палица Аронова, која се бјеше омладила, и плоче завјета.

5. А више њега бијаху херувими славе, који осјењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

6. А кад ово бијаше тако уређено улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

7. А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

8. Овијем показиваше Дух свети да се још није отворио пут светијех, докле прва скинија стоји;

9. Која остаде прилика за садашње вријеме, у које се приносе дари и жртве, и не могу да саврше по савјести онога који служи,

10. Осим у јелима, и пићима, и различном умивању и правдању тијела, које је постављено до времена поправљења.

11. Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овога створења,

12. Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вјечни откуп.

13. Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на тјелесну чистоту;

14. А камо ли не ће крв Христа, који Духом светијем себе принесе без кривице Богу, очистити савјест нашу од мртвијех дјела, да служимо Богу живоме и истиноме?

15. И за то је новоме завјету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првоме завјету, обећање вјечнога нашљедства приме звани.

16. Јер гдје је завјет ваља да буде и смрт онога који чини завјет.

17. Јер је завјет по смрти потврђен: будући да нема никаке силе док је жив онај који га је начинио.

18. Јер ни први није утврђен без крви.

19. Јер кад Мојсије изговори све заповијести по закону свему народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ

20. Говорећи: Ово је крв завјета који Бог начини с вама.

21. А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

22. И готово све се крвљу чисти по закону, и без прољева крви не бива опроштење.

23. Тако је требало да се обличја небескијех овима чисте, а сама небеска бољијем жртвама од овијех.

24. Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

25. Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом;

26. Иначе би он морао много пута страдати од постања свијета; а сад једном на свршетку вијека јави се да својом жртвом сатре гријех.

27. И као што је људима одређено једном умријети, а по том суд:

28. Тако се и Христос једном принесе, да узме многијех гријехе; а другом ће се јавити без гријеха на спасеније онима који га чекају.

Глава X.

Јер закон имајући сјен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

2. Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никаке савјести за гријехе, кад се једном очисте;

3. Него се њима сваке године чини спомен за гријехе.

4. Јер крв јунчија и јарчија не може узети гријеха.

5. За то улазећи у свијет говори: Жртава и дарова нијеси хтио, али си ми тијело приправио.

6. Жртве и прилози за гријех нијесу ти били угодни.

7. Тада рекох: ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу твоју, Боже.

8. И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за гријехе нијеси хтио, нити су ти били угодни, што се по закону приносе;

9. Тада рече: Ево дођох да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

10. По којој смо вољи ми освећени приносом тијела Исуса Христа једном.

11. И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети гријеха.

12. А он принесавши једину жртву за гријехе сједи свагда с десне стране Богу,

13. Чекајући даље док се положе непријатељи његови подножје ногама његовима.

14. Јер једнијем приносом савршио је ва вијек оне који бивају освећени.

15. А свједочи нам и Дух свети; јер као што је напријед казано:

16. Ово је завјет који ћу начинити с њима послије онијех дана, говори Господ; даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховијем написаћу их;

17. И гријеха њиховијех и безакоња њиховијех не ћу више спомињати.

18. А гдје је опроштење овијех ондје више нема прилога за гријехе.

19. Имајући дакле слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новијем и живијем,

20. Који нам је обновио завјесом, то јест, тијелом својијем,

21. И свештеника великога над домом Божијим:

22. Да приступамо с истинитијем срцем у пуној вјери, очишћени у срцима од зле савјести, и умивени по тијелу водом чистом;

23. Да се држимо тврдо признања нада: јер је вјеран онај који је обећао;

24. И да разумијевамо један другога у подбуњивању к љубави и добријем дјелима,

25. Не остављајући скупштине своје, као што неки имају обичај, него један другога свјетујући, и толико већма колико видите да се приближује дан судни.

26. Јер кад ми гријешимо навалице пошто смо примили познање истине, нема више жртве за гријехе;

27. Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.

28. Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три свједока.

29. Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијега погази, и крв завјета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

30. Јер знамо онога који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу својему.

31. Страшно је упасти у руке Бога живога.

32. Опомињите се пак првијех дана својијех, у које се просвијетлисте и многу борбу страдања поднесосте,

33. Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

34. Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

35. Не одбацујте дакле слободе своје, која има велику плату.

36. Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

37. Јер још мало, врло мало, пак ће доћи онај који треба да дође и не ће одоцнити.

38. А праведник живљеће од вјере; ако ли одступи не ће бити по вољи моје душе.

39. А ми, браћо, нијесмо од онијех који одступају на погибао, него од онијех који вјерују да спасу душе.

Глава XI.

Вјера је пак тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо.

2. Јер у њој стари добише свједочанство.

3. Вјером познајемо да је свијет ријечју Божијом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

4. Вјером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби свједочанство да је праведник, кад Бог посвједочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.

5. Вјером би Енох пренесен да не види смрти; и не нађе се, јер га Бог премјести, јер прије него га премјести, доби свједочанство да угоди Богу.

6. А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да вјерује да има Бог и да плаћа онима који га траже.

7. Вјером Ноје примивши заповијест и побојавши се онога шта још не видје, начини ковчег за спасеније дома својега, којијем осуди сав свијет, и поста нашљедник правде по вјери.

8. Вјером послуша Аврам кад би позван да изиђе у земљу коју шћаше да прими у нашљедство, и изиђе не знајући куда иде.

9. Вјером дође Аврам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, су нашљедницима обећања тога.

10. Јер чекаше град који има темеље, којему је зидар и творац Бог.

11. Вјером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни, и роди преко времена старости; јер држаше за вјерна онога који обећа.

12. За то се и родише од једнога, још готово мртвога, као звијезде небеске мноштвом, и као небројени пијесак покрај мора.

13. У вјери помријеше сви ови не примивши обећања, него га видјевши из далека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.

14. Јер који тако говоре показују да траже отачанства.

15. И кад би се они опоменули онога из којега изиђоше, имали би вријеме да се врате.

16. Али сад боље желе, то јест небеско. За то се Бог не стиди њих називати се Бог њихов; јер им приправи град.

17. Вјером приведе Аврам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто бјеше примио обећање,

18. У којему бјеше казано: У Исаку назваће ти се сјеме;

19. Помисливши да је Бог кадар и из мртвијех васкрснути; за то га и узе за прилику.

20. Вјером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.

21. Вјером благослови Јаков умирући свакога сина Јосифова, и поклони се врху палице његове.

22. Вјером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевијех, и заповиједа за кости своје.

23. Вјером Мојсија, пошто се роди, крише три мјесеца родитељи његови, јер видјеше красно дијете, и не побојаше се заповијести цареве.

24. Вјером Мојсије, кад би велики, не хтједе да се назива син кћери Фараонове;

25. И воље страдати с народом Божијим, него ли имати земаљску сладост гријеха:

26. Државши срамоту Христову за веће богаство од свега блага Мисирскога; јер гледаше на плату.

27. Вјером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше онога који се не види, као да га виђаше.

28. Вјером учини пасху и прољев крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.

29. Вјером пријеђоше црвено море као по сухој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.

30. Вјером падоше зидови Јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.

31. Вјером Раав курва не погибе с невјерницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другијем путем.

32. И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповиједати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другијем пророцима,

33. Који вјером побиједише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

34. Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растјераше војске туђе;

35. Жене примише своје мртве из васкрсенија; а други бише побијени, не примивши избављења, да добију боље васкрсеније;

36. А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

37. Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помријеше; идоше у кожусима и у козијим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;

38. Којијех не бијеше достојан свијет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљскијем.

39. И ови сви добивши свједочанство вјером не примише обећања;

40. Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.

Глава ХII.

За то дакле и ми имајући око себе толику гомилу свједока, да одбацимо свако бреме и гријех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,

2. Гледајући на начелника вјере и свршитеља Исуса, који мјесто одређене себи радости претрпље крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране пријестола Божијега.

3. Помислите дакле на онога који је таково противљење против себе од гријешника поднио, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

4. Јер још до крви не дођосте борећи се против гријеха,

5. И заборависте утјеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те он покара;

6. Јер кога љуби Господ онога и кара; а бије свакога сина којега прима.

7. Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син којега отац не кара?

8. Ако ли сте без карања, у којему сви дијел добише, даклем сте копилад, а не синови.

9. Ако су нам дакле тјелесни оцеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо оца духова, да живимо?

10. Јер они за мало дана, како им угодно бјеше, караху нас; а овај на корист, да добијемо дијел од његове светиње.

11. Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али послије даће миран род правде онима који су научени њиме.

12. За то ослабљене руке и ослабљена кољена исправите,

13. И стазе поравните ногама својима, да не сврне што је хромо, него још да се исцијели.

14. Мир имајте и светињу са свима; без овога нико не ће видјети Господа.

15. Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав коријен грчине, и не учини пакост, и тијем да се многи не опогане.

16. Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.

17. Јер знате да је и по том, кад шћаше да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе мјеста, ако га и са сузама тражаше.

18. Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорјелом, облаку, и помрчини, и олуји,

19. И трубном гласу, и гласу ријечи, којега се одрекоше они који чуше, да не чују више ријечи;

20. Јер не могаху да поднесу оно што се заповиједаше: Ако се и звијер дотакне до горе, биће камењем убијена.

21. И тако страшно бјеше оно што се видје да Мојсије рече: Уплашио сам се и дркћем.

22. Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, и многијем хиљадама анђела,

23. К сабору и цркви првороднијех који су написани на небесима, и Богу, судији свију, и духовима савршенијех праведника,

24. И к Исусу, посреднику завјета новога, и крви кропљења, која боље говори него ли Авељева.

25. Али гледајте да се не одречете онога који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше онога који пророковаше на земљи, а камо ли ми који се одричемо небескога,

26. Којега глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи: Још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.

27. А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.

28. За то, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.

29. Јер је Бог наш огањ који спаљује.

Глава ХIII.

Љубав братинска да остане међу вама.

2. Гостољубивости не заборављајте; јер неки не знајући из гостољубивости примише анђеле на конак.

3. Опомињите се сужања као да сте са њима свезани, онијех којима се неправда чини као да сте и сами у тијелу.

4. Женидбу да држе сви у части, и постеља женидбена да буде чиста; а курварима и прељубочинцима судиће Бог.

5. Не будите среброљупци; будите задовољни онијем што имате. Јер он рече: Не ћу те оставити, нити ћу од тебе одступити;

6. Тако да смијемо говорити: Господ је мој помоћник, и не ћу се бојати; шта ће ми учинити човјек?

7. Опомињите се својијех учитеља који вам казиваше ријеч Божију; гледајте на свршетак њихова живљења, и угледајте се на вјеру њихову.

8. Исус Христос јуче је и данас онај исти и ва вијек.

9. У науке туђе и различне не пристајте; јер је добро благодаћу утврђивати срца, а не јелима, од којијех не имаше користи они који живљеше у њима.

10. Имамо пак олтар од којега они не смију јести који служе скинији.

11. Јер којијех животиња крв уноси поглавар свештенички у светињу за гријехе, онијех се тјелеса спаљују изван окола.

12. За то Исус, да освети народ крвљу својом, изван града пострада.

13. За то дакле да излазимо к њему изван окола, носећи његову срамоту.

14. Јер овдје немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи.

15. Кроз њега дакле да свагда приносимо Богу жртву хвале, то јест, род усана које признају име његово.

16. А добро чинити и давати милостињу не заборављајте; јер се таковијем жртвама угађа Богу.

17. Слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше, као који ће дати одговор, да то с радошћу чине, а не уздишући; јер вам ово не помаже.

18. Молите се Богу за нас. Јер се надамо да имамо добру савјест, старајући се у свему добро да живимо.

19. А одвише молим чините ово, да бих се прије вратио к вама.

20. А Бог мира, који изведе из мртвијех великога пастира овцама, крвљу завјета вјечнога, Господа нашега Исуса Христа,

21. Да вас саврши у свакоме дјелу добром, да учините вољу његову, чинећи у вама што је угодно пред њим, кроз Исуса Христа, којему слава ва вијек вијека. Амин.

22. Молим вас пак, браћо, примите ријеч поучења; јер у кратко написах и послах вам.

23. Знајте да је отишао наш брат Тимотије, с којијем, ако скоро дође, видјећу вас.

24. Поздравите све учитеље своје и све свете. Поздрављају вас браћа, која су из Талијанске.

25. Благодат са свима вама. Амин.

Откривење светога Јована богослова.
Глава I.

Откривење Исуса Христа, које даде њему Бог, да покаже слугама својима шта ће скоро бити, и показа, пославши по анђелу својему слузи својему Јовану,

2. Који свједочи ријеч Божију и свједочанство Исуса Христа, и штагод видје.

3. Благо ономе који чита и онима који слушају ријечи пророштва, и држе што је написано у њему; јер је вријеме близу.

4. Од Јована на седам цркава које су у Азији: благодат вам и мир од онога који јест, и који бјеше, и који ће доћи; и од седам духова који су пред пријестолом његовијем;

5. И од Исуса Христа, који је свједок вјерни, и првенац из мртвијех, и кнез над царевима земаљскима, који нас љуби, и уми нас од гријеха нашијех крвљу својом;

6. И учини нас цареве, и свештенике Богу и оцу својему; томе слава и држава ва вијек вијека. Амин.

7. Ено, иде с облацима, и угледаће га свако око, и који га прободоше; и заплакаће за њим сва кољена земаљска. Да, заиста.

8. Ја сам алфа и омега, почетак и свршетак, говори Господ, који јест, и који бјеше, и који ће доћи, сведржитељ.

9. Ја Јован, који сам и брат ваш и друг у невољи и у царству и трпљењу Исуса Христа, бијах на острву које се зове Патам, за ријеч Божију и за свједочанство Исуса Христа.

10. Бијах у духу у дан недјељни, и чух за собом глас велики као трубе која говораше: Ја сам алфа и омега, први и пошљедњи;

11. И: Што видиш напиши у књигу, и пошљи црквама које су у Азији: у Ефес, и у Смирну, и у Пергам, и у Тијатир, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију.

12. И обазрех се да видим глас који говораше са мном; и обазревши се видјех седам свијетњака златнијех,

13. И усред седам свијетњака као сина човјечијега, обучена у дугачку хаљину, и опасана по прсима појасом златнијем.

14. А глава његова и коса бијаше бијела као бијела вуна, као снијег; и очи његове као пламен огњени;

15. И ноге његове као мјед кад се растопи у пећи; и глас његов као хука вода многајех;

16. И држаше у својој десној руци седам звијезда, и из уста његовијех излажаше мач оштар с обје стране, и лице његово бијаше као што сунце сија у сили својој.

17. И кад га видјех, падох к ногама његовијем као мртав, и метну десницу своју на ме говорећи ми: Не бој се, ја сам први и пошљедњи,

18. И живи; и бијах мртав и ево сам жив ва вијек вијека, амин. И имам кључеве од пакла и од смрти.

19. Напиши дакле шта си видио, и шта је, и шта ће бити по том;

20. Тајна седам звијезда које си видио на десници мојој, и седам свијетњака златнијех; седам звијезда јесу анђели седам цркава; и седам свијетњака које си видио, јесу седам цркава.

Глава II.

Анђелу Ефеске цркве напиши: тако говори онај што држи седам звијезда у десници својој, и што ходи посред седам свијетњака златнијех:

2. Знам твоја дјела, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш сносити злијех, и искушао си оне који говоре да су апостоли а нијесу, и нашао си их лажне;

3. И поднио си много, и трпљење имаш, и за име моје трудио си се, и нијеси сустао.

4. Но имам на тебе, што си љубав своју прву оставио.

5. Опомени се дакле откуда си спао, и покај се, и прва дјела чини; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и дигнућу свијетњак твој с мјеста његова, ако се не покајеш.

6. Но ово имаш што мрзиш на дјела Николинаца, на која и ја мрзим.

7. Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама: који побиједи даћу му да једе од дрвета животнога које је насред раја Божијега.

8. И анђелу цркве Смиранске напиши: тако говори први и пошљедњи, који бјеше мртав, и ево је жив:

9. Знам твоја дјела, и невољу и сиромаштво (али си богат), и хуле онијех који говоре да су Чивути а нијесу, него зборница сотонина.

10. Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати. Гле, ђаво ће неке од вас метати у тамницу, да се искушате, и имаћете невољу до десет дана. Буди вјеран до саме смрти, и даћу ти вијенац живота.

11. Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: који побиједи не ће му наудити друга смрт.

12. И анђелу Пергамске цркве напиши: тако говори онај што има мач оштар с обје стране:

13. Знам дјела твоја, и гдје живиш, гдје је пријесто сотонин; и држиш име моје, и нијеси се одрекао вјере моје и у оне дане у које је Антипа, вјерни свједок мој, убијен код вас, гдје живи сотона.

14. Но имам на тебе мало, што имаш ту који држе науку Валаама, који учаше Валака да положи саблазан пред синовима Израиљевима, да једу жртве идолске, и да се курвају.

15. Тако имаш и ти који држе науку Николинаца, на коју ја мрзим.

16. Покај се дакле; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и војеваћу с њима мачем уста својијех.

17. Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: који побиједи даћу му да једе од мане сакривене, и даћу му камен бијел, и на камену ново име написано, којега нико не зна осим онога који прими.

18. И анђелу Тијатирске цркве напиши: тако говори син Божиј, који има очи своје као пламен огњени, и ноге његове као мјед:

19. Знам твоја дјела, и љубав, и службу, и вјеру, и трпљење твоје, и дјела твоја, и да пошљедњијех има више од првијех;

20. Но имам на тебе мало, што допушташ жени Језавели, која говори да је пророчица, да учи и да вара слуге моје да чине прељубу и да једу жртву идолску.

21. И дадох јој вријеме да се покаје од курварства својега, и не покаја се.

22. Ево је ја мећем на одар, и оне који чине прељубу с њом у невољу велику, ако се не покају од својијех дјела.

23. И дјецу њезину побићу на мјесто; и познаће све цркве да сам ја који испитујем срца и бубреге, и даћу вам свакоме по дјелима вашима:

24. А вама говорим и осталима који су у Тијатиру који немају науке ове, и који не познају дубина сотонинијех (као што говоре): не ћу метнути на вас другога бремена,

25. Осим које имате, држите докле дођем.

26. И који побиједи и одржи дјела моја до краја, даћу му власт над незнабошцима;

27. И пашће их с гвозденом палицом, и они ће се раздробити као судови лончарски; као и ја што примих од оца својега;

28. И даћу му звијезду даницу.

29. Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама.