Глава II.

Браћо моја! у вјери Господа нашега славнога Исуса Христа не гледајте ко је ко;

2. Јер ако дође у цркву вашу човјек са златнијем прстеном и у свијетлој хаљини, а дође и сиромах у рђавој хаљини,

3. И погледате на онога у свијетлој хаљини, и речете му: Ти сједи овдје лијепо, а сиромаху речете: Ти стани тамо, или сједи овдје ниже подножја мојега;

4. И не расудисте у себи, него бисте судије злијех помисли.

5. Чујте, љубазна браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога свијета да буду богати вјером, и нашљедници царства које обрече онима који њега љубе?

6. А ви осрамотисте сиромаха. Нијесу ли то богати који вас муче и вуку вас на судове?

7. Не хуле ли они на добро име ваше којијем сте се назвали?

8. Ако дакле закон царски извршујете по писму: Љуби ближњега својега као самога себе, добро чините;

9. Ако ли гледате ко је ко, гријех чините, и бићете покарани од закона као преступници;

10. Јер који сав закон одржи а сагријеши у једноме, крив је за све.

11. Јер онај који је рекао: Не чини прељубе, рекао је и: Не убиј. Ако дакле не учиниш прељубе а убијеш, постао си преступник закона.

12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени;

13. Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; и хвали се милост на суду.

14. Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти?

15. Ако, на прилику, брат или сестра голи буду, или немају шта да једу,

16. И рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не да им потребе тјелесне, шта помаже?

17. Тако и вјера ако нема дјела, мртва је по себи.

18. Но може ко рећи: Ти имаш вјеру, а ја имам дјела. Покажи ми вјеру своју без дјела својијех, а ја ћу теби показати вјеру своју из дјела својијех.

19. Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дркћу.

20. Али хоћеш ли разумјети, о човјече сујетни! да је вјера без дјела мртва?

21. Аврам отац наш не оправда ли се дјелима кад принесе Исака сина својега на олтар?

22. Видиш ли да вјера помаже дјелима његовијем, и кроз дјела саврши се вјера?

23. И изврши се писмо које говори: Аврам вјерова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божиј назва се.

24. Видите ли дакле да се дјелима правда човјек а не самом вјером?

25. А тако и Раав курва не оправда ли се дјелима кад прими уходе, и изведе их другијем путем?

26. Јер као што је тијело без духа мртво, тако је и вјера без добријех дјела мртва.

Глава III.

Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,

2. Јер сви погрјешујемо много пута. Али ко у ријечи не погрешује, онај је савршен човјек, може зауздати и све тијело.

3. Јер гле, и коњма мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тијело њихово окрећемо.

4. Гле и лађе, ако су и велике и силни их вјетрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.

5. А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.

6. И језик је ватра, свијет пун неправде. Тако и језик живи међу нашијем удима, поганећи све тијело, и палећи вријеме живота нашега, и запаљујући се од пакла.

7. Јер сав род звјериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човјечијему;

8. А језика нико од људи не може припитомио, јер је немирно зло, пуно иједа смртоноснога.

9. Њим благосиљамо Бога и оца, и њим кунемо људе, који су створени по обличју Божијему.

10. Из једнијех уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.

11. Еда ли може извор из једне главе точити слатко и грко?

12. Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ни један извор не даје слане и слатке воде.

13. Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од добра живљења дјела своја у кротости и премудрости.

14. Ако ли имате грку завист и свађу у срцима својијем, не хвалите се, ни лажите на истину.

15. Ово није она премудрост што силази од озго, него земаљска, људска, ђаволска.

16. Јер гдје је завист и свађа ондје је неслога и свака зла ствар.

17. А која је премудрост од озго она је најприје чиста, а по том мирна, кротка, покорна, пуна милости и добријех плодова, без хатера, и нелицемјерна.

18. А род правде у миру сије се онима који мир чине.

Глава IV.

Откуда ратови и распре међу вама? Не отуда ли, од сласти вашијех, које се боре у вашијем удима?

2. Желите, и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.

3. Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својијем трошите.

4. Прељубочинци и прељубочинице! не знате ли да је пријатељство овога свијета непријатељство Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божиј постаје.

5. Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?

6. А он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.

7. Покорите се дакле Богу, а противите се ђаволу, и побјећи ће од вас.

8. Приближите се к Богу, и он ће се приближити к вама. Очистите руке, грјешници, поправите срца своја, непостојани.

9. Будите жалосни и плачите и јаучите: смијех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

10. Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.

11. Не опадајте један другога, браћо; јер ко опада брата збо или осуђује брата својега опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, нијеси творац закона, него судија.

12. Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другога осуђујеш?

13. Слушајте сад ви који говорите: Данас или сјутра поћи ћемо у овај или у онај град, и сједићемо ондје једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.

14. Ви који не знате шта ће бити сјутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се за мало покаже, а по том је нестане.

15. Мјесто да говорите: Ако Господ хтједбуде, и живи будемо, учинићемо ово или оно.

16. А сад се хвалите својијем поносом. Свака је хвала такова зла.

17. Јер који зна добро чинити и не чини, гријех му је.

Глава V.

Ходите ви сад богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас.

2. Богаство ваше иструхну, и хаљине ваше поједоше мољци;

3. Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће свједочанство на вас: изјешће тијело ваше као огањ. Стекосте богаство у пошљедње дане.

4. Гле, виче плата вашијех посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота.

5. Веселисте се на земљи, и насладисте се; ухранисте срца своја, као на дан заклања.

6. Осудисте, убисте праведника, и не брани вам се.

7. Трпите дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, тежак чека племенитога рода из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни.

8. Трпите дакле и ви, и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи.

9. Не уздишите један на другога, браћо, да не будете осуђени: гле, судија стоји пред вратима.

10. Узмите, браћо моја, за углед страдања пророке који говорише у име Господа.

11. Гле, блажене називамо оне који претрпљеше. Трпљење Јовљево чусте, и пошљедак Господњи видјесте; јер је Господ милостив и смилује се.

12. А прије свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде што јест да, и што није не, да не паднете под суд.

13. Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео, нека хвали Бога.

14. Болује ли ко међу вама, нека дозове старјешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње.

15. И молитва вјере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се.

16. Исповиједајте дакле један другоме гријехе, и молите се Богу један за другога, да оздрављате; јер непрестана молитва праведнога много може помоћи.

17. Илија бјеше човјек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци.

18. И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.

19. Браћо! ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко,

20. Нека зна да ће онај који обрати грјешника с кривога пута његова спасти душу од смрти, и покрити мноштво грјеха.

Прва саборна посланица светога апостола Петра.

Глава I.

Од Петра, апостола Исуса Христа, избранијем дошљацима, расијанијем по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији;

2. По провиђењу Бога оца, светињом Духа доведенијем у послушање и кропљење крви Исуса Христа: да вам се умножи благодат и мир.

3. Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за жив над васкрсенијем Исуса Христа из мртвијех,

4. За нашљедство непропадљиво, које не ће иструхнути ни увенути, сачувано на небесима за вас,

5. Које је сила Божија вјером сачувала за спасеније, приправљено да се јави у пошљедње вријеме;

6. Којему радујте се, премда сте сад мало (гдје је потребно) жалосни у различнијем напастима,

7. Да се кушање ваше вјере много вредније од злата пропадљивога које се куша огњем нађе на хвалу и част и славу, кад се покаже Исус Христос;

8. Којега не видјевши љубите, и којега сад не гледајући но вјерујући га радујете се радошћу неисказаном и прослављеном,

9. Примајући крај своје вјере, спасеније душама.

10. Које спасеније тражише и испитиваше зањ пророци, који за вашу благодат прорекоше;

11. Испитујући у какво или у које вријеме јављаше Дух Христов у њима, напријед свједочећи за Христове муке, и за славе по томе;

12. Којима се откри да не самијем себи него нама служаху овијем што вам се сад јави по онима који вам проповједише јеванђелије посланијем с неба Духом светијем, у које анђели желе завирити.

13. За то, љубазни, запрегнувши бедра својега ума будите тријезни, и за цијело се надајте благодати која ће вам се принијети кад дође Исус Христос.

14. Као послушна дјеца, не владајући се по првијем жељама у својему незнању,

15. Него по свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу.

16. Јер је писано: Будите свети, јер сам ја свет.

17. И ако зовете оцем онога који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по дјелу, проводите вријеме својега живљења са страхом,

18. Знајући да се пропадљивијем сребром или златом не искуписте из сујетнога својег живљења, које сте видјели од отаца;

19. Него скупоцјеном крвљу Христа, као безазлена и пречиста јагњета;

20. Који је одређен још прије постања свијета, а јавио се у пошљедња времена вас ради,

21. Који кроз њега вјерујете Бога који га подиже из мртвијех, и даде му славу, да би ваша вјера и надање било у Бога.

22. Душе своје очистивши у послушању истине Духом за братољубље недволично, од чиста срца љубите добро један другога,

23. Као прерођени не од сјемена које трухне, него од оног које не трухне, ријечју живога Бога, која остаје до вијека.

24. Јер је свако тијело као трава, и свака слава човјечија као цвијет травни: осуши се трава, и цвијет њезин отпаде;

25. Али ријеч Господња остаје до вијека. А ово је ријеч што је објављена међу вама.

Глава II.

Одбаците дакле сваку пакост и сваку пријевару и лицемјерје и завист и сва опадања,

2. И будите жељни разумнога и правога млијека, као новорођена дјеца, да о њему узрастете за спасеније;

3. Јер окусисте да је благ Господ.

4. Кад дођете к њему, као камену живу, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:

5. И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.

6. Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани и скупоцјени; и ко њега вјерује не ће се постидјети.

7. Вама дакле који вјерујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари, он поста глава од угла, и камен спотицања, и стијена саблазни;

8. На који се и спотичу који се противе ријечи, на што су и одређени.

9. А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродјетељи онога који вас дозва из таме к чудноме видјелу своме.

10. Који некад не бијасте народ, а сад сте народ Божиј; који не бијасте помиловани, а сад сте помиловани.

11. Љубазни! молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од тјелеснијех жеља, које војују на душу.

12. А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видјевши ваша добра дјела, хвалили Бога у дан похођења.

13. Будите дакле покорни свакој власти човјечијој, Господа ради: ако цару, као господару;

14. Ако ли кнезовима, као његовијем посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.

15. Јер је тако воља Божија да добријем дјелима задржавате незнање безумнијех људи,

16. Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.

17. Поштујте свакога: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.

18. Слуге! будите покорни са свакијем страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.

19. Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правда.

20. Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.

21. Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо његовијем трагом;

22. Који гријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима његовијем;

23. Који не псова кад га псоваше; не пријети кад страда; него се ослањаше на онога који право суди;

24. Који гријехе наше сам изнесе на тијелу својему на дрво, да за гријехе умремо, и за правду живимо; којега се раном исцијелисте.

25. Јер бијасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својијех.

Глава III.

А тако и ви жене будите покорне својијем мужевима, да ако који и не вјерују ријечи, женскијем живљењем без ријечи да се добију,

2. Кад виде чисто живљење ваше са страхом;

3. Ваша љепота да не буде споља у плетењу косе, и у ударању злата, и облачењу хаљина;

4. Него у тајноме човјеку срца, у једнакости кроткога и тихога духа, што је пред Богом многоцјено.

5. Јер се тако некад украшаваху и свете жене, које се уздаху у Бога, и покораваху се својијем мужевима,

6. Као што Сара слушаше Аврама, и зваше га господаром; које сте ви кћери постале, ако чините добро, и не бојите се никаквога страха.

7. Тако и ви мужеви живите са својијем женама по разуму, и поштујте их као слабији женски суд, и као сунашљеднице благодати живота, да се не смету молитве ваше.

8. А најпослије будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, понизни;

9. Не враћајте зла за зло, ни псовке за псовку; него на супрот благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наслиједите благослов.

10. Јер који је рад да живи и да види дане добре, нека задржи језик свој од зла, и усне своје, да не говоре пријеваре;

11. Нека се уклони од зла, и нека учини добро; нека тражи мира, и нека се држи њега.

12. Јер очи Господње гледају на праведнике, и уши његове на молитву њихову; а лице Господње на оне који зло чине, да их истријеби са земље.

13. И ко може вама наудити ако узидете за добром?

14. Но ако и страдате правде ради, блажени сте. Али страха њихова не бојте се, нити се плашите;

15. Него Господа Бога светите у срцима својијем. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање,

16. С кротошћу и страхом; и имајте добру савјест, да ако вас опадају за што као злочинце, да се постиде они што куде ваше добро живљење по Христу.

17. Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, него ли зло чинећи.

18. Јер и Христос један пут за гријехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе к Богу, убијен, истина, бивши тијелом, но оживљевши Духом;

19. Којијем сишавши проповиједа и духовима који су у тамници,

20. Који некад не хтјеше да слушају, кад их очекиваше Божије трпљење у вријеме Нојево, кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јест осам душа, остаде од воде.

21. За спомен тога и нас сад спасава крштење, али не прање тјелесне нечистоте, него обећање добре савјести Богу, васкрсенијем Исуса Христа,

22. Који је с десне стране Богу, отишавши на небо, и слушају га анђели и власти и силе.

Глава IV.

Кад дакле Христос пострада за нас тијелом, и ви се том мисли наоружајте: јер који пострада тијелом, престаје од гријеха,

2. Да остало вријеме живота у тијелу не живи више жељама човјечијим, него вољи Божијој.

3. Јер је доста што смо прошавше вријеме живота провели по вољи незнабожачкој, живећи у нечистотама, у сластима, у пијанству, у ждерању, у пијењу, и богомрскијем незнабоштвима.

4. За то се чуде што ви не трчите с њима у то исто неуредно живљење, и хуле на вас.

5. Они ће дати одговор ономе који је готов да суди живима и мртвима.

6. За то се и мртвима проповједи јеванђелије, да приме суд по човјеку тијелом а по Богу да живе духом.

7. А свему се крај приближи. Будите дакле мудри и тријезни у молитвама.

8. А прије свега имајте непрестану љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво гријеха.

9. Будете гостољубиви међу собом без мрмљања;

10. И служите се међу собом, сваки даром који је примио, као добри пристави различне благодати Божије.

11. Ако ко говори, нека говори као ријечи Божије; ако ко служи, нека служи као по моћи коју Бог даје: да се у свачему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и држава ва вијек вијека. Амин.

12. Љубазни! не чудите се врућини, која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се што ново догађа;

13. Него се радујте што страдате с Христом, да бисте, и кад се јави слава његова, имали радост и весеље.

14. Ако бивате укорени за име Христово, благо вама! јер Дух славе и Бога почива на вама: они дакле хуле на њ, а ви га прослављате.

15. Само да не пострада који од вас као крвник, или као лупеж или као злочинац, или као онај који се мијеша у туђе послове;

16. А ако ли као Хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.

17. Јер је вријеме да се почне суд од куће Божије; ако ли се најприје од вас почне, какав ће бити пошљедак онима што се противе Божијему јеванђелију?

18. И кад се праведник једва спасе, безбожник и грјешник гдје ће се јавити?

19. За то и који страдају по вољи Божијој, нека му као вјерноме творцу предаду душе своје у добријем дјелима.

Глава V.

Старјешине које су међу вама молим који сам и сам старјешина и свједок Христова страдања, и имам дијел у слави која ће се јавити:

2. Пасите стадо Божије које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу, нити за неправедне добитке, него из добра срца;

3. Нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду;

4. И кад се јави поглавар пастирски, примићете вијенац славе који не ће увенути.

5. Тако ви млади слушајте старјешине; а сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат.

6. Понизите се дакле под силну руку Божију, да вас повиси кад дође вријеме.

7. Све своје бриге баците на њ, јер се он брине за вас.

8. Будите тријезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.

9. Браните се од њега тврђом у вјери, знајући да се такова страдања догађају вашој браћд по свијету.

10. А Бог сваке благодати, који вас позва на вјечну своју славу у Христу Исусу, он да вас, пошто мало пострадате, саврши, да утврди, да укријепи, да утемељи.

11. Њему слава и држава ва вијек вијека. Амин.

12. По Силвану, вашему вјерном брату, као што мислим, пишем вам ово мало, свјетујућд и свједочећи да је ово права благодат Божија у којој стојите.

13. Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко син мој.

14. Поздравите један другога цјеливом љубави. Мир вама свима у Христу Исусу. Амин.

Друга саборна посланица светога апостола Петра.

Глава I.

Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну вјеру у правди Бога нашега и спаса Исуса Христа:

2. Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашега.

3. Будући да су нам све Божанствене силе његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем онога који нас позва славом и добродјетељу,

4. Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате дијел у Божијој природи, ако утечете о тјелеснијех жеља овога свијета.

5. И на само ово окрените све старање своје да покажете у вјери својој добродјетељ, а у добродјетељи разум,

6. А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,

7. А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.

8. Јер кад је ово у вама, и множи се, не ће вас оставити лијене нити без рода у познању Господа нашега Исуса Христа.

9. А ко нема овога слијеп је, и пипа заборавивши очишћење од старијех својијех гријеха.

10. За то, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово не ћете погријешити никад;

11. Јер вам се тако обилно допусти улазак у вјечно царство Господа нашега и спаса Исуса Христа.

12. За то се нећу олијенити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;

13. Јер мислим да је право докле сам год у овом тијелу да вас будим опомињањем,

14. Знајући да ћу скоро тијело своје одбацити, као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

15. А трудићу се свакојако да се и по растанку мојему можете опомињати овога;

16. Јер вам не показасмо силе и доласка Господа нашега Исуса Христа по приповијеткама мудро измишљенијем, него смо сами видјели славу његову.

17. Јер он прими од Бога оца част и славу кад дође к њему такови глас: Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи.

18. И овај глас ми чусмо гдје сиђе с неба кад бијасмо с њим на светој гори.

19. И имамо најпоузданију пророчку ријеч, и добро чините што пазите на њу, као на видјело које свијетли у тамноме мјесту докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашима.

20. И ово знајте најприје да ни једно пророштво књижевно не бива по своме казивању;

21. Јер никад пророштво не би од човјечије воље, него научени од светога Духа говорише свети Божији људи.